ДНК порекло > Српски ДНК пројекат

Банијски Срби (Y-DNA)

(1/11) > >>

П:
Ријешио сам покренути тему о генетици банијских Срба из више разлога.
Родом сам са Баније, па је природно да ми је она најдража и најзанимљивија крајишка област, а осим тога има неких наговјештаја да би Банија могла имати нешто већи удио словенске генетике од осталих крајишких области.

Прво ћу поставити списак тестираних банијских родова, па ћу писати посебно о сваком роду (писани помени, распрострањеност, иста или слична презимена на крајишком подручју, генетска поклапања на крајишком подручју). Како буду пристизали нови резултати, тако ћу их овдје објављивати и коментарисати. С обзиром да је Банија доста добро покривена историјским изворима, овдје можемо направити и списак старијих, бројнијих и значајнијих родова, па ако буде прилике и тестирати те родове.

Молио бих све заинтересоване, посебно моје Крајишнике, да се укључе.

П:

П:
Што се тиче већих сеоба Срба на Банију, поклапале су се са почетком и крајем одређених ратова:

1) У рату 1683-1699. године, Аустријанци ослобађају Костајницу и привремено заузимају Стари Јасеновац, Босанску Дубицу, Босански Нови, као и Карабашићеву, Дреновачку и Слабињску кулу. На Сувој међи заузимају Малу Кладушу, Врнограч, Брековицу, Бужим… Након завршетка рата Аустрија је изгубила све што је освојила са босанске стране Уне, укључујући и Нови Нови (данашњи Двор) и Зрињско поље. Српски народ из тих крајева прешао је у глински и петрињски крај. Турци у њихова опустјела села доводе Србе из унутрашњости, углавном из средње Босне.

2) У рату 1716-1718. године, Аустријанци заузимају Нови Нови, Зрињско поље, Стари Јасеновац, Босанску Дубицу, као и Карабашићеву, Дреновачку и Слабињску кулу, а изгледа проширују и Суву међу према Цазинској крајини. Напад на Босански Нови је одбијен. Након завршетка рата, Аустрија је добила све што је освојила у западној и сјеверној Босни. На освојеном простору основана је Дубичка капетанија, са центром у Босанској Дубици. Око Дубице је било 18 мање или више запустјелих села, у која су навалили Срби из средње Босне. Дубичка капетанија је остала под Аустријом до 1739. године.

3) У рату 1737-1739. године, Аустријанци (и наши Крајишници са њима) су доживјели тешке поразе код Бужима у Цазинској крајини и под Бања Луком (сасвим је извјесно да је српски народ у тим крајевима стао уз Аустријанце и заједно са њима кренуо у повлачење на Банију, бојећи се турске освете). Турци тада прелазе у офанзиву и пале по Зрињском пољу и велики дио Срба одводе у ропство. Након завршетка рата, Турци су добили Стари Јасеновац, Босанску Дубицу, као и Карабашићеву, Дреновачку и Слабињску кулу. Аустријанцима је остао Нови Нови и Зрињско поље. Српски народ са простора Дубичке капетаније, тј. оних њених дијелова са босанске стране, који су поново припали Турцима, морао је опет у сеобу. Чак су Аустријанци планирали да један дио њих населе у Банат, пошто су дијелови Дубичке капетаније са банијске стране били пренасељени. Зна се да је тад насељено доста Срба у глинску капетанију и низ Суву међу, а неки су завршили и око Војнића.

4) У рату 1788-1791. године, Аустријанци су на простору Лике избили на Уну. Прије почетка рата, костајнички прота Јован Поповић је прешао у Поуње и почео народ позивати на устанак, да би се олакшало Аустријанцима. Зна се да су се Срби дигли на оружје и још прије рата је на Банију прешло 428 српских породица, од којих су војно способни одмах увршетни у редовну граничарску војску. Након завршетка рата, на Банију је прешло још 818 српских породица. Попунили су засеоке по већ насељеним селима, а било је и оних за које није било мјеста на Банији, па су насељени по Кордуну и по Цивилној Хрватској. Помиње се да је тада пресељено из Босанске крајине око 15.000 Срба.

П:
Комљеновић, Велики Градац (општина Глина), Петровдан, E1b1b-V13

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 18 кућа Комљеновића.
Крсна слава Комљеновића је Петровдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су сви Комљеновићи у Горњој крајини славили Часне вериге апостола Петра.
Комљеновићи су на Банији потврђени 1752. године, када се помињу поп Антоније, Михаило, Тома и Петко. Осим Антонија, Комљеновићи су дали још једног попа у XVIII вијеку, Симеона, који је рукоположен 1767. године.

Осим на подручју Глине (Велики Градац, Глина, Доња Бачуга, Драготина, Мали Градац), Комљеновића је на Банији било и на подручју Вргинмоста (Цремушница, Чемерница), Двора (Голубовац), Костајнице (Доња Велешња) и Петриње (Петриња, Суња). У сваком случају, најбројнији је управо овај наш тестирани огранак Комљеновића.
Занимљиви су и Комљеновићи из Лике и Горског котара, са подручја Коренице (Ваганац) и Делница (Српске Моравице).

Небојша:

--- Цитат: Петар Демић  Јануар 26, 2017, 06:40:01 поподне ---Комљеновић, Велики Градац (општина Глина), Петровдан, E1b1b-V13

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 18 кућа Комљеновића.
Крсна слава Комљеновића је Петровдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су сви Комљеновићи у Горњој крајини славили Часне вериге апостола Петра.
Комљеновићи су на Банији потврђени 1752. године, када се помињу поп Антоније, Михаило, Тома и Петко. Осим Антонија, Комљеновићи су дали још једног попа у XVIII вијеку, Симеона, који је рукоположен 1767. године.

Осим на подручју Глине (Велики Градац, Глина, Доња Бачуга, Драготина, Мали Градац), Комљеновића је на Банији било и на подручју Вргинмоста (Цремушница, Чемерница), Двора (Голубовац), Костајнице (Доња Велешња) и Петриње (Петриња, Суња). У сваком случају, најбројнији је управо овај наш тестирани огранак Комљеновића.
Занимљиви су и Комљеновићи из Лике и Горског котара, са подручја Коренице (Ваганац) и Делница (Српске Моравице).

--- Крај цитата ---

За Комљеновиће се, на основу ретке славе, претпостављало да припадају роду крајишких Влајсављевића. На основу резултата из неких необјављених студија, потврђено је да постоји и генетска веза између ових породица.

О крајишким Петровштацима Карановић каже следеће:

"Родови Јерковићи 29 кућа у 8 насеља, Балабани 12 к. у 4 н. и Влајсављевићи 8 к. у 3 н. славе Петровдан. С њима су једно, али славе Благочасне Вериге Св. Апостола Петра 16/1. Шкорићи 9 к. у 5 насеља, Шарци 8 к. у 4 н .; Ловрићи 14 к. у 6 н. и Влајсављевићи 1 к. У ову су област досељавали од Тромеђе. Благочасне Вериге као зимски светац почели су једни да славе због тога, што је већина кућне чељади била о Петровдану са стоком на планини далеко од куће, па нису могла чељад бити о слави код куће. Некакав им владика говорио да је свеједно славили а једно, а друго."

Иначе их Карановић убраја у досељенике с југа (Рашка, Херцеговина, Македонија).

Комљеновићи, тј. Влајсављевићи су тзв. крајишки Васојевићи. Генетски су им најближе породице из рода Васојевића (род V13>PH1246).

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију