Аутор Тема: Асимилација и њене законитости  (Прочитано 35230 пута)

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Асимилација и њене законитости
« Одговор #40 послато: Јул 01, 2018, 01:34:17 поподне »
Рекох ја давно, највјероватније се ради о наглој демографској експанзији малисорских родова током 19. вијека, тј. након што су већ примили ислам. То објашњава и зашто албански језик, иако га је велик број људи познавао, није ни у једном тренутку постао доминантан као матерњи језик санџачких муслимана.
И то објашњава зашто сви историчари традиционално наводе да је 1/3 Санџаклија албанског, а 2/3 српског поријекла, док генетски тестови показују да је обрнуто.

симо

  • Гост
Одг: Асимилација и њене законитости
« Одговор #41 послато: Јул 01, 2018, 01:35:30 поподне »
Не можеш све Куче у Санџаку третирати да су били србојезични пре исламизације, поготово не у том делу око Рожаја.
Већина Санџаклија потиче од албанофоних, а не од србофоних Куча.

У Рожајама се углавном ради о Старокучима. Вјерујем да су нпр. Ганићи и Радончићи (који су узгред исламизовани још док су били у Кучима) као и остали Старокучи били србојезични.


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Асимилација и њене законитости
« Одговор #42 послато: Јул 01, 2018, 01:38:53 поподне »
Мислим да би најбоље било да се сагледа структура породица по пореклу у Новом Пазару, који је центар те области. Етнолошка литература је доступна, имамо дело Ејупа Мушовића "Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара", где осим проучавања различитих миграционих струја које су "запљуснуле" Нови Пазар постоји и списак презимена свих пазарских породица (и муслиманских и православних) са краћим освртом на порекло. Дакле на основу тога може да се уради статистика, колики проценат муслиманских породица по предању вуче порекло од неког албанског племена, колико од неког брђанског племена, колико од херцеговачких исељеника, ко су старинци или неког другог порекла итд. Потом се та статистика упореди са родовима из НП који су већ тестирани и на основу тога се види да ли родови албанског порекла стварно претежу или се они само највише тестирају и тиме стварају лажни утисак. Велики је то посао, али кога то занима нека одради и онда ће добити ваљан одговор на питање да ли родови албанског порекла стварно генетски претежу међу Пазарцима (што је добар узорак и за остале Санџаклије) или је ситуација изједначенија.
« Последња измена: Јул 01, 2018, 01:40:31 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Лаф

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 80
Одг: Асимилација и њене законитости
« Одговор #43 послато: Јул 01, 2018, 02:28:07 поподне »
Рекох ја давно, највјероватније се ради о наглој демографској експанзији малисорских родова током 19. вијека, тј. након што су већ примили ислам. То објашњава и зашто албански језик, иако га је велик број људи познавао, није ни у једном тренутку постао доминантан као матерњи језик санџачких муслимана.
И то објашњава зашто сви историчари традиционално наводе да је 1/3 Санџаклија албанског, а 2/3 српског поријекла, док генетски тестови показују да је обрнуто.

Велики је то посао, али кога то занима нека одради и онда ће добити ваљан одговор на питање да ли родови албанског порекла стварно генетски претежу међу Пазарцима (што је добар узорак и за остале Санџаклије) или је ситуација изједначенија.

Још већи, али исто тако значајан посао би био кад би могла да се упореди послератна демографска експанзија албанских и неалбанских родова, с обзиром да је висок природни прираштај био резултат свесне политичке одлуке свих југословенских Шиптара, како на Косову тако и у Македонији, Прешевској долини, па је можда тај процес захватио и сродну популацију у Санџаку. Управо је Рожаје најизразитији пример због своје структуре муслиманског живља, а које предњачи у константном порасту који траје и данас, чак је додатно добио на замаху после отцепљења ЦГ.

 


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Асимилација и њене законитости
« Одговор #44 послато: Јул 01, 2018, 05:37:36 поподне »
Ако већ дискутујемо о једној оваквој теми, мало више озбиљности не би било на одмет. 8)



Ван мреже Јанбо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 59
Одг: Асимилација и њене законитости
« Одговор #45 послато: Јул 02, 2018, 05:53:47 поподне »
Читам онај горе путопис, па Арнаути су баш позитивно описани, наспрам ових других су људине  :D

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Асимилација и њене законитости
« Одговор #46 послато: Јул 02, 2018, 07:36:02 поподне »
Први Зрнов закон асимилације

- Што је мање Срба у Хрватској или у неком одређеном насељу, то је већа вероватноћа асимилације.

Емпиријски доказано у садашњости, а анализом матичних књига - у прошкости.

има ту доста више фактора и материјала за целу научну студију. Срби који не могу да поднесу притисак који се на њих врши постају Хрватима, пошто им је тако лакше живети. То може да буде како у срединама где их нема много али и тамо где их има релативно много, као што може да буде обратно, односно да нека мања заједница Срба успешно одржава свој идентитет без обзира на квалитет и квантитет шовинизма којем су изложени. Тамо где је отац Србин а мајка католкиња, поистовећивање са "мајчином страном" је веома изражен феномен. Ево једног примера из данашњих новина који је довољно речит:

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82.698.html:736129-HEROJ-HRVATSKE-Tast-tukao-cerku-zbog-Srbina-Subasica

тако да ће Зрно морати јоп доста да поради над својим законима асимилације  :D

Ван мреже Јанбо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 59
Одг: Асимилација и њене законитости
« Одговор #47 послато: Јул 02, 2018, 08:38:22 поподне »
Има ту свега, ено вам пример Српске Моравице (или само Моравице) и даље су Срби, а колико су удаљени од доминантно српских подручја и опет су тамо. 90-их су прошли добро, иако је било провокација. У Др. св. рату лоше ко и свуда.

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/neko-drugo-lice-balkana-u-ovom-mestu-i-hrvati-sa-srbima-uce-cirilicu-i-raduju-se/3nzz3cn

Уосталом, не морам ја пуно да читам и слушам приче из прошлости, кад имам у совјој фамилији асимилације на делу колико хоћеш...Мој деда (мајчин отац) је богу хвала жив и овде је у Срему, а његов рођени брат је доле остао, његова деца су још у СФРЈ поженила Хрватице остали такође доле, добили децу сада већ одрасле Хрвате који су такође од скоро ожењени Хрватицама који не знају ни за нас овде, нико се ни са ким не чује, и то је то. Они тамо Хрвати ми овде Срби, а од два брата су :)

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Асимилација и њене законитости
« Одговор #48 послато: Јул 03, 2018, 12:19:57 пре подне »
Има ту свега, ено вам пример Српске Моравице (или само Моравице) и даље су Срби, а колико су удаљени од доминантно српских подручја и опет су тамо. 90-их су прошли добро, иако је било провокација. У Др. св. рату лоше ко и свуда.

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/neko-drugo-lice-balkana-u-ovom-mestu-i-hrvati-sa-srbima-uce-cirilicu-i-raduju-se/3nzz3cn

Уосталом, не морам ја пуно да читам и слушам приче из прошлости, кад имам у совјој фамилији асимилације на делу колико хоћеш...Мој деда (мајчин отац) је богу хвала жив и овде је у Срему, а његов рођени брат је доле остао, његова деца су још у СФРЈ поженила Хрватице остали такође доле, добили децу сада већ одрасле Хрвате који су такође од скоро ожењени Хрватицама који не знају ни за нас овде, нико се ни са ким не чује, и то је то. Они тамо Хрвати ми овде Срби, а од два брата су :)
Што је најцрње од свега од деде брат од стрица,из српске фамилије из Срема која је у Срем дошла пре 250 година из Лике оде као момак у Крајину ,ту нађе посао и.ожени Српкињу,међутим њихова деца(2 сина) му се пожене Хрватицама..један да не би пуцао на своју браћу из Србије што су били мобилисани 90-тих оде за Италију и то.првенствено.захваљујући жени(има и светлих примера са друге стране) а други остане и колико сам сазнао и видео по именима би се рекло да су његова деца а моја браћа и сестре која су тамо остала данас Хрвати ..
Са деуге стране статистика уме и да превари.Многи се на пописма.не изјасне Србима већ међу родбином.и људима.од поверења да не би имали.проблема у средини.у којој се налазе.Тако сам чуо да бе у Македонији,тако унамо да је у Албанији,Хрватској а веровтно.и у Црној Гори,само.у мањој мери.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Асимилација и њене законитости
« Одговор #49 послато: Јул 03, 2018, 04:50:18 поподне »
Ми обично када говоримо о асимилизацији имамо пред очима пример хрватске нације, зато што је та појава тамо веома изражена, што представља срж националне идеје и што се спроводи комбинацијом притисака и уцена свих врста. Али нису само они проблем. Колико је Срба асимилирано међу Мађаре, Румуне или американце, па чак и Немце? За Албанију знамо како је то ишло задњих седамдесет година. Сада се сусрећемо и са шизофреном ситуацијом да етницитети проистекли од Срба врше асимилацију других Срба, рецимо, Црногорци и Бошњаци. Онда је ту и проблем са Македонцима који су солидним делом српског порекла. Имамо и ситуацију да су срби у Русији тотално изгубили идентитет након што су насељени у данашњој Украјини. Да ли су Срби као народ имуни на такву праксу? Мислим да добрим делом нису. И Срби асимилирају друге етницитете у одређеној мери, а понекад се користи методологија слична оној коју користе Хрвати. Јесу Срби толерантнији од њих али има ситуација и када се врши одређени притисак на појединца да прихвати српски идентитет. Неко се асимилира ради жене, неко из економских разлога, неко се наљути на своје па пређе из ината, неко да га не би малтретирали, неко изгуби везу са родбином и матицом, неко из некакве захвалности, неко се заљуби у туђу културу и шта ја знам шта још.  Ово јесте занимљива тема али сам мишљења да је тешко дефинисати неке конкретне законитости које би се могле користити као универзални шаблони прихватљиви у свакој ситуацији.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2331
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Асимилација и њене законитости
« Одговор #50 послато: Јул 03, 2018, 05:09:05 поподне »
Дугогодишњим проучавањем матичних књига из Далмације и других извора од 1800. године па до 1990-их, може се рећи да је претопљавање Срба у Хрвате било минорно и то искључиво у насељима у којима су Срби били мањина. Не знам ниједан случај да је у већински српском селу неко постао католик.

Пре 1800. има мало докумената, а сигурно је асимилација тада била конкретнија. Данас је асимилација рапидно порасла и везана је за градове. Мислим да сви Срби одатле имају неке асимиловане рођаке од 1990-их. Први ја.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Асимилација и њене законитости
« Одговор #51 послато: Јул 03, 2018, 05:29:34 поподне »
Ми обично када говоримо о асимилизацији имамо пред очима пример хрватске нације, зато што је та појава тамо веома изражена, што представља срж националне идеје и што се спроводи комбинацијом притисака и уцена свих врста. Али нису само они проблем. Колико је Срба асимилирано међу Мађаре, Румуне или американце, па чак и Немце? За Албанију знамо како је то ишло задњих седамдесет година. Сада се сусрећемо и са шизофреном ситуацијом да етницитети проистекли од Срба врше асимилацију других Срба, рецимо, Црногорци и Бошњаци. Онда је ту и проблем са Македонцима који су солидним делом српског порекла. Имамо и ситуацију да су срби у Русији тотално изгубили идентитет након што су насељени у данашњој Украјини. Да ли су Срби као народ имуни на такву праксу? Мислим да добрим делом нису. И Срби асимилирају друге етницитете у одређеној мери, а понекад се користи методологија слична оној коју користе Хрвати. Јесу Срби толерантнији од њих али има ситуација и када се врши одређени притисак на појединца да прихвати српски идентитет. Неко се асимилира ради жене, неко из економских разлога, неко се наљути на своје па пређе из ината, неко да га не би малтретирали, неко изгуби везу са родбином и матицом, неко из некакве захвалности, неко се заљуби у туђу културу и шта ја знам шта још.  Ово јесте занимљива тема али сам мишљења да је тешко дефинисати неке конкретне законитости које би се могле користити као универзални шаблони прихватљиви у свакој ситуацији.
Срби су у 19. веку на просторима кнежевине и краљевине Србије асимиловали Цицнцаре. Наравно, не насилно. Цинцари су насељавали углавном веће градове, бавили се махом трговином. Како су били малобројни тако се већ генерација рођена у Србији асимиловала. Па су тако цинцарског порекла били Бранислав Нушић, Ташко Начић, Лаза Пачу, Петар Ичко и многи друге знамените личности из наше прошлости. У мом граду су се асимиловали Чеси, Словаци, Мађари и Италијани. Није их било пуно па су већ између два рата почели да се мешају са Србима, тако да њихове потомке "одају" само презимена. Сличан пример асимилације је и рударско насеље Ресавица у општини Деспотовац. Ту су од 1920-их масовно долазили рудари из целе Југославије. Највише је било Словенаца, Хрвата, муслимана из Босне, Срба из западних крајева, пре свега Босанске Крајине. Данас већину становника чине Срби али велики проценат њих је из мешаних бракова. Па тако имамо разна словеначка и муслиманска презимена, а ти људи се осећају Србима.
То су све појединачни случајеви. Не знам неки пример да су Срби масовно асимиловали неки други народ.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Асимилација и њене законитости
« Одговор #52 послато: Јул 03, 2018, 06:43:59 поподне »
Мислим да сви Срби одатле имају неке асимиловане рођаке од 1990-их. Први ја.

Један мој близак рођак (са очева стране) је оженио Хрватицу. Они су живели у Загребу и њихов син је крштен у католичкој цркви.
Тај њихов син се у прошлом рату борио на хрватској страни.

Било је ту свакаквих догађаја, могао би се филм снимити.  Али нећу да причам у детаље, јер се ради о осетљивом породичном питању.


На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Асимилација и њене законитости
« Одговор #53 послато: Јул 03, 2018, 06:54:06 поподне »
Срби су у 19. веку на просторима кнежевине и краљевине Србије асимиловали Цицнцаре. Наравно, не насилно. Цинцари су насељавали углавном веће градове, бавили се махом трговином. Како су били малобројни тако се већ генерација рођена у Србији асимиловала. Па су тако цинцарског порекла били Бранислав Нушић, Ташко Начић, Лаза Пачу, Петар Ичко и многи друге знамените личности из наше прошлости. У мом граду су се асимиловали Чеси, Словаци, Мађари и Италијани. Није их било пуно па су већ између два рата почели да се мешају са Србима, тако да њихове потомке "одају" само презимена. Сличан пример асимилације је и рударско насеље Ресавица у општини Деспотовац. Ту су од 1920-их масовно долазили рудари из целе Југославије. Највише је било Словенаца, Хрвата, муслимана из Босне, Срба из западних крајева, пре свега Босанске Крајине. Данас већину становника чине Срби али велики проценат њих је из мешаних бракова. Па тако имамо разна словеначка и муслиманска презимена, а ти људи се осећају Србима.
То су све појединачни случајеви. Не знам неки пример да су Срби масовно асимиловали неки други народ.
Када се мало.пажљивије погледа,од Словенаца за које знам може се рећи да су им мајке а и ббе биле Српкиње,већ сада они су више Срби него Словенци..на то нека прође.још.генерација -две и мислим да је то логично.Да је тако било.и да де дешава са Србима у околним "земљама" па и да човек каже да ј разумљиво,али као.у причи Симе Матавуља људи имају српска имена и презимена,сви су им.преци Срби(или.макар већина) а они постану турбо Хрвати,да не кажем усташе.
Што се муслимана тиче да не буде неких забуне ,увек сам се водио тиме да је брат брату мио ма које вере био.Не смета ми чињеница да исповедају веру у коју су њихови преци прешли већ.та задртост и непоштовање истих тих предака што.су се звали Милош,Илија,Лазар итд..хоће да буду другачији по сваку цену и чини ми се да им је дубоко укорењено размишљање како ми православни Срби хоћемо да их насилно прекрстимо,што је смешно.јер ја мислим да толерантнијег народа у том смислу нема..онда се издвоје из средине у којој је већинско.муслиманско.становништво и дођу у средину где су православни Срби и виде како ми тиме нисмо.уопште оптерећени..тако да ми се чини да тек.изласком.из окружења у коме су били они схватају и прихватају да су део нашег народа,што генетика,језик ,антропологија и психологија и потврђују.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Асимилација и њене законитости
« Одговор #54 послато: Јул 04, 2018, 11:28:28 поподне »
У последњим сукобима у СФРЈ је било случајева Срба на хрватској страни, Хрвата на српској, Срба на страни Бошњака (Јово Дивјак, командант одбране Сарајева) и обрнуто...Хрвати у Крагујевцу су били на српској страни, један пријатељ мог оца, презива се Билош, се пријавио као добровољац да учествује на српској страни, Франко Симатовић, за њега знамо...Наводно је између 10 и 20 000 Срба било у хрватској војсци (за мене невероватан податак)...Вероватно да они који су се борили на страни неких других, поред  политичких разлога и осталих њима знаних, живели су изоловано од већине припадника свог народа (а претпостављам да је то пресудно било)...ово је један од примера који сам нашао у чланку Јутарњег листа:
Deset tisuća Srba, prema dostupnim, a 20 tisuća, prema neslužbenim podacima od 1991. do 1995. sudjelovalo je u obrani RH.
Početkom devedesetih upoznao sam jednog momka s Gornjeg Bukovca čiji je otac obavljao relativno visoke dužnosti u jugoslavenskoj službi državne sigurnosti. Čovjek je bio etnički Srbin, koji je, međutim, govorio kajkavski kao i svi dečki koji su odrasli u istočnom Zagrebu.

Kad je počeo rat, taj se kajkavski Srbin bilderske građe prijavio u dragovoljačke postrojbe MUP-a. Kasnije je završio u specijalnim jedinicima, u famoznoj bojni Frankopan, kojom je, ako se dobro sjećam, zapovijedao general Ante Roso.
https://www.jutarnji.hr/arhiva/i-srbi-su-branili-hrvatsku/1891017/
« Последња измена: Јул 04, 2018, 11:33:08 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Асимилација и њене законитости
« Одговор #55 послато: Јул 04, 2018, 11:49:14 поподне »
У последњим сукобима у СФРЈ је било случајева Срба на хрватској страни, Хрвата на српској, Срба на страни Бошњака (Јово Дивјак, командант одбране Сарајева) и обрнуто...Хрвати у Крагујевцу су били на српској страни, један пријатељ мог оца, презива се Билош, се пријавио као добровољац да учествује на српској страни, Франко Симатовић, за њега знамо...Наводно је између 10 и 20 000 Срба било у хрватској војсци (за мене невероватан податак)...Вероватно да они који су се борили на страни неких других, поред  политичких разлога и осталих њима знаних, живели су изоловано од већине припадника свог народа (а претпостављам да је то пресудно било)...ово је један од примера који сам нашао у чланку Јутарњег листа:
Deset tisuća Srba, prema dostupnim, a 20 tisuća, prema neslužbenim podacima od 1991. do 1995. sudjelovalo je u obrani RH.
Početkom devedesetih upoznao sam jednog momka s Gornjeg Bukovca čiji je otac obavljao relativno visoke dužnosti u jugoslavenskoj službi državne sigurnosti. Čovjek je bio etnički Srbin, koji je, međutim, govorio kajkavski kao i svi dečki koji su odrasli u istočnom Zagrebu.

Kad je počeo rat, taj se kajkavski Srbin bilderske građe prijavio u dragovoljačke postrojbe MUP-a. Kasnije je završio u specijalnim jedinicima, u famoznoj bojni Frankopan, kojom je, ako se dobro sjećam, zapovijedao general Ante Roso.
https://www.jutarnji.hr/arhiva/i-srbi-su-branili-hrvatsku/1891017/
Поједини моји пријатељи имају рођаке који су се борили на хрватској страни за време рата. То су људи чија места становања нису била у РСК и где су Срби били малобројни. Ако су решили да остану онда су их Хрвати буквално приморали да ратују против својих. Знам за пример једног човека који је већ тада био пензионер и за време рата је копао ровове и био кувар у хрватској војсци. Родбина му је живела у Србији и до краја живота није могао да оде да види болесног и непокретног брата из страха да ће га наши ухапсити јер су му тако Хрвати рекли. Рекли су му да ће бити ухапшен чим уђе у Србију и биће му суђено за издају.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Асимилација и њене законитости
« Одговор #56 послато: Јул 05, 2018, 10:24:28 пре подне »
Дугогодишњим проучавањем матичних књига из Далмације и других извора од 1800. године па до 1990-их, може се рећи да је претопљавање Срба у Хрвате било минорно и то искључиво у насељима у којима су Срби били мањина. Не знам ниједан случај да је у већински српском селу неко постао католик.

Пре 1800. има мало докумената, а сигурно је асимилација тада била конкретнија. Данас је асимилација рапидно порасла и везана је за градове. Мислим да сви Срби одатле имају неке асимиловане рођаке од 1990-их. Први ја.

након 1. Српског устанка почиње период јачања српске етничке светсти, а то је и време када су православци у Хрватској имали прилично добар статус у оквиру АУ. Последњи велики талас масовног покатоличавања се дешавао недуго пре периода који си навео, односно, за време власти Марије Терезије.

Било би занимљиво када би се неко бавио том темом па да нађе податке колико је у Хрватској у мешовитим браковима где је мајка католкиња а отац православац процентуално било промене националног идентитета.

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Асимилација и њене законитости
« Одговор #57 послато: Јул 05, 2018, 10:46:55 пре подне »
Срби су у 19. веку на просторима кнежевине и краљевине Србије асимиловали Цицнцаре. Наравно, не насилно. Цинцари су насељавали углавном веће градове, бавили се махом трговином.

Верујем да би ти слично одговорили Хрвати када се ради о тамошњим Србима  :D Генерално, мислим да ћеш тешко наћи припадника било ког народа који ће ти рећи да његова страна некога на силу тера да промени идентитет.

Ми из данашње перспективе не можемо тачно знати шта су били главни мотиви Цинцара али је могуће да се ради о сличној логици која је била присутна код Јевреја, који су узимали презимена слична домаћим како би побољшали своје позиције у друштву. Да се мало нашалим, замисли да се у неком српском граду отвори, нпр пекара, где би писало да је власник неки Тачи. Да ли би издржала до фајронта? Тешко. Зато, лепо напишеш да си Тачић и радиш као змај. Претпостављам да у питању Цинцара није било никаквог притиска, већ је то било корисно из економске и друштвене перспективе.

Знам људе који су грчгог порекла али су данас прави Срби. Знам за Чехе и Русе, вероватно има и доста Бугара. Асимилација некада романофоног станвништва са истока Србије је вероватно најизраженији облик асимилације који се дешавао код Срба. Не можемо рећи да се ради у малом броју људи. 
 

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Асимилација и њене законитости
« Одговор #58 послато: Јул 05, 2018, 11:20:51 пре подне »
Верујем да би ти слично одговорили Хрвати када се ради о тамошњим Србима  :D Генерално, мислим да ћеш тешко наћи припадника било ког народа који ће ти рећи да његова страна некога на силу тера да промени идентитет.

Ми из данашње перспективе не можемо тачно знати шта су били главни мотиви Цинцара али је могуће да се ради о сличној логици која је била присутна код Јевреја, који су узимали презимена слична домаћим како би побољшали своје позиције у друштву. Да се мало нашалим, замисли да се у неком српском граду отвори, нпр пекара, где би писало да је власник неки Тачи. Да ли би издржала до фајронта? Тешко. Зато, лепо напишеш да си Тачић и радиш као змај. Претпостављам да у питању Цинцара није било никаквог притиска, већ је то било корисно из економске и друштвене перспективе.
Знам људе који су грчгог порекла али су данас прави Срби. Знам за Чехе и Русе, вероватно има и доста Бугара. Асимилација некада романофоног станвништва са истока Србије је вероватно најизраженији облик асимилације који се дешавао код Срба. Не можемо ре
ћи да се ради у малом броју људи.

Суштински је другачија асимилиација Срба у Хрватској и Цинцара у Србији. Цинцари ни на који начин нису били условљени или приморани на то. Није им егзистенција зависила од тога јер су врло често по свом материјалном положају били изнад Срба. Једноставно су били малобројни и њихов језик није имао шансе да се одржи кроз генерације до данашњег дана. Врло често, у мањим варошима је била по једна цинцарска породица или две. Како нису били затворени и по природи посла морали су  да знају локални језик тако се цинцарски губио. А што се презимена тиче, да, вероватно су их мењали да би се уклопили у средину.
Што се Влаха тиче погрешно је мислити да су они потпуно асимиловани. Неки јесу. Има појединачних случајева али ако одете у било које влашко село, видећете да они причају искључиво влашки. У мешовитим селима није тако. Тамо и Срби и Власи причају оба језика. И међу њима има различитих "фракција". Има оних који су потпуно окренути Србији и сматрају себе Србима. Онда има оних који поштују земљу у којој живе али чувају своју традицију, начин живота, језик и обичаје и они се углавном сматрају Власима. И њих је највише. Најмање је оних који себе зову Румунима, који одбијају сваку повезаност са Србијом и Србима и не сматрају себе Власима. Ти Власи који тврде да су Румуни последњих година су отишли толико далеко да су изашли из СПЦ и основали парохије РПЦ у источној Србији. Па тако имате румунске цркве у селима Мелници и Бусур код Петровца, у Бобову и Суботици код Свилајнца и у Исакову код Ћуприје. При румунским парохијама организују се и курсеви књижевног румунског језика.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Асимилација и њене законитости
« Одговор #59 послато: Јул 05, 2018, 12:23:07 поподне »
Што се Влаха тиче погрешно је мислити да су они потпуно асимиловани. Неки јесу. Има појединачних случајева али ако одете у било које влашко село, видећете да они причају искључиво влашки. У мешовитим селима није тако. Тамо и Срби и Власи причају оба језика. И међу њима има различитих "фракција". Има оних који су потпуно окренути Србији и сматрају себе Србима. Онда има оних који поштују земљу у којој живе али чувају своју традицију, начин живота, језик и обичаје и они се углавном сматрају Власима. И њих је највише. Најмање је оних који себе зову Румунима, који одбијају сваку повезаност са Србијом и Србима и не сматрају себе Власима.

И ја сам стекао такав утисак, пошто сам био мало у тим крајевима. Врло добро се зна ко су Срби, а ко Власи, а ови други су најчешће двојезични. Огроман број села у околини Бора има влашку већину, е сад не знам како се ти људи изјашњавају на пописима, али рекао бих да се не сматрају Србима.