Аутор Тема: Саси на простору Балкана  (Прочитано 46657 пута)

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #240 послато: Мај 27, 2019, 03:10:41 поподне »
Унапред хвала за одговор.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #241 послато: Мај 27, 2019, 03:57:59 поподне »
Хвала на коментару,овај цитат на Немачком без превода,многи неће разумети.Да ли су ови Срби и Гломачи могли мешати са Турингима,или Хермундурима,који су живели у Миснији,између реке Зале и Лабе,и да ли би ови Срби могли добити I1Z63 Y51867 од Туринга,с обзиром дасу прелазили и живели иу Турингији.Хермундури ранији житељи Мисније би могли бити носиоци I1 Y13946.Да ли би ови Лабски Срби могли бити мјешавина са Турингима или Хермундурима.Нетврдим,неизмишљам,ово је питање како може мишљење,коментар.
Moje misljenje je da je mala verovatnoca da su se novodoseljeni Germani mesali sa Slovenima, to jest da su prelazili k Slovenima da zive i postajali deo njihove zajednice prosto iz razloga sto su im Sloveni od 10-og veka pa nadalje, u tim oblastima bili podlozni i placali im porez. Moguce da je bivalo pojedinacnih slucajeva. S druge strane ovo ne moze imati uticaja na prisustvo germanskih grana kod balkanskih Srba, jer su oni odselili na Balkan dosta ranije nego sto je ovo naseljavanje Nemaca pocelo.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #242 послато: Мај 27, 2019, 05:02:42 поподне »
Како новодосељени Германи кад су Хермундури живели у Полабљу пре досељених Срба и Гломача,живели су иу Тирингији у исто време кад и Тиринги.То су биле Германске земље,Словени су доселили на земљу Хермундура,реку Залу.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #243 послато: Мај 27, 2019, 06:00:36 поподне »
Како новодосељени Германи кад су Хермундури живели у Полабљу пре досељених Срба и Гломача,живели су иу Тирингији у исто време кад и Тиринги.То су биле Германске земље,Словени су доселили на земљу Хермундура,реку Залу.
Svi ti Germani koje pominješ, uslěd svoga nomadskoga načina života, nisu se dugo zadržavali u tom podneblju. Ta zemlja je močvarna i Germani nisu navikli na to, no za Slovene je to bilo kao njihova domovina s istoka.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #244 послато: Мај 27, 2019, 06:21:29 поподне »
Госп.Свеви,Хермундури,Тиринги су историјски потврђена племена која су живела између Лабе и Зале,ту где се помињу Милчани,Гломачи,Љубушани,Лужичани,Лучани.Непричам о Индијанцима,већ о племенима која су могла оставити свој генетски траг Словенима у Тирингији,ДервановимСрбима,од којих потичу Травуњани,Конављани,Захумљани.Није случајно велики проценат I1Z63 код Травуњана и Хумљана,Љубушана.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #245 послато: Мај 28, 2019, 01:51:52 пре подне »
Госп.Свеви,Хермундури,Тиринги су историјски потврђена племена која су живела између Лабе и Зале,ту где се помињу Милчани,Гломачи,Љубушани,Лужичани,Лучани.Непричам о Индијанцима,већ о племенима која су могла оставити свој генетски траг Словенима у Тирингији,ДервановимСрбима,од којих потичу Травуњани,Конављани,Захумљани.Није случајно велики проценат I1Z63 код Травуњана и Хумљана,Љубушана.

U němačkom tekstu instituta za istoriju, koji predhodno navedoh, stoji, da su germanska plemena napustila taj kraj jošte do dolazka Slovena, prema tomu sav germanski genofond toga kraja poticao bi iz pozdnije kolonizacije. No ako ti tvrdiš, da je od ranije, neću te pokušavati pobijati.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #246 послато: Мај 28, 2019, 08:22:57 пре подне »
Госп.Свеви,Хермундури,Тиринги су историјски потврђена племена која су живела између Лабе и Зале,ту где се помињу Милчани,Гломачи,Љубушани,Лужичани,Лучани.Непричам о Индијанцима,већ о племенима која су могла оставити свој генетски траг Словенима у Тирингији,ДервановимСрбима,од којих потичу Травуњани,Конављани,Захумљани.Није случајно велики проценат I1Z63 код Травуњана и Хумљана,Љубушана.
3 % и није значајан проценат.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #247 послато: Мај 28, 2019, 12:08:57 поподне »
Само 3процента?па већина резултата тестираних I1 51867пореклом су из Требињско-Захумске области.Ако може да их одвојите од Мацурског и Пука хаплотипа,да их гледате као одвојену групу у Херцеговини.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #248 послато: Фебруар 19, 2021, 11:05:45 пре подне »
Инсерт је из августа прошле године. Издвојио бих део о проналаску великог броја скелета, па се питам има ли ту простора за неку већу сарадњу и неки већи пројекат.

“Минимум до сада обрађених скелета има 500, али наше претпоставке иду и до бројке од 1.000. А испод свега тога сад нашли смо тај хоризонт сахрањивања, гдје до данас смо истражили око 40 гробова”, казао је археолог Дејан Драшковић.

“Не радимо само на овом мјесту, радимо на другим позицијама, гдје углавном откривамо средњовјековне куће, које су биле куће брвнаре, у којима смо такође открили веома занимљиве предмете, налазе”, додао је Милош Живановић.


<a href="https://youtube.com/v/zj_TA6x5fW0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/zj_TA6x5fW0</a>
« Последња измена: Фебруар 19, 2021, 01:02:02 поподне Милош »

Ван мреже Алексеј

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 63
  • Г2а Л497
    • Волим Сурдулицу
Опет о Сасима
« Одговор #249 послато: Фебруар 19, 2021, 09:43:05 поподне »
Реших да мало оживим тему. Да ме не схватите погрешно - иако сам ову тему покренуо ја, нисам хтео да је много коментаришем, јер сам у то време имао неки чудан осећај да говорити овде на Пореклу да потичете од Саса, у најмању руку наилази на подсмех, у смислу "ево га још један Сас, како да не?". Мислим, ви сви са форума сте изузетно пријатни и никада нисам доживео ништа лоше, али једноставно сам имао неки осећај да не би требало много заностити се у ту - саску страну. Разлог више је тај што на почетку истраживања свог порекла нисам имао ни делић сазнања да бих могао да будем близак саксонској грани, а и сада нешто не верујем, међутим све оно што сам истражио водило ме је управо на то. Хајде да кренем од почетка, можда ћу мало деловати конфузно, али ћу се потрудити да сложим све тако да некоме можда ово буде од користи, а и за даље истраживање. Када сам добио резултате своје ДНК, добио сам и податке о двојици средњоевропљана који имају неке сличности са мојим ДНК низом. Одмах сам био свестан да заједнички предак може да буде и стотинама година удаљен, али сам приступио проналажењу тих особа. Један од њих Пољак, када сам га упознао путем друштвених мрежа, видео сам да имамо неке сличности, а понајвише што се тиче изгледа, тако да је то прва случајност. Друга подударност везана је за место где су моји преци живели до доласка на простор садашње југиосточне Србије. То је простор Осоговских планина, тачније село поред града Кратова, најважнијег рударског центра овог дела Балкана до доласка Османлија, а и мало после. Трећа подударност тиче се насељавања новог места, а то је подножје Бесне Кобиле, на свега неколико стотина метара од улаза у рудник. После оваквих подударности, свако би вероватно ишчитавао што више о тим Сасима, да се упозна ако ништа друго. Саска култура и обичаји неговани су у градовима на Балкану где је овај ентитет живео. Углавном су били у средишњем делу насеља, имали би своју цркву (католичку) као што је то мала црква на Новом Брду, поред ове православне коју нам данас Шиптари отимају. У Душановом законику имали су посебно место, да не кажем привилегије. Ту је јасно дефинисано како тече процес суђења када Сас представља једну парничну страну, па је тако одређен и број, тј. састав пороте... Да сад не тражим имам негде записане и чланове Законика. Саси су одиграли и значајну улогу у паду Цариграда, јер су били добри минери па су тако постављали експлозиве испод утврђења. У књизи Пад Цариграда се наводе углавном новобрдски Саси и једна мала група осоговских Саса. Тачно се наводи из дана у дан како су минирали и који део Цариграда. Саси се у турско време "губе", а то се поклапа са престанком рада рудника, тако да је моје мишљење да су се утопили у становништво. Међутим, неки њихови родови су се до данас одржали, па тако у Кратову и околини има десетак породица које и данас зову Пољаци! То ми је потврдио човек који је цео свој радни век провео у матичној служби и лично познаје велики број њих.
Читам у претходним порукама и видим да се спомиње неки предак Грк. Е, овако, мој предак који је последњи живео у Кратову и који је побегао одатле (а то се спомиње и у једној књизи, у фусноти), носио је име Стоица грчки. По њему моју фамилију и дан данас зову Грци (грчка фамилија), а нашу махалу "грчка". Верујем да са Грцима немамо ништа.
Прочитах да се спомену и село Јелакце, подно Копаоника. Био сам у том селу и са свим људима са којима сам причао приметио невероватну сличност у понашању са рецимо мојом фамилијом. Немамо ми сличан нити дијалекат, нити обичаје, али та нека сличност у понашању и ставовима не може а да се не види. Један од тих људи, чије је имање готово половина Јелакца, ту се налази од памтивека (његови преци). Човек се зове Миљурко Ђурђевић. Цркву Свете Мине нисам обишао, али се налази на 10 километара од Јелакца. Ето, ја успех да напишем колико знам, па ако неко из овога извуче корисне ствари, ја ћу бити срећан. Написао сам и једну књижицу "Саси на простору Кратова" у којој сам објединио све што сам могао да прочитам у вези Саса на протстору овог, данас македонског града, па ако неко има жељу могу и да је проследим.
https://волим-сурдулицу.срб

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #250 послато: Септембар 18, 2023, 10:23:13 пре подне »
Ових дана обишао сам Трансилванију, па бих хтио да подијелим неке импресије. Веома брзо сам, већ док сам био тамо, схватио да је обилазак Трансилваније, заправо обилазак по локацијама трансилванијске саске културе, јер мање више више све оно историјски и архитектонски вриједно у Трансилванији јесте наслеђе Саса. Зато и одабрах ову стару тему за објаву. Нисам додуше залазио у секељски дио Трансилваније, али колико сам успио да видим неких посебних знаменитости тамо и нема. Моја рута је била Темишвар, Хуњедоара, Сибињ, дворац Бран, Брашов, село Вискри, Сегешвар, рудник соли у Турди, и назад за Темишвар. Нисам ишао у оквиру неке туристичке туре, већ сам ишао колима и бирао локације и темпо.

Прва станица Темишвар можда и не упада у ову причу, јер се ради о Банату, мада је и у самом Темишвару њемачка култура (не она саска) била прилично присутна. По локацији, величини и љепоти српске цркве (доле на слици), рекао бих да су и Срби у Темишвару имали истакнуто мјесто. Чини ми се да данас у самом Темишвару има доста кућа и зграда, нарочито оних старијих, у којима нико не живи. Град је пристојно сређен, подсјећа на већину наших војвођанских градова.



Друга станица Корвинов дворац у Хуњедоари. Већ сам на теми о Сибињанин Јанку објавио дио изложене листине, која деду Јањоша Хуњадија наводи као етничког Србина. Ово се разликује од оног како се обично представља на Википедији, а то је да му се деда само звао Срб. Сам дворац је, рекао бих, прототип готичко-ренесансног дворца из средњег вијека. Веома добро очуван, смјештен у подножју Карпата у оквиру прилично неугледног градића Хуњедоаре.



Трећа станица град Сибињ. У овом граду се већ виде сви трагови саске културе. Много различитих стилова занимљиво уклопљених. Уске калдрмисане улице, пивнице, катедрале, цркве, тргови. Атмосфера у граду чини ми се живља него у Темишвару. Музика уживо на терасама, на главном тргу отворена пројекција филма Казабланка.



Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #251 послато: Септембар 18, 2023, 10:48:04 пре подне »
На путу од Сибиња до дворца Бран, прошао сам кроз неколико румунских села на обронцима Карпата. Често још увијек могу да се виде коњске запреге. Чини ми се да је румунска култура у Трансилванији готово сва рурална. У градовима једино што монументално данас може да се види од румунске материјалне културе јесу градске саборне цркве, али све су оне махом из новијег времена.

Четврта станица дворац Бран. Вјероватно туристички најизвиканија локација у Трансилванији. И то највише због тога што је Брем Стокер свог Дракулу смјестио у овај дворац. Дворац је иначе предстража града Брашова. Саси су га саградили као прву линију одбране са јужне стране према карпатским кланцима. Да ли због гомиле туриста и комерцијалности, мене тај локалитет и није толико импресионирао. За сценографију Дракуле много би боље одговарао Корвинов дворац. Додуше морам рећи да Румуни нису уопште у први план ставили причу о Дракули , већ је цијела поставка дворца везана за савремену румунску династију Хоенцолерна. Наиме, дворац је припадао и у њему је боравила румунска краљица Марија (иначе мајка наше краљице Марије) и сва прича се врти око тога. Јесу додуше одвојили и једну просторију у коју су поставили неки бесмислени холограм духа, крстове , бијели лук и вампира, али то је, рекао бих, само да дају бар нешто да задовоље стране туристе. Наравно, испод дворца је општа распродаја Дракула реквизита.








Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #252 послато: Септембар 18, 2023, 11:07:20 пре подне »
Пета станица град Брашов. Централни град трансилванијских Саса. У граду се више него у Сибињу осјећа континуитет средњовјековне саске културе. Центром града доминира средњовјековна готичка тзв. Црна катедрала. Испред катедрале је велики споменик Јоханеса Хонтера, трансилванијског протестантског теолога и реформатора. Обронци Карпата почињу већ изнад градског главног трга. Нисам се предуго задржао у Брашову, већ је био сумрак кад сам стигао, али ми се генерално атмосфера у граду свидјела. Град има ту неку "gothic horror" атмосферу. (узгред, хвала румунској старици из Брашова која ми је платила паркинг  :)  )






Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #253 послато: Септембар 18, 2023, 11:39:57 пре подне »
Обишао сам сличну туру 2008. године са другарима са факултета, у Трансилванији смо осим Хунедоаре, Сибија, Брана и Брашова обишли и Алба Јулију, где је 1918. проглашено уједињење Влашке, Молдавије и Ердеља у једну државу (у великој цркви која је можда и подигнута за ту прилику, нисам више сигуран), као и археолошке остатке главног града римске Дакије, Сармизегетузе (оригиналну дачку Сармизегетузу која се налази у врлетима западних Карпата нисмо били у могућности да обиђемо јер је била касна зима-рано пролеће и снег још није довољно окопнио да би до тамо могло да се безбедно стигне). Ако си и даље у Румунији, предлажем ти да пређеш Карпате и посетиш једини замак у коме је Влад III Цепеш заиста столовао, а то је Појенари, близу Куртее де Арђеш. Није визуелно толико атрактиван као Бран или Хунедоара, више подсећа на тврђаве које могу да се виде по унутрашњости Балкана, али је предео леп, као и видик који се пружа одозго (треба да се пређе 1000 степеника да би се дошло до самог утврђења). У Куртеи де Арђеш, која је једна од средњовековних престоница Кнежевине Влашке, исто има да се види занимљива црква. Ктитор цркве је био Негоје Басараб (Neagoe Basarab) а његова супруга, Милица Деспина, је кћерка српског деспота Јована Бранковића. Обоје су сахрањени унутар цркве, која се у ствари налази унутар манастирског комплекса.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%9A%D1%83%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%B0_%D0%B4%D0%B5_%D0%90%D1%80%D1%92%D0%B5%D1%88

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #254 послато: Септембар 18, 2023, 11:43:04 пре подне »
Од Брашова до Сегешвара се пролази кроз матично подручје трансилванијских Саса. Ту је највећи дио њихових села са утврђеним црквама на брдима. Природа је веома живописна и питома. Чини ми се да су поља нешто више обрађена у том дијелу Трансилваније. Не знам ко сад живи у тим селима, пошто су Саси послије Другог свјетског рата, а и послије 90-тих, масовно иселили у Њемачку. Оно што је извјесно јесте да су се у нека саска села уселили Цигани. ови трансилванијски Цигани као да су сачували нешто од своје традиционалне културе. Рецимо, видио сам Циганке у оним широким шареним хаљинама (као у филму Цигани лете у небо), а и чини ми се да воде више сједилачки начин живота по селима.

Ипак саска сеоска архитектура цијелом том подручју даје упечатљиву слику. Много је интересантних села која се ту могу обићи, мој избор је био село Вискри (Viscri) и то је била шеста станица. За разлику од саских градова, њихова села дјелују много више уклопљена у околину. У Вискрију као да се може осјетити атмосфера тог некадашњег сеоског живота иако се заправо ради о селу-музеју. Црква је опасана зидом, унутра је све нагризао зуб времена, али све у свему дјелује доста симпатично.








Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #255 послато: Септембар 18, 2023, 11:47:37 пре подне »
Обишао сам сличну туру 2008. године са другарима са факултета, у Трансилванији смо осим Хунедоаре, Сибија, Брана и Брашова обишли и Алба Јулију, где је 1918. проглашено уједињење Влашке, Молдавије и Ердеља у једну државу (у великој цркви која је можда и подигнута за ту прилику, нисам више сигуран), као и археолошке остатке главног града римске Дакије, Сармизегетузе (оригиналну дачку Сармизегетузу која се налази у врлетима западних Карпата нисмо били у могућности да обиђемо јер је била касна зима-рано пролеће и снег још није довољно окопнио да би до тамо могло да се безбедно стигне). Ако си и даље у Румунији, предлажем ти да пређеш Карпате и посетиш једини замак у коме је Влад III Цепеш заиста столовао, а то је Појенари, близу Куртее де Арђеш. Није визуелно толико атрактиван као Бран или Хунедоара, више подсећа на тврђаве које могу да се виде по унутрашњости Балкана, али је предео леп, као и видик који се пружа одозго (треба да се пређе 1000 степеника да би се дошло до самог утврђења). У Куртеи де Арђеш, која је једна од средњовековних престоница Кнежевине Влашке, исто има да се види занимљива црква. Ктитор цркве је био Негоје Басараб (Neagoe Basarab) а његова супруга, Милица Деспина, је кћерка српског деспота Јована Бранковића. Обоје су сахрањени унутар цркве, која се у ствари налази унутар манастирског комплекса.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%9A%D1%83%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%B0_%D0%B4%D0%B5_%D0%90%D1%80%D1%92%D0%B5%D1%88

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0

Нисам, вратио сам се, али вјерујем да је занимљиво за видјети. Генерално, нисам прелазио Карпате овај пут. Била су ми успут они превоји код Фагараша. Можда неки сљедећи пут.  :)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #256 послато: Септембар 18, 2023, 11:51:21 пре подне »
Мени је занимљиво што се ради о изолованој популацији од матице, још од 13. века, и та језичка и етничка компактност која је очувана. Нисам био никад, али што сам са слика видео, и архитектонски то личи на Немачку, иако су и из каснијих векова грађевине (не само из почетне фазе после досељавања), што би ипак могло да говори о повезаности са њиховом матицом, у континуитету (у смислу преношења информација о стиловима градње приватних кућа итд)
« Последња измена: Септембар 18, 2023, 11:54:41 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #257 послато: Септембар 18, 2023, 12:06:57 поподне »
Седма станица био је Сегешвар или по румунски Сигишоара или по саски Шeсбург. Слична саска архитектура, град на брду, изнад ријеке Тарнава Маре. На Унесковом је списку свјетске баштине. У горњем граду је катедрала и старо њемачко гробље. У оквиру града је и кућа за коју тврде да се у њој родио Влад Цепеш. Од доњег до горњег града води дугачко, наткривено степениште.














Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #258 послато: Септембар 18, 2023, 12:30:28 поподне »
И посљедња станица је био рудник соли у граду Турда. Својеврсно изненађење за мене. Ради се о руднику у ком се копала со још од античког периода, а посебно од доласка Саса у средњем вијеку. Био је активан све до почетка 20. вијека. Румуни су га релативно скоро преуредили у туристичку атракцију, потрошивши за то прилично велику суму новца. И морам рећи исплатило се. Простор је заиста импозантан. Лично нисам био досад у неком већем подземном простору и чуднијем амбијенту. Био сам у Постојни, али ми је Турда ипак импресивнија, без обзира што је људском руком начињена. Ради се о двије дворане на великој дубини, на дну друге се налази и својеврсно језеру по коме се може возити чамцем. Прва дворана је толико висока да је у њу могао да стане и панорамски точак и амфитеатар.

Идеално за снимање наставка филма Тотални опозив.  :)











Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #259 послато: Септембар 18, 2023, 12:41:06 поподне »
Мени је занимљиво што се ради о изолованој популацији од матице, још од 13. века, и та језичка и етничка компактност која је очувана. Нисам био никад, али што сам са слика видео, и архитектонски то личи на Немачку, иако су и из каснијих векова грађевине (не само из почетне фазе после досељавања), што би ипак могло да говори о повезаности са њиховом матицом, у континуитету (у смислу преношења информација о стиловима градње приватних кућа итд)

Мислим да је очуваности њихове аутентичне културе у Трансилванији допринијела њихова бројност, то што су одмах оформили и села, што су имали одређнеа самоуправна политичка права и наравно што су вјером (махом лутеранство) и језиком били одвојени од осталих трансилванијских народа. Очигледно је да је постојала нека веза са матицом преко које се ширио и културни утицај. Што се тиче Саса у српским земљама, а за које се претпоставља да потичу од трансилванијских, занимљиво је да нигдје нису успјели да опстану у компактнијој маси. Први пут су се населили у Брскову, а затим их је било по готово свим рударским центрима. Међутим, већина српских истраживача српског средњег вијека сматра да су изгубили етничке посебности још прије доласка Турака. Они јесу у српским земљама имали неку врсту самопурпаве-рударског права, али нису имали политички утицај као  у Трансилванији, гдје су Саси били један од три владајућа народа, поред Мађара и Секеља.