ДНК порекло > Српски ДНК пројекат

Влашка племена у Херцеговини

<< < (2/28) > >>

НиколаВук:
Ево једног "про-бошњачки" обојеног чланка који међутим има корисне податке за насељавање влаха у Зворничком и Клишком санџаку током 16. века (са све местима порекла, одакле су се ти власи доселили):

http://www.preporod.com/index.php/drustvo/teme/4220-naseljavanje-vlaha-i-arbanasa-u-bosni-zvornicki-i-kliski-sandzak

Синиша Јерковић:

--- Цитат: НиколаВук  Август 30, 2016, 06:28:31 поподне ---Ево једног "про-бошњачки" обојеног чланка који међутим има корисне податке за насељавање влаха у Зворничком и Клишком санџаку током 16. века (са све местима порекла, одакле су се ти власи доселили):

http://www.preporod.com/index.php/drustvo/teme/4220-naseljavanje-vlaha-i-arbanasa-u-bosni-zvornicki-i-kliski-sandzak

--- Крај цитата ---

Прочитах, мада морам рећи да не знам колико су уопште валидни подаци које доносе овакви острашћени, рекао бих не толико пробошњачки, колико антисрпски текстови. Тј. питам се да ли су селективно пробрани подаци уопште релевантни.Примјећује се да аутор жели влахе да прикаже као неку пастирску руљу која живи у чергама (буквално користи тај термин). Исто тако само поклапање имена није довољно да би се нешто тврдило. Занимљиво је да хвали Скарића иако Скарићев рад, како су оцијенили и његови савременици је чисто кабинетски и нема неку посебну вриједност.

Међутим, упркос овоме, сасвим је јасно да је кретања становништва у влашком статусу из Херцеговине и Црне Горе према западу било и то није спорно. Рецимо имамо онај податак Бенедикта Курипешића који је прошао кроз Босанску Крајину 1530. године и записао да поред Бошњана римске вјере ту живе и православни Срби који су дошли из Београда и Смедерева ( читај Смедеревског санџака). Међутим и Смедеревски санџак је нешто прије тога био управо насељен становништвом у влашком статусу из Херцеговине и Црне Горе. Ђорђо је јуче објављивао управо податке из пописа Смедеревског санџака из 1476. Један дио тамо пописаног становништва је сасвим сигурно завршио у Босанској Крајини, јер Курипешићев навод је ипак историјски извор првог реда.

То се не може рећи за комбинације са именима аутора горе постављеног чланка.

Bej Voč:
onaj esad kurtovic,95% pravoslavaca Bosne i Hercegovine prozvao vlasima...i svaka druga recenicama mu je VLASI...
pa ako su pravoslavni vlasi onda je i on nastao od vlaha islamizacijom..pa neka se tako etiketira...ali neće....nešto ga mrzi

Nebo:

--- Цитат: Синиша Јерковић  Август 30, 2016, 07:32:55 поподне ---Рецимо имамо онај податак Бенедикта Курипешића који је прошао кроз Босанску Крајину 1530. године и записао да поред Бошњана римске вјере ту живе и православни Срби који су дошли из Београда и Смедерева ( читај Смедеревског санџака). Међутим и Смедеревски санџак је нешто прије тога био управо насељен становништвом у влашком статусу из Херцеговине и Црне Горе.

--- Крај цитата ---

Храбак се бави управо овом појединошћу у свом раду "Власи старинци и досељеници у поречју Западне Мораве (до 1570. године)". По њему, велики део Влаха Смедеревског санџака су староседеоци у овом делу Србије (Смедеревски санџак је био скоро па цела "ужа Србија"), тако да и ови исељеници у Босну делом припадају овом стариначком влашком кругу.
Коментарисали смо већ Храбакове ставове, јесу проблематични што се тиче Влаха ("сви и свуда"), али ваља размотрити и наводе из овог рада.

НиколаВук:

--- Цитат: Синиша Јерковић  Август 30, 2016, 07:32:55 поподне ---Прочитах, мада морам рећи да не знам колико су уопште валидни подаци које доносе овакви острашћени, рекао бих не толико пробошњачки, колико антисрпски текстови. Тј. питам се да ли су селективно пробрани подаци уопште релевантни.Примјећује се да аутор жели влахе да прикаже као неку пастирску руљу која живи у чергама (буквално користи тај термин). Исто тако само поклапање имена није довољно да би се нешто тврдило. Занимљиво је да хвали Скарића иако Скарићев рад, како су оцијенили и његови савременици је чисто кабинетски и нема неку посебну вриједност.

Међутим, упркос овоме, сасвим је јасно да је кретања становништва у влашком статусу из Херцеговине и Црне Горе према западу било и то није спорно. Рецимо имамо онај податак Бенедикта Курипешића који је прошао кроз Босанску Крајину 1530. године и записао да поред Бошњана римске вјере ту живе и православни Срби који су дошли из Београда и Смедерева ( читај Смедеревског санџака). Међутим и Смедеревски санџак је нешто прије тога био управо насељен становништвом у влашком статусу из Херцеговине и Црне Горе. Ђорђо је јуче објављивао управо податке из пописа Смедеревског санџака из 1476. Један дио тамо пописаног становништва је сасвим сигурно завршио у Босанској Крајини, јер Курипешићев навод је ипак историјски извор првог реда.

То се не може рећи за комбинације са именима аутора горе постављеног чланка.

--- Крај цитата ---

Слажем се, аутор је врло острашћен и изразито антисрпски настројен.

Међутим, привукли су ми пажњу подаци које је навео за насељавање влаха (и "Арбанаса") у Зворничком санџаку, тј. отприлике на простору данашње североисточне БиХ. Заборавио је да напомене два врло карактеристична топонима из те области који имају сигурно влашко-арбанашко порекло, а то су Лопаре и Цапарде. Село Лопаре се налази у подножју Мајевице, у данашњој општини Угљевик ако се не варам, а Цапарде су на путу Зворник-Калесија, и то ближе Калесији али на територији Републике Српске. Лопаре би се изводило од албанског lopë-a, "крава", односно пре од изведенице lopar, "кравар, говедар", док Цапарде пре упада у влашку (румунску) ономастику, од речи за јарца - țap, тј. за козара - țapar (ова реч је иначе један од румунско-албанских парњака, румунско țap - албанско cjap, са истим значењем). Ова два топонима (и можда још неки микротопоними који ми нису познати, а који би могли да постоје) сведоче о томе да су највероватније заиста неки "власи" у 16. веку населили ову област, и да они потичу из предела где су се становници споразумевали на више језика - српском, влашком и албанском. То би понајпре могла да буде област Брда (или чак и сама Малесија), мада колико је мени познато, за већину српских православних родова из североисточне Босне важи да су пореклом из Херцеговине. Могуће је да је осим херцеговачке струје, која је била најиздашнија, у насељавању североисточне Босне за време турске владавине у одређеном броју учествовала и брдско-малисорска струја.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију