Скорашње поруке

Странице: 1 2 3 4 5 [6] 7 8 9 10
51
Језикословље / Одг: Утицај матерњег језика на црте лица и облик вилице
« Последња порука ДушанВучко послато Април 14, 2024, 10:50:23 поподне »
Мени се чини да различити језици носе пре различита темпа говора и мимикрије, па зато исти говорник различитих језика може да има другачији израз (уколико на сличном нивоу зна више језика). Словачки има мало мирнији темпо, тамо сам приметио на себи да имам другачији темпо говора и израз у комуникацији са њима (него када сам разговарао са нашим људима), а њима се чинило да када ми Срби између себе разговорамо, да је то мало агресивније, са више емоција , некада као да се свађамо, иако то није. Чешки је мало бржи од словачког, "врцавији", и ту сам по себи приметио да ме је говор тог језика несвесно подстицао на изражајније покрете лица, очију За драмску уметност је чешки много погоднији него словачки, па је било у Чехословачкој напр словачких глумаца који већи израз и утисак пружали глумећи на чешком него на словачком језику
52
Језикословље / Утицај матерњег језика на црте лица и облик вилице
« Последња порука VeljkoDj послато Април 14, 2024, 10:24:28 поподне »
Поздрав свима! Први пут отварам тему на овом форуму, па вас молим да опростите ако нешто није у реду или ако се ова тема преклапа са неком постојећом.
Наиме желио бих да дискутујемо о једној теми на коју сам наишао на страним форумима али мислим да би одговарала и овом одјељку Језикословље.
Интересантно ми је да ли можда постоји утицај матерњег језика на формирање црта лица и облика вилице? Ту постоји више мишљења.
Прво, у вези ког сам доста скептичан, је да матерњи језик заиста утиче на ове карактеристике. Ја сам мишљења да је ипак генетика та која је заслужна за разлике у цртама лица међу географски блиским народима. Међутим, треба размотрити и ову прву могућност.
Друго, по мени вјероватније објашњење је да, постојање различитих гласова и положаја усана и језика при изговору, доприноси овој “илузији” различитих карактеристика лица. Сам говорим четири језика, укључујући матерњи српски, од којих су два балканска и два са географски удаљенијих простора.
Имам доста добар изговор и акцентовање страних језика и примијетио сам на неким снимцима да при изговору појединих, доста другачије изгледам.
Раније сам негдје чуо, можда баш на овом форуму, за појам “социјална мимика”, можда и у радовима Цвијића, исправите ме ско гријешим, тешко је сјетити се. Углавном, то је феномен да, када живиш окружен другим народом дуг период, и сам почнеш да личиш на њих, гестикулацијом и начином облачења.
Да ли сте и ви некад размишљали о овоме?
53
Имамо са новим груписањем узорака древне ДНК на основу IBD уломака, датим у недавно објављеном раду о Германима, назнаке да би Бел Бикер могао бити кључ за одгонетање ове загонетке. У кластер 0_4_3_2_4 у који је смештен узорак I10479, али и узорци I10480 са истог налазишта у Румунији и I2176 из Смјадова, који припада хаплогрупи I2a-M223>L701>Y5606*, и то огранку којем припада и један савремени узорак из Немачке покрајине Рајна-Палатинат. Ове две хаплогупе су очигледно део исте бронзанодобске популације, као што сам и раније сугерисао. Каснији узорци из овог кластера се померају према Панонији, очигледно заједно са новопридошлим степским народима и тако учествују у етногенези источног Бел Бикера. Имамо два узорка из околине Будимпеште који припадају овом кластеру, старости око 4300 година. Један од њих је мушки узорак и припада хаплогрупи R1b-Z2103>Z2109. На крају у овом кластеру имамо два женска узорка из византијског Трогира, I15463 и I15743.

Простор Паноније је рекло би се био веома генетички и археолошки комплексан управо почетком бронзаног доба. На истом простору имамо и Бел Бикеровце на сјеверозападној страни, Јамна традицију у источном дијелу, енеолитско становништво Старе Европе на југу. Све се то негдје прожима на простору Паноније. На примјеру културе Мокрин/Марош видимо управо то прожимање.

Штета што у кластеризацији нису обухватили и узорке вучедолске културе, која је битна за цијелу причу. Езеро култура је присутна кроз узорке из Бугарске који представљају и најстарије узорке општег кластера 0_4_3_2.

Ови узорци које си навео, иако су неки од њих археолошки Бел Бикеровци, генетички су ипак енеолитски староевропљани, међутим њихово присуство у Бел бикер арехолошком контексту показује да су те двије популације свакако имале додира и међусобних преливања. Није искључено да је то био један од начина како се и I2-CTS4002 помјерио западније.
54
Ово је онда суштински још један аргумент у рукама оних који тврде да је I2 ушла у прото Словене са запада. Односно да је резултат миграције са ширег простора данашње јужне Немачке на исток са Бел Бикерима.

Да, мени то делује као најизгледнија опција за сада. Треба у сваком случају сачекати археогенетску потврду за коначан закључак.
55
Ово је онда суштински још један аргумент у рукама оних који тврде да је I2 ушла у прото Словене са запада. Односно да је резултат миграције са ширег простора данашње јужне Немачке на исток са Бел Бикерима.
56
Црна Гора / Одг: Шекулар
« Последња порука Gorance послато Април 14, 2024, 09:38:58 пре подне »
Свака част,Сунце. Него,јел имамо неку тему на Језикословљу да се ово пребаци тамо да не гушимо браћу Шекуларце?
57
Брдски родови / Одг: Тарски Никшићи - I2-Y134578 или I2-FT190799?
« Последња порука Владимир Бојановић послато Април 14, 2024, 08:49:32 пре подне »
Просто је невероватно да поједине истраживаче Никшића и даље муче нека иста питања. :) Zorov коментар као да је писан пре 7-8 година, када нисмо имали ниједан дубински резултат Никшића и када су се први пут и родиле нетачне интерпретације о генетички различитом роду Тарских Никшића у односу на Никшиће жупе Грачанице и Роваца. Последице овог "халуциногеног" експериментисања су видимо приметне и дан-данас, али и то ће временом сасвим сигурно проћи. С тим у вези, окачићу на овој теми Генетичко стабло Y250780 , на којем смо у прошлом периоду предано радили, верујем да ће Zoru али и другима бити од помоћи (Мирослав Главоњић је то већ урадио на нашој теми): https://www.dropbox.com/scl/fi/cw25qg6t6x8crfgay4ra7/Geneticko-stablo-Y250780.pdf?rlkey=l3zsuz01my5d2vwvkdhd4sdpm&dl=1

Стабло је засновано искључиво на досадашњим генетичким анализама и резултатима, као и на доказима одн. на усменим традицијама тамо где их генетичка генеалогија доказује, предањима Ровчана Гојаковића и Жупљана Гезимировића. Остале тестиране фамилије на десној страни овог стабла не припадају њиховој генеалогији, већ генеалогији Лимских/Тарских Никшића. Важно је испратити WGS резултате (болдовани су и они чије WGS резултате очекујемо), SNP потврде као и старост грана, како би се разумела суштина стабла и целе приче.

Напомене, фокус је искључиво на припадницима Y250780 хаплогрупе, треба имати у виду да је већина тестираних Никшића негативна на Y250780, међутим, урадити такво стабло са свима нама и са свим додатним објашњењима и пратећим текстовима је још већи посао, што нам је свакако у плану да реализујемо, а и ишли смо ову верзију највише због добијене пуне профилизације Ровчана и штампања стабла (А2 формат). Тестирани који се налазе у испрекиданим линијама/правоугаоницима су радили SNP и/или STR тестове и позиција им је наведена са добијеним резултатима, позитивним или са негативним, на неку ровачку подграну, зато неких тестираних има на два места, јер им претпостављамо порекло, што на основу њихових предања (о ровачком пореклу), што на основу добијених SNP/STR резултата који за сада не потврђују предања или раније претпоставке.

Веза одсељених Никшића у Ровца и некадашњу жупу Грачаницу са једне и Лимских/Тарских Никшића са друге стране је очигледна, њу не види једино онај ко не жели да је види, конкретно, на овом примеру она се огледа у виду заједничке хаплогрупе тестираних Y250780, док ће се касније са увидом у шири приказ стабла старије Y189944, настале највероватније половином или у другој половини 12. века, стећи и боље разумевање генетичке везе осталих Никшића на југу (предака Ливеровића, Драговољића и Требјешана) са њеним бројнијим припадницима на северу.

Што се тиче Никшића у полимско-тарској области а који су негативни на Y250780 SNP мутацију, у првом плану су нам наравно и даље Лимски Никшићи, бијелопољски Кургаши Y189944*, такође и Војиновићи Y189944*, бихорско-сјенички Никшићи муслимани и православни исељени Никшићи са предањем о пореклу из Бијелог Поља и ретком преславом Преображење (Вејсиловићи, Тахировићи, Бихорци и Скерлићи код Тополе, сви у Y189944>Y264395 грани), затим Тарски Никшићи у селу Прошћење код Мојковца у Y189944>А34088,  породице са јасним и забележеним предањима о пореклу из Бијелог Поља/Бихора (Милекићи Y189944*) или Потарја (Радуловићи Y189944*), као и најновије SNP потврде потарских Јакшића (Y189944+, Y250780-), полимских Павловића и Мрдовића (Y189944+, Y250780-, не Мердовића, њих и даље "јуримо"), исељених Никшића у Гружу са ретком преславом Свети Партеније (Y189944+, Y250780-), Колашинаца у селу Босута код Аранђеловца (Y189944+, Y250780-, негативним резултатом на Y250780 елиминисана је припадност босутских Колашинаца Ровчанима, несумњиво је реч о потомцима старих, колашинских Тарских Никшића) и тд. У плану је да реализујемо неколико WGS тестова наведених фамилија.

Наравно, не треба заборавити ни поручен WGS тест Гемаљевића (Y189944+, Y250780-) такође пореклом из Колашина, као ни северне Никшиће у Y189944>Y331554, од којих пажњу привлаче готово сви они:
Крстивојевићи-Лимци, полимски Пајевићи, Матијашевићи - Војводићи, Јововићи - Балтићи, Дамљановићи и Ћирјаковићи.  Јоксимовићу са преславом Марковдан се други (заменски) сет узорака налази на путу у Небулу, пореклом из колашинског Требаљева (FT190799+, Y250780-), а поручен WGS тест бијелопољских Y250780 са истом преславом, Радосављевића из Пећарске и Крунића из Врха (новчана средства се за Крунића и даље прикупљају, потомак је старог српског становништва са простора села Лозне, пре сеоба 1690. године, старије презиме Петровић) профилисаће додатно Y250780. Наравно, поред заједничких Y189944 и/или Y250780, постоји још један доказ везе између Лимских/Тарских Никшића и Никшића жупе Грачаница и Ровца, а то је иста крсна слава Свети Лука, која је осим генетичких карактеристика у погледу наведених заједничких SNP мутација, главна родовска карактеристика свих тестираних Никшића.

О усменим предањима већине припадника Y134578 са славом Лучиндан, које је овом приликом поменуо Zor, али и појединих изворних полимско-тарских Никшића, о ровачком пореклу писано је више пута, а најбоље објашњење ове појаве је изложено на следећој теми, уз несебичну помоћ познаваоца генеалогија бројних родова ових крајева (не само са славом Лучиндан), историчара по професији и тестираног Горана Влаховића, којем смо захвални и на анимацији Мрдовића за SNP тестирање (1. и 2. део анализе, тачније од 4. пасуса 1. дела): https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg194230#msg194230
58
Још неколико детаља везаних за хаплогрупу I2-CTS4002

Претпоставља се да је мутација CTS4002 настала прије око 5000 година. Иако потиче од доиндоевропских становника, вријеме њеног настанка коинцидира са индоевропским продором у Европу, конкретно у Панонију и Балкан. Уједно то је и почетак бронзаног доба у Европи. Уколико претпоставимо да је мутација CTS4002 настала близу мјеста њеног археогенетичког открића (Карпати), најизгледнија култура у оквиру које се могла појавити ова мутација јесте Усатовска (или Коцофени или Фолтешти) култура, коју је Никола већ споменуо. Занимљиво, ову групу култура сам помињао скоро кад сам писао о поријеклу хаплогрупе E-V13. То су културе тзв. Старе Европе, енеолитске традиције које су биле изложене првим индоевропским утицајима са истока. Ти утицају су вјероватно у почетку били само културни, тј. нису још увијек подразумјевали значајније насељавање Индоевропљана.

Хаплогрупа I2-CTS4002 данас има три огранка, која су се раздвојила још у периоду настанка ове гране 3000 г пне.

огранак I-Y44940 присутан код двојице тестираних: Пољака и Нијемца
огранак I-FGC20479 присутан кроз три огранка, један на подручју Трансилваније и друга два потпуно острвска (Британија и Ирска)
огранак I-CTS10228 присутан кроз два огранка:  I-Y81696 око Рајне и I2-Y3120 (словенски)

Новооткривени узорак I10479 би требао бити четврти огранак хаплогрупе I2-CTS4002, али остаје могућност да је неком од непокривених мутација повезан са неким од горња три огранка.

Важно је питање, којом сеобом је грана I-FGC20479 стигла на британска острва. Судећи по гранању, та миграција је давнашња и највјероватнији период када се могла десити је око 2500-2000 г.пне. Овај период се добро уклапа са ширењем Индоевропљана, па је основано поставити питање, да ли су неки I2-CTS4002 ушли у централноевропску Бел Бикер популацију и са истом доспјели до Британије?

Имамо са новим груписањем узорака древне ДНК на основу IBD уломака, датим у недавно објављеном раду о Германима, назнаке да би Бел Бикер могао бити кључ за одгонетање ове загонетке. У кластер 0_4_3_2_4 у који је смештен узорак I10479, али и узорци I10480 са истог налазишта у Румунији и I2176 из Смјадова, који припада хаплогрупи I2a-M223>L701>Y5606*, и то огранку којем припада и један савремени узорак из Немачке покрајине Рајна-Палатинат. Ове две хаплогупе су очигледно део исте бронзанодобске популације, као што сам и раније сугерисао. Каснији узорци из овог кластера се померају према Панонији, очигледно заједно са новопридошлим степским народима и тако учествују у етногенези источног Бел Бикера. Имамо два узорка из околине Будимпеште који припадају овом кластеру, старости око 4300 година. Један од њих је мушки узорак и припада хаплогрупи R1b-Z2103>Z2109. На крају у овом кластеру имамо два женска узорка из византијског Трогира, I15463 и I15743.
59
Црна Гора / Одг: Братство МАРКОВИЋ (Св. Аранђел) из подручја Берана и Лијеве Ријеке
« Последња порука нцп послато Април 14, 2024, 07:24:20 пре подне »
Знам за Марковиће, из Марковине, Цетиње, Аранђеловдан.

А, они би требало да су Озринићи.




 
60
Na FTDNA se pojavio još jedan Čeh u grani YP6098 i sa prethodno testiranim Čehom(Riha) formirao je mladju granu R-BY68330.Veza njih dvojice po FTDNA je iz desetog  veka.
Странице: 1 2 3 4 5 [6] 7 8 9 10