Аутор Тема: Цинцари  (Прочитано 27420 пута)

Đorđo

  • Гост
Цинцари
« послато: Јул 05, 2014, 10:10:36 поподне »
Ima li nekud na internetu relevantnih rezultata za Cincare? Posebno me interesuje koje ogranke r1b nose, posto ga imaju malo vise od okolnih Slovena i Albanaca
« Последња измена: Октобар 15, 2018, 07:24:52 поподне Селаковић »

Ван мреже Лепеничанин

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 918
  • R1b
Одг: Цинцари
« Одговор #1 послато: Јул 05, 2014, 11:34:51 поподне »
На форуму еупедије има тема о Аромунима (цинцарима) које је већински народ у данашњој држави БЈР Македонија одувек звао само "Власи". http://www.eupedia.com/forum/threads/26718-Vlach-haplogroups-amp-deep-ancestry

Човек који се назива "Дориан фајндер" тамо тврди да је погледао њихове Р1б резултате. По њему, само су резултати Влаха у Македонији (Крушево, Штип) можда из млађе "западне" групе, па стога можда припадају потомцима Римљана (Италика). Р1б резултати Влаха из Албаније (Фјери, Москопоље) су сасвим сигурно из старије "источне" групе, и могу се повезати са Старим Грцима, Јерменима или Арбанасима, али никако са Римљанима (Италицима).


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11021
Одг: Цинцари
« Одговор #2 послато: Новембар 22, 2014, 04:10:05 поподне »
Јанко Поповић - "О Цинцарима"

http://www.scribd.com/doc/79608310/Jovan-Popovic-%D0%9E-Cincarima

Острогорић

  • Гост
Одг: Цинцари
« Одговор #3 послато: Новембар 22, 2014, 08:58:28 поподне »
Поред питања Р1б хаплогрупе релевантније је питање одакле 21 % И хаплогрупе међу Аромунима из Крушева и 42% И хаплогрупе међу Аромунима из Андон Поција, или 39 % из румуске Полистеје, 42 % из румунске Констанце (“Paternal and maternal lineages in the Balkans show a homogeneous landscape over linguistic barriers, except for the isolated Aromuns”).
Ми не узимамо у обзир Јорданеса и Тацитуса уопште, зашто?
Јорданес да је хтео дао би назив своме делу Готика а не Гетика. Да је Касиодорусова историја Гета/Гота (у неколико томова) била подобна ми бисмо је имали данас, kао што бисмо имали Херодотову историју Асирије.
Ми овде дискутујемо на основу појмова игзграђених-везаних за националну државу, за појам нације који је дефинисан границама националне државе и обрнуто.
Већина историјских појмова је геоцентрична а не етноцентрична. Нпр: висиготска краљевска династија је Балтхи а остроготска Амали. На данашњем румунском језику Блци означава мочварну област (каква јесте око молдвијског града); Мал значи приобалска област, плажа, итд.
Јорданес јасно даје генеологију Гота која се тачно уклапа у старост И2 динарик.
Тацитусови Суеви уместо Суерби/Cиуерви су претворени у Шваби. О чему пише и Иво Вукчевић. Сам Јорданес наводи да су Суеви у блиском сродству са Готима.
Важно је питање зашто су Острог Готи, зашто нису Остенготи. На којем још језкику Острог значи то што значи? Зашто би Јорданес дао назив Гетија а не Готија? То је као када би смо ми дали Србији Дарданија или Тракија а не рецимо Душанова Србија.
Добро је излистати  W. W. Skeat, “A Meso Gothic Glossary” и видети колико речи појмова ми користимо из тог језика и зашто. На пример: разрешење мистерије Дробњак:
“Drobjan: “To cause trouble, excite to uproar, to trouble, vex.”
Значење више од половине овог речника се поклапа са нашим данашњим или архаичним.
И то не због тог што смо ми Готи већ због тога што су сви западно од Рајне припадали истој језичкој групи. Неки од тих језика су доста стари, рецимо литвански  краљ-karalius веома архаична форма везана за иранско-индијске језике.
Готи управо означавају доминантну групу међу Германо Словенима који су се звали Суеви или боље рећи Суерби а не Шваби . Под Готи једноставно су сврставани сви који су припадали истој или сличној историјско-лингвистико-етничкој групацији. За то је добро погледати Тацитуса. Он је у недоумици и око Венда и Фина да ли су Германи или не. Ми не схватамо да његов појам Германа, који иначе означава класу/сталежа земљорадника у Персији (Германои код Херодота), је везан за ниво друштвене и економске развијености још од 9 БЦ када је дошло до мешања између дошљачких племена западно од Рајне и старо прото-eвропско  eуро-aзијских источно од Рајне. То је био његов еталон класиификације Германа: Герман да или не; као када би данас рекли има кућу, стан, кола; onda da. То не значи да су народи западно од Рајне имали мање, већ говори о предрасудама, незнању Римљана.
То што неко живи у приколици или у черги не чини га мањим припаднком неке етничке групе, већ гени (барем се надам да је данас тако).
Сам Тацитус описује Суеве (Суербе) на сличан начин на који су описани Скити и Спартанци. Одакле личке капе, ресе питам се.
Невешћу неколико интригантности:
И2 је превише млада група да би је краљ чобана и пастира посејао од Рајне до Урала.
Помињати Порфирогенита а прескакати Тацитуса, Јорданеса, Дукљанина, Милојевића и многе говори о нама а не о нерелантности и необјективности њихових дела.
Већина Срба данас би изједначила Аустријанце и Немце или можда класификовала једне као мање ‘оригиналне’ рецимо као Бастернае (полутане). Али то не значи да су они стварно такви већ то говори о нашем незнању ко су у ствари Немци. То важи и за класификацију прото-еверопских племена која су живела поред Сармата. Они су били мање Германи у поређењу са Германима око Рајне који и нису били Германи (прото-Европљани). Европејски фенотип се развијао хиљадама година и наравно да је варирао идући ка истоку, југу и северу; и то најпре у односу на запад Европе где је присутоност Р1б изнад 50/60 % што упућује на инвазију, климатску непогоду, епидемију, итд. Поредити у односу на ту групу пре хиљаду година када је свет био мање/ више непознат је у реду. Узимати то за објективну референцу данас је погрешно.
Јорданес наводи нпр. да су  након упада Хуна западни Готи прешли јужно од Дунава на подручје Моезије где их је било као песак у мору. Ту су поразили Валенса и задржали се.
Овде везано за тему овог форума, Јорданес наводи да се један део велики део  Гота, који су се населели у Тракији, простирао од планинских предела Буграске до Епира и да су били сирмошни; бавили се сточарством.

Ван мреже Лепеничанин

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 918
  • R1b
Одг: Цинцари
« Одговор #4 послато: Јануар 29, 2015, 12:36:40 пре подне »
По свој прилици нови премијер Грчке Алексис Ципрас је по оцу пореклом Цинцарин (у Грчкој се каже Влах).

Ципраси воде порекло из села Атаманио на планини Џумерка, делу масива Пинд у региону Арте у Епиру.

На форуму Apricity je писано и да тамо живе Арбанаси, те да је Ципрас заправо арбанашког порекла.

Не знам за Ципрасе да ли су новији досељеници или староседелачки Власи, али село је било део влашке Малакаси кнежевине док је није уништио Али паша од Јањине, и скоро је сигурно да је још једна држава на Балкану добила премијера цинцарског порекла.



Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Цинцари
« Одговор #5 послато: Јануар 29, 2015, 06:58:54 пре подне »

Не знам за Ципрасе да ли су новији досељеници или староседелачки Власи, али село је било део влашке Малакаси кнежевине док је није уништио Али паша од Јањине, и скоро је сигурно да је још једна држава на Балкану добила премијера цинцарског порекла.

Мислиш поред Вучића.

Аксић

  • Гост
Одг: Цинцари
« Одговор #6 послато: Јануар 29, 2015, 07:20:28 пре подне »
По свој прилици нови премијер Грчке Алексис Ципрас је по оцу пореклом Цинцарин (у Грчкој се каже Влах).

Ципраси воде порекло из села Атаманио на планини Џумерка, делу масива Пинд у региону Арте у Епиру.

На форуму Apricity je писано и да тамо живе Арбанаси, те да је Ципрас заправо арбанашког порекла.

Не знам за Ципрасе да ли су новији досељеници или староседелачки Власи, али село је било део влашке Малакаси кнежевине док је није уништио Али паша од Јањине, и скоро је сигурно да је још једна држава на Балкану добила премијера цинцарског порекла.

Лепеничанину,

Реци нама која је то балканска држава која већ има премијера цинцарског порекла?  Ја препостваљам на кога мислиш. Јел то онај којима су преци по стандрадној причи кренули из Црне Горе преко Херцеговине и доспели су у средњој Босни, а хтели су за Русију, уместо на исток они су кренули ка западу.  ;D ;D ;D   
« Последња измена: Јануар 29, 2015, 07:54:49 пре подне Аксић »

Ван мреже Лепеничанин

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 918
  • R1b
Одг: Цинцари
« Одговор #7 послато: Јануар 29, 2015, 08:19:32 пре подне »
И Ципраси су вероватно, као Маркосови партизани, четерес и неке кренули у СССР.. ;D ;D ;D

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Цинцари
« Одговор #8 послато: Мај 05, 2015, 01:07:56 поподне »
Претресао сам хаплотипове Цинцара, у једином, досадашњем истраживању које је обухватило цинцарске популације у Албанији, Македонији и Румунији. Ово су збирни резултати:

C1 V20   2   0,97%
E-V13   31   14,98%
E-M81   1   0,48%
E-V22   2   0,97%
G2a   3   1,45%
I1   7   3,38%
I2c L596   4   1,93%
i2M223   3   1,45%
I2a Din   33   15,94%
J1 L860   1   0,48%
J2a   19   9,18%
J2bM205   1   0,48%
J2bM241   31   14,98%
R1a   21   10,14%
R1b   44   21,26%
T   2   0,97%
N1c   2   0,97%
   укупно тестираних 207   

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Цинцари
« Одговор #9 послато: Мај 05, 2015, 03:07:48 поподне »
Из приложеног се јасно види да Цинцари иамју доминантну старосједилачку генетику, јер имају највише хаплогрупа Р1б, Ј2, Е, ако томе додамо још и мање старосједилачке хаплогрупе Г2а, Е-М81, И2ц, Е-В22, Ц1-В20, Ј1, Т, удио старосједилачке генетике код Цинцара је око 70%. Остатак је углавном словенски.

Проанализираћу по хаплогрупама, по заступљености:

Р1б-појединачно најзаступљенија код Цинцара. На основу малог броја маркера не може се 100% утврдити грана, али мислим да доминира источна грана са 393=12. Занимљиво је да код Цинцара није заступљена источна грана 11-11, што опет наводи да је грана 11-11 шитарска специфичност. Једино је код Цинцара у Андон Поцију на југу Албаније пронађено седморо са Р1б 11-11, али шесторица имају идентичан хаплотип. Иначе Цинцари из Андон Поција одударају од остатка цинцарске популације у свим осталим мјестима.

Ј2-хаплогрупа збирно гледано је чак заступљенија него Р1б, али мислим да је ипак морамо гледати кроз гране. Најтипичнија грана хаплогрупе Ј2б међу Цинцартима је Ј2б М241, има је у свим цинцарским популацијама у значајном проценту изузев код Цинцара у Андон Поцију.

Хаплогрупе Ј2б М205 практично нема код Цинцара. Нађен је само један хаплотип код Цинцара у Андон Поцију. Тај није близак Годијељском, већ је ближи грчко-талијанским хаплотиповима М205.

Хаплогрупа Ј2а је присутна код Цинцара кроз грану Ј2а Л70. Нема је код Цинцара у Андон Поцију.

Е хаплогрупа је заступљена кроз своју главну грану у Европи Е-В13. При томе цинцарски Е-В13 као да је сродан код свих цинцарских група и различит од нашег брдског Е-В13. Ово се опет не може рећи за Е-В13 у Андон поцију који је ближи нашим Васојевићким и Е-В13 Орловића.

Присуство мањих грана хаплогрупе Е, М81, В22 међу Цинцарима је вјероватно посљедица неких досељеника са простора сјеверне Африке (могуће у римско доба).

И хаплогрупа најзаступљенија је са граном И2а Динарик, не може се одредити да ли се ради о Југ или Сјевер хаплотиповима, јер недостаје одређујући маркер 448. И2а Динарик је заступљен у свим цинцарски групама сем код Цинцара из Штипа. Тешко је рећи да ли је И2а Дин ушао у етногенезу Цинцара у периоду досељавања Словена или касније у свакој од група понаособ.

Поред И2а Динарик међу Цинцарима је изгледа присутна и грана хаплогрупе I1-Z63 и то код свих цинцарских група у малом проценту, али практично исти хаплотип, који је за дивно чудо или идентичан мацурском или веома близак. Наравно, недостаје маркера да би се то тврдило 100%. Нема га само у Андон поцију.

Код Цинацара у Штипу присутан је и И2-М223, три слична хаплотипа.
Код Цинцара има и 4 хаплотипа И2ц, који би се могао убројити у старосједилачки.

Р1а је присутан код свих цинцарских група сем код оне из Андон поција. Има мало маркера да би се могле одредити подгрупе. Занимљиво је да није заступљен Р1а- М458.

Остале хаплогрупе су присутне симболично. Чуди што нема више Г2а.
Међутим код 2 Цинцара је пронађена мезолитска европска грана хаплогрупе Ц-В20.
Ни Ј1 није присутан код Цинцара (само један хаплотип).

Закључак

Ако би за неку популациону групу могла да се одреди основна хаплогрупа, или језгро, онда би то за Цинцаре свакако представљале хаплогрупе: Р1б (источна варијанта 393=12), Ј2б М241 и Е-В13 и вјероватно Ј2а Л70. Занимљиво је да Цинцари имају највиши проценат хаплогрупе Р1б на Балкану, већи и од Грка и Албанаца. Уједно тај проценат их драстично одваја од словенских популација на Балкану код којих је Р1б по правилу низак.

Присутност И2а Дин, Р1а и И1-Z63 међу свим групама Цинцара ( у додуше не високом проценту) можда говори да је додир Словена и Цинцара наступио у њиховом матичном мјесту етногенезе и да су они са словенском примјесом већ кренули у миграције.

Остале хаплогрупе Цинцара су више спорадичног карактера са малим фреквенцијама.










« Последња измена: Мај 05, 2015, 03:13:01 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Лепеничанин

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 918
  • R1b
Одг: Цинцари
« Одговор #10 послато: Мај 05, 2015, 03:08:00 поподне »
Одличан посао!

Јуче сам гледао који су хаплотипови најзаступљенији у појединим цинцарским заједницама и то су:

1. Код Цинцара из места Андон Поци у Јужној Албанији доминира један R1b хаплотип (DYS 393=12,DYS 385=11-11) који се јавља у 6 од 19 узетих узорака. Међу њима се јавља и значајан број припадника хаплогрупе I.

2. Код Цинцара из места Дукаси у Јужној Албанији доминира један Ј2b2 хаплотип (тако мени изађе у предвиђачу) који се јавља у 16 од 39 узетих узорака.

3. Код Цинцара из места Штип у БЈР Македонији доминира један Ј2а хаплотип који се јавља у 12 од 65 узетих узорака.
Код њих се такође јавља један R1b хаплотип (DYS 393=12,DYS 385=11-14) у 10 од 65 узорака. Ту је и један Е V-13 хаплотип који се јавља у 6 од 65 случајева, а интересантно је да један хаплотип који се такође јавља у 6 од 65 узетих узорака, припада R1а хаплогрупи.

4. Код Цинцара из места Крушево у БЈР Македонији нема доминирајућег хаплотипа (R1b је на првом месту, али је разноврсна).

5. Код Цинцара из Румуније нема доминирајућег хаплотипа ( највише је Ј2, па затим R1b).

Све цинцарске заједнице имају доста уједначен постотак Е V-13 хаплотипова, али ни у једној они нису доминантни.

Којој би грани могао да припада овај Ј2а хаплотип из Штипа?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Цинцари
« Одговор #11 послато: Мај 05, 2015, 03:54:54 поподне »
Тај хаплотип Ј2а из Штипа би требао бити Л70, као и већина других цинцарских Ј2а.

Иначе, хтио би да напоменем да ова анализа не би била могућа без предвиђача Невског, поготово опције Претраживање хапловрсте, помоћу које веома брзо могу да се нађу сви блиски хаплотипови, а самим тим и најпоузданије одреди подграна и хаплогрупа.

Зато, хвала Невском на корисном програму!

Ван мреже Лепеничанин

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 918
  • R1b
Одг: Цинцари
« Одговор #12 послато: Мај 05, 2015, 04:00:34 поподне »
Изванредна анализа на основу мале количине података.

Видљиво је да Цинцари имају пуно древних хаплотипова, што се и очекује од једне староседелачке-предсловенске  популације.

На овом месту бих поновио да ми се чини да су они били староседеоци на некој севернијој територији (Панонији, Мезији или томе слично), за шта је главни аргумент њихов румунски а не грчки језик. Можда томе у прилог може да иде и присуство специфичне Е V-13 и трагова I1-Z63 (романизовани Готи?).

Не знам где филогенетски стоје R1b хаплотипови (DYS 393=12,DYS 385=11-11) из Андон Поција. Вероватно су стари и у некој су вези са R1b (DYS 393=13,DYS 385=11-11). Мислим да је један такав био у ЦГ збирци од 404 хаплотипова.

Такав R1b 12 11-11 хаплотип се, као што си рекао, код Цинцара среће само у Андон Поцију, али има га и међу Македонцима и Албанцима, што стварно доказује да Андон Поци није баш карактеристична цинцарска популација.

Заиста је интересантно да код Цинцара нема ниједног (DYS 393=13,DYS 385=11-11), иако их има међу Албанцима, Грцима и Македонцима у истраживању, а као што знамо тог хаплотипа има и међу Бугарима и Србима.



Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1087
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Цинцари
« Одговор #13 послато: Мај 05, 2015, 06:15:52 поподне »
Тај хаплотип Ј2а из Штипа би требао бити Л70, као и већина других цинцарских Ј2а.

Иначе, хтио би да напоменем да ова анализа не би била могућа без предвиђача НевскогА, поготово опције Претраживање хапловрсте, помоћу које веома брзо могу да се нађу сви блиски хаплотипови, а самим тим и најпоузданије одреди подграна и хаплогрупа.

Зато, хвала НевскомУ на корисном програму!
Нема на чем, Синишо.  :) Трудим се свойими рачунарскими поступцы олакшати живот и себи и другим србским родословцемъ.
Ускоро ћу обявити ново издање прѣдвиђача, са подѣљеними лозами Й1 и Т. Найвећи дѣо посла око прве йе већ готов.

Надам се да ми нећеш замѣрити за исправке двѣйу падежних грѣшака у твойем писанийи.  ;)
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Цинцари
« Одговор #14 послато: Мај 05, 2015, 07:12:22 поподне »
Нисам баш упућен да стручније коментаришем у вези ове проблематике са хаплотиповима, гранама и подгрупама јер нисам ни упућен у све то, али видим из ваших коментара да код Цинцара доминира Р1б који се колико је мени познато (или можда грешим) везује за Келте. Сам назив Власи знам да има исти корен речи као и Велс односно Велшани, који су опет пореклом Келти, а сам назив је настао од германске речи која је означавала влас или длаку, односно људе који су се бавили сточарством и узгојом оваца од који су израђивали и своју одећу која је била управо од вуне, где је јако изражена њихова чупава шубара. Неки топоними код Велшана доста подсећају на неке називе који се могу наћи и код нас, а чија је основица очигледно значење речи које је наслеђено управо од ових балканских сточарских заједница. Уз све то имамо и гајде које су специфичне како за Шкоте тако и за Велшане, али и код нас у областима у којима су присутни управо Власи. Колико су далеко њихова (Шкотска и Велшанска) Р1б од наше (источне) то не знам, али очигледно да ту нека веза постоји. Барем мени се тако чини.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Цинцари
« Одговор #15 послато: Мај 05, 2015, 07:45:49 поподне »
Нема на чем, Синишо.  :) Трудим се свойими рачунарскими поступцы олакшати живот и себи и другим србским родословцемъ.
Ускоро ћу обявити ново издање прѣдвиђача, са подѣљеними лозами Й1 и Т. Найвећи дѣо посла око прве йе већ готов.

Надам се да ми нећеш замѣрити за исправке двѣйу падежних грѣшака у твойем писанийи.  ;)

Код нас се ови самогласници на крају гутају, нешто као сланнна умјесто сланина ;) Имај разумјевање за мјесне разлике.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Цинцари
« Одговор #16 послато: Мај 05, 2015, 07:52:05 поподне »
Нисам баш упућен да стручније коментаришем у вези ове проблематике са хаплотиповима, гранама и подгрупама јер нисам ни упућен у све то, али видим из ваших коментара да код Цинцара доминира Р1б који се колико је мени познато (или можда грешим) везује за Келте. Сам назив Власи знам да има исти корен речи као и Велс односно Велшани, који су опет пореклом Келти, а сам назив је настао од германске речи која је означавала влас или длаку, односно људе који су се бавили сточарством и узгојом оваца од који су израђивали и своју одећу која је била управо од вуне, где је јако изражена њихова чупава шубара. Неки топоними код Велшана доста подсећају на неке називе који се могу наћи и код нас, а чија је основица очигледно значење речи које је наслеђено управо од ових балканских сточарских заједница. Уз све то имамо и гајде које су специфичне како за Шкоте тако и за Велшане, али и код нас у областима у којима су присутни управо Власи. Колико су далеко њихова (Шкотска и Велшанска) Р1б од наше (источне) то не знам, али очигледно да ту нека веза постоји. Барем мени се тако чини.

Р1б је доста велика хаплогрупа са много различитих грана да би је могли приписати само једном етносу-Келтима. Међутим неке гране хаплогрупе Р1б су доминанатне у романским и келтским народима, па би онда и назив Влах за старосједиоца имао смисла. Међутим Р1б је присутна и код самих Германа, а ту су још и Грци и Јермени.

Што се Велса тиче, занимљиво је да је у неким дијеловима Велса (на сјеверу) пронађена прилично висока концентрација Е1б В13, па је било разних теорија, да су то римски војници са Балкана и сл.

Мислим да се смислене анализе добијају тек кад се уђе у аналзу хаплотип по хаплотип, подгрупа по подгрупа. Кад кажемо само Р1б, то може бити и грана Р1б присутна код црначког становништва у Чаду и Централноафричкој Републици или Р1б међу азијатским Башкирима...

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Цинцари
« Одговор #17 послато: Мај 05, 2015, 08:19:21 поподне »
Погледах књигу од Мирослава Филиповића "Цинцари у Босни" и повадих презимена по мјестима, гдје су Цинцари живјели у Босни. Највише их је било у Босанској Посавини, гдје је њихово бављење занатима и трговином подржао Хусеин капетан Градашчевић. Нешто старија колонија била је колонија у Чипуљићима код Бугојна. Најтипичнији занат којим су се у почетку бавили Цинцари било је калајисање металног посуђа, па се међу народом у Босни и шире усталио назив Калајџије, који је био синониман за Цинцаре. Међутим Цинцари су се бавили и осталим занатима, трговином, а као и у Србији и Војводини дали су осбнову градском слоју у Срба. Такође посрбљавање је било потпуно, и некадашњи Цинцари су заборавили и језик, а многи и не помињу своје цинцарско поријекло. Као градско истакнуто становништво, добрим дијелом су их уништили прво усташе, а затим комунисти. Не вјерујем да је пуно породица са доњег списка Цинцара остало у Босни до данас, али покоја породица је свакако остала:

Сарајево

Петровић-Петракија
Монастирлија
Јовановић
Константиновић
Филипелија
Макридис
Костић
Петровић

Високо

Атанасовић
Буничевић
Ђорђевић
Митровић-Аризановић
Голић

Мостар

Анђелопољ и од њих Николиновићи у Сарајеву
Монастирлија
Галанос

Зворник

Андрић

Травник

Фуфић

Бања Лука

Зита
Петрушић (Петруси)
Наумовић
Димитријевић
Бокарис (Боцарић)

Зовик код Брчког

Накић (Митровдан)
Јовичић
Вретић
Марковић

Бијела код Брчког

Каракостић-Танасковић (Ђурђевдан-св. Атанасије)
Јанковић (нИкољдан и Ђурђевдан)
Бикачић
Начо

Поребрице код Градачца

Николић (Никољдан)
Ставрић (Ђурђевдан)

Модрича

Дујић
Илић
Јанковић-Крекић
Јовичић
Микичић
Кољић
Николић
Настић
Николић-Пачуљ
Јанковић
Тулић
Танасковић
Хаџи-Микић
Ставрић

Осјечани код Добоја

Гегић
Васић
Зубиновић-Цвијановић
Наранчић-Ђурић

Брчко

Јанчикић (Никољдан)
Хаџић-Танасковић
Кочић
Јанчић
Ставрић
Костић
Петровић

Шамац

Ставрић
Хаџи-Петровић

Градачац

Јанковић
Ставрић
Кочић
Николић-Кујунџић

Тузла

Михаиловић-Цинцо
Петрић
Тодић
Митровић(Настасов) Аранђеловдан
Антић (Никољдан)

Чипуљић

Мариновић-Тодић (Ваведење-Ђурђевдан)
Прендић-Димић
Пргомеља, иселили у Сански Мост
Николић, иселили у Босанску Крупу

Тешањ

Хаџи-Танасковић (Вел. Госпојина)
Костић-Мучи

Дервента

Костићи
Куковићи

Босански Брод

Костић
Станковић

Грачаница

Хаџи-Стевић
Костић

Добој

Ставрић
Зељко


Ово свакако није коначана списак, што и сам Филиповић у свом раду признаје. недостају подаци за добар дио Босанске Крајине, за неке јаке трговачке центре у 19. вијеку: Стари Мајдан и Ливно. Позната ливањска породица Кујунџића по свој прилици је такође цинцарског поријекла. такође ни највећа цинцарска насеобина у Босни, Чипуљићи код Бугојна, нису у потпуности истражени.

Иначе једини који су Цинцарима у Босни могли парирати у трговини били су Срби из Херцеговине. Занимљиво је да у градовима Босанске крајине, трговачки православни слој је углавном састављен од Херцеговаца и Цинцара, и стоји у контрасту спрам околног сеоског, српског становништва.







Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Цинцари
« Одговор #18 послато: Мај 05, 2015, 08:25:52 поподне »
Веома занимљив портрет једне типичне посрбљене цинцарске породице у Босни, Ставрића из Шамца. Много интересантних, старих фотографија које приказују пут предака Ставрића од путујућих трговаца, преко индустријалаца до задужбинара.

http://www.balby.com/Toso%20Stavric.pdf


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Цинцари
« Одговор #19 послато: Мај 05, 2015, 08:34:00 поподне »
Цинцарско гробље у Бијелој код Брчког проглашено је националним спомеником Босне и Херцеговине. У образложењу одлуке дат је и пратећи текст о Цинцарима у Бијелој и БиХ, са занимљивим подацима.

http://kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=3356