Поријекло становништва Општине Лакташи

[Давид Радић]

Поздрав свим члановима!

Отварам ову тему са циљем да подијелим са вама узбудљиве информације о поријеклу становништва из Општине Лакташи. У прилогу, представљам у ПДФ формату одломак из књиге "Слатински крај у прошлости" аутора Васе Поповића. У овом документу, Васо Поповић је сакупио значајне податке о поријеклу великог броја становника из насеља Слатина, Великог и Малог Блашка, Јаружана, Кадињана, Ћетојевића и Шушњара.

Многа презимена која су наведена у овим историјским подацима и данас су насељена у поменутим подручјима, а велики број се такође преселио и у друга насеља у оквиру Општине Лакташи и шире.

Аутор књиге, Васо Поповић, започео је истраживање слатинског краја још 1958. године, а књига је издата 2002. године у Лакташима. Ове информације су добијене из различитих извора, укључујући домовнике, протоколе вјенчања, рођења и смрти Малоблашке парохије у одређеним периодима.

Имајући породичне везе са овим подручјем, располажем бројним информацијама, родословима породица као што су: Станојевић, Милинковић, Ћејић, Павловић, Марковић, Варница, Савић, Тамамовић, Бабић, Тешић, Малешевић, Мушић, Тешановић, Глишић и многе друге. Ако се неко пронађе међу овим породицама, позивам вас да се придружите дискусији и подијелите своје искуство, информације и расположиве податке.

Радујем се размени информација и детаљнијој дискусији о поријеклу становништва Општине Лакташи. Хвала свима који ће допринети овој теми!

Линк за преузимање: https://drive.google.com/file/d/1XUuWyHZaC8eqses9h3MDC7xCzKXDwTHx/view?usp=drivesdk
Резервни линк: https://bit.ly/414pIaD

[Тимар]

Хвала Давиде.

Од велике је користи упознавати и остале са презименима и коријенима свога краја. Увијек се сазна нешто ново, непознато до тада,  као и грешке наше или аутора нових информација.

Пошто смо доста близу, гледајући остале чланове Порекла, уочио сам неколико грешака код презимена Станивуковић којих нема у Старом Мајдану него на просторима између Пискавице, Борковића, Славићке и Первана, гдје су настањени и прије почетка 19. вијека. Такође, нисам примјетио да се спомињу извори сазнања миграције становника из овога краја у Лику и Кордун и обрнуто. Усмена тумачења су врло осјетљива, ако се не наводе у књигама као такве, јер онда прерастају у потврду тачности, што баш није добро.

[Давид Радић]

Хвала Давиде.

Од велике је користи упознавати и остале са презименима и коријенима свога краја. Увијек се сазна нешто ново, непознато до тада,  као и грешке наше или аутора нових информација.

Пошто смо доста близу, гледајући остале чланове Порекла, уочио сам неколико грешака код презимена Станивуковић којих нема у Старом Мајдану него на просторима између Пискавице, Борковића, Славићке и Первана, гдје су настањени и прије почетка 19. вијека. Такође, нисам примјетио да се спомињу извори сазнања миграције становника из овога краја у Лику и Кордун и обрнуто. Усмена тумачења су врло осјетљива, ако се не наводе у књигама као такве, јер онда прерастају у потврду тачности, што баш није добро.

Поштовани Тимаре,

Хвала вам на вашем конструктивном одговору.

Што се тиче извора за тумачења о миграцији становништва из овога краја у Лику и Кордун и обрнуто навешћу сву литературу за коју аутор Васо Поповић наводи да је користио у својој књизи:

"Баслер, Б. А. Бенац
Праисторија југословенских земаља І, Палеолит и мезолит, Сарајево 1979.

Бенац, А.- Б. Баслер, Б. Човић, Е. Пашалић, П. Анђелић Културна историја Босне и Херцеговине, Сарајево 1984.

Бешлагић, Ш.
Стећци-култура и умјетност, Библиотека културно насљеђе "Веселин Маслеша", Сарајево 1982.

Бојановски, И.
Долабелин систем цеста у Римској провинцији Далмацији, Дјела АНУ БиХ, Сарајево 1979.

Братић, А.Т.- С. Делић
Народне игре са сијела и збора у Горњој Херцеговини, Гласник Земаљског музеја

Васић, М.
Етничка кретања у Босанској крајини у XVI вијеку, Годишњак Друштва историчара БиХ, ХІІІ, Сарајево 1963.

Владић-Крстић, Б.
Текстилна радиност на Змијању, Гласник Земаљског музеја БиХ, Етнологија, Св. XXXIII/1978, Сарајево 1979.

Вујић, М. и др.
Црква брвнара у Малом Блашку, СПКД "Просвјета" Лакташи, 2000.

Вучак, Д.
Хроника основне школе Слатина, 1953.

Гашпаревић, Р.
Босна и Херцеговина на географским картама од првих почетака до краја ХІХ вијека, Сарајево 1970.

Гојковић, А.
Народни музички инструменти, Библиотека Човек и реч, "Вук Караџић", Београд 1989.

Граљук, Б.
Новија археолошка открића и испитивања Бањалуке и околине, Зборник Археолошког друштва БиХ І, Сарајево 1983.

Давидовић, С.
Слатина, "Босанска вила", Сарајево 1886.

Давидовић, С.
Чаројице-Српски народни обичај, "Босанска вила II", Сарајево 1887.

Декавис, А.
Водич кроз Врбаску бановину

Драшкић, М.
Народне ношње сјеверозападне Босне, І, Музеј Босанске крајине, Етнографско одјељење, Бањалука 1962

Јанковић, М.
Српске свадбе, обичаји, Дело, Београд 1992.

Јовановић, М.
Женска домаћа радиност, Гласник Етнографског музеја у Београду, књ. XXVII, Београд 1964.

Кадић, М.
Старинске сеоске куће у БиХ, Веселин Маслеша, Сарајево 1964.

Кајмаковић, Р.
Народни обичаји у Имљанима, Гласник Земаљског музеја БиХ, Сарајево 1962.

Кајмаковић, Р.
Народни обичаји у околини Теслића, ХХVII конгрес Савеза удружења фолклориста Југославије, Теслић-Сарајево 1982.

Кајмаковић, Р.
Традиционални народни обичаји динарског становништва, Гласник Земаљског музеја БиХ св. ХXXIV/1979, Сарајево 1980.

Кајмаковић, Р.
Женидбени обичаји код Срба и Хрвата у БиХ, Гласник Земаљског музеја БиХ, Сарајево 1963.

Кајмаковић, Р.
Маскирани опходи, Гласник Земаљског музеја, Етнологија св. XV-XVI, Сарајево 1961.

Карановић, М.
Поуње у Босанској крајини, Српски етнографски зборник, Насеља и порекло становништва, књ. 20, Београд 1925.

Караџић, В.
Српски рјечник, Нолит, Београд 1969.

Кумарић, М.
Монографија Врбаске бановине, Бањалука 1932.

Ловрић, А.
Глагољски натпис на камену из околине Бањалука, Гласник Земаљског музеја, св. 1, Сарајево 1937.

Матковић, П.
Путовање по Балканском полуострву за средњег вијека, РАД ЈАЗУ, књига 42, Загреб 1878.

Момировић, П.
Две дрвене цркве у Босанској крајини, Наше старине, Годишњак Земаљског завода за заштиту споменика културе и природних ријеткости БиХ, І, Сарајево 1953.

Никић, Д.
Гламоч, насеља и становништво, Географско друштво БиХ, Сарајево 1989.

Нишкановић, M.
Прилог проучавању становништва Змијања, Гласник Земаљског музеја БиХ, Етнологија, св. ХХХІІІ/1978, Сарајево 1979.

Пашалић, Е.
Сабрано дјело, Римска цеста између Бањалуке и Босанске Градишке, Сарајево 1975.

Поповић, В.
"Змијањско коло", Библиотека баштина, Бањалука, 1999-2000.

Поповић, В.
Народне игре III, добојског, теслићког и прњаворско-челиначког краја, СПКД "Просвјета", Лакташи 1999,

Раклић. А.
Лакташи-монографија, СО Лакташи 1971.

Рађеновић, П.
Бјелајско поље и Бравско, антропогеографска испитивања, Српски етнографски зборник, Насеља и порекло становништва, књ. 20, Београд 1925.

Рихтман Шотрић, Д.
Музичка пратња и здравице у традиционалном обреду славе код Срба у БиХ, Гласник Земаљског музеја БиХ, Етнологија, св. 43/44, Сарајево 1989.

Скарић, В.
Бањалука и околица, Отаџбина бр. 32 и 33, Бањалука 1924.

Скарић, В.
Поријекло православног народа у сјеверозападној Босни, Гласник Земаљског музеја БиХ ХХХ, Сарајево 1918.

Тројановић, С.
Ватра у обичајима и животу српског народа, Просвета-Баштина књ. 34, Београд 1990. (репринт)

Фабијанић, Р.- Р. Кајмаковић,
Етнолошка слика краја, Лакташи-монографија, СО Лакташи, 1971.

Челебија, Е.
Путописи

Чулић, 3.
Народне ношње у Босни и Херцеговини, Сарајево 1963.

*Општа енциклопедија Лексикографски завод Загреб, 1969.

*Домовник Малоблашке парохије из 1906.

*Протокол вјенчаних Малоблшке парохије 1884-1941.

*Протокол рођених Малоблашке парохије 1885-1893. и 1914-1930.

*Протокол умрлих Малоблашке парохије 1905-1929.

*Резултати пописа житељства у БиХ, Статистички одсјек Земаљске владе, Сарајево 1912.

*Дефинитивни резултати пописа становништва, Општа државна статистика од 31. јануара 1921., Сарајево 1932.

*Валоризациона основа културно-историјског и природног насљеђа Слатине, СО Лакташи, Бањалука 1985."

[Давид Радић]

Међутим пошто је аутор у књизи обрадио и теме: Основни географски подаци, Основни историјски подаци, Села и становништво, Етничке мањине, Привређивање, Занатство, Народно градитељство, Слатина као средиште овог краја, Народни обичаји српског становништва у слатинском крају, Фолклор, Народна ношња у слатинском крају, Народна вјеровања и Друштвени и забавни живот - разне сеоске игре. Конкретно мислим да је за дио "Села и становништво" говорећи о проијеклу становништва највише користио следећа дјела:

"Карановић, М. - Поуње у Босанској крајини, Српски етнографски зборник, Насеља и порекло становништва, књ. 20, Београд 1925.

Нишкановић, M. - Прилог проучавању становништва Змијања, Гласник Земаљског музеја БиХ, Етнологија, св. ХХХІІІ/1978, Сарајево 1979.

Никић, Д. - Гламоч, насеља и становништво, Географско друштво БиХ, Сарајево 1989.

Рађеновић, П. - Бјелајско поље и Бравско, антропогеографска испитивања, Српски етнографски зборник, Насеља и порекло становништва, књ. 20, Београд 1925.

Скарић, В. - Поријекло православног народа у сјеверозападној Босни, Гласник Земаљског музеја БиХ ХХХ, Сарајево 1918.

Општа енциклопедија Лексикографски завод Загреб, 1969.

Домовник Малоблашке парохије из 1906.

Протокол вјенчаних Малоблшке парохије 1884-1941.

Протокол рођених Малоблашке парохије 1885-1893. и 1914-1930.

Протокол умрлих Малоблашке парохије 1905-1929."

Који су тачно извори коришћени за тумачења о миграцијама становништва из овога краја у Лику и Кордун и обрнуто нисам сигуран. За моје Станојевиће је аутор нпр. навео следеће:

"Станојевићи (Слатина) - једно домаћинство. Симеун (1859.) са 41 чланом породице. Славе Стевањдан. Са истом славом помињу се Станојевићи и у Грахову. Иако су поријеклом из Црне Горе, овдје су се доселили из Грахова.

Станојевићи (Велико Блашко) - два домаћинства: Благоја (1850.) са четири и Тешо (1844.) са девет чланова породице. Славе Стевањдан. Станојевића је било у селима око Кладуше у Поуњу који славе Ђурђевдан и поријеклом су из Лике. Станојевићи у Великом Блашку припадају тој лози Станојевића."

По Васиним наводима ова три домаћинства, прво домаћинство Станојевића из Слатине слави Стевањдан и ту су се доселили из Грахова, али старијим поријеклом су из Црне Горе, док за друга два домаћинства из Великог Блашка (Конкретно поменути Тешо је мој предак и имам родослов до његовог оца) наводи да су се доселили из села око Кладуше, а да су поријеклом из Лике. Мислим да су мале шансе за овакво нешто, ова три домаћинства су вјероватно истог поријекла, слава им је иста, аутомобилом од Великог Блашка до Слатине имамо свега 9 km ако говоримо о удаљености два села, док поменути Симеун, Благоја и Тешо врло лако могу бити рођена браћа или стричевићи. О сродној вези ова три домаћинста надам се да ћу пронаћи више у старим књигама Малоблашке парохије коју планирам посјетити чим прије. Такође један старији човијек из Великог Блашка чија мајка је дјевојачки Станојевић ми је рекао да су Станојевићи након слома 1. српског устанка доселили се са тромеђе Црне Горе, Херцеговине и Србије, међутим колико је то тачно нисам сигуран и нисам пронашао детаљнији података о томе.

Такође што се тиче Станојевића у селима око Кладуше, Милан Карановић у свом дјелу "Поуње у Босанској Крајини" наводи да Станојевићи из Лике првобитно су населили Шиљковачу пре Буне (не знам на коју се тачно буну мисли, да ли је то Босанско-херцеговачки устанак 1875 - 1877 или нешто друго?) а одатле пресели на кладушки худут (граница, међа). Славили су Ђурђевдан. Тежња Кладушчана је била да војне бегунце из Лике населе на граници како би се заштитили од крађа са Кордуна.

[Христифор]

Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Лакташа би решило многе дилеме и донело много нових информација.

[drajver]

Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Лакташа би решило многе дилеме и донело много нових информација.

Било би добро да и служба мало одријеши кесу. Ваљда имају неки фонд за прекодринске Србе. 

[Христифор]

Можда је председник  који је из Лакташа чуо за Порекло па кане који динар/марка.

[ВелиборЛазић13]

Поздрав свима који прате ову тему. С обзиром на мали фонд архивске грађе из 19. вијека вјерујем да би и за Лакташе било од непроцјењиве користи да се уради превод турског пописа из 1850/51. године. Господин Кемал Нуркић је одавно прибавио дефтере за Бањалучки кадилук и тренутно покушавамо да договоримо финансирање превода за Бања Луку. Уколико би се нашао неко ко је заинтересован да финансијски подупре пројекат превода пописа за Лакташе то би се могло релативно брзо завршити. Рецимо у Лакташима у кући 11. пописан је Максим Додик, син Паје и његов брат Миле Додик.  Можда је случајност, али је занимљиво.

[Давид Радић]

Поздрав Велиборе, колико је новца потребно за превод и да ли могу да добијем тај турски попис из 1850/51. године и дефрере за Бањалучки кадилук?

[ВелиборЛазић13]

Поздрав Велиборе, колико је новца потребно за превод и да ли могу да добијем тај турски попис из 1850/51. године и дефрере за Бањалучки кадилук?

Поздрав господине Радићу,

најједноставније би било да то продискутујете са господином Нуркићем - [email protected], да не дајем ја информације из друге руке. Он располаже скенираним оригиналима, које прибавља из Истанбула, па вјерујем да бисте могли договорити да Вам копије неких од њих прода/поклони, ако планирате да превод ради неко други.

Преводи су стварно прескупи да би појединац финансирао неке веће подухвате, а друштво, на жалост, не препознаје значај овога.