Мислим да би у дискусији требало разграничити да ли се дискутује о генетичком поријеклу:
- словенског племена Срба (Surbi, Sorabi) из 7. вијека
- Срба првобитне Србије Властимировића, Војисављевића и Вукановића ( од 7-12. вијека)
- Срба Србије Немањића и Босне Котроманића (12-15. вијека)
- савремених Срба
Ова прва опција - и то још уже непосредно пре похода на југ.
Ако могу да изнесем своје мишљење.
Мислим да су ти и тадашњи С(о)(е)рби већ у 4-5 веку били мешавина различитих хаплогрупа које ћу набројати по томе колико мислим да је која била највише "тада" заступљена (претежна мешавина I2 + R1a + мањи број - можда чак и појединци Р1б, Ј, Е и N).
Сусрет (историјски или праисторијски боље речено) I i R хаплогрупе на подручју (највероватније средње Европе) доводи до новог диференцирања у језичком и етничком смислу.
У том сусретању и прожимању I1 и I2 су "притиснути" са западне стране са Р1б, а са источне стране са Р1а. Врши се некакво позиционирање I1 ка северу Европе (нећу се сада на њима задржавати), неке енклаве I2 опстају на западу Европе (Ирска, Енглеска, Француска, Шпанија), неке енклаве I2 (али буквално) опстају у средњој Европи "укљештене" између Р1б (запад и део средње Европе) и R1a (исток и део средње Европе), и са I1 (север Европе). У том сусретању и прожимању мањински I2 примају језик већинских R1a. И то је основа словенских језика. Да ли је по која реч некадашњег језика тих I1 и I2 ушла у "словенске језике" или "језике Нормана" или " балтичке језике" или "романске језике" и итд. - не знам.
Има нека емисија на ТВ типа " шта си себи, ко си другима". Па, тако ми не знамо како су се те "енклаве" I2 у средњој Европи (које ће изнедрити на почетку нове ере и "PH 908 који ће се касније на југу Европе намножити) сматрале (ко су они), а како су их други сматрали (пре свега Р1а - Словени, али и други суседи).
Мислим да етноним С(е,о)рб добијају од већинских (доминантних) R1a као "неко њихов" симболички (не по крви, него по млеку, односно приступању у "редове" Р1а ), врло битан за њихов узајамни опстанак (ја теби - ти мени)
Та "linea Sorabicum" у средњој Европи је јако битна. Те енклаве I2a су биле крајња граница тј "линија раздвајања" R1b (Германи и други) и Р1а (Словени). Зашто су били штетни за једне (R1b), а корисни за друге и тиме и прихваћени од других (Р1а)? Зато што су познавали терен. И мигли да дају корисне информације
- да буду спона.Јер је та Европа била колевка I2 хаплогрупе. Били су ту пре R1a и R1b.
Наравно, да су током 3-5 века н.е. те енклаве, сад већ у језички и културолошки убројане у Словене имајући још увек свест (по мени) да су у колективном смислу нешто ипак мало другачији од "других Словена", а прозвани "Србима" од других Словена (дакле име им дају Словени) као ти и такви Срби кренули на југ (испражњен простор од Јустинијанове куге и други разлози). Са њима крећу и Х(к)рвати.
Мислим да је било више Срба на рубовима "словенског мора". (Р1а). На северу су то Лужички Срби (неке гране Р1а), на западу Бели Срби (који су држали ту границу "linea Sorabicum"), a било је сигурно и Срба још негде у Европи, али и у Азији - као термина за "прибраћенике" (ти могу бити сасвим друга хаплогрупа или мешавина више њих).
Да не смарам сад ко су стварно Х(к)рвати тог истог доба. Али да кажем само ово. По мени мешавина Р1а (присутна у хрватском Загорју) и вечито неуклопљивих I2a, који отпадну од Срба из ових и оних разлога). То се десило још пре доласка на Балкан.
Срби 3-5 века (који су дошли на Балкан) су, дакле, "прибраћеници" I2a (уз додатак као зачин R1а), док су Х(к)рвати " једнородни" или "истородни" (исти им је прародитељ) с већинским Словенима и њихову окосницу чини R1a (и I2a као зачин). Иронија историје (судбине) - је да је присутан стални одлив I2a из Срба у Хрвате (да не причамо о одливу у Бошњаке од средњег века.
То је моја теза.