Аутор Тема: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"  (Прочитано 30917 пута)

На мрежи Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1085
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #40 послато: Октобар 01, 2018, 07:52:45 поподне »
Колико се сећам, то је исечак из књиге Милорада Екмечића: "Устанак у Босни 1875-1878"

https://www.scribd.com/document/373545974/Milorad-Ekme%C4%8Di%C4%87-Ustanak-u-Bosni-1875-1878


Хвала лепо
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13461
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #41 послато: Октобар 01, 2018, 08:03:14 поподне »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13461
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #42 послато: Децембар 07, 2019, 11:59:50 пре подне »
Споменик Стојану Новаковићу из Крњеуше, учеснику Босанско-херцеговачког устанка





"Овђе почивају у миру Божијем
јуначке кости Стојана Новаковића
четника у бос-херцег. устанку 1875-1878 г.
споменик подигоше синови Ђурађ и Петар"

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #43 послато: Децембар 07, 2019, 01:17:28 поподне »
 НИЗ ХЕРЦЕГОВИНУ

одломак

Ил се Херцег из гробнице дига,
Ил Страхинић са Косова стига,
Или Твртко Котромановићу ?
Није него Пеко Павловићу!
Зарека се књазу на Цетиње,
Да ће отет варош Невесиње,
Раскопати дворе Љубовића,
(И у Борчу кулу Фазлагића)
То је било у прошлом вијеку,
Глас допаде Павловићу Пеку,
Сила турска креће од Билеће,
Сви хајдуци Пека послушаше,
На сигурне коње појахаше.
Узја Пеко претила ћогина,
Страшан као Никац од Ровина,
Поред њега соко сива птица,
На дорату војвода Сочица,
Ко је с десне војводине стране?
То је Аџић Вуле капетане,
И Сердара Гаговића Мира,
Султан нема три таква везира!
Ко је онај алат што му скаче?
Оно ти је Рамовић Новаче,
Познају га и Срби и Турци,
По ханџару и крвавој руци,
А који је оно поред њега?
Под њим кулаш без игђе биљега.
Бритку сабљу ставио на крило,
Оно ти је поп Јововић Мило,
По ођелу и крвавој ћорди,
Не наличе попу но војводи,
Нема крста нити петрахиља,
Него сабљом турке благосиља,
Браду брије док бој љути бије,
Јер му вјера и црква не даду,
Турке сјећи а носити браду.
Ко је онај пјешке на опанке?
Што је многе ојадио мајке,
Вучки иде момачкијем ходом,
А бритком се подрамио ћордом,
У Мостар би стига док залади,
Како му се пјешке не досади?
Коља нема кога Србин држи,
Да се под њим може да одржи,
То је јунак с Крваве Пољане,
Јес Гузина Бошко капетане.


Луче са мраморја
До њега је друга поглавица,
Зиројевић барјактар Јовица,
За заслуге алај барјак доби,
Зиројевић ада други ко би?
Па погледни онога делију,
Који јаше виту бедевију,
Носи главу спрема господара,
Да заштити Продана Рупара!
Поред њега Реметовић Стари,
Што у Стамбол за цара не мари.
Па четири Гатачке војводе,
Има ли их у друге народе?,
Такви људи не рађу се често,
Који могу уздрмати престо,
Зимоњићу и Ковачевићу,
Радовићу и Љубибратићу.
Па погледни онога јунака,
Из Бијеле села из Дробњака,
Три године иде у ајоше,
И Турци му ништа не могоше.
Но одметну сиротињу рају,
Да турцима хараче не дају,
Нема каур браде ни бркова,
Јаше јунак манита мркова,
Златне токе носи на прсима,
Што су биле Секанића Сима,
И џефердар Златанића Авда,
Што је купљен на сред Цариграда,
То је Кекић Јово капетане,
Поред њега Роћен Миловане,
То је љута из присоја гуја,
Посјека је Тановића Муја,
Команданта од Горанска града,
Што је раји дао много јада,
И посјека Станкова Стевана,
На Граховцу пољу од мегдана.
Па погледни сивога сокола,
Командира Шћепановић Шола,
Нема љепше главе црногорске,
Колико је главара и војске,
Кад погибе Шћепан на Пресјеку,
Шћаху Турци да га посијеку,
Њега Шоле унесе на плећи,
Те Сердара недаде посјећи.
Но им нема Орла са планина,
Милисава Станојева сина
Но је оста с толико јунака,
У гомиле мртвијех Турака.
И ено му јуначке гробнице,
На високо брдо Леденице.

Хаџи-Радован Бећировић - Требјешки СТАБЉИКЕ СРПСТВА –

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13461
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #44 послато: Новембар 11, 2020, 07:56:55 поподне »
Кога занима ова тематика, може прочитати роман Бранка Новаковића, "Хајдук Тодор"

Прича прати главног јунака, хајдука Тодора Новаковића, кроз бурно време друге половине 19. века у Босанској Крајини. Аутор је на сликовит начин описао буне, устанке и ратове који су били чести у то време (централни догађај је Устанак из 1875. године). На занимљив начин се дотакао и порекла многих крајишких породица. Поред Новаковића, пише о Поповићима, Карановићима, Бурсаћима, Ћулибрцима и др. Говори се о сеобама из Лике, преласцима на Банију (са оне стране Уне), па враћању на стара огњишта, везама са Србијом тога доба, хајдучији, борбама са Турцима из Бихаћа и Цазина, итд.




Као и сваки роман, вероватно и овај садржи дозу "песничке слободе", мада се чини да се аутор највише ослањао на радове Милана Карановића (када је порекло породица у питању) и предања старијих мештана.

Из ове књиге сам сазнао да је мајка хајдука Пеције Поповића била од Новаковића (Никољдан) из Бушевића (Илинка Новаковић).

Љубо Михић (Козара: природа, човјек, историја) пише да је и она прилично утицала да Пеција постане такав јунак:



Хајдук Петар Пеција Поповић

Ван мреже Барјактаревић

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 97
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #45 послато: Новембар 14, 2020, 05:50:04 поподне »
Да ли неко има линк књиге  "Хајдук Тодор" , ако има нека ми пошаље. Изгледа ми занимљиво.

Ван мреже Hussar

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
  • I1-Z63>Y13946>Y51867>PH220
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #46 послато: Април 22, 2021, 11:46:51 поподне »
Босанци предсједнику Мин. caвјета 29. IX. 1877. Господину Предсједнику Књажевског Црногорског Савјета на Цетиње

Господине Предсједниче !
По oпштoj жељи нашег српско-босанског народа састала се је данас овде на нашем слободном земљишту наша Народна Скупштина, и по општем савјетовању закључено би, да се образује једна привремена народна влада, која би имала за вријеме овога рата и док се наше народно босанско питање коначно не уреди, како унутрашње тако и све спољашње, наше народне интересе заступати и цијелу нашу народну ствар руководити.
Ми подписани као представници и пуномоћници нашега босанскога народа као пуномоћници и четовође свију наши босански чета, по жељи народа нашег изабрасмо једногласно на овој нашој Народној скупштини и свечаним актом потврдисмо и прогласисмо слиједеће чланове за нашу народну привремену владу и то:

Г.г. предсједник Јово Е Скобла, секретар Јово С Билбија, војвода Голуб Бабић, Вид Милановић, Перо Крецо, поп Василије Ковачевић, поп Јово Пећанац, Божо Љубојевић, Дамјан Ђурица, Нико Буро, Илија Шевић, Илија Трикић, Мато Јурета, Ђоко Деспотовић, Тривун Бундало, Илија Тркуља.

Објављујући то Вама, молимо Вас Господине Предсједниче, да овај наш чин представите вашој високој књажевској влади и да узмете ово на знање. Уједно молимо Вас да изволите Његову Свјетлост Књаза и Господара Вашег замолити у име наше, да не одрече своју благонаклоност нашој народној привременој влади, као и сваку могућу помоћ, која би користовала нашему ослобођењу и уједињењу српском.
Со тим примите господине предсједниче увјерење нашега особитог поштовања.

У Босанском Логору
у Шишковцу
на Михољдан 29. Септембра 1877.
Предсједник
Симо Чавка

Српска босанска народна скупштина:

Илија Билбија, Јован Скакић, Перо Балбић, Васо Сукњајић, Мијајло Берић, Митар Тарлаћ, Стеван Деспот, Илија Прале, Стојан Роквић, Сава Протић, Јово Кизић, Лазо Тарлаћ, Васо Лазендић, Дане Поповић, Симо Билбија, Ђуро Ћосић, Тривун Димитрић, Нико Анић, Стеван Лекић, Митар Лекић, Јован Гајић, Симо Шеворадић, Јован Црнчевић, Вид Радић, Спасоје Лапетић, Симо Радић, Јован Радујко, Миле Радујко, Васиљ Марић, Илија Симонић, Стеван Радић, Марко Вукобрат, Илија Радић, Васиљ Боабић, Станко Чакормић, Божо Гавић, Пеко Бобић, Перо Ковачевић, Петар Зељковић, Лука Поповић, Давид Ђилас, Миле Ковачевић, Миле Ђилас, Вучен Миљуш, Пилип Пешевић, Дако Сијерић, Вучен Јокић, Стеван Протић, Вучен Рађеновић, Симо Мево, Тривун Баук, Обрад Боић, Вид Вукобрат, Јован Шобат, Зекан Шобић, Паво Грубор, Петар Грубор, Перо Сердић, Cтојан Вашелић, Гавран Тадић, Мијо Трнинић, Мијо Лукач, Joвaн Трикић, Миле Трикић, Миле Ракита, Бojaн Шево, Тодор Новаковић, Jaков Латиновић, Joвицa Кецман, Симо Ђушић, Ђуко Крагуљ, Васо Кекез, Вучен Карановић, Марко Ступар, Марко Jaвopaц, Марко Качавенда, Тривун Латиновић, Гавро Штрбац, Стеван Ђаковић, Тома Савановић, Симо Томић, Перо Вучковић, Зеле Милинковић, Тоде Тркуља, Сава Качар, Илија Лончар, Ђука Латиновић, Лале Глемић, Јово Деспопић, Божо Ћулибуш, Тома Коњикушић, Бошко Росић, Мијо Ракић, Мијо Росић, поп Илија Билбија, протојереј Василије Новаковић, Коста Протић, Јосип Ракић, Стојан Тривуновић, Перо Жујић, Станко Маркановић, Тоде Гламочанин, Тривун Илинчић, Тома Вуцеља, Паво Вукановић, Глиша Видулиновић, Ђука Пећанац, Стеван Билбија, Јово Тркуља, Голуб и Мијат Радуловић, Тодор Рељић, Гале Бурсаћ, Стојан Марковић, Лако Видовић, Стево Рајковић, Лазо Краљ, Станко Боабић, Голуб Родић, Ђука Ковачевић, Остоја Срећо, Дане Грбић, Дамјан Вуковић, Станко Гашић, Јово Гољац, Васо Барошевић, Иван Буљ, Стево Зорић, Иван Капулић, Марко Буцало.

Видјети у Записи , Том 8, 1935. г., Гласнику Цетињског историјског друштва, 371-373, поглавље Историјска грађа.

Pozdrav,

Da li kojim slucajem postoji spisak odakle su svi ovi ljudi koji su bili deo skupstine?

Ван мреже Барјактаревић

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 97
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #47 послато: Април 27, 2021, 07:27:24 поподне »
Споменик Стојану Новаковићу из Крњеуше, учеснику Босанско-херцеговачког устанка





"Овђе почивају у миру Божијем
јуначке кости Стојана Новаковића
четника у бос-херцег. устанку 1875-1878 г.
споменик подигоше синови Ђурађ и Петар"


Имам слику једног сличног споменика из околине Кључа, нисам успио да протумачим шта пише.

Ван мреже Грабеж

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 51
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954, Трескавац/Растока
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #48 послато: Април 27, 2021, 10:16:57 поподне »
Да ли неко има линк књиге  "Хајдук Тодор" , ако има нека ми пошаље. Изгледа ми занимљиво.

Имам ту књигу, можда ћу да је сликам/скенирам ако будем имао времена.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13461
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #49 послато: Март 30, 2022, 01:26:44 поподне »
Обрађена слика војводе Голуба Бабића и краћи текст


Голуб Бабић, српски хајдучки харамбаша и војвода, један од најзначајнијих команданата устаника у вријеме Невесињске пушке 1875. године

Српски војвода Голуб Бабић, рођен је у селу Трубару код Дрвара 7. септембра 1824. године од оца Илије и мајке Василије. Одраставши, најпре се борио против турског зулума као хајдучки харамбаша у југозападној Босни и Тромеђи. У револуционарној 1848. години, за време Мађарске револуције, учествовао је у одреду српских добровољаца под командом Стевана Петровића Книћанина у борбама по Војводини. Вратио се у Босну и 1858. године, учествује у Дољанској буни (1857—1858), где му гине старији брат Божо. Све до 1863. године живи у Славонији, у Пакрацу, где се већи део породице Бабић преселио као и мноштво народа из Босанске Крајине након неуспеха Дољанске буне. У зиму 1863. године долази са породицом у Ђаково, на позив бискупа ђаковичког Јосипа Јураја Штросмајера, где живе неколико месеци под његовом заштитом, а потом се пресељава у Србију, због страха да га аустријске власти не предају Турцима, али и због бискуповог притиска да пређе на католицизам, на шта му је Голуб одговорио: „Ми смо, баш због вјере, оставили и жене и дјечицу, свој завичај и оно мало сиротиње. А кад би хтјели вјером преврнути, прије би се потурчили, па би у својој земљи живјели слободно као и бегови“. Од 1864. па све до 1875. године живи са породицом у Србији, у селу Стублине код Обреновца, где их је сместио прота лознички Игњатије Васић, пошто је у Србију прешао код Лознице.

Августа 1875. се враћа у Босну са своја три брата: Миланџом, Павлом и Петром, и диже народ на устанак у Црним Потоцима, између Дрвара и Босанског Грахова кад је и изабран за вођу устаника на простору југозападне Босне. Већ до 15. септембра 1875. године имао је чету од 25 људи, а до краја месеца одред од око 150 људи. Устаничка војска је сваким даном бивала бројчано јача и боље наоружана. Илија Гутеша му је из Беча послао 315 пушака „острагуша“ и 6 центи барута, које му је у Србију донео Симо Бањац. Да би објединио руковођење борбама на сектору којим је руководио, формирао је главну управу устанка: главно управитељство јужнобосанског устанка, као централно руководеће тело. Врло брзо је стекао поверење, ауторитет и углед међу устаницима, а на борбеном плану постигао је значајне војничке успјехе. Био је велики присталица и поборник герилског ратовања. Ослобођена је територија од Лике до Бјелаја (са Унцем, данашњи Дрвар) и од Динаре до Ливна и Гламоча.

Заједно са својим седамдесет једним четовођом потписао је 2. јула 1876. године Проглас за уједињење Босне са Србијом. Кад је 4. августа 1877. године доживео војнички пораз код Седла, а устанак био угушен, прешао је у Лику и одатле све до марта 1878. организовао мање герилске нападе на Турке у Босни и Тромеђи. Исте године изабран је, на устаничкој Скупштини одржаној у Тишковцу, за делегата на Берлинском конгресу (1878) заједно са Васом Видовићем, али не одлази у Берлин због настојања Кнежевине Србије да се ничим не замјери Аустроугарској монархији.
 
Улазак аустријске војске и окупацију Босне и Херцеговине прихватио је помирљивим односом и држањем те се предаје трупама у Србу. Једно време био је у служби нове власти у Бихаћу, прихватајући то као привремено и тренутно боље решење од турске власти. Веома престижно одело, које је Голуб Бабић носио у устанку 1875. године, добио је због својих изузетних ратничких заслуга а носио га је пре њега војвода/сердар Милован Павасовић (у устанку 1715. године), да би следећи српски јунак, који је због борбености и храбрости, добио част да носи ово старо одело од Српске православне цркве „Светог Петра“ (у Доњем Тишковцу) био четнички војвода Бранко-Бране И. Богуновић (1911-1945).

Војвода Голуб Бабић је умро у Сарајеву, на Никољдан 1910.године у 87-ој години. Непознати аутор некролога написао је: „Од ране своје младости с оружјем у руци борио се за своју потиштену браћу. Није било оружаног покрета у коме он није судјеловао...“

преузето са: Retusiranje, obrada, kolorisanje starih fotografija

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 341
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #50 послато: Март 30, 2022, 02:48:04 поподне »
Постоје ли неки аустроугарски пописи босанских избјеглица из времена устанка?

Ван мреже prikola

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 133
  • I1-Z63>Y13946>Y51867>PH220
« Последња измена: Јул 14, 2023, 08:31:20 пре подне prikola »

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 258
  • N2
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #52 послато: Август 11, 2023, 09:45:40 пре подне »




Свако о својој муци, па се тако морам и ја осврнути на то да је на мапи потпуно занемарена чињеница да је и Семберија била захваћена устанком (тзв. Бијељинска буна) у другој половини 1876. године. Семберија је и једна од ријетких области у Босни и Херцеговини (ако не и једина) гдје у току устанка директно дејствовала и војска кнежевине Србије (под командом генерала Ранка Алимпића). Додуше, о томе како је то изгледало говорила је можда најбоље дуго сачувана изрека - заледио се к'о Ранко на Дрини, кориштена у ситуацији када неко "блокира" из на први поглед неразумљивих разлога... Директно свједочење о Бијељинској буни оставио је лознички прота Игњат Васић, као и свештеник из Црњелова Петар Михајловић, један од вођа семберских устаника. Покушаћу ових дана да цитирам на овој теми нека значајнија мјеста из њихових записа.

Свака част за отварање теме. Веома је битна и недовољно расвијетљена, нарочито у сјевероисточној Босни, а посљедице су биле катастрофалне по српско становништво. Како сам већ писао на неким другим темама, као директна посљедица буне, па затим повлачења војске кнежевине Србије, десио се егзодус Срба из сјеверне и источне Семберије, огромних размјера, почев од септембра/октобра 1876. године. Мачва је била преплављена избјеглицама, а моја је породица скоро годину провела у Клењу у избјеглиштву, прије повратка у Батковић.
« Последња измена: Август 11, 2023, 09:55:22 пре подне VeliborLazic13 »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2404
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #53 послато: Август 11, 2023, 10:36:44 пре подне »
Недавно сам наишао на чланак из неких старих новина (мислим да се зову Хрватски католик) које су излазиле у то доба. У њему се извештавало о католицима из околине Босанског Грахова који су прогнани од стране православаца, па су их примили у Врпољу код Книна. Први пут сам чуо да су били такви сукоби и не знам којим поводом.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13461
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #54 послато: Август 11, 2023, 12:20:35 поподне »
На овој мапи су тачкицама означене и раније буне и устанци у Босни. Дољанска тј. Пецијина буна у Поткозарју и Поуњу, Требавска, или Протина буна у Посавини и устанак у Херцеговини 1857. У Босанској Крајини се после Дољанске буне народ такође повукао на Банију, али се после пар месеци повратио на стара огњишта. После устанка 1875-1878. ситуација је била тежа, избегао је практично сав народ, а кућишта су попаљена. Ипак, и након тога се народ вратио на стара имања, а у оба случаја је незнатан део становништва остао на Банији.

Ван мреже Саша Башић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 8
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #55 послато: Новембар 03, 2023, 10:11:34 поподне »
Поштована господо,
да вам није можда познато из којег мјеста или села у Босанској Крајини је Остоја Корманош Јањетовић био родом?
Погинуо је исти дан кад и Пеција, у неким изворима се спомиње између осталог и да је неки Црногорац погинуо сњима, његово име се нажалост нигдје не помиње.

Ван мреже Страхиња

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 36
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #56 послато: Новембар 26, 2023, 04:36:07 пре подне »

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 504
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #57 послато: Новембар 26, 2023, 11:40:24 пре подне »
https://www.youtube.com/v/S6DINhQZrKg

samo kratak komentar. tunguz zamalo da upropasti vec pripremljeni ustanak. domacini su se sastali bili 1874 i dogovorili tacno kada i kako. tunguz je bio hajduk koji je napao turski karavan bez ikakvog znanja i dogovora sa ustanicima. sledece godine ce se obeleziti 150 godina od dogovora kod petra radovica u kifinom selu, a 2025 i 150 godina od ustanka