У cуштини дpжaвa дecтимулишe oбjaвљивaњe oвe гpaђe, тaкo штo зa дoбиjaњe нaучниx звaњa, тa ce кaтeгopиja уoпштe нe paчунa... Taкo дa тpeнутнo никo нe paди нa тoмe, бap дoк ce тo нe пpoмeни...
Јесте, Милоше, држава као да чини све што је у њеној моћи да дестимулише истраживање основне грађе. Срђан је један од ретко компетентних људи, односно стручњака у овој области чији рад на жалост, није препознат у оној мери у којој би на пример, да ради у некој уређеној држави. Његов рад се по мени, граничи са просветитељским јер човек, као врсни историчар, посматра и тумачи друштвене промене у прошлости кроз развој привреде и привредна кретања, што је суштински другачије од тумачења наше класичне историографије, која тежи да тимачи исте промене кроз различите верске, етничке и културолошке антагонизме, што је довело до пораста екстремног национализма и искривљивање реалне слике стварности. Ја дуго имам проблем са начиним на који је наша историографија забележила наш народ, као прилично непросвећен, пасиван и непредузимљив, који је увек био неком потчињен, што заиста ме одговара истини. Етничка структура, о којој сведоче османски пописи управо говори супротно а да не причамо о другим документима и уговорима које Срђан или превео или у које је имао увид, попут закупа хасова у Трепчи, а по којима се јасно види да су Срби, односно локално становништво, имали власништво над добрима и активно учествовали у привредном животу.
Сад, нешто мало позитивнија прича. Ја сам се видео са Срђаном пре једно два месеца и замолио га за помоћ у прикупљању података у османском архиву у Истанбулу. Требао сам ту идеју да изложим на Скупштини Друштва у јуну, али сам на жалост био спречен да дођем из приватних разлога тако да се надам да ћемо моћи сви да седнемо и мало попричамо на ту тему на једном од редовних састанака након летње паузе.