Аутор Тема: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године  (Прочитано 56700 пута)

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #60 послато: Новембар 26, 2014, 04:13:46 поподне »
...........................................НАСТАВАК............................................

Од старина било је свега неколико домаћинстава, и то: Вана Николић са својом кућом и двориштем
и 111 грла стоке, Кита данић /исто/79 грла, Тана Стојиљковић кућа и двориште гино/7 грла и Никола Стевић исто/ 10 грла.

По годинама боравка на земљишту била су позната домаћинства: Ристе Милатовића из 1879. године/са агином кућом и двориштем/ 4 грла стоке. Из 1887. године били су Велићи - Андрија са 42 грла стоке и Дима 20 грла, а куће и дворишта била су агина. Из 1892. године било је домаћинство Трајка Перића са 29 грла, све агино. Из 1894. године Апа Костић 2 грла, све агино. Из 1900. године Мицићи - Риста са 80 грла, Јефта са 27 грла, са својим кућама и двориштем. Из 1902. године су Зафир Стевић са 20 грла и Станоје Микић са 36 грла и агиним кућама и двориштима. Из 1904. године је Анђелко Трајковић са 6 грла, све агино. Из 1906. године је Трајко Живић са 6 грла стоке и све агино. Из 1907. године Алекса Максимовић са 218 грла а својом кућом и двориштем. Из 1909. године су Стола Николић са 64 грла стоке и својом кућом и двориштем и Тома Стојиљковић са 7 грла и све агино. Из1910. године је Петар Денић са 11 грла и све агино и 1911. године су Така Крстић са 140 грла и Ђека Васић са 36 грла и својим кућама и двориштем. За домаћинства Стипе Костића, Живе Јовановића, Андрије Митровића и Миле Филића није се знало од када су били на земљи.

За војску су регистровани само Риста Милатовић и Михајло Столић.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #61 послато: Новембар 26, 2014, 11:34:34 поподне »
Село ДРАГОВАЦ (околина Приштине), извештај учитеља Рајка Вучића:

Ту је било 18 Српских кућа. Домаћинства Митка Стојиљковића од 15 и Паве Трајковића од 10 чланова имала су по 10 дана орања своје земље, аобрађивала су и земљу ага. Први је радио на чифлуку Мухарема Шерифовића из Приштине а други Валије Рамића из Владиславца. Све аге које су имале своје чифлуке у овом селу биле су доброг имовног стања. Остала Српска домаћинства била су потпуно чифчијска. Чифлуке од по 20 дана орања Мухарема Шерифовића обрађивали су и Васа Јефтић, Глигорије и Трајко Ристић - сви са по 10чланова. На толиком чифлуку радио је и Станоје Крстић са 6 чланова. Веља Рамић имао је и потпуних чифчија. Чифлук од 50 дана орања обрађивао је Стева Болић са 25 чланова. Чифлуке од по 30 дана обрађивали су Ивко Симић са 4 и Дима Перић са 8 чланова, а Стојко Ђорђић са 6 члановао је земљу од 16 дана орања. На чифлуцима Мустафе Османовића из Приштине радили су Миле Денић (30 дана орања, 8 чланова породице), Сава Ивковић 6/20 и Станко Костић 2/10. Ука Рамић из Владиславаца имао је чифлук и од по 20 дана орања, које су обрађивале породице Перић Фиља са 9 и Костадин са 4 члана.

Стојко Станковић из Гуштерице имао је два чифлука од 10 и 20 дана орања. На њима су радили Симион Стошић  са 15 и Коста Симић са 12 чланова породице. Сва Српска домаћинства у овом селу била су овде "од старина". Порез на имовину плаћао је само Србин који је чифлук, а чифчије муслиманских ага плаћале су саме. Три чифчије србина живеле су у агиним кућама и двориштима: Трајко Ристић, Мила денић и Станко Костић, а остала домаћинства имал су своје куће и дворишта. Митко Стојиљковић имао је 300 грла стоке. Трајко Ристић 56 а Дима Перић и Васо Јефтић по 50, а по 40 грла имали су Симион Стошић, Глигорије и Стојко Ристић, док су Ивко Симић и Костадин Перић имали по 30 грла. По 20 грла имали су Стева Болић, Фиља Перић и Станоје Крстић, Миле Денић, по 10 Станко Костић и Пава Трајковић. Коста Симић и 2 грла Сава Ивковић.

Истраживач овог села Рајко Вучић, учитељ из Грачанице у додатку свог извештаја забележио је: "На атару Драговачком насељени су 16 кућа Мухаџери из Србије. Село им се зове Кукавица. Исти присвајају и поједине њиве и раде да их протерају како би они заузели имања. Затим 4 куће староседеоци и три куће Мухаџери из Србије сачињавају село које се зове Влајсовце и оно је у атару Драговачком. И први и други труде се да раселе Србе, а њихово имање да наследе они, тако да им је тешко и до јесени задржати се".
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #62 послато: Новембар 26, 2014, 11:50:16 поподне »
Село ЛАБЉАНЕ (околина Приштине):

Шест Српских и 30 албанских домаћинстава, од којих су 3 била мухаџирска из 1878. године, живела су овде. Домаћинства Стојка Стојиљковића са 25 и Дике Лекића са 12 чланова имала су своју земљу - прво 22, а друго 5 дана орања. Обрађивала су и агину: Стојиљковић 70 дана орања земље која је била својина аге Рамиза Зенуловића из Приштине. Из Приштине су биле и остале аге овог села. Чифлуке Исена Муратовића од по 30 дана орања обрађивали су Стеван Живковић са 9 чланова и Мина јовановић са 7 чланова, Ахмета Имеровића од 50 дана орања Симијон Лекић са 12, а Бејтуша Суљемановића (25) Костадин Станковић са 6 чланова.

Имовно стање агоа овог села билло је добро, а чифчија различито. Стојко Стојиљковић, од давнина на овом селу, имао је 250 грла стоке, Костадин Станковић, који се овде зачифлучио 1912. године није имао ништа. Породица Лекић, Симион и Дика, овде су од 1842. године. Симион је имао 100, а Дика 30 грла стоке. Стева Живковић 70 а Мина јовановић 40 грла. Живковић и Јовановић су били у овом селу од 1878. године. Своју кућу и двориште имао је само Станко Стојиљковић. Он и Стево Живковић плаћали су порез на земљу, а на остале чифлуке плаћале су аге.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #63 послато: Новембар 27, 2014, 11:05:32 поподне »
Село СЛИВОВО (околина Приштине), извештај учитеља Рајко Вучића:

Село је имало само 15 Српских кућа. Своју земљу од по 25 дана орања имали су Станоје Мирковић са 6 и Сава Маринковић са 7 чланова породице. Лека Вулић са 7 чланова и Јола Филић са 12 чланова имали су своју земљу од по 20 дана орања. Овде су имале и своју земљу и три породице које су побегле због зулума. Дана Станковић је оставио 40 дана орања и са 11 чељади се преселио у Приштину. Он је осим куће и њиве оставио и 30 комада сирче (?). Васа Симић са 8 чељади оставио је кућу и 15 дана орања и прешао у Гњилане, а Акса Симић, са 3 члана, кућу и земљу од 15 дана орања и отишао у Солун.

Покушај расељавања овог села спречио је ага који је бранио свој чифлук. Изгледа да је то био Имер Османовић из Приштине. Он је имао највише чифлука у овом селу. Његове чифлуке од по 20 дана орања обрађивали су: Трајко Јовановић са 5 чланова, Павић Трајко са 7 и Стојко са 3 члана. Перић Трифа и Трајко са 2, односно 4 члана обрађивали су земљу од по 10, односно 40 дана орања. Чифлук од 12 дана орања са троје чељади обрађивао је Васа Милић. Чифлук од 15 дана орања у овом селу имао је Ивко из Матичана, који је обрађивао Стева Павић са 5 чланова.

Пет кућа су биле овде од старина. То су три власника земље: Сава Мирковић са 20 грла стоке, Лека Вулић са 30 и Јола Филић 25. "Старинци" су били и двојица чифчија, Трифа Јовановић без стоке и Трајко Перић 25 грла. Обојица су живели у својим кућама. Аге су од 1887. године плаћале порез на земљу. Најстарији насељеник, Трајко Јовановић, населио се овде 1882. године. Није имао стоке а кућу и двориште је имао. Од 1882. године порез је плаћао ага. Године 1904. дошла су два Павића - Стојко са 6 грла и Трајко са 20 грла стоке. Оба су имала своје куће. Ага је плаћао порез. Стева Павић (није имао стоке) настанио се1905. године и живео је у агиној кући. Своју кућу и 6 грла стоке имао је Сава Милић, који се 1908. године населио на чифлуку. О Тифку Павићу и Станоју Мирковићу нису прикупљени подаци о њиховом боравку на имањима и плаћању порезаи да ли су имали куће. Павић је имао 50 грла стоке.

На Сливовском атару, учитељ Рајко Вучић пише да је такође насељено 25 кућа мухаџира из Србије и да се сел зове Мукато. И они су радили да протерају Србе, а Вучић је сумњао да се они могу одржати до јесени јер су их мухаџири одвише мучили и гонили. Већ су били присвојили куће, Дими, Вељи и Акси.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #64 послато: Новембар 30, 2014, 04:42:46 поподне »
 НОВО СЕЛО (околина Приштине):

У овом селу живело је 11 Српских породица и 7 албанских, од којих су 5 били мухаџири из 1878. године. Мало своје земље имали су Иван Маринковић са 15 и Кузман Величковићса 7 чланова породице, и то први 2, а други 3 дана орања. Они су обрађивали земљу од 20, односно 10 дана орања аге Мемет Али-Беговића, чије је имовно стања било веома добро. Остала Српска домаћинства чиниле су потпуне чифчије. И они су у већини обрађивали земљу аге Беговића. Чифчије Илија Ивић, са 14 чланова породице радио је на чифлуку од 30 дана орања, Стојко Илић са истим бројем чељади и Мита Ристић са 4 мање обрађивали су чифлуке од по 20 дана орања. На чифлуцима од по 10 дана орања радили су: Лазар Маринковић са 9 и Трајко Велић са 3 члана. Земљу од по 8 дана орања обрађивао је Ђорђе Ристић са 6 чланова.

И Фуад-паша Џинић имао је своје чифлуке у овоме селу. Њих су обрађивали Нићићи - Трајко, са 7 чељади (15 дана орања), Лена и Петко по 5 дана орања и са 5, односно 7 чланова породице.

Сва Српска домаћинства била су староседелачка. Од 1887. године порез на земљу плаћале су аге. Имовно стања чифчија било је различито. Судећи према броју стоке, најбогатији је био Иван Маринковић, а 50 грла поседовао је Илија Ивић, док 30 Трајко Нићић. Сви остали, изузев што је Стојко Ивић имао 10 грла, имали су мање стоке. Тако Ристић Мита је имао 9 грла, Ђорше 8, а Петко Нићић 7 грла. По 6 су имали Кузман Величковић и Трајко Велић, а Лена Нићић само 2 грла. И поред поседовања дворишта и кућа, што је такође изражавало имовно стање, оно није било једнако. У агиним кућама су становали они најсиромашније: Мита и Ђорђе Ристић, Трајко Велић и Трајко Нићић. Остали су имали своју кућу и двориште.

Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #65 послато: Децембар 01, 2014, 12:14:07 пре подне »
Село ДОЊА ГУШТЕРИЦА(околина Приштина), извештај Вукадина Поповића:

Овде је живело само 78 Српских породица. Село се помиње још у 18. беку у вези са соколарством које су обављали Дуганџићи, по чему су добили презиме (соко турски: тоган). На крају Турске владавине презимена Дуганџић није било у овом селу. У ово време своју земљу је имало 19 домаћинстава, од којих је било 7 староседелачких. Доброг имовног стања било је њих пет. Васо Миловановић са 5 чланова и 12 дана орања земље, Трајко Миљковић 18/20, Мита Лазић 11, Трајко токић 8/20 и Велимир Вучић 5/5. Староседеоци који су имали своју земљу али су били слабог имовног стања били су: Јосиф Вучић са 6 и Трајко Филиповић са 5 чланова. оба су имала земљу од по 8 дана орања, затим Коста Лазић са 5 чланова и 13 дана орања и Нића са 4 члана и 6 дана орања. Од власника земље 10 су били дошљаци. Доброг имовног стања била су домаћинства Нићка Милаћијевића са 7 чељади и 20 дана орања, чији су преци дошли пре 200 година из Вучитрнске нахије, Илије Стевића, који је имао 6 чељади, а његови преци су дошли овде из села Плешине пре 200 година, Лепосаве Недељковић 3/11 и Трајка Мирића 16/18, чији су се преци населили овде пре 280 година, из вучитрнске нахије, када из исте нахије, и преци Томе Митрића, који је имао 4 члана и земљу од 6 дана орања.

Слабог имовног стања било је 5 кућа. Преци Нића Столића, који је имао 3 члана, дошли су пре 250 година из Колашина. Пре 200 година населили су се из Добротине преци Здравка Митића, који је имао 4 члана, а из Племетине Живе Шубарића, који је имао 5 чланова. Од дошљака слабог имовног стања били су: Мита Шанта, дошао пре 25 година због рада из Ливадја и Зека Ђентић, 5 чланова и 9 дана орања, чији су преци дошли пре 200 година из Вучитрнске нахије, због Турског зулума.

Четрнаест домаћинстава имала су своју земљу, а обрађивала су и агину. Од којих је само породица Томе ристића са 8 чељади била слабог имовног стања. Он је имао своју земљу од 2 дана орања и обрађивао земљу Јашар-паше Џинића од 10 дана. У "орта" имовном стању било је домаћинство Рајка Токића, с истим бројем чланова и истом површином земље, а обрађивало је и земљу од 12 дана орања Шерифа Мулуња из Јањева. Остала домаћинства са својом и агином земљом била су доброг имовног стања. Чифлуци су били ага из Приштине и Јањева. Јашар-пашин чифлук од 20 дана орања и своје земље од 4 дана обрађивао је Цветко Трајковић са 14 чланова породице. Чифлуке Љатиф-аге обрађивали су: Дана Јовановић са 4 и Зека са 7 чланова. Они су имали по 5 дана своје а толико су обрађивали и агине земље. Толико своје земље имао јеи Акса ристић са 6 чланова, а агине земље је обрађивао 15 дана орања. На чифлуцима Рамиза Мустафагића радили су Славко Павић 6 дана орања и Петар Павловић 7 дана. Оба су имали више своје земље од агине. Први је са 6 чланова обрађивао земљу од 10 дана орања, а други са 13 чељади 24 дана. Чифлуке Шерифа-аге Шиљега и Мемед Алије од 6 дана орања обрађивао је, са својом земљом од 16 дана орања и 8 чељади, Трајко Лазић и од 10 дана и са 9 чељади Наско Зарковић. Нића Стевић са 10 чланова и 5 дана орања своје земље радио је на чифлуку Садик-аге од 30 дана орања. Чифлук од 27,5 дана орања аге Назифа Гавура обрађивао је тона Филиповић, уз 2,5 дана орања своје земљеи са 13 чељади.

Из Јањева су у господаре овог села, сем Шерифа Мурула, спадали и неки Криста, који је био доброг имовног стања, са чифлуком од 10 дана орања, и Тадеја Зефовић. Кристин чифлук од 10 дана орања обрађивао је Стојан Лазић са 9 чланова и уз 16 дана орања своје земље, а Тадејин, од 8 дана орања, Коста Живковић са 10 чланова и уз 12 дана орања своје земље.

................................................НАСТАВИЋЕ СЕ.................................................
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #66 послато: Децембар 06, 2014, 09:32:26 поподне »
...............................................................НАСТАВАК...........................................................

Потпуних чифчија у овом селу било је 45. За Јашар-пашу радило је 30 домаћинстава. Већина их је била слабог имовног стања. Доброг имовног стања био је Јован Арсић са 7 чланова, који је обрађивао агину земљу од 15 дана орања, Милован Живковић 17/30, Жива Станковић 10/34, Стојан Марковић 11/30, и Нала Маринковић 11/21. Нића Ђорђевић са 14 чељади радио је 36 дана орања, Дека Стевић 11/20, Блага Јоксимовић 5/16, а досењени су били из Бакшије. Неколико домаћина је било "орта" имовног стања: Куза Митровић са 9 чланова и 20 дана орања агине земље, Мака Арсић 6/16, Витко Милосављевић 5/13, Грбић Младен 4/17 и Танаско 7/15, Лазар Стојковић 16/25, Младен Ацић 5/12, Мита Миловановић 9/24, Серафим Такић 7/25 и Здравко Јовановић са 4 члана и 18 дана орања.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #67 послато: Децембар 06, 2014, 09:34:19 поподне »
..............................................НАСТАВИЋЕ СЕ........................................за село Доња Гуштерица
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #68 послато: Децембар 07, 2014, 03:37:31 поподне »
.......................................................НАСТАВАК...................................(Доња Гуштерица)

Јашар-пашине чифчијеслабог имовног стања били су: Здравко Јоваовић 5 чланова и 12 дана орања, Дака Арссић непоѕнат број чељади и 14 дана орања, Јован Живић 4/10, Дека Томић 3/9, трајко станојевић 6/4, Јоксим Цвејић 5/14, тода Филиповић 7/20, Зака Столић 6/11, бојко миловановић 5/15, Мада Станковић 10/25, Зафир Фихић 4/20 и миленко Милић 6/10.

У аге доброг имовног стања спадао је Ад. и Понорац. Његов чифчија Станоје Столић са 6 чељади и 7 дана орања био је слабог имовног стања, а пПетковић Живко са 10 чланова и 24 дана орања и Станомир са 9/16 били су доброг имовног стања. Имућан је био и ага Аџи Атем. Његов чифчија Ниса Станојевић са 3 члана и 15 дна орања ио је "орта" имовног стања. Аљил-ага имао је чифчије "орта" имовног стања: Зафира Поповића 5/20,  Азиз-ага Гагу Сојевића 10/20. Овај ага је био имућан. Истог имовног стања био је и чифчија Васа Корић (?) са 13 чељади и 28 дана орања земље Јусуфа Фета. Атем-бегове чифчије доброг имовног стања биле су Наста Милошевић 11 чланова и Траја Нићић 6 који су обрађивали своју земљу од по 2 дана орања и бегову од по 20 дана, док је Здравко Митић са 8 чланова радио на чифлуку од 10 дана орања.

...................................................НАСТАВАК СЛЕДИ....................................
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #69 послато: Децембар 07, 2014, 03:53:44 поподне »
.....................НАСТАВАК..........................................Доња Гуштерица................

Аге из Приштине слабог имовног стања биле су: Атем, Анит и Амељ Љопа. Чифчија Јованче Недељковић стајао је добро. Имао је 18 чланова, а обрађивао је земљу од 40 дана орања. Слабог имовног стања био је и ага Мехмедалија. Његов чифчија "орта" имовног стања био је Михаило Петковић са 6 чланова и земљом од 18 дана орања.

Јањевац Бећа Имер био је имућан, а његов чифчија Дека Павић са 6 чланова и 12 дана орања, "орта" имовног стања. Одличног имовног стања био је и власник чифлука Милан Вучић из Липљана. Његов чифлук од 13 дана орања обрађивао је  Петар Гуџић са 7 чланова, који је био "орта" имовног стања.

За домаћинство Зафира Филића у документацији није наведен ага, а заведен је у групи чифчија Јашар-паше, али се приказује да је ага доброг имовног стања. Познато је да је Јашар-паша био веома имућан. Сам Филић био је лабог имовног стања. Имао је 4 члана породице и обрађивао је земљу од 20 дана орања.

За чифчије овог села  година 1887. је била преломан у погледу њихових обавеза, јер се тада прешло с петине на четвртину, а аге су од тада плаћале порез. Између ага и чифчија није било уговора, изузев Рајка Столића и аге Шерифа Мурула из Јањева.

Већина чифчија знала је кад су њихови преци дошли у ово село. Од "старине" су били овде Славко Павић и Петар Павловић, свештеник, Акса и Тома Ристић, Тона Филиповић, Мала Маринковић и Зафир Фиљић. Они су имали своје куће и двориште, као и сви старинци. Од давнина овде су били и Дане и ЗакаЈовановић. Они су се зачифчили пре 5 година. Трајко Лазић, Наско Здравковић и Коста Живковић пре 15, Стојан Лазић пре 20, а Нића Стевић пре 6 година.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #70 послато: Децембар 07, 2014, 04:17:25 поподне »
Дошљаци који су имали своје куће били су: Цветко Трајковић, чији су преци дошли пре 200 година из Панеша, Рајко токиић пре 15 година из СЕЦВА (?), из истог места пре 250 година, Ниса Стојановић и Јованче Недељковић, а пре 200 година преци Гаге Стојевића, Наста Милошевића, Траја Нићића и Здравка Митића. Из Панеша су пре 200 година дошли Арсићи: Мака, Дека и Јован, затим Бојко миловановић, Мада Станковић и Миленко Милић, а из Подриме Жива Станковић и Стојан Марковић и из Мораве Мита Миловановић. Педесет година пре ових (250 година рачубајући од 1912) дошли су из Вучитрнске нахије Витко Милосављевић, Милован Живковић и Јован Живић, из Гребена преци Грбића - Младена и Танаска и Лазара Стојковића, а из Колашинске Дека Томић, који је био у агиној кући а имао је својје двориште. Из истог места 50 година касније доселили су се преци Тоде Филиповића. Из Сушице пре 250 година прешли су преци Трајка стојановића, а из Плешине Младена Ацића. Из овог места 50 година касније преселили су се Даке Стевића, Серафима Љакића, Здравка Јовановића и Зака Столића, који је живео у агиној кући. Из Доброшке пре 180 година дошли су Живка и Станимира Петковића и Станоја Столића из Горње Гуштерице, пре 30 година, Дека Павић који је живео у агиној кући, а из Доње Гуштерице (?) пре 40 година Васа Карић и пре 10 година Михаило Петковић. Из Бакшија пре 200 година преселили су се преци Блага Јоксимовића, Јоксима Цвејића, Ниће Ђорђевића и Живе Лазића. Пре 8 година овде је дошао из Враголије Зафир Павић, а 2 године после њега, из Добротина Петар Гуџић, који је живео у агиној кући и дворишту. Осим именованих живео је у агиној кући само досељеник из Враголије.

За војску су уписани: Филип Поповић, Славко Павловић, Зака Вучић, Дана Вучић, Јосиф Вучић, Здравко Јованчековић, Акса Ристић, Трифко Кузић, Стојан Марковић, Коста Лазић, Мита Лазић, Илија Андријевић, Милаћусовић, Нића Сталић, Кора Трајковић, Наско Зарковић, Трајче Костић, Жива Лазин, Блага Јоксимовић, Велимир Вучић, Зафир Фиљић, Младен Станковић, Нола Маринковић, Трајко токић, Тона Филиповић. Извештај учитеља Вукадина Поповића.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #71 послато: Децембар 07, 2014, 04:36:59 поподне »
Село ГОРЊА ГУШТЕРИЦА (Околина Приштине) извештај учитеља Вукадина Поповића:

Ово село је имало 25 Српских кућа. Раније је било чифлук косовских самозваних властодржаца Џинића. Становништво се смењивало те није било много ни старинаца ни много досељеника. Своју земљу имало је 5 породица. Две су били старинци и доброг имовног стања - Зарка Крстића са 14 чељади и са земљом од 17 дана орања и Трајка Митића са 7 чланова и 15 дана орања. Власници земље били су и домаћинстава слабог стања Мона Максимовић 5/8, Дека јовановић 6/3 и Дика Станковић 5/2. Досељеничке куће пореклом су: друга из Колашина, око 200 година, а прва и трећа пре 100 година из Мораве.

С мање своје а с више агине земље били су Живан Недељковић са 8 чланова. Он је упоредо са својом земљом од 10 дана орања обрађивао и агину од 30 дана орања. Његов ага био је Ибија Хаџи-Јусуфовић из Приштине. И ага и чифчије су били доброг имовног стања. Друго домаћинство, Рајка Петковића са 7 чланова и својом земљом од 4 дана орања обрађивао је и земљу Божа Топала из Јањева од 36 дана орања, који је био имућан а и чифчија је добро живео. Оба ова домаћинства била су у селу од старина. Домаћинства и слободни сељаци и получифчије имали су своје куће и дворишта сем Рајка Петковића, који је живео у агиној кући.

Потпуних чифчија било је 18. Три су били староседеоци. Домаћинства Тајка Зарића са 4 члана породице обрађивало је 200 година пре1912. агину земљу Абије из Приштине. Ага је био имућан а чифчија сиромашан. Староседеоци Трајко Шушић са 16 чељади и Тодор Петковић са  6, обрађивали су чифлуке од Боже Топала од 50, односно 20 дана орања. Њихови преци радили су на тој земљи од пре 250 година. Оба домаћинства била су доброг имовног стања. Породица Петковић је живела у агиној кући.

..............................................НАСТАВАК СЛЕДИ.................................................
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #72 послато: Децембар 10, 2014, 02:01:22 поподне »
...............................................НАСТАВАК....................................................


Дошљаци су били из околних села. Из Доње Гуштерице доселиле су се 4 куће: пре 20 година дошли су Кола Крстић са 8 осам чељади и радио је на чифлуку од 16 дана орања код аге Шкодра и Мита Трајковић са 4 члана, који је обрађивао чифлук Раиф-аге. Аге су биле из Јањева. Први је био "орта" а други доброг имовног стања, док је чифчија првог био доброг, а другог слабог стања и становао је у агиној кући. Касније досељеници Алекса Нешић са 2 члана обрађивао је земљу Гаспара Караматића од 4 дана орања, а Божа Сталић са 7 чеељадиАбијину земљу од 26 дана орања. Имовно стање првог чифчије било је слабо и живео је у агиној кући, а другог "орта" и имао је своју кућу.

Из села Сушице доселиле су се три породице: пре 50 година дошао је Трајко Живић са 5 чланова, а радио земљу Госпара Караматића до 15 дана орања, Стеван Симић са 8 чланова и обрађивао је земљу Тунашинка (?) од 30 дана орања, а пре 20 година Анђел Крстић са 5 чланова, и обрађивао је посед Таде Раифова из Приштине, од 6 дана орања. Раиф је био "орта" имовног стања. Први и трећи чифчија били су доброг имовног стања и живели су у агиним кућама, а други је имао своју кућу, али је биосиромашан. У сиромашне дошљаке спадао је и Младен Марковић са 5 чланова, доји је радио земљу Дила из Јањева од 15 дана орања. Преци су дошли пре 100 година из Коњуха. Имао је своју кућу и двориште.

Било је и доста чифчија доброг имовног стања. Досељеници из Мужичана од пре 20, односно 15година били су Ћирковић Маринко са 7 чланова и 25 дана орања земље Госпара Караматића и Трајка са 10 чланова и 30 дана орања чифлука Заита из Приштине, који је био доброг имовног стања. Чифчије су живеле у агиној кући а у свом дворишту. Из Новог Села пре 100 година дошли су преци Стевана Славића са 14 и Младена Живића са 12 чланова. Они су обрађивали чифлуке ага из Јањева од по 35 дана орања, и то Ивана Албата и Гаспара Караматића. И ове чифчије су живеле у агиним кућама а својим двориштима.

Из Буковца, Добротина и Ливађа дошло је по једно домаћинство. Из првог села био је мона Караперић са 6 чељади. Обрађивао је земљу Заита-бега од 15 дана орања. Пресељен је пре 50 година. Пре 5 година дошао је из другог села Дела Перенић са 8 чланова. Радио је на земљи Тунашинка (?), од 30 дана орања, а пре 10 година доселио се из трећег села Михаило Митић са 13 чланова, који је радио на имању истог аге од 30 дана орања. Први чифчија је имао своју кућу, а сва тројица дворишта.

Агалари су плаћали порез од 1887. године. Од тада чифчије су давале четвртину производа. Уговор с агом имао је само Анђел Крстић. (крај)
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #73 послато: Децембар 10, 2014, 04:33:38 поподне »
Село ЛИВАЂЕ (Околина Приштине), извештај учитеља Вукадина Поповића:

Овде је живело 45 Српских домаћинстава. Своју земљу и агину имало је 13, а само своју 4 домаћинства. Гага Живанче са 12 чланова поседовао је површину од 20 дана орања. Преци су му дошли у ово село пре 280 година . Алекса танасковић са 7 чељади имао је земљу од 30 дана орања. Његови преци су се доселили пре 200 гопдина из Гребена. Оба домаћинства била су доброг имовног стања. Дана Крстић са 2 члана поседовао је земљу од 13 дана орања, доселио је пре 30 година "од села" (?). Четврти земљорадник био је Васа Ђорђевић са 10 чланова и земљом од 15 дана орања. Био је староседелац. Два последња домаћинства била су "орта" имовног стања.

Домаћинство Арсе Ђорђевића од 15 чланова имало је своје земље 13 дана орања, аа толико је обрађивао и Амета Љопе. То је било староседелачко домаћинство доброг имовног стања. Од осам домаћинстава с мања своје а више агине земље Шериф-агине чифлуке од 46 дана орања обрађивали су: Дана Цвејић са 16 чланова обрађивао је 4 дана орања и Јорга Филиповић са 6 чланова, 3 дана своје и 8 дана агине земље. Оба домаћинства су дошла овде пре 280 година из села Могиле. Била су имућна. Из Могиле су дошла још 4 домаћинства. Уста-Јајине чифлуке обрађиваоао је Дела Колић са 14 чељади и 5 дана орања своје земље. Здравко Нешић са 25 чланова и 5 дана орања своје земље обрађивао је Амадијин чифлук од 55 дана орања, а Филип Димић са 10 чланова и 7 дана орања своје земље Муртезин чифлук од 23 дана орања. Аме-агину и Амет-ефендијину земљу од 15 дана, односно 28 дана орања обрађивали су Здравко Микић са 7 и Коста Аксић са 11 чланова, а оба су имала своју земљу од по 4 дана орања. Преци првог домаћина доселили су се из Дренице, а други је био старинац. Ових осам кућа биле су имућне.

.......................................................СЛЕДИ НАСТАВАК............................................
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #74 послато: Децембар 10, 2014, 08:39:48 поподне »
......................................................НАСТАВАК.........................................................

Потпуних чифчија је било 32 куће. Село је још од 18. века било чифлук те се стновништво у њему смењивало. Одржао се само један род, чије се порекло не зна, те се сматрало старинско. У последњој години Турске власти, сем три домаћинства која се нису сматрала староседеоцима, било је таквих још 12. Три су била чифчије Мустафе Абдула: Максим Лазић са 9 чланова обрађивао је чифлук од 40 дана орања, Рајко Јовановић 6 од 30 дана и Апостол Васић 7 од 32 данаорања. Чифчије су биле доброг имовног стања. Имућни су били и два чифчије Етема-аге - Станислав Митић са 12 чланова и 45 дана орања агине земље и Петар Томић 7 са 30 дана орања. Чифчије староседеоце имао је Азир-ага. Чифлуке од 20, односно 30 дана орања обрађивали су Нића Симић са 4 и Миљко Ивић са 8 чељади. По једног чифчијустароседеоца имао је Назив-ага - Стојана Галића, са 7 чељади и 35 дана орања, затим Кадрија Муставић - Станка Цвејића 13/40, Шериф-ага - Станка Крстића 8/32, Амдија - Ристу Васића 4/7 и Амет Љопа - Блага Ђорђевића 6/15. Амет-ефендија је имао чифчију Марка Јовановића 10/32, Велија - Маринка Јовановића 12/32, Азир-ага - Симу Миловановића који је са 7 чељади обрађивао земљу од 35 дана орања. Блага Ђорђевић, Риста Васић и Марко Јовановић били су сиромашни. Станко Крстић и Мића Симић били су "орта" стања, а остали доброг.

Чифчије дошљаци потицали су претежно из митровачког краја. Чифлуке Амдијине обрађивали су Мита Недељковић са 10 чланова и 20 дана орања, Стеван Деичетовић 6/20, Трифуновић Стојан 7/25 и Цвеја са5 чланова и 25 дана орања. Од досељеника из Митровачког краја Вебијине чифлуке од 25, односно 5 дана орања обрађивали су Дана Максимовић са 9 и Зака Данић са 7 чланова, Шериф-агеине од 40 дана орања Наста Живић са 12 чланова. преци ових чифчија доселили су се пре 250 година, аостали пре 280 година. Чифчија Уста Јаје Ђорше Костић са 10 чељади обрађивао је 30 дана орања. Више досељеника је било из Дренице. Од њих је Амдијин чифлук од 60 дана орања обрађивао сава Васић са 24 чељади, од 10 и 15 дана орања земље Амет-аге Сима Андрејић са 3 и Стеван Макић са 5 чланова,а Алије Акса ристић 16/80 доброг имовног стања. Насељеници из Дренице дошли су пре 200 година. Из села Могле стигли су овде преци Станка Декића, који је имао 7 чланова породице и Коста Ристић са 20 чланова. Први је обрађивао Кадријину земљу од 30 дана, а други од 60 дана орања. Из Мораве пресељени су пре 250 година преци Станоја Михајловића, који је имао 16 чланова и Наста Димића 3 члана. И они су обрађиваличифлуке аге Муртеза - први 35, а други 10 дана орања. Из Добротина су се пре 150 година доселили прецци Станка Трајковића који је имао 6 чланова и обрађивао земљу Амет-ефендије од 15 дана орања. Из Грачанице се пре 10година преселио Наћко Недељковић са 12 чељади на чифлук Шериф-аге од 30 дана орања, из Добрева, пре 50 година, Миљко Ивић 8 чланова, који је радио на чифлуку Азир-аге од 30 дана орања. Аге ових досељеника биле су имућне. Имовно стање чифчија било је различито. Слабог имовног стања био је Стеван Макић, а "орта" Дана Максимовић, Зака Данић, Станко Крсић, Сима Андрејевић, Нићко Недељковић и Наста Димић, док су остали били доброг стања.

Све аге биле су из Приштине. Чифчијамасу од 1887. године узимали четвртину уместо петине производа, а Шериф--ага је 1912. године узимао Јорги Филиповићу половину. Све чифчије имале су своје куће и дворишта.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #75 послато: Децембар 10, 2014, 09:20:49 поподне »
ЛИПЉАН (Околина Приштине), извештај учитеља Јанићија Ђурђевића:

У становнике овог насеља, пошто се налазило поред саме железничке пруге Скопље - Митровица и имало своју станицу, урачунати су и они који су живели у станици. Домаћинстава је било укупно: српских 60, цинцарско-грчких 5, македонских 2 и албанских 14. Иако је у српској средљевековној држави, а и раније,  Липљан имао велики значај, до Аустријско - Турских ратова крајем 17. и почетком 18. века био је велико село. У току ових ратова потпуно се раселило. Поново је основан крајем 18. века, за власти Џинића,који су нове насељенике прогласили за чифчије.  Тек на крају турске владавине само су три куће чинили слободни сељаци, и то Танаска А. Поповића са 9 чланова и 15 дана орања, Пера Јанићијевића 8/14 и Ставра Андрејића 10/5.

Самање своје а више агине земље било је 8 домаћинстава. Пет кућа обрађивало је земљу Азиз-аге Доменека из Приштине, који је био богат. Земљу од 30 дана обрађивао је Танаско Симеоновић са 13 чланова, а своје земље имао је 2 дана орања.По 18 дана орања агине земље имали су: Лала С. Чепкеновић са 7 чланова и Лазар Т. Чепкеновић са 6. Чифлуке од по 15, односно 12 дана орања обрађивали су Митко Н. Поповић са 6 чланова уз 4 дана орања своје земље и Ђорђе С. Чепкеновићса 3 члана и 5 дана орања своје земље.

................................................................СЛЕДИ НАСТАВАК..........................................................
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #76 послато: Децембар 14, 2014, 03:49:54 поподне »
.......................................................................НАСТАВАК................................................................................


Ага Осман Дервишић, средњег имовног стања, и Дервиш-ага Ибрахимовић, слабог стања, имали су по чифлук.Чифчија првог Станоје С. Дебељаковић са 8 чељади, имао је 2 дана орања своје и 40 дана орања агине земље, а другог, Стојан Т. Дебељаковић са 3 члана, 4 дана своје и 15 дана орања агине земље. Чифчија Марко Ђорић са 6 чланова и 4 дана орања своје земље радио је имање Липљанске цркве од 9 дана орања.

Од досељеника зна се да су пре 20 година дошли Танаско Симеоновић, а пре 4 године испред 1912. породица Марка Ђорића.

Потпуних чифчија било је 29 домаћинстава. Аге су биле из Приштине, сем Амет-бега Агапашића, који је био из Митровице. Чегове чифлуке су обрађивали: Дека Ф. Шопић 10 чланова и 30 дана орања, Илија Колић 15/60, Младен Николић 4/20, Стојан Денић 3/22 и Станоје Величковић 10/15. Ага је био богат, као и неке аге из Приштине. Од Приштеваца највише потпуних чифчија имао је Азиа-ага Доменек. Површину од 40 дана орања обрађивао је Мира Дејановић са 10 чланова породице, од 30 дана Дана Недеаљковић са 13 чланова, а чифлуке од по 25 и 20 дана орања Блага Милосављевић са 10 и Стојан Стојковић са 5 чланова. Домаћинства Младена Перића, Трајка Стојковића и Цвеје Настића обрађивала су чифлуке од по 16 дана орања - прва двојица са по 6, а трећи са 8 чланова. Амет-ага Вучитрнли имао је 4 чифчије. На земљи од 32, оносно 22 дана орања радили су Јован Ђорђевић са 7 и Трајко Столић са 9 чланова породице, на 15 дана орања Рајко Лазић са 6 а на 6 дана Вана Столић са 5 чланова. Садик-агине Алачи чифлуке обрађивала су три домаћинства српских Цигана. Земљу од по 18 дана орања обрађивали су Недељко Миленковић са 6 чланова и Радослав Стојановић са 7 чланова, а Мака Стојановић са 4 члана 14 дана орања. Познати земљопоседник из Приштине Хаџи-Џемаљ Агушевић имао је за чифчију Младена Стојановића са 15 чланова, који му је обрађивао чифлук од 60 дана орања. Сефедин Фејзулин чифлук од 50 дана орања обрађивао је Риста Костић са 12 чланова, а Јусуфа Џинића од 30 дана орања Стојан Перић са 6 чланова.

............................................................СЛЕДИ НАСТАВАК.....................................................
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #77 послато: Децембар 21, 2014, 09:04:09 поподне »
..........................................................................НАСТАВАК................................................................................

Чифлук аге врло доброг стања Раифа Дестановића, од 22 дана орања, обрађивао је са 15 чељади Коста Тонић, а од 14 дана орања, са 5 чланова Станоје Ћирковић. Земљу аге средњег имовног стања Мемед Алије радио је чифчија Симон Васић са 7 чланова и 30 дана орања. Абдурахмана Шерифовића чифлук од 15 дана орања обрађивао је Младен Т. Чачић са 8 чланова, а Абдули Шерифовићу радио је Стева Столић са 8 чланова и 16 дана орања. И дваа србина из Приштине доброг имовног стања имали су чифлуке у Липљану. Земљу од 14 дана орања Петра Поповића, свештеника у Приштини, обрађивао је Арса Колић са 7 чланова, а Мите Дакића из Приштине (16 дана орања) Стева Лазић са 12 чланова породице.

Шесточлано домаћинство Јефта Дејановића живело је на земљишту под киријом. За Миру Јовановића зна се само да је имао своју кућу с другим зградама и двориштем.

Од потпуних чифчија досељених у Липљан били су испред 1912. године: пре 19 година Младен Перић, пре 13 Стева Лазић, пре 12 Станоје Ћирковић, пре 10 година Трајко и вана Столић, пре 6 Цвеја Настић и Дана Недељковић, пре 4 Коста Тонић, рајко Лазић и Арса Колић, а пре 2 године Симо васић и Стеван Столић. Све остале потпуне чифчије рачунале су себе у староседеоце. Сва домаћинства имала су своје куће и дворишта.

До 1887. године ааге су узимале чифчијама петину производа, а чифчије су плаћале порез. Од тада чифчије су давале четвртину, док су порез плаћали власници земље.

Од 14 албанских домаћинстава у 1912. години 11 су била чифчијска. Земља је припадала Амет-бегу Агапашићу, који их је населио у периоду од 1906. до 1912. године. Овај ага је према србима био немилосрдан. Први у Липљану почео је да тера Србе чифчије са свога земљишта и да насељава албанце. После њега је и Хаџи Џемаиљ Агушевић населио 3 породице. Сви ови Албанци били су мухаџири. Према чифчијама су се односили као с робљем Дервиш-ага Ибрахимовић, Амет-ага Вучитрнли, Амет-бег Агапашић, Хаџи Џемаиљ Хаџи-Агушевић и Садик-агга Алач. Добро су поступали Осман Дервишевић, Петар Поповић и Мита Дакић, а веома добро Азиа-ага Доменик и Јусуф Џинић и доста добро Абдурахман Шерифовић.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #78 послато: Децембар 21, 2014, 09:29:10 поподне »

Село КОЊУХ (Околина Приштине), извештај учитеља Јанићија Ђурђевића:

У овом селу било је 9 српских и 22 албанска домаћинства, сва мухаџирска од 1878. године. Ионо је обновљено средином 18. века. Било је опустело највероватније крајем 17. века или у првој половини 18. века. Од обнављања било је чифлук, испрва неког Саки-бега из Приштине, а после Мемет-аге вучитрнског из Приштине, у чије је власништво прешло куповином.

Године 1912. сва српска и албанска домаћинства била су потпуне чифчије. Србима су господари били аге Вучитрнслије из Приштине. Чифлуке Хаџи Амет-аге обрађивала су четири домаћинства: од 40 дана орања обрађивао је са 11 чланова Милетић Зака, од 16 дана са  5 чељади Сима, док је Мата Симић са 7 чланова радио земљу од 13 дана орања, а од 11 дана са 6 чељади Петар Ђорђевић. Земљу Нуруша-аге Вучитрнли обрађивале су три чифчије. Чифлук од 32 дана орања држао је са 16 чланова Трајкио Милкић, 33 дана орања са 11 чељади Јован Станковић, а од 15 дана, са 15 чланова Стеван Ристић. Вучитрнли Хаџи Бећир-ага имао је двојицу чифчија: Петра васића са 13 чланова, који је обрађивао земљу од 35 дана орања, и Миленка милевчића са 15 чељади и 30 дана орања.

Имовно стање Хаџи-Амета и Нуруш-аге било је одлично, а Хаџи Бећира врло добро. Агама су чифчије давале до 1887. године пети део производа и саме плаћале порез, а од тада четвртину, док су аге плаћале порез.

Од 9 српских кућа старинци су били: Петар Васић, Трајко Милкић, Јован Станковић и Стеван ристић. Остали су били досељени пре 7 година испред 1912. године. Уговоре с агама нису имали. Своје куће и дворишта имали су сви староседеоци сем Петра Васића, који је живео у агинојкући а у своме дворишту. Од досељеника двориште је имао само Зака Милетић.

Аге су са чифчијама поступале као с правим робљем. За чифчије је најгоре било што је морао да кулучи аги. Јер сва три агалара имали су куће и земљу у селу, коју су бесплатно обрађивале углавном чифчије Срби. Чифчије Албанце аге су ређе терале да им раде бесплатно. Иначе, и они су давали четвртину производа.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #79 послато: Децембар 21, 2014, 09:44:58 поподне »


Село РУЈИЦЕ (Околина Приштине), извештај учитеља Јанићија Ђурђевића:

Ту је живело 10 српских и 22 албанске куће. Албанци су били мухаџири из 1878. године. Село је било чифлук још  од 18. века. Господар и Србима и Албанцима био је Хаџи Џемаиљ-ага Хаџи-Агушевић из Приштине. Чифлук од 40 дана орања обрађивао је са 11 чланова породице Фиља Симић, од 24 дана Стаменко Симић са 10 и Васа Јефтић са 12 чланова. Чифчије Стојан Трајковић са 5 и Стојан јовановић са 6 чланова радили су на чифлуцима од 15 дана орања. Два дана орања више од њих обрађивао је Славко Настић, са 7 чељади, чифлук од 4 дана орања обрађивао је Ђурђан Ћирковић (српски циганин) са 6 чланова породице. Илија Шаљић са 11 члановаобрађивао је 40 дана орања.

До 1887. године чифчије су давале петину и плаћале порез, а од тада четвртину. Две Српске породице досељене су пре 20 година: Станоја Стојановића и Ђурђана Ћирковића. Остале су биле староседелачке. Своје куће имали су Фиља Смилић, Јован Ивић и Славо Настић, а дворишта су поседовали сви. Ага није имао никаквих дужности и обавеза према чифчијама и односио се "прилично добро". Он је у селу имао кулу са двориштем и земљом коју су му обрађивале слуге. И према Србима и према Албанцима односио се једнако.
Тако је говорила моја прабаба Марта.