ДНК порекло > Организоване акције тестирања

Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)

<< < (2/59) > >>

Ojler:
4. Рнић, Пантелијевдан, Отишић/Врлика

Тестирани припада грани I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643>Y188845

Старије презиме Рнића било је изгледа Ернић. У књизи "Срби у Цетинској крајини" аутора Божидара Симића и Филипа Шкиљана за Рниће се наводи следеће:


--- Цитат ---Slave Svetog Panteliju. Rnići su starinom Dragolovići. U popisu banderije harambaše Nikole Šarca za područje sela Civljane navodi se 1692. godine Petco Dragolovich s trima članovima porodice. Dragolovich Maxim dobio je investituru na zemlje u Otišiću. Božo, Nikola, Jovan i Ilija pok. Maksima Dragolovića rečenog Ernić iz Otišiča, koji su živjeli u velikoj porodici od 19 članova, dobili su 25. 8. 1760. tri campa obradive zemlje koja je pripadala tom selu, a ranije je pripadala pok. Jovici Petroviću koji je 18 godina ranije otišao u Tursku. Zemlja je bila ispod zidina Šušnjara. Pantelija Ergnich 28. 2. 1761. godine dobio je investiturom za sebe i svoje zakonite muške nasljednike na posjed trinaest komada zemlje u Otišiću. Ernići 1810. godine žive u osam porodica s 34 člana (Miailo 6, Simo 6, Lazo 5, Simo 4, Tomo 4, Trivun 4, Petar 3 i Todor 2 člana). О pokretljivosti i migratornim sklonostima naroda s ovog područja govori i podatak da su se 1. 10. 1830. u crkvi Sv. Ilije u Gubinu, na Livanjskom polju, vjenčali Ernich Rusiza iz Otišića i Demetrio Kattich iz Koljana, a 25. 5. 1843. im se u Koljanima rodio sin Ilija. U polju, pokraj crkve, pronađen je 18 37. godine 26-godišnji momak Dmitar Ernić pok. Sime, ubijen. 1846. godine Ernich Natale, Basilio, Trifone i Giovanni vlasnici su stojnih kuća u Otišiću. Ernići su 1877. udvostručili broj kuća u Otišiću. Dvanaest porodica iz ovog roda imalo je u svom vlasništvu devet kuća. Od 1897. do 1900. godine Simo Rnić član je Crkveno-opštinskog savjeta Otišića. Dio porodica Rnić koloniziran je 1922. godine u Aleksandrovo i Petrovo kod Prilepa (Makedonija).

--- Крај цитата ---

Тестирани Рнић припада генетичком роду који је у табели Српског ДНК пројекта означен као род А гране I2-Y188845, а на форуму смо га назвали родом Крајишника-пантелијевштака:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5691.0

Посматрано у односу на основну грану I2-Y4882 модални хаплотип претходно тестираних припадника овог рода карактерише повишена вредност маркера DYS635>=24, али код тестираног Рнића овај маркер поседује модалну вредност DYS635=23. Осим тога, хаплотип Рнића не поседује других специфичности. Међу до сада тестираним припадницима овог рода хаплотип Рнића показује највећу сличност са testiranim Бувачем (Пантелијевдан, Омарска/Приједор), са разликом на три од 23 упоредива маркера.

Небојша:
22. Грујић, Игњатијевдан, Штиково, Дрниш, J1-ZS4416>ZS9949

За Грујиће се верује да су досељени из Босне, крајем 17. века. Имају породични надимак Чанчари. Генетички припадају крајишком роду Синобада, чија је матица на простору Источне Херцеговине. Грујићу су најближи управо тестирани са простора Северне Далмације (Синобади, Тишме) које, као и Грујића, карактерише вредност 27 на маркеру DYS481. Веома му је близак и Миодраг из Кањана крај Дрниша, који на поменутом маркеру поседује модалну вредност 26.

Зрно на основу извора вероватно може рећи више о потенцијалној вези Миодрага и Грујића, као и о евентуалној вези Грујића са неким другим породицама које славе Игњатијевдан.

Лука:
11. Драгић, Ђурђевдан, Цивљане

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду означеном као род Е40 у табели пројекта. Овом роду поред Драгића припадају и раније тестирани Беара из Лећевице и Стричевић из Кољана, а по свему судећи и Боројевић из Боројевића код Костајнице. Беара и Стричевић славе Ђурђевдан као и Драгић, док Боројевић слави Јовањдан. Као што сам написао у објави Стричевића, могуће је да овај род припада подграни A22312, највише због тога што се вредности које су честе код припадника ове подгране попут 16 на 576 и 11 на YGATAH4 спорадично јављају код припадника овог рода.

1692. године је Михаило Драгић са седмочланом породицом добио земљу на подручју Врлике, али је нејасно да ли се ради о претку Драгића из Цивљана или Драгића из Отишића који славе Јовањдан.

Лука:
12. Рацић, Стевањдан, Подосоје, Врлика

Припада хаплогрупи I2-PH908. Могуће је да Рацић припада подграни FT124969 којој припада Иветић из Бастаса код Босанског Грахова (а даљим пореклом од Иветића из Цивљана), мада би ово требало потврдити или оповргнути додатним СНП тестирањем.

Рацићи су на подручју Врлике први пут потврђени 1710. године.

Лука:
18. Четник, Стевањдан, Цетина, Цивљане

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема конкретних поклапања на пројекту, а занимљиво је да неке вредности попут 19 на 458 дели са тестираним Лукачем из Добретина код Двора, али како сем те вредности нема значајнијих одступања од модалног хаплотипа код обојице, питање је да ли било каква веза између њих постоји. Можда би због те вредности 19 на 458 и исте крсне славе Четник могао бити повезан са Јежом из Петровића код Босанске Крупе, који припада подграни Y151633.

Четници по предању везују своје порекло за породице Милаш и Баришић из Цетине (први славе Стевањдан, други Јовањдан). Како су Баришићи највероватније по женској линији повезани са Милашима (Божо Баришић из Дувна који је родоначелник Баришића из Цетине је био нећак/сестрић Кнеза Николе Милаша, родоначленика Милаша) било би логично да су Четници по мушкој линији повезани са Милашима (пре свега због исте славе). Међутим, како тестирани Милаш из Цетине припада хаплогрупи E-V13>Z19851 могуће је да су Четници попут Баришића по женској линији повезани са Милашима или је у питању можда нешто друго.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију