Drěvnji Slověni i ribolovstvo
Kada o robilovstvu starih Slověna ne bismo imali drugih dokaza osěm obilnoga broja ribarskih stručnih izraza, zajedničških svěm Slověnima, směli bismo zaključiti o golemom značaju ribolova i imanju pribora za ovaj promisal (zanat). O ribolovnoj sposobnosti Slověna svědoči jošte jedan jezičški dokaz, i to, da okolni neslověnski narodi Mađari, Rumuni, Arbanasi i sěverni Grci upotrěbljaju slověnska nazvanja raznih pribora služećih sladkovodnomu ribolovstvu. Svi ovi narodi posudili slověnski naziv "mreža". Mađ. marazsa, rum. mreaja (mrjaža), arb. mreže, gr. merza. Ovo jasno ukazuje na to, da su Slověni u svojoj prapostojbini morali poznavati viši stepen ribolova, pomoću mreža i rukovođeno većim brojem ljudi, a ne samo na pojedin.
Grci koriste i slověnsku rěč za vlak ili potegaču - valkos. Značajni ribolovni izrazi koje su Slověni donesli na Hem su udica, osti, mreža i vršva.
...Sele se u dubravama ili okol rěka, bara i jezera - uobće města trudnodostupnih […] Rěke njihove ulivaju se u Dunav […] Vladenja Slověna i Anta rasprostiru se po rěkama i dodiraju međusobno, tako da među njima nema jasne granice. Jer su pokriveni dubravama ili barama ili městima zaraslima trskom, često biva, da ekspedicije romejskih vojnika protiv njih moraju se ustaviti, jer je sve prostranstvo prěd njima neprohodno i pokriveno gustim dubravama. »
Strategikon Mavrikija opisuje Slověne biti dobrima plivačima i ronilcima, koji držav trsku u ustima, hode nevidljivi po rěčnomu dnu.
U novoj postojbini ribolovstvo je usavršavano i učeno u dalmatskih pomoraca. To dokazuje i romansko potěklo morskoga ribolovstva od Istre do Drača. Ove rěči značajan su izvor podataka o romanskom jeziku Dalmata. Po njemu je vidljivo, da su Dalmati za razliku od Rumuna, Italijana, Frankoromana ne sprovodili prěměnu slogova ge/gi/ke/ki u đe/đi/če/či ili slično, no je kao u današnjih Sardinaca ostalo ge, gi, ke, ki. Tako imamo rěči ragenta - uzica koja ravna mrežu pri izvlačenju; ići ribariti na dokes (dokes < d'acens), jedino u Budvi se reče - ribati na požeg - označava ići u ribolov pod noću, pod svěću. U nekim predělima prtenjača se naziva vojga ili volega. Potegača se naziva trakta ili trata. Kada se koji tovar prevozio kolima (karre) na palubu govorilo se krcati < carizzare < lat. carridiare; prtati od portare (nositi), hitanje ili žurba nazivala se preša, bukv. pritisak, kada je nešto godilo ili bilo lagodno govorilo se pasati < passare; surgati < surgere; lancun < linteolus; krka ili krga potiče od lat. cortex, corticis; Kada su se mreže spajale komadima platna to se nazivalo kamašura od rom. camisia - košulja. Komadić se je nazivalo parče od rom. parte; mornar ili starije mrnar potiče od rom. marinar; mornarica potiče od rom. marinaritio; morski razbojnik gusar potiče od rom. corsaro; Iz romanskoga dalmatinskoga potiču jošte rěči račun < ration i stačun < station ( trgovačški štand, dućan) - po ovom se vidi da su trgovinom se bavili uglavnom dalmatski Vlasi. Slověnska rěč za račun je učat ili sčat (sčatati - brojati, čislo - broj); moguće je da i broj potiče od neke dalmatske rěči, A rěč stačun kasnije je zaměnila turska dućan, a potom nanovo skovana rěč prodavnica.
pogača < focaccia; brěskva > melum persika (persijska jabuka); lopiža > lapideus - kemenit, keramičška posuda u kojoj se pekla riba;pršukt ili pršut < perexsuctus
Dalmatski Romani imali su veoma těsne veze s Grcima, te su imali slědeće grčke rěči, koje su dali Slověnima: sidro, kit, plima, delpin ili dupin (delfin), iljada, magar, makar, arbol > arbor (slov. jarbol), edro ( slov. jedro), lantina (l'antemna), tiganj, komad < kamatos ...
