Не знам због чега је тешко схватити зашто већина становништва Крајине, Подриња, Србије, итд... потиче из Рашке, Црне Горе и Херцеговине, или простора који се некад звао Стара Херцеговина?
Сви смо у школи учили које су биле границе Србије на почетку владавине Немањића. Знамо која су подручја Срби населили у раном средњем вијеку. Ово становништво се расељавало на подручја гдје данас живе Срби (или су живјели до посљедњег рата). Такође, ови крајеви су у средњем вијеку били у приморском залеђу, и били занимљивији за живот, јер се транспорт људи и роба углавном одвијао морским путем. Привреда је дакле била ослоњена на поморство, и далеко је лакше било привређивати у залеђу приморја, јер све што произведете (пољопривреда, сточарство, занати) било је лакше продати, ако је море близу. Тако је функционисао читав Медитеран. Брдско-планински карактер ових крајева је омогућавао становништву да се демографски сачува од разних најезди војски и освајача, али и да има демографску експанзију, која лакше иде од руке сточарима, а они су и покретљивији, тако да је експанзија на нова подручја (Крајина, сјеверна Босна, итд...) ишла доминантно из ових крајева.
Данас имамо генетску потврду да су многи Срби исељеници из Рашке, Црне Горе и Херцеговине, али и ондје гдје је немамо, не мора значити да нису, јер (као што је код мене случај) још није тестиран рођак у матици, или нико није од рођака тамо остао, или је угашена мушка лоза, или у сродство не можемо бити сигурни (што је обично случај код моје хаплогрупе I2-PH908). Обично идентификујемо генетске профиле код исељеника, па онда нађемо матицу. То нам се дешава скоро свакодневно. Чак и код великих родова, ево примјера Бањана/Пивљана, прво се уочила хаплогрупа N-P189.2, и дан данас се тема на форуму зове "Српски N-P189.2", а не "Бањани/Пивљани N-P189.2", тек касније се открило о којем великом, штавише једном од највећих родова се ради.
Писао сам још и о феномену ефекта оснивача у Крајини. Долазак на пуста подручја, и нагла експанзија неких родова. Један појединац са великим бројем мушких потомака, а недостатак његове хаплогрупе или рођака у Старој Херцеговини, не мора значити да је "старинац". Једноставно, у ових 300-500 година, многе мушке лозе се гасе, па и његова у матици. Свакодневно смо свједоци гашења мушких лоза и презимена у посљедњих 50 година, треба издржати 10 пута дужи период, да се очува мушка линија, и да се може повезати са исељеницима. Још увијек имамо мали број тестираних, мање од 2.000, у поређењу са колико има различитих породица у српском народу, различитих презимена и крсних слава, различитог поријекла по мушкој линији. Још увијек имамо више тестираних појединаца који остану у општем роду, него што буду негдје сврстани.