Порекло становништва > БиХ - Република Српска

Бурсаћи и њима сродни родови

(1/9) > >>

Акса:
O Бурсаћима и њиховим сродним родовима писано је много од стране Владимира Бурсаћа и Слободана Бурсаћа, постоји сајт саборбурсаћа. Ја сам одлучио да покренем ову тему из два разлога; први је зато што припадамо истој грани R-M458>A11460, нису још ништа тестирали низводно, али по свему судећи и они припадају низводној грани R-M458>A11460>BY202471. Други разлог је како би их приволио да раде велике тестове: BIG Y-700 код ФТДНА или WGS код Данте и др. Како би утврдили сродство и старост њихову као и старост њихову са другим српским родовима.

Бурсаћи се доводе у вези са Момчиловићима, Зељковићима, Танкосићима, Рађеновићима, Соломунима, Врањешима, Бауцима, Шушиловићима, Радујцима и др. О срдству ових родова писали су Карановић, Рађеновић и други аутори. Генетика је потврдила сродство за многе ове родова, неки родови нису још тестирани. 

Ови родови су се развијали и исељавали из правца Плавна код Книна, из Лике и са Тромеђе. Као матична најстарија подручја ових родова су село Плавно и нека личка села око Д. Лапца.

Ја сам из литература много тога извукао за ове родове бројни су и живе у многа насеља. Ја сам се фокусирао на период од 1915. до 1935. г. Подаци и помени ових родова и број кућа су према стању из 1915. 1920-25 и 1933-1935.  У Шематизму православне митрополије из 1882. године има помена неких родова по парохијама, али нема број кућа, као ни у којем селу живе, с обзиром да парохија обухвата више насеља. Родови су пописани у којој парохији живе и која им је крсна слава. Има области које нису етнографски обрађени или није било пописа, држваних, црквених или су недоступне литературе.

Акса:
Плавно, Книн: Бурсаћи (49 к. Ђурђевдан), зову их и Грбонић и Лемешевић; досељени из Босне.
Стрмица, Книн: Бурсаћ (1 к. Јовањдан), дошли из Плавна има 70 г.
Тишковац, Доњи Лапац: Бурсаћи (6 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
Калдрма, Доњи Лапац: Бурсаћи (2 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
Купирово, Доњи Лапац: Бурсаћ (1 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
Вребачки Павловац, Госпић: Бурсаћи (3 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
Г. Врточе, Дрвар: Бурсаћи (6 к. Ђурђевдан). Доселили по окупацијн из Калдрме (Лика). Купили земљу од Шобата и Боснића.
Трубар, Дрвар: Бурсаћи (5 к. Ђурђевдан). Прешли су овамо из Калдрме.
Д. Врточе, Дрвар: Бурсаћи (2 к. Ђурђевдан). Дошли из Калдрме после окупације.
Бастаси, Дрвар: Бурсаћ (1 к. Ђурђевдан). Дошао из Калдрме по окупацији. У Калдрму доселили пре 120 г. из Плавна.
Палучци, Дрвар: Бурсаћ (кућа? Ђурђевдан) доселили око 1880. из Калдрме.
Каменица, Дрвар: Бурсаћ (кућа? Ђурђевдан) доселили око 1830 из Калдрме.
Колунић, Б. Петровац: Бурсаћи (4 к. Ђурћевдан). Три садашње куће доселиле пре 60 година из Тишковца, четврта пре 25 година из Буковаче.
Тук-Џувар, Б. Петровац: Бурсаћи (3 к. Ђурђевдан). Населили из Плавна пре 90-100 година
Бравски Ваганац, Б. Петровац: Бурсаћи (3 к. Ђурђевдан). Населили су и они из Грахова, али далеко после Соломуна.
Бравски Ваганац, Б. Петровац: Бурсаћ (1 к.Ђурђевдан). Родом из Колунића. Био по најму, па се иза окупације (1878. г.) овде окућио.
Дринић, Б. Петровац: Бурсаћ (1 к. Ђурђевдан). Доселио овде 1880 године из Смољане. Старина му испод Исјека испод Грахова.
Горњи Бушевић, Б. Крупа: Бурсаћи (6 к. Ђурђевдан) из Калдрме (Лика) пре 60 г. од војништва.
Горњи Петровићи, Б. Крупа: Бурсаћи (2 к. Ђурђевдан) из Калдрме.
Љусина, Б. Крупа: Бурсаћи (2 к. Ђурђевдан) из Тишковца.
Велики Бадић, Б. Крупа: Бурсаћ (1 к. Ђурђевдан) из Калдрме
Пишталине, Б. Крупа: Бурсаћ (1 к. Ђурђевдан) из Трубара.
Дољани, Бихаћ: Бурсаћи (4 к. Ђурђевдан) од Трубара.
Клишевић, Бихаћ?: Бурсаћи (2 к. Ђурђевдан) од Унца
Горјевац, Бихаћ: Бурсаћ (1 к. Ђурђевдан) из Дољана.
Велика Рујишка, Нови Град: Бурсаћи (5 к. Ђурђевдан) из Калдрме.
Бојна, В. Кладуша: Бурсаћ (1 к. Ђурђевдан), из Лике.
Глиница, В. Кладуша: Бурсаћ (1 к. Ђурђевдан), из Лике.
Српска Саница, Кључ: Бурсаћ (1 к. Ђурђевдан). Привела га мати са Тромеђе.
Будимлић Јапра, Сански Мост: Бурсаћ (кућа? Ђурђевдан) доселили преко Б. Крупе са Тромеђе око 1880.
Крухари, Сански Мост: Бурсаћ (кућа? Ђурђевдан) доселили око 1890. из Будлимић Јапре.
Јутрогошта, Приједор: Бурсаћ (кућа? Ђурђевдан) доселили преко Б. Крупе са Тромеђе око 1880.
Приједор: Бурсаћ (кућа? Ђурђевдан) доселили 1900. из Јутрогошта.
Исјек, Б. Грахово: Бурсаћ (кућа? Ђурђевдан) доселили око 1810. из Калдрме.
Пећи, Б. Грахово: Бурсаћ (кућа? Ђурђевдан) доселили око 1880 из Калдрме.
Побрђани, Б. Дубица: Бурсаћ (кућа? Ђурђевдан) доселили око 1880 из Калдрме.
Сеферовци, Б. Градишка: Бурсаћ (кућа? Ђурђевдан) доселили преко Б. Крупе са Тромеђе око 1880.
Ново Чикатово, Глоговац: Бурсаћи (2 к. Ђурђевдан). Пореклом су из Горње Врточе — Босански Петровац, досељена је 1 кућа, која се у Новом Чикатову поделила.
Ново Чикатово, Глоговац: Бурсаћ (1 к. Ђурђевдан). Пореклом су из Могорића — Госпић.
Стублине, Обреновац: Бурсаћ (1 к. Ђурђевдан) после 1827. из Лике.
Бурсаћ, Ђурђевдан - парохија Паланчиште (Приједор),пописани 1882.
Бурсаћ, Ђурђевдан - парохија Ракелић (Приједор), пописани 1882.
Бурсаћ, Ђурђевдан - парохија Кукље, (Србац), пописани 1882.

БУРСАЋИ: 119 куће

Исељавања Бурсаћа у другој половини 18. века у Војводини и Славонији: 

Primarna iselјavanja iz Plavna u 18.veku u dalјa područja:
- 1771-1774.godine velika organizovana seoba iz Dalmacije u Srem (Krnješevci, Obrež,Ogar, Golubinci). Iz Dalmacije je iselјeno ukupno preko 630 porodica, a oko 150 porodica u Srem i Temišvarski Banat.

Iselјavanja iz Pavlovca u Lici:
- 1781. godine su pojedinci kao vojni obveznici-graničari Vojne krajine upućeni u Žabalј (Šajkaški batalјon). Evidentirani su pod prezimenima Bursać i Bursaćev. Zbog potreba vojne službe, prekomandovani su i u Gospođince 1784. godine i Šajkaš 1788.godine,
- Rastovac kod Grubišnog polјa u Slavoniji, doselili posle 1795. godine iz Pavlovca.

Тестирани су двојица Бурсаћа из Плавна код Книна и из Дољана код Бихаћа и имају исти хаплотип.

Акса:
Трубар, Дрвар: Зељковићи (27 к. Ђурђевдан). Сви су у Вагану. Ту где су им сада њиве, у Пољицу, био онда све сами трњак, па они тек по доласку искрчили и очистили земљу. Био тада у Вагану и неки Лаздрк Танкосић. Он опсује волу ухо. Бег га због тога протера са земље и он отсели у Пишталине (срез крупски). Пре буне један огранак Зељковића отсели под Гомилу (срез крупски).
Бастаси, Дрвар: Зељковић (1 к. Ђурђевдан). Дошао из Трубара после рата као уљез код Каменка.
Шиповљани, Дрвар: Зељковић (1 к. Ђурђевдан). Прешао нз Прекаје пре 80 г.
Палучци, Дрвар: Зељковић (кућа? Ђурђевдан).
Пишталине, Б. Крупа: Зељковићи (20 к. Ђурђевдан) је стариначка породица. Населили су се пре 100 г. из Трубара.
Босанска Крупа: Зељковићи (4 к. Ђурђевдан) из Перне, где су дошли из Трубара.
Перна, Б. Крупа: Зељковићи (2 к. Ђурђевдан) из Трубара.
Дугопоље, Доњи Лапац: Зељковићи (7 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
Штрпци Мали, Б. Грахово: Зељковић (1 к. Ђурђевдан). Приведен после окупације са Шајиновца у кућу Агића.
Штрпци Велики, Б. Грахово: Зељковић (1 к. Ђурђевдан), доста одавно овде.
Глушци, Богатић: Зељковић ( 1 к.), из Лике; досељени 1921. године.
Зељковић, Ђурђевдан, кућа? - парохија Гомионица (Бањалука), пописани 1882.
Зељковић, Ђурђевдан, кућа? - парохија Рекавица (Бањалука), пописани 1882.

ЗЕЉКОВИЋИ: 65 куће

Тестиран је Зељковић из Палучца код Дрвара, има исти хаплотип као и Бурсаћи.

Боривоје Милојевић је приликом истраживања Купрешког и Гламочког поља 1921. године, забележио муслимане Зељковиће у три насеља са око десетaк кућа:
Бегзићи, Гламоч: Зељковићи су у Гламоч дошли из Далмације.
варош Гламоч: Зељковићи (5 кућа) јесу староседеоци.
варош Гламоч: Солаци (3 куће) јесу староседеоци. Један од породице Зељковића (такође староседелаца) ушао је у кућу Солака и лримио име те породице; од њега су данашњи Солаци.
Хасићи, Гламоч: Зељковић из Гламоча.

Имају два предања да су старинци у Гламочу, а друго је да су у Гламоч доселили из Далмације. Можда је неко од Зељковића прешао на ислам, пошто неко од ових помињу досељавање у Гламоч из Далмације. Свако је могао да добије презиме по зеленим очима, нису сви Зељковићи истог порекла.

Акса:
Комић, Удбина: Момчиловићи (16 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
Ребић, Удбина: Момчиловићи (10 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
Доњи Косињ, Перушић: Момчиловићи (14 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
Крњеуша, Б. Петровац: Момчиловићи (2 к. Ђурђевдан) доселили су се од Удбине (Лика) 1879.
Менић-Језерски, Б. Крупа: Момчиловићи (2 к. Ђурђевдан) из Мочила.
Бихаћ: Момчиловић (1 к. Ђурђевдан).

МОМЧИЛОВИЋИ: 45 кућа

Тестирани су двојица Момчиловића, један је:

--- Цитат: Небојша  Мај 16, 2018, 10:16:20 пре подне ---Момчиловић, Слуњ, Кордун, R-M417

Овај резултат бих оставио под знаком питања. Постоји више презимена. Момчиловић се јавља чак два пута, док су иницијали тестираног М. М., а једна од локација је Слуњ (где је било Момчиловића).

--- Крај цитата ---

Други Момчиловић је тестиран код ФТДНА, имам његов хаплотип и његови иницијали су Б.М. Такође је из околине Слуња из Плашког. Момчиловић има исти хаплотип као и Бурсаћи и Зељковић.

Акса:
Велико, Очијево, Дрвар: Танкосићи (15 к. Ђурђевдан). Доселили из Дугопоља (Лика) пре 130 г. Дошао овамо Петар Танкосић са своја четири сина: Исом, Марком, Гавром и Јандријом. Кад је „Вранцуз” владао Далмацијом, Јандрија утече из Задра испод пушке, па не смедне остати у Плавну него с браћом и с оцем побегне у Ваган, после две године у Дугопоље, а ускоро потом овамо у Очијево. Пре њих биле овде Шипке па прешле на Стјењанин. Било тада врло мало искрчене земље, свуда около велика планина. Пре 90 г. Марко пређе одавде на Мало Очијево
Мало Очијево, Дрвар: Танкосићи (18 к. Ђурђевдан). Сви су под Ивовцем. Доселили из Дугопоља пре 130 г. у В. Очијево, а пре 90 г. прешли овамо били овде пре њих Родићи. Дигао их спахија па отселили у „Босну“. Марко Танкосић дадне спахији краву и овај га насели овде. Било тада врло мало крчевине, а све остало шума. Пре 65 г. отселио одавде Исо Танкосић у Брезичане (Приједор). Однио у врећи мачку и она се четврти дан вратила овамо.
Трубар, Дрвар: Танкосић (1 к. Ђурђевдан). Прешао овамо из Дугопоља.
Дугопоље, Доњи Лапац: Танкосићи (12 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
Језерски, Б. Крупа: Танкосићи (3 к. Ђурђевдан) од Тромеђе где су се звали Бурсаћи. Старином су са Змијања.
Босанска Крупа: Танскосић (1 к. Ђурђевдан) из Осредака.
Ивањска, Б. Крупа: Танкосић (1 к. Ђурђевдан) из Тромеђе.
Љусина, Б. Крупа: Танкосић (1 к. Ђурђевдан) од Унца.
Острожница, Б. Крупа: Танкосић (1 к. Ђурђевдан) од Трубара.
Доња Главица, Б. Крупа: Танкосић (1 к. Ђурђевдан) из Дугопоља.
Буковље, В. Кладуша: Танкосић (1 к. Ђурђевдан) од Тромеђе.
Брезичани, Приједор: Исо Танкосић (кућа? Ђурђевдан) доселио око 1860. из Малог Очијева код Дрвара.

ТАНКОСИЋИ: 55 кућа

Тестирани је Танкосић из Великог Очијева, дели исти хаплотип са Бурсаћима, Зељковићима и Момчиловићима.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна