Анкета

Да ли је неки ваш предак убио Турчина због кога је морао да се одсели?

Јесте
Није
Непознато

Аутор Тема: Феномен убиства Турчина као разлог за сеобу  (Прочитано 48332 пута)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Феномен убиства Турчина као разлог за сеобу
« Одговор #20 послато: Март 18, 2017, 08:14:33 поподне »
Ко зна, можда су се након ослобађања од Турака делиле борачке пензије, па су сви са два сведока доказивали своју устаничку прошлост, као у Југославији после 2. светског рата  ;D ;D ;D
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Феномен убиства Турчина као разлог за сеобу
« Одговор #21 послато: Март 18, 2017, 08:17:06 поподне »
По предању моје фамилије један од синова нашег родоначелника је наводно побио харачлије. Оно што ми је занимљиво је да се у предању каже се да се по турским законима за убиство морала платити крвнина и мењати кадилук, те им је као добростојећој породици, која је до тада била у милости отоманских власти, одузето сво имање а они расељени. Није дакле било бежања од закона већ је сеоба била принудна, као казнена мера.

Не знам да ли је заиста постојао овакав турски закон у Херцеговини у 18. веку, тј. да се за убиство на неки начин могао платити откуп. И то не било какво убиство, већ убиство отоманских порезника.

Податак који свакако ваља истражити! ;)



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Феномен убиства Турчина као разлог за сеобу
« Одговор #22 послато: Март 18, 2017, 08:27:29 поподне »
Недавно ми причао деда моје девојке да су се њихови дигли, са сродницима, из Кржања у Кучима јер је неки њихов "Војо" убио "Асад-пашу из Гусиња". Ово је друга половина 19. века. Волео бих да Небо, Видоје, Брђанин, Иван или Руговац напишу колико је истине у овој причи.

Што се Гусиња тиче, тамо су у 19. веку (а и у претходним столећима) власт били Шабанагићи. У доба које си поменуо, то су: Ђул-бег, његов син Хасан-бег и Хасанов син Али-паша. Колико знам, ни један од њих није убијен од Црногораца. Али-пашу је убио један Руговац, и то је било политичко убиство, у вези са Призренском лигом. Сигурно би Руговац знао више да каже о овоме.
За овог Асад-пашу нисам чуо.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже шкрњо

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
  • I2>PH908>A5913
Одг: Феномен убиства Турчина као разлог за сеобу
« Одговор #23 послато: Март 18, 2017, 10:33:41 поподне »
Такав случај се наводно десио два пута у нашем случају, прије него што добисмо садашње презиме. Од оснивања братства било је убистава, али под другачијим околностима (оснивач братства хајдуковаше у вријеме Првог устанка, његови потомци исто, док је чукунђед био на Шаранцима 1862, такође учесник Херцеговачког устанка и битке на Вучјем Долу).

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Феномен убиства Турчина као разлог за сеобу
« Одговор #24 послато: Март 18, 2017, 11:29:54 поподне »
Недавно ми причао деда моје девојке да су се њихови дигли, са сродницима, из Кржања у Кучима јер је неки њихов "Војо" убио "Асад-пашу из Гусиња". Ово је друга половина 19. века. Волео бих да Небо, Видоје, Брђанин, Иван или Руговац напишу колико је истине у овој причи.
            Небо је све рекао.  Ни ја нијесам чуо за неког "Асад пашу из Гусиња". Прије ће бити да је ријеч о чувеној  "кучкој хвали". Убити пашу није мала ствар. Међу поисламљеним родовима у Гусињу и Плаву има доста Куча. Ако оставимо по страни  и оне родове који  помињу албанско  поријекло ( укључујући ту и саме Куче), Кучи доминирају у односу на друга црногорско брђанска племена међу мусиманима или ти Бошњацима Гусиња и Плава. Постоје и  процентно изражене бројке.     


Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Феномен убиства Турчина као разлог за сеобу
« Одговор #25 послато: Март 18, 2017, 11:42:06 поподне »
Ко зна, можда су се након ослобађања од Турака делиле борачке пензије, па су сви са два сведока доказивали своју устаничку прошлост, као у Југославији после 2. светског рата  ;D ;D ;D
Добијали пензије ко онај из Колашина што је десет година примао борачку пензију као учесник рата од '41 а рођен 20 година после завршетка рата  :) Шалу на страну, могуће да је често узрок сеобе и било убиству, наравно не увек, него у само одређеном броју случајева, али да то није било убиство Турчина, него убиство неког сународника, рођака, комшије или сусељанина. Па бежећи од освете није баш било погодно рећи околини да си убио комшију, него је слађе и сигурније било рећи убио Турчина. А можда су то биле и приче за децу када питају што се деда или прадеда доселио, родитељи кажу убио Турчина па морао да бежи. Верујем да су се такве приче највише стварале у време нашег националног ослобођења, тј. од Првог Српског устанка до Балканских ратова, када је било ултра популарно убити Турчина, архинепријатеља Срба.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Феномен убиства Турчина као разлог за сеобу
« Одговор #26 послато: Март 18, 2017, 11:43:58 поподне »
Овај феномен није непознат ни северним српским крајевима.

Ево и неколико приказа из Ердељановићеве књиге Срби у Банату, где се помиње предачки догађај убиства Турчина:
  • Бошков (1, Св. Јован), предак побегао из Црне Горе, убио Турчина; дошао када се почело село правити и када је било свега 7 или 9 досељених; био је чизмар и звао се Бошко; до њега зна тачно седам колена...
  • Маркови – Озеблови, пре око 60 година чукундеда је дошао са Косова, из села Црњевка, и довео синовца; дошао је зато што је тамо „убио Турчина”.
  • Петровић – Анђелковћ деда је причао да су из Сланаца и звали се Сарићи; прадеда је убио Турчина и због тога је пребегао овамо, па променио презиме да га не би пронашли...
  • Буњевачки (6, Cв. Никола), из Суботице, Панићи – Буњевачки, из Босне, предак убио Турчина и био добегао у Суботицу, а затим отишао у Босну те украо девојку, па најзад прешао у Горњи Бечеј; говорио му предак „буњевачки“ и отуд презиме, а свеца Врачеве променио на Св. Николу, да га Турци не нађу...
  • Влајкови (4, Св. Никола); у Старом Бечеју остала Јелка и од ње су Јелкићи, а Влајко дошао у Турски Бечеј, ту убио Турчина, побегао y Кумане и променио свог свеца Св. Лазара на Св. Николу; од Влајка су Влајкови...

Занимљиво је да догађај убиства Турчина, прати неретко и промена крсне славе, а више као правило него као изузетак је и промена презимена. Да ли је то било само због сељења, или је посреди заиста било свако административно заметање трагова, и својеврсна замена идентитета... то остаје као питање, али у свему томе нечега сигурно има.



Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Феномен убиства Турчина као разлог за сеобу
« Одговор #27 послато: Март 19, 2017, 12:50:14 пре подне »
Добијали пензије ко онај из Колашина што је десет година примао борачку пензију као учесник рата од '41 а рођен 20 година после завршетка рата  :) Шалу на страну, могуће да је често узрок сеобе и било убиству, наравно не увек, него у само одређеном броју случајева, али да то није било убиство Турчина, него убиство неког сународника, рођака, комшије или сусељанина. Па бежећи од освете није баш било погодно рећи околини да си убио комшију, него је слађе и сигурније било рећи убио Турчина. А можда су то биле и приче за децу када питају што се деда или прадеда доселио, родитељи кажу убио Турчина па морао да бежи. Верујем да су се такве приче највише стварале у време нашег националног ослобођења, тј. од Првог Српског устанка до Балканских ратова, када је било ултра популарно убити Турчина, архинепријатеља Срба.

Ово за пензију јесам написао у шали али не мора бити далеко од истине. Верујем да је након Првоги и Другог српског устанка не само било популарно имати такву славну породичну историју већ се из тога вероватно неретко извлачила и некаква корист, ако не у директном материјалном смислу али онда барем у погледу друштвеног статуса.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 230
Одг: Феномен убиства Турчина као разлог за сеобу
« Одговор #28 послато: Март 19, 2017, 09:53:44 пре подне »
Ово за пензију јесам написао у шали али не мора бити далеко од истине. Верујем да је након Првоги и Другог српског устанка не само било популарно имати такву славну породичну историју већ се из тога вероватно неретко извлачила и некаква корист, ако не у директном материјалном смислу али онда барем у погледу друштвеног статуса.
Ја знам за примјер када је син једног четника на његово име примао борачку пензију. Један рођак је волио да га подсјети на то са ријечима "бедо, појео си свог мртвог тату" :D

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 230
Одг: Феномен убиства Турчина као разлог за сеобу
« Одговор #29 послато: Март 19, 2017, 10:00:31 пре подне »
Ово се не рачуна. ;D

Ма знам, зато сам и гласао "не" :)
Али неки рођаци мисле да је тај Албанац био турски паша, што је сличан феномен овом "убио Турчина па побјегао". Неки људи намјерно или у незнању измијене покоју чињеницу из породичног предања

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Феномен убиства Турчина као разлог за сеобу
« Одговор #30 послато: Март 19, 2017, 10:03:04 пре подне »
Једна породица из мог краја прича да су убили два Турчина( мало је један), па побјегли из Попова у Љубиње, што уопште није нека миграција, 10-15 км ваздушне линије у врх главе.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Феномен убиства Турчина као разлог за сеобу
« Одговор #31 послато: Март 19, 2017, 02:07:37 поподне »
Ма знам, зато сам и гласао "не" :)
Али неки рођаци мисле да је тај Албанац био турски паша, што је сличан феномен овом "убио Турчина па побјегао". Неки људи намјерно или у незнању измијене покоју чињеницу из породичног предања

Наравно, када су у питању предања, ту се мора рачунати на патину, која се скупљала вековима. ;D

Једна породица из мог краја прича да су убили два Турчина( мало је један), па побјегли из Попова у Љубиње, што уопште није нека миграција, 10-15 км ваздушне линије у врх главе.

А можда нису били неки важнији Турци, па околини није толико тешко пало? ;D

Елем, синоћ прочитах да је и хајдук Вељко Петровић својевремено убио Турчина, због чега је цела његова породица одмах похитала све да распрода, а стоји да су се бавили овчарством и поседовали огромно стадо оваца, те да му је отац, заједно с мајком и остатком деце убрзо нестао у правцу Србије.

Овај пример донекле одскаче од теме, јер је сам хајдук Вељко одбио да се сели, он је остао да чува Крајину. ;)

Доцније му се придружила и двојица његове браће Милутин и Миљко. :)



Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Феномен убиства Турчина као разлог за сеобу
« Одговор #32 послато: Март 19, 2017, 02:37:21 поподне »
По предању моје фамилије један од синова нашег родоначелника је наводно побио харачлије. Оно што ми је занимљиво је да се у предању каже се да се по турским законима за убиство морала платити крвнина и мењати кадилук, те им је као добростојећој породици, која је до тада била у милости отоманских власти, одузето сво имање а они расељени. Није дакле било бежања од закона већ је сеоба била принудна, као казнена мера.

Не знам да ли је заиста постојао овакав турски закон у Херцеговини у 18. веку, тј. да се за убиство на неки начин могао платити откуп. И то не било какво убиство, већ убиство отоманских порезника.

Податак који свакако ваља истражити! ;)

Шеријатски закон предвиђа могућност плаћања крварине у случају убиства, тако да није искључена могућност да се овакво правило примењивало и у доба Турске владавине. Ево скраћеног тумачења тзв. Фикхских прописа у Шеријату:

Цитат
Pod zločinom se podrazumijeva napad na čovjeka s namjerom ubistva, uništenja nekog organa ili duševnog oskrnavljenja. Postoje tri vrste ubistava: 1. Svjesno, namjerno ubistvo je ono kada se izvrši predmetom kojim se obično ubija, kao što je sablja ili nešto drugo i to je ubistvo s predumišljajem. U tom slučaju dužnost je ubiti ubicu. Ako zastupnik ubijenog oprosti, ostaje obaveza velike krvarine koja se uzima iz imetka ubice. 2. Ubistvo greškom (šibhul amd) je, kada neko napadne na čovjeka nečim čim se obično ne ubija, poput biča ili štapa, ali mu to prouzrokuje smrt. Tada se nad ubicom ne izvršava smrtna kazna, ali je dužan dati veliku krvarinu, s tim što to ne mora odmah učiniti. 3. Nenamjerno ubistvo je kad neko odapne strijelu na nešto, pa pogodi čovjeka. U tom slučaju nema kažnjavanja, ali ostaje blaga krvarina koju je dužna platiti rodbina [Akila su rođaci i saplemenici koji otplaćuju krvarinu za ubicu iz svojih redova] ubice u roku od tri godine. Velika krvarina se sastoji od stotinu deva: trideset trogodišnjih, trideset četverogodišnjih i četrdeset steonih deva. Blaga krvarina se sastoji od stotinu sljedećih deva: dvadeset trogodišnjih, dvadeset četverogodišnjih, dvadeset dvogodišnjih, dvadeset jednogodišnjih i dvadeset dvogodišnjih devaca. Ako nema deva onda se daje njihova vrijednost. Dužnost je izvršiti odmazdu, ako prilikom zločina dođe do izbijanja oka, lomljenja noge ili odsijecanja ruke, i to na isti način, desna za desnu, a lijeva za lijevu. Puna krvarina je obavezna, ako dođe do uništenja pameti, ili uništenja sluha, vida, govora, čula mirisa, sposobnosti polnog općenja ili sposobnost stajanja ili sjedenja. Da bi odmazda bila obavezna uvjetuje se: 1. Da zločinac bude punoljetan i pametan. 2. Da ne bude jedan od roditelja ubijenog (otac ili majka). 3. Da se zastupnici ubijenog slože na odmazdu. Većina islamskih učenjaka, u obaveznost odmazde, uvjetuje još da ubijeni bude ravan ubici u: 1. Islamu ili nevjerovanju. 2. Slobodi ili ropstvu. 3. Muškom ili ženskom rodu. Ako budu različiti u pogledu navedenih svojstava, u tom slučaju postoje detaljna pojašnjenja. Dozvoljeno je oprostiti ubistvo bez odmazde i krvarine. Ona je obavezna za rane koje otkrivaju meso, za izbijeni zub pet deva, za prebijenu kost deset deva. Ako više ljudi učestvuje u ubijanju jednog čovjeka, svi oni zaslužuju smrtnu kaznu. Kada majka namjerno ili ne namjerno prouzrokuje smrt novorođenčeta, a ona ostane u životu, obavezna je isplatiti krvarinu zvanu “gurra” (oslobađanje roba ili stotinu ovaca) bez obzira da li se dijete rodilo živo ili mrtvo, pod uvjetom da bude stvoreno što se zaključuje na osnovu ekstremiteta ili tragova života. Krvarinu plaća onaj ko prouzrokuje smrt novorođenčeta, bez obzira da li je to učinila majka ili otac, a uzimaju je nasljednici. Ako se dijete rodi živo, pa poslije umre zbog ranijih uzroka, plaća se puna krvarina, za muško stotinu deva, a za žensko pedeset.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Феномен убиства Турчина као разлог за сеобу
« Одговор #33 послато: Март 19, 2017, 03:10:31 поподне »
Шеријатски закон предвиђа могућност плаћања крварине у случају убиства, тако да није искључена могућност да се овакво правило примењивало и у доба Турске владавине. Ево скраћеног тумачења тзв. Фикхских прописа у Шеријату:

Мислиш ли да би наши бивали разбаштињени, или да нису имали чиме исплатити крварину, па су морали да беже од смртне казне?

Додуше, вероватно је било и једнога и другога, ако бисмо говорили репресалијама које би настајале као правне последице.

Било би корисно пронаћи наставак овог прилога који си поставио, да видимо како стоје ствари кад убица није раван убијеном, у овом случају хришћанин муслиману?



Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Феномен убиства Турчина као разлог за сеобу
« Одговор #34 послато: Март 19, 2017, 03:41:39 поподне »
Мислиш ли да би наши бивали разбаштињени, или да нису имали чиме исплатити крварину, па су морали да беже од смртне казне?

Додуше, вероватно је било и једнога и другога, ако бисмо говорили репресалијама које би настајале као правне последице.

Било би корисно пронаћи наставак овог прилога који си поставио, да видимо како стоје ствари кад убица није раван убијеном, у овом случају хришћанин муслиману?

У случају да муслимана убије неверник или иноверник прописана је смртна казна. Исто је важило и у случају да су жртва и убица различитог друштвеног статуса. Међутим, и у тим случајевима била је предвиђена могућност опроста, са или без плаћања крварине.

Ја верујем да су се у случајевима када је убица припадао имућној фамилији власти понашале прагматично, односно да им је било у интересу да заплене њихово велико имање, па макар и хришћанину дали опрост, уместо да се свете због убиства неког башибозука. А онај ко није имао да плати могао је да бира између смртне казне и бекства.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Феномен убиства Турчина као разлог за сеобу
« Одговор #35 послато: Март 19, 2017, 03:59:58 поподне »
У случају да муслимана убије неверник или иноверник прописана је смртна казна. Исто је важило и у случају да су жртва и убица различитог друштвеног статуса. Међутим, и у тим случајевима била је предвиђена могућност опроста, са или без плаћања крварине.

Ја верујем да су се у случајевима када је убица припадао имућној фамилији власти понашале прагматично, односно да им је било у интересу да заплене њихово велико имање, па макар и хришћанину дали опрост, уместо да се свете због убиства неког башибозука. А онај ко није имао да плати могао је да бира између смртне казне и бекства.
Концем турске владавине, покрај села Бјелошева Дола, убијени се двојица браће Шкера који су продали крзна неком трговцу у Љубињу. За злочин је оптужен извјесни муслиман из села Грабља. Признао је злочин, осуђен је  на смрт и казна је извршена. Породица је нудила крварину али љубињски кадија је одбио са образложењем, да нема спаса оним који угрожавају сигурност царских друмова.

Ван мреже Milić

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 59
  • E-V13
Одг: Феномен убиства Турчина као разлог за сеобу
« Одговор #36 послато: Март 20, 2017, 03:43:22 поподне »
За моје такође постоји нека прича да су убили бега када су први пут дошли у Метохију. Временски оквир је мало теже утврдити али вероватно прва половина 19 века, можда и почетак. У питању је отац мог чукундеде, а треба узети у обзир да ми се прадеда родио 1888. а деда 1926. деда је био најмлађе дете.
« Последња измена: Март 20, 2017, 03:45:51 поподне Amicus »

Ван мреже Лаф

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 80
Одг: Феномен убиства Турчина као разлог за сеобу
« Одговор #37 послато: Март 20, 2017, 08:00:20 поподне »
Мој предак по мајчиној линији је наводно убио Турчина у селу Комарани, код Нове Вароши, па је побегао подно Сувобора. Иначе је то село било познато по потуричким зулумћарима.

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Феномен убиства Турчина као разлог за сеобу
« Одговор #38 послато: Март 22, 2017, 09:44:30 пре подне »
Причао Оцу и Стричевима, мој Прађед, каже дирао им Турчин Сестру или Невјесту, они га убили и побјегоше сва тројица и разиђоше се.
Били смо Никшићи, колико сам ја израчунао то је било крајем 18 или почетком 19 вијека.
Данас смо у Западној Босни-Босанској Крајини, Лучиндан је остао мала Слава а славимо Часне Вериге а Роквић је породични надимак.
бити Србин је светиња

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Феномен убиства Турчина као разлог за сеобу
« Одговор #39 послато: Март 22, 2017, 06:32:07 поподне »
Да су "Турци" које је наш народ тако називао вековима и који су господарили у нашим крајевима стварно били Анадолци или прави Огуз Турци, генетика Срба данас би изгледала потпуно другачије.  Међутим скоро сви ти "Турци" су били потурчени Срба  код којих су доминирале хаплогрупе I2a и R1a, тако да у случају и да су непрекидно пуних 400 година упражњавали "право прве брачне ноћи" (а нису), генетика срба не би могла да се промени.   Може се слободно рећи да  православни Срби нису били 400 година под Турцима, него под потуреним Србима.