Иначе, за узорак UHR1 (без главе, у плашту) у раду су претпоставили да се ради о Батићевом оцу Мирку Радојевићу. Међутим, генетичка анализа не показује могућност само везе отац-син већ уопште "close kinship relatedness", па би суштински могло радити и о браћи. Мислим да је много већа шанса да је UHR1 неименовани брат Батића Мирковића. Нигдје у изворима нема трагова да је Батићевом оцу Мирку Радојевићу била одрубљена глава.
Занимљив је дио из Рудићевог рада који говори о одласку одреда предвођених непознатим сином Мирка Радојевића у Косовску битку, из које се многи нису вратили, ево шта пише Рудић тим поводом:
"Кнез Мирко је, судећи по познатим изворима, имао два или три сина. Најстарији, именом непознат, био је припадник босанског одреда који је учествовао у Косовској бици 1389. године. Тада је, са бројном босанском властелом нестао. Краљ Твртко I је већ почетком 1390. године предузео први покушај да сазна нешто о властели коју су Турци заробили. Средином фебруара протовестијар Трипе Бућа ангажовао је Фирентинца Тадеја Јакоба и дао му 1.000 дуката да оде у Турску и распита се о заробљеној босанској властели. У случају да ништа не сазна или не оде у Турску био је дужан да врати новац. Тадеј је новац вратио, али није познато из којег разлога.
Наредних тринаест година босанска властела нестала на Косову се не помиње, као ни покушаји, уколико их је уопште било, да се нешто сазна о њеној судбини. Ситуација се мења након битке код Ангоре 1402.године када се пронео глас да су неки од племића заробљених на Косову успели да побегну у Цариград. Вести о томе су вероватно, по повратку у Србију, донели ратници који су били учесници ангорске битке.
Породице оних о чијој судбини се скоро деценију и по није ништа знало понадале су се да су њихови рођаци можда живи, те су се обратили Дубровчанима молећи их да провере те вести. Дубровчанима су се тим поводом обратили кнез Мирко Радојевић, кнез Вукашин и војвода Вукмир Златоносовић и војвода Хрвоје Вукчић. Дубровчани су 16. марта 1403.године одговорили кнезу Мирку и браћи Златоносовић, а сутрадан ивојводи Хрвоју. Република је босанским великашима обећала помоћ упроналажењу информација о њиховим давно несталим рођацима. Какосе тих дана очекивало да на путу из Венеције у Дубровник свративизантијски цар, Дубровчани су поменутој властели обећали да ће га замолити да се по повратку у Цариград распита о поменутој властели. Истовремено су их обавестили и да ће с царем послати једног свог човека који би радио на томе. Дубровчани су задужили Милоша Милишевића да оде у Цариград, да се распита о босанској властели, да види да ли су слободни или да по могућности дође у везу са њима и узме од њих писмa. У инструкцијама које је добио наведена су и имена властеле о којој је требало да се распита. На овом списку се не налази име сина кнеза Мирка.
До ове мисије није дошло, највероватније услед тога што византијски цар није ни свратио у Дубровник.
Средином априла Дубровчани су у Цариград послали Франка Вицијановића са истим задатком. Он је из Цариграда донео два писма,која су у пролеће 1404. године дубровачки посланици однели краљу Остоји. Ово је уједно и последња вест о заробљеној босанској властели."
Да ли је могуће да је приликом прве мисије потраге за несталима, добијено тијело сина Мирка Радојевића (одрубљене главе) и да је он заправо узорак UR1 са плаштом?