Аутор Тема: Цинцари  (Прочитано 26800 пута)

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6655
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Цинцари
« Одговор #100 послато: Октобар 29, 2019, 08:52:43 поподне »
аутоним албанских Цинцара -Rrãmãnj / Armãnj  делује као да је изведен од региона Раме (Rama superior & inferior /БиХ) а не од Roma. У прилог да је првобитна матица Цинцара (Диндара?) била динарски предео указују предсловенски ороними - Динара (по Диндарима - А. Мајер) и Цинцар.

Изведен је од Romanus, Romani, не од Раме.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6655
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Цинцари
« Одговор #101 послато: Октобар 29, 2019, 09:00:26 поподне »
Како звучи аромунски (цинцарски):

<a href="https://www.youtube.com/v/YZg5vnJBBB8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/YZg5vnJBBB8</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/xHcgb_oWmuo" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/xHcgb_oWmuo</a>
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 394
Одг: Цинцари
« Одговор #102 послато: Јул 23, 2020, 08:47:36 поподне »
Овде има интересантан текст о Цинцарима.
https://www.europeana.eu/en/item/29/URN_RS_NAE_32cec2fa_9221_4d4f_83ae_e5e9dcf46beccho
« Последња измена: Јул 23, 2020, 08:56:25 поподне Азот »

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6655
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Цинцари
« Одговор #103 послато: Јул 23, 2020, 09:12:00 поподне »
Овде има интересантан текст о Цинцарима.
https://www.europeana.eu/en/item/29/URN_RS_NAE_32cec2fa_9221_4d4f_83ae_e5e9dcf46beccho

Занимљив је овај цитат:

"Цинцари су, како изгледа, са свим својим добрим квалитетима, елеменат који (баш као ватра и вода) добро служи, али зло кад господари. A то зло ето ударило у нас."

 :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2274
Одг: Цинцари
« Одговор #104 послато: Јул 23, 2020, 10:36:26 поподне »
Занимљив је овај цитат:

"Цинцари су, како изгледа, са свим својим добрим квалитетима, елеменат који (баш као ватра и вода) добро служи, али зло кад господари. A то зло ето ударило у нас."

 :)

Мислим да су Срби на прелазу два вијека на Цинцаре накалемили прилично својих стереотипа о трговцима и градској средини. Трговац, опортуниста, материјалиста, анационалан, преливода све се то пренијело на Цинцаре, иако ни трговци српског поријекла (највише Херцеговци) нису били  цвјећке. Кад рецимо читам код проте Грбића у Карловачком владичанству сљедеће ријечи: "цинцарских закерања и надменија" , "властољубиви и надути дух" Цинцара, "горка је њиова кора хљеба, више дави него рани" онда је јасно који су стереотипи владали о Цинцарима. У једну руку и сами Цинцари су се држали посебно од српског сељака и гледали га са висине, иако су у турским крајевима били дио истог милета-православног. Презир према чаршији трговачкој, цинцарској, фанариотској осјећа се и у писању Петра Кочића и Гавре Вучковића у Крајини.

Ипак, српска трговачка класа (Херцеговци углавном) доакала је и Цинцарима, прво у послу,а онда и женидбеним везама, убрзо их је посрбила, мада се тог "цинцарског духа" пренијело и на српску грађанску класу. То је она разлика у погледу на живот између два брата Исаковича, Вука и Аранђела у Сеобама Црњанског.

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 622
Одг: Цинцари
« Одговор #105 послато: Октобар 25, 2020, 02:44:05 пре подне »
<a href="https://www.youtube.com/v/VhlsYNw6Cb8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/VhlsYNw6Cb8</a>

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6655
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Цинцари
« Одговор #106 послато: Децембар 24, 2020, 04:54:36 поподне »
Неколико пасуса о Москопољу (из чланка Јована Трифуноског "Москопоље", изашлом у часопису "Географски хоризонт" бр.1-2, у Загребу 1968. године), великом цинцарском градском центру током 18. века, из кога су се у другој половини тог века они расељавали због турско-арнаутског терора:

"U jugozapadnom delu Balkanskog poluostrva, u gornjim delovima pojedinih južno-arbanaških i grčkih reka, nalaze se planinski masivi Gramosa (2213 m), Ostrovice (2 352 m), Tomori (2 417 m), Grabova (2 373 m) i drugi. Ta prostrana planinska oblast, koja ima karakter visoravni, odlikuje se povoljnom klimom, raznovrsnom vegetacijom i obiljem prirodnih lepota. Stoga je tamo oduvek stočarstvo bilo vodeća grana privrede. Po svojim prirodnim i privrednim osobinama ovo je mogla biti jedino oblast starih cincarskih stočara. Verovatno da su oni tu živeli u početku srednjeg veka jer sve podseća na daleku prošlost. A nesumnjivo je da su se Cincari po njoj i docnije naseljavali. Leto su provodili na planinskim suvatima, dok su se zimi spuštali u primorske ravnice na zapad kraj Jadranskog mora (oblast Musakija), na jugozapad kraj Jonskog mora (oblast Epir) ili u prostrane župne kotline, poglavito tesalijske na jugoistoku."

"U severoistočnom delu navedene planinske oblasti u XVIII veku razvilo se Moskopolje, jedno od tadašnjih najvećih naselja na Poluostrvu. Ležalo je na prostranoj zaravni visokoj oko 1400 metara, na ogranku planine Ostrovice. Bilo je okrenuto istoku i severoistoku. Naselje sa prirodnim lepotama okoline, zdravom klimom, imalo je jedan od najskrivenijih položaja. Ležeći na visokom položaju Moskopolje je pretstavljalo i dobro branjeno mesto.“ Treba se popeti nekoliko stotina metara iznad Korčanske kotline na zapadnu stranu da bi se došlo do Moskopolja. Nema skoro ni jednog pravog puta: tamo se može prispeti običnim stazama. Najbolja je saobraćajna veza koja vodi na istok u Korču. Tim slabim putem kretao se najveći deo saobraćaja iz Moskopolja. Stoga niko ne može boraviti u ovom izolovanom naselju osim pravih stočara sa stadima i pečalbari. Dobija se utisak da su Cincari izabrali ovaj položaj zbog toga da bi samo oni mogli tu živeti."

"Svi stanovnici Moskopolja bili su isključivo Cincari. Jedino deo tih Cincara bio je u tom smislu pogrčen što su znali grčki, bili su u vizantijskom smislu jako odani pravoslavnoj crkvi i ponosili se jelinskom istorijom. Stoga je Moskopolje u pomenutom XVIII veku važilo kao značajan centar grčke kulture i grčke nacionalne ideje. Oko Moskopolja nije bilo obrađene zemlje, ni livada, ni voćnjaka. Ljudi nisu živeli od agrarnih proizvoda okolnog zemljišta. Živeli su i izdržavali se od kiriđiluka, trgovine, zanata i pečalbe, manje od stočarstva. Išli su u zaradu u razna druga mesta. Mahom su bili življe inteligencije nego okolno stanovništvo, arbanaško i slovensko."

"Ipak vrhunac prosperiteta Moskopolja pada između 1750. i 1769. godine. Tada je, kako se ceni, u njemu bilo 12000 domaćinstava sa oko 50 000 do 60 000 stanovnika. To je bio najveći grad poznate Cincarske moskopoljske oblasti u jugozapadnom delu poluostrva. Kako je u detaljima u XVIII veku izgledalo Moskopolje nije poznato. Samo sa jedne očuvane slike iz tog doba može se videti da je ono bilo ograđeno zidinama i ukrašeno mnogim jablanovima. Na slici su obeležene još dve crkve. Zna se i to da su kuće mahom bile kamene, visoke, građene na spratu. Ро svom tipu to je bila varoš sa vidljivim uticajima grčko-mediteranskim. Tada su ovo naselje zapisivali i kao »slavno Moskopolje<<, jer se mnogo razlikovalo od drugih okolnih naselja."

"Međutim, 1769. godine desio se sudbonosan događaj u životu Moskopolja. Te godine jedna ruska pomorska ekspedicija pod Aleksandrom Orlovim pomogla je ustanak na Peloponezu pod Konstantinom Kolokotronisom. Taj se sukob sa Turcima završio sa neuspehom. Pomenute godine stradalo je i Moskopolje. Kako izgleda Moskopoljci su bili u vezi sa navedenim događajem jer su i oni ispoljili nezadovoljstvo protiv dugotrajne i teške turske vladavine. A to su okolni muslimani, poglavito poturčeni Albanci, jedva dočekali. Njih je ovaj grad i inače izazivao svojim bogatstvom. Prilikom napada Moskopolje je bilo veoma opljačkano i uništeno, a moskopoljski iseljenici u paničnom begstvu rasuli su se na razne strane. Potpuno su opljačkane bogate kuće, radnje i magaze. Cincarske porodice iz Moskopolja 1769. godine najviše su se rasule po osmanlijskoj Turskoj, u Makedoniji, Srbiji i Bosni. Drugi su pojedinačno ili u grupama prešli na teritoriju Austrije i važna središta kraj Dunava i Save. Ipak su se većinom zadržali u Zemunu i Novom Sadu. Pokušaji da se kasnije donekle vrati značaj Moskopolja iz vremena do 1769. godine nisu uspeli. Moskopolje je počelo naglo ekonomski slabiti. Oslabila su i druga okolna planinska cincarska naselja: Blaca, Klisura, Šatista, Šipiska, Ljanga, Voskop, Pljasa itd. Usled izmenjenih društveno-političkih prilika naglo je u tom delu Poluostrva opadalo staro cincarsko stočarstvo i kiriđijanje i trgovina. Nastao je život pun nesigur- nosti jer je bila smanjena bezbednost na putevima. Nije nam poznato kako je uskoro došlo do drugog razaranja Moskopolja 1788. godine. Zatim je sledovalo treće i posljednje razaranje 1821. godine. Njega je izveo, u vezi sa borbom protiv grčkih ustanika, poznati Ali-paša Janjinski (1744.–1822.). Zbog toga je 1875. godine Moskopolje spalo na svega 150 porodica. То pretstavlja, prema stanju od pre oko sto godina (1769.), ogromno smanjenje."
« Последња измена: Децембар 24, 2020, 04:56:23 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1052
Одг: Цинцари
« Одговор #107 послато: Децембар 24, 2020, 08:39:29 поподне »
 На википедији и другдје се Москопоље 17 в. и раније описује као "мало село".

 Но османски дефтери показују да то није био случај. Према опширном дефтеру Паша санџака из 1569. у Москопољу је било 332 куће, само 1 муслиман, не рачунајући неожењене. Село се састојало од 5 махала (што је било типично само за велика села), било је 12 попова. Једна од махала се звала Михо Бег (неки ранији хришћански спахија ?).
 По личним именима доста су била присутна грчка као Јани, Кирјако, Стамад, Јорги, уз логично албанска. Јавља се врло често и име Нуши (Б.Нушић ?), које успут одсуствује другдје на том подручју. Од латинских лична имена као Урбо. За то вријеме Москопоље је било велико насеље. Веће од било којег насеља средњевјековне Босне нпр.

 Генерално већи градови на овим просторима се јављају са доласком Османлија гдје се развијају градови оријенталног типа са претежно муслиманским становништвом.
 
 Дакле чини се да је постојао континуитет Москопоља од 16 в. до успона у 18 в., и као да се ту дуже вријеме развијао тај цинцарски урбани живот.

 Ове популације што су тестиране генетски, Штип, Крушево. Колико знам они су сви поријеклом из Москопоља? Шта је поријекло ових са Грамоса итд, јесу ли у суштини већина или велики дио етничких Аромуна из 19/20 в. поријеклом од ове заједнице Москопоља из 16 в.? Њихови генетски резултати показују доста bottleneck ефекта.
« Последња измена: Децембар 24, 2020, 08:47:51 поподне Zor »

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6655
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Цинцари
« Одговор #108 послато: Децембар 24, 2020, 09:35:12 поподне »
Ове популације што су тестиране генетски, Штип, Крушево. Колико знам они су сви поријеклом из Москопоља? Шта је поријекло ових са Грамоса итд, јесу ли у суштини већина или велики дио етничких Аромуна из 19/20 в. поријеклом од ове заједнице Москопоља из 16 в.? Њихови генетски резултати показују доста bottleneck ефекта.

Већина Цинцара који су се населили у градовима по Македонији, али и шире, су ту дошли из Москопоља. У питању су углавном типично градске, трговачке, кириџијске и занатлијске породице, док грамоски Цинцари представљају другу групу, која се мислим разликује и по дијалекту од Москопољаца, као и по томе што су они били више оријентисани на трансхумантно сточарство. Ти Грамошани су населили источне делове Македоније (Овче поље, кочански, штипски и струмички крај), док су се Москопољци више задржавали у западнијим крајевима (Битољ, Струга, Ресен, Крушево, итд.).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1388
Одг: Цинцари
« Одговор #109 послато: Децембар 24, 2020, 10:38:48 поподне »
http://obrenovac.org/kafana-cincarin/

О једној "цинцарској" породици досељеној из Крушева у Македонији око 1910.г у Обреновац.

Никола и Ана Томић (нису имали деце).

Али је нешто касније дошла Николина сестра Донка (удовица) која је имала троје деце: Фролику (дала је некоме у Грчку), Илију и Викторију.

Имена су ми била занимљива.

Иначе једна топла људска прича о човеку који је држао кафану прозвану по њему Цинцарин.

Ван мреже Батко

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 51
Одг: Цинцари
« Одговор #110 послато: Јануар 28, 2021, 10:49:48 поподне »
Лепеничанине,

"Познато је да је управо због закупа турског пореза, шпекулација са убирањем дажбина у натури, препродајом, избио и српски устанак против Турака у Босни 1878. године. Тај устанак је у самом свом настанку био социјални, а не национални. То је Милорад Екмечић добро објаснио."

Устанак је избио 1875. истовремено у Крајини (око Дубице) и у Херцеговини (Nевесиње). Подржале су га Србија са око 200 000 војника и Црна Гора са око 30 000 војника, уз подршку 10 000 Руса и јединице Гарибалди из Италије. Устанак је дио Источне кризе која је била рат Руса и Турака. Руси су ослободили Румунију, Бугарску, Јужну Србију, садашњу Македонију, Грчку и опсјели су Цариград 1876. Склапањем Сан-Стефанског мира, дошло се близу за нас повољног рјешења али су се Енглези, Французи укључили са својим флотама пријетећи да ће ући у рат с Русима. Нијемци су из Галиције пријетили напредовањем на исток ако Руси не пристану на повлачење са Балкана.  Последица је био Берлински конгрес чије одредбе сви добро знамо...Ово су детаљно описали Васо Пелагић, Васо Чубриловић и Милорад Екмечић у својим књигама (да не набрајам имена). Васо Пелагић је био у Одбору за управљање устанком.   Тешко да се ово може назвати социјалним устанком, а не борбом за национално ослобођење.
« Последња измена: Јануар 28, 2021, 10:54:56 поподне Батко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5969
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Цинцари
« Одговор #111 послато: Јануар 29, 2021, 03:20:33 пре подне »
Устанак је избио 1875. истовремено у Крајини (око Дубице) и у Херцеговини (Nевесиње). Подржале су га Србија са око 200 000 војника и Црна Гора са око 30 000 војника, уз подршку 10 000 Руса и јединице Гарибалди из Италије. Устанак је дио Источне кризе која је била рат Руса и Турака. Руси су ослободили Румунију, Бугарску, Јужну Србију, садашњу Македонију...
Moлим?! Немој нас са Румунима и Бугарима да мешаш, ми смо ослободили Јужну Србију (Македонију) касније! А што се тиче ових стотина хиљада, да не претерујемо са овим бројкама... 200 000 из Србије и 30 000 из Црне Горе, не да није било присутно у  хереговачком  устанку, него за ослобођење Цариграда би био потаман један фронтални напад са тим бројем  ;) (то су озбиљне бројке, које ни Србија ни Црна Гора нису имале тада на располагању за било какав сукоб ван њихових тадашњих граница)
« Последња измена: Јануар 29, 2021, 03:31:06 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5969
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Цинцари
« Одговор #112 послато: Јануар 29, 2021, 03:57:23 пре подне »
Moлим?! Немој нас са Румунима и Бугарима да мешаш, ми смо ослободили Јужну Србију (Македонију) касније!
Друге су други ослобађали, а ми нисмо неки "други"...Зато смо ми први , а остали на Балкану су други
« Последња измена: Јануар 29, 2021, 04:06:48 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Батко

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 51
Одг: Цинцари
« Одговор #113 послато: Јануар 29, 2021, 07:15:23 поподне »
Moлим?! Немој нас са Румунима и Бугарима да мешаш, ми смо ослободили Јужну Србију (Македонију) касније! А што се тиче ових стотина хиљада, да не претерујемо са овим бројкама... 200 000 из Србије и 30 000 из Црне Горе, не да није било присутно у  хереговачком  устанку, него за ослобођење Цариграда би био потаман један фронтални напад са тим бројем  ;) (то су озбиљне бројке, које ни Србија ни Црна Гора нису имале тада на располагању за било какав сукоб ван њихових тадашњих граница)
Може се то провјерити код набројаних аутора. Тај дио историје сам детаљно проучавао.  Проучио сам  дјела два академика Чубриловић и Екмечић и Васе Пелагића(Велики босанскохерцеговачки устанак 1875-1878). Наравно са су Срби ослободили у Првом балканском рату те крајеве о којим причаш јер су се Руси морали повући после 1878. Западне силе су одржавале на инфузији Отоманску империју скоро 150 година.   Да , број војника изгледа огроман. Балкански ратови су били 35 година касније. Провјери са колико је војника располагала Србија (ако је тешко наћи књиге наведених аутора). Или 1. св. рат 40 година касније...  Колико је ишло преко Албаније?   Ипак, ово је тема о Цинцарима...

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6655
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Цинцари
« Одговор #114 послато: Јануар 31, 2021, 02:55:24 поподне »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1388
Одг: Цинцари
« Одговор #115 послато: Јануар 31, 2021, 03:57:03 поподне »
Занимљив чланак о Цинцарима:

https://svilenkonac.net/2016/09/10/%D1%86%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B8-the-cincari-aromani/

Да, занимљив чланак.

Али пошто сам доста читала о Цинцарима највише сам гледала "одежду" на сликама.