Скорашње поруке

Странице: 1 2 3 4 5 [6] 7 8 9 10
51
Српски ДНК пројекат / Одг: Family Finder SNP резултати
« Последња порука Небојша послато Мај 08, 2024, 03:20:32 поподне »
Бркић, непознато, I1-L22>P109>S14887
Диздаревић, муслиман, вероватно околина Бијелог Поља (где их већ има са овом хаплогрупом), I1-L22>P109>S14887
Павловић, Никољдан, Бреково/Ариље, I1-L22>P109>S14887
Ђукић, Никољдан , Кољане/Врлика, I1-L22>P109>S14887

Вукојевић, католик, Љубушки, I1-Z63>BY332

Јолић, католик, Конгора/Томиславград, I1-Z63>BY316 (Y6229)

Веома разгранати у овом крају. Чак 162 члана у Конгори на попису из 1991. године. Низводној I1-Y7627 пипадају крајишки Ђиласи и други.

Марић, католик, Буна/Мостар, I1-Z63>Y6634

Стојановић, католик I1-Z58>P259 (M507) - подграна типична за европске Роме



52
Историја / Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Последња порука Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ послато Мај 08, 2024, 03:11:42 поподне »

Занимљиво је колико је језик с краја 15. вијека налик данашњему с покојом староликом рјечју, каконо је "одвјет" што се у других словјенских језика и данас користи у смислу "одговор".


Слажу се с тијем да разлике међу ондашњим и данашњим језиком нијесут големе и да се лијепо даје читати ... поње [1] оному који зна об тијех њеколико језичских измјенах и који је свјестан тога что се је все сбркало, одбацило, упростило те изједначило од тада до данас (тај се читајући радјеје увијек поново чуди колико је заправо мањих или већих измјен било, иако нам је ондашњи језик јешче разумљив). Но, кто је пак толико смјел илити дрзак па се у ово доба усуди писати на такав начин или можеда трун веће древнолико, убрзо ће добити одвјет да то "није српски", да је "савсијем неразумљиво" и да се такав гнусан облик језика не чита.

Упадљиво ми је на примјер да се тада у придјевијех и замјеницах, у једнини падежа родовника одређенога облика оно задње писме односно звук -а јешче храњаше (кога? чега?), а то повсе досљедно, на примјер «свога цклава» а не «свог цклава», или «дајте реченога Марка» умјесто данас уобичајено «дајте реченог Марка». Задњи примјер родовника: «заповјед големога господара». Облик придјева всагда лијепо праћаше облик именовице, како би уствари требало всегде бити (исто тако неодређено: человјек добра срдца).

Чтовише, у једнини се даре [2] и падеж мјестовник (о / на / у  ком? чем?) јешче колико толико разликоваше од дановника (кому? чему?). Даклије мјестовник:

, а у њем пише господин цар ...

, без дановничскога дометка -у, «у њему» попут данашњега стања, и такође без -е, «у њем"е" / у великом"е" граду / на чврстом"е" столу». Досљедно и повјестно мало изворњеје всакако јест:

мјестовник:  о(б) / на / у  ком? чем?
> у њем, о великом царји / градје / на чвстом стоље
(а јешче веће изконски: на чьрствѣ[јемь] столѣ, объ велицѣ[јемь] царји).

дановник: кому? чему?
поклон добру человјеку (неодређено), енгл. a gift for a good man.
поклон доброму человјеку (одређено), engl. a gift for the good man.

Данас се мјестовник и дановник у стандардном српском углавном јуре не [3] разликујут, ни у једнини а камоли у множини, ни у случаји именовиц, ни замјениц ни придјев, па се на оба падежа квачи дометак или или се изоставља, како се кому свиђа и како је кому разположење, без устројења и свијести.

А о падежих множине да и не почнемо, то јест, о њиховом непостојањи илити изједначености оруђавника, мјестовника и дановника множине, о том се овде на бесједишчи до сада јуре безброј пута писало. Но, лијепо их јест видјети у датом списје. Ако бисмо се у оно вријеме обаче кретали већма ка југо-изтоку, један по један падеж би и онда одпадал, Блгари тада јуре оддавно хитаху плноју брзиноју ка обезпадежености, која у јужних Словијен представљаше и идаље представља континуум, растећ стрмо од сјеверо-запада (Словенци) ка југо-изтоку (Блгари).

        . . . . . . . . . . . . . . .

Наша стара, читалцем можеда непозната словеса
[1] екав. поне; по турски: барем
[2] даре, дори; по туркси: чак
[3] јуре = већ = енгл. already; јуре не = више не
 
53
Српски ДНК пројекат / Одг: Family Finder SNP резултати
« Последња порука Небојша послато Мај 08, 2024, 03:02:10 поподне »
Хомораш, муслиман, Источна Босна, R1a-Z93>F1417 (BY32037)

Ранковић, непознато, R1a-Z93>S23592

Сладоња, вероватно околина Ријеке, R1a-Z93>F1010 (YP5938)

Ковачић, католик, Локва Рогозница/Омиш, R1a-Z280>Y35>Y2613>Y2609

Јеловац, муслиман, Прозор (раније Подвележје/Мостар), R1a-Z280>Y35>Y2613>Y2609>Y2608

Салатовић, католик(?), БиХ, R1a-Z280>YP237>YP295

Прскало, католик, Врди/Мостар, R1a-M458>L1029>YP417

За Прскале се каже да су некада славили Томиндан, па може бити везе са српским породицама R1a-YP417 из источне Херцеговине (Шолаје, Касавице, итд)

"PRSKALO (k), u Bogodolu (Mostar) i Pribinovićima (Široki Brijeg). Starinom su iz Broćna. Tamo su se zvali Jurići. U Bogodo su doselili iz Broćna. I u Pribinoviće im je predak došao iz Broćna i "udao se za Jelićušu" oko 1800. godine. Slavili su Tomindan. Za Prskale u Pribinovićima Petrić kaže da su došli iz Bogodola, gdje su se zvali Babići. Ima ih i u Ljutešu. Potiču od Paoča u Broćnu."

Ћурковић, католик, Казагинац/Томиславград, R1a-Z280>Z92>YP270>CTS4648


Од свих R1a грана, на Family Finder убедљиво доминира R1a-Y2613, опет вероватно због тестираних из западних крајева. Интересантна је и појава три различите подгране R1a-Z93, коју некад тешко можемо да идентификујемо само на основу маркера.






54
Српски ДНК пројекат / Одг: Family Finder SNP резултати
« Последња порука Небојша послато Мај 08, 2024, 02:41:44 поподне »
Марић, католик, Врди/Мостар, E-V13>Z5017>CTS2001 (CTS9320)
Марић, католик, Горанци/Мостар, E-V13>Z5017>CTS2001 (CTS9320)
Бобановић, католик, Полача/Равни Котари, E-V13>Z5017>CTS2001 (CTS9320)

Мујчиновић, муслиман, Гламоч, E-V13>Z5017>CTS5856 (CTS1273)

Кучевић, муслиман, вероватно околина Сјенице, E-V13>Z5018>Z16659 (има их са маркерима, род Куча)
Сулејмановић, муслиман, непознато, E-V13>Z5018>Z16659

Вуковић, Тривуњдан, Липље/Котор Варош, E-V13>Z5018>FGC11457

Дамјановић, Никољдан, Гаревина/Александровац, E-V13>Z5018>FGC11457>FGC11450>CTS11286 (Y160784)

Мухић, муслиман, Приједор, E-V22>BY872 (Y20282)


Гледајући ове SNP резултате са Family Finder, стиче се утисак да су подгране E-L241 и E-FGC11450 чешће код Срба него што се то мислило. Може то бити последица учесталијег тестирања Динараца, пошто оне јесу заступљеније у западним областима.
55
Српски ДНК пројекат / Одг: Family Finder SNP резултати
« Последња порука Небојша послато Мај 08, 2024, 01:58:50 поподне »
Хаџалић, муслиман, Приједор, I2-S12235 (CTS10228)


I2-Y3120>Y3548 (S17250)

Маћешић (Малић), Стевањдан, Будачка Ријека/Крњак
Дамљановић, Јовањдан, Лозница/Братунац
Новитовић, Аранђеловдан, Буковик/Аранђеловац
Цицмил, Ђурђевдан, Плужине
Михаиловић, Лучиндан, Косовска Митровица
Бајић, Стевањдан, Мокроноге/Дрвар
Милојевић, Никољдан, Петропоље/Краљево
Илић, Никољдан, Понор/Књажевац
Вукић, католик, Трибањ/Стариград
Анђелић, католик, Винишће/Марина
Маринић, католик, Силба/Задар
Бошњак, католик, Полог/Мостар
Бошњак, католик, Грабова Драга/Широки Бријег
Аничић, католик, Врди/Мостар
Шарић, католик, Доња Дрежница/Мостар
Мандић, католик, Крушево/Мостар
Дрежњак, католик, Горанци/Мостар
Ротим, католик, Врди/Мостар
Јуричев, католик, Водице
Реџеповић, муслиман, Цазин
Јесенковић, муслиман, Рогатица
Накић, муслиман, Дервента
Имшировић, муслиман, Мрамор/Тузла
56
Организоване акције тестирања / Одг: ДНК тестирање становништва Класнића
« Последња порука НиколаВук послато Мај 08, 2024, 01:29:08 поподне »
Драговић, Св. Врачи, Доњи Класнић, Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Драговић се тестирао преко YSEQ (Alpha STR panel+појединачни тест на DYS448), тако да нема распоред и број маркера који су уобичајени код већине тестираних који су се тестирали у београдским лабораторијама. Оно што се може рећи да је карактеристично на основу тестираних 18 маркера је снижена вредност 11 на DYS439 и повишена вредност 32 на DYS389II. Нема смисленијих поклапања у бази СДНКП, па се због малог броја тестираних маркера препоручује да уради неки од дубинских тестова (WGS или Big Y).

Тестирани није оставио никакве податке о пореклу, па претпостављам да ће Петар Демић да каже нешто више о томе.
57
Историја / Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Последња порука сɣнце послато Мај 08, 2024, 11:16:22 пре подне »
Један примјер како се правично рјешава међународни судски спор. Босански господар сам преговара с Дубровачким властима, али напомиње, да ако се Дубровчани замјере Босни, да су се замјерили самому Цару у Стамболу. Писмо писано 1486.


 Занимљиво је колико је језик с краја 15. вијека налик данашњему с покојом староликом рјечју, каконо је "одвјет" што се у других словјенских језика и данас користи у смислу "одговор".


Од мене Скендербаше, господара босанскога, племенитијем и мудријем и всаке хвале и части богом дарованијем нашијем почтенијем пријатељем и сусједом обраному кнезу и властелом град Дубровника много здравје и хертизање да прим племенство би паке а то ћете видети што ви пише големи господин и велик амир султан-цара Фајазитбег и посила (шаље) свога цклава Ехтимана за цијећ (цијећ=ради) Марка Кожишића да га дадете на суд преда ме и пред кадију да стане на суду Саари Јакуфом да видимо судом божијим ако му буде дужан како Јакуф говори тијехе тридесет и три тисуће и четири стотине аспри да му даде јере то и није имање Саари Јакуфа, имање је господина цара и да знате племенства ви, дошао ми је барат, а у њем пише господин цар како је слао к вам и писао пређе да дадете реченога Марка на суд Саари Јакупом или да дадете имање царево које повједа Јакуф и Марка. А ви ни Марка дајете ни имања царова. Да знате а то је послал к вам цклава Ехтимана и своју књигу царству да такој ви заповједам заповјестју и страхом господина цара или дајте реченога Марка на суд преда ме и пред кадију Врхбосанскога или дајте цклаву имање царево које повједа Јакуф и Марка јере од ти двоје, ако једну не намирите цклаву, да знајете рекао ми је господин цар и књигу писао, да тој имање наплатимо на вашијех слугах које стоје на Врхбосању. Како ви не морете наћи свога грађанина који је у вашијех руках и његов дом. Друговја да таки одвјет не пишете господину цару, пазит се, јере господин цар море узети своје имање. Дајте Марка да стане на суд с Јакуфом. Ако буде дужан хоће платити, ако ли не буде, хоће поћи здраво-весело к свому дому каконо и инијем слугам вашијем правда и одправа у русагу господина цара на все стране. То ли не усхоћете веће ви немамо ни слати ни писати него учинити што нам је заповјед големога господара. Да знате такој!
Написа божијом помоћу Скендер.
58
Историја / Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Последња порука сɣнце послато Мај 08, 2024, 10:47:37 пре подне »
Шта се дешавало, ако се умре током боравка у иностранству?

Босански господар даје Махмуту попратно писмо којим моли Дубровчане, да даду имовину умрлога босанскога трговца Дели Хамзе брату му Махмуту и ортаку Јусуфу. Писмо гласи овако:

Од господара босанскога Феризбега у свем много почтованому и сваке части и високе фале од Бога дарованому а нашему драгоме пријатељу кнезу изабранијем властелом дубровничкијем од Бога да имате велику милост а од нас ви много љубимо поздрављење.
Паке да ви је у знање, како је био овдје један наш трговац, име му Дели Хамза, и био пош тамо у град тргом да тргује и тамо је сга умро а овамо му је остао један брат Махмут и што му је био ортак у тргу, Јусуф. И они пред нас дођоше и књижицу од нас вашој милости искаше и ми им књижицу дадосмо, да зга се такој надамо од ваше милости, покле нашу њижицу примите, што годе буде пратежи Хамзине или готове, све да се липо види и да му се преда брату му Махмуту и ортаку му Јусуфу, да им не мањка ниједна аспра, него да их лијепо намирите из наше воље ради и каконо бисмо учинили вашијем трговцем, ко би пред нас дошо. Умножи ви Бог све дане у части. Амин. Писа се мјесеца дећеврија 27 дан у Сарају 1512.

Занимљив је и језик и како се за савремену ријеч "колега" користи турско "ортак".

59
Za vrijeme seobe pod Arsenijem Čarnojevićem III doselilo se na Baniju oko 11000 novih doseljenika.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0

Ова реченица на википедији је незграпно написана. Она заправо значи да је у вријеме сеобе Арсенија Чарнојевића, велик број Срба доселио на Банију, али не са Арсенијем Чарнојевићем већ из Босанске крајине. Грана коју си описао FT257011 би могла бити везана за ову сеобу, или за неку каснију из истог смјера, са подручја Поткозарја према Банији.

Za vreme prve velike seobe nakon šesnaestogodišnjeg rata kada je Banija  pripala Austriji,mnogi Srbi iz stare Srbije krenuli su u izbeglištvo pod vodjstvom Arsenija III Čarnojevića.Većina njih je otišla i zaustavila se u Sremu i Banatu ali su neki došli i nastanili se pored svojih starijih predaka na područje
Hrvatske.

https://banija.rs/novosti/988-banija-kroz-statistiku-i-istoriju.html

Овдје се каже да су неки Срби који су ишли са Чарнојевићем насељени и на подручју Хрватске, али се не каже да је то Банија или други дијелови Крајине. Овдје би се могло радити само о подручју источне Славоније или Барање, које су и географски близу миграционом таласу којег је водио Чарнојевић.

Нема миграционих веза Крајине са подручјем Старе Србије и Старе Херцеговине након 16. вијека.
60
Културно наслеђе / Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Последња порука CosicZ послато Мај 08, 2024, 06:08:42 пре подне »
Са https://www.sanu.ac.rs/
Цитат
МАЈ 2024.

ПРЕДАВАЊА
МУЗИЧКЕ МИГРАЦИЈЕ: КРУГ НАПЕВА СРПСКИХ ОБРЕДНИХ ПЕСАМА
У ИСТОЧНОЈ, ЈУГОИСТОЧНОЈ И ЈУЖНОЈ СРБИЈИ
Дописни члан САНУ Јелена Јовановић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Среда, 8. мај, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*

ЈЕЗИК КАО САМООРГАНИЗУЈУЋИ СИСТЕМ
Академик Александар Костић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Среда, 15. мај, 12 сати
Мултимедијалан сала Универзитета у Нишу

*
АРХИТЕКТУРА СЕЋАЊА – ПАВИЉОН SERBIA У РИМУ 1911/2021,
АРХИТЕКТЕ ПЕТРА БАЈАЛОВИЋА И СКУЛПТОРА ИВАНА МЕШТРОВИЋА
Проф. др Слободан Селинкић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Среда, 29. мај, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
СРЕДЊОВЕКОВНО СРПСКО ПРАВО – ИСТОРИЈАТ ПРОУЧАВАЊА
Проф. др Срђан Шаркић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 29. мај, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду

ГОСТ САНУ
СВЕТА ГОРА ИЗМЕЂУ ВИЗАНТИЈСКОГ И ОСМАНСКОГ ДОБА И СРПСКО НАСЛЕЂЕ
Др Критон Хрисохоидис (Kriton Chryssochoidis, PhD)
У организацији Одељења историјских наука САНУ
Понедељак, 27. мај, 12 сати
Свечана сала САНУ

ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Студије из историјске семантике / Јасмина Грковић-Мејџор. – Сремски Карловци ; Нови Сад : Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2023
Говоре: академик Александар Лома
академик Јасмина Грковић-Мејџор
дописни члан САНУ Љубинко Раденковић
Уторак, 14. мај, 13 сати
Свечана сала САНУ

ПРОМОЦИЈE ИЗДАЊА
ЖИВОТ И ДЕЛО САИТА БАЛИЋА: ПРИЧА О РОМСКОМ ПОКРЕТУ
Аутор: Осман Балић
Говоре: академик Тибор Варади
др Драгољуб Ацковић
проф. Драган Тодоровић
Осман Балић
Уторак, 14. мај, 13 сати
Сала 2 САНУ
*
Промоција зборника
ЦИНЦАРИ: КУЛТУРНА РАЗМЕНА, ИДЕНТИТЕТ И НАСЛЕЂЕ
Говоре: академик Тибор Варади
др Младена Прелић
Лила Кона
Аристотелис Мартиновић
Среда, 15. мај, 13 сати
Сала 2 САНУ

Пратећи програм изложбе
УРОШ ПРЕДИЋ – ДОСТОЈАНСТВО СВАКИДАШЊИЦЕ
Предавања
ХЕРЦЕГОВАЧКИ БЕГУНЦИ
Проф. др Весна Елез
Среда, 8. мај, 18 сати
Свечана сала САНУ
*
ДАКЛЕ, ВИ СТЕ ТАЈ УРОШ ПРЕДИЋ?
Виша кустоскиња Оливера Скоко
Недеља, 12. мај, 12 сати
Галерија САНУ
*
УРОШ ПРЕДИЋ КАО МИСЛИЛАЦ. ПИСМА, БЕЛЕШКЕ, МИСЛИ
Горан Вујков
Среда,15. мај, 18 сати
Галерија САНУ
*
ИСКУПЉЕЊЕ „КАМЕНОВАЊЕ СВЕТОГ СТЕФАНА”
Проф. др Игор Борозан
Среда, 22. мај, 18 сати
Галерија САНУ
Странице: 1 2 3 4 5 [6] 7 8 9 10