Аутор Тема: Светски ДНК месец 2023  (Прочитано 35619 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13185
Одг: Светски ДНК месец 2023
« Одговор #60 послато: Мај 11, 2023, 03:38:54 поподне »
Ово је можда траг неке давне јерменске миграције? Видим на Yfull-у да је ова Ј1 грана процентуално најјача и најразноврснија међу Јерменима.

Тако се чини за сада.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2527
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2023
« Одговор #61 послато: Мај 11, 2023, 04:02:35 поподне »
23. Бајић, Стевањдан, Четвртковац, Суња

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Од нешто ређих вредности истичу се снижена Y-GATA-H4=10, и повишене DYS481=26 и DYS533=13. Најближе поклапање има са Галовићем из Широке Куле код Госпића (Ђурђевдан), од ког се разликује на само 1 од 23 маркера. На 2 од 25 маркера разликује се од Трифуа из Алибунара, а на 3 од 23 од Ђукића из Црнче код Дервенте (Стевањдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Црне Горе, и да им је породични надимак Подунавац.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13185
Одг: Светски ДНК месец 2023
« Одговор #62 послато: Мај 11, 2023, 04:07:23 поподне »
34. Трајковић, Аранђеловдан, Доњи Вртогош, Врање, J2a-M67


Тестирани је оставио податак о старијем презимену Дејановић. Иако није познато одакле су Трајковићи даљим пореклом, српско становништво овог краја махом је досељено из Косовског Поморавља, под притиском Арбанаса. Генетика у овом случају подржава такву миграциону струју, с обзиром да је Трајковићу најближа једна породица из Косовске Каменице (једна разлика), која слави управо Аранђеловдан. Реч је иначе о добро профилисаном генетичком роду, прусутном углавном на југу Србије и у Северној Македонији. Могуће да је реч о подграни J2a-M67>Z467>S11842, али би то требало дубинским тестовима потврдити.

С обзиром да су сви тестирани са којима Трајковић има блиско поклапање део још увек необјављених истраживања, написаћу само из којих су места пореклом:

Косовска Каменица, (Аранђеловдан) Косово
Шилово, Гњилане (Митровдан), Косово
Прековце, Ново Брдо, (Митровдан) Косово
Крушево (Митровдан), Северна Македонија
Дреновци, Долнени (Никољдан), Северна Македонија

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13185
Одг: Светски ДНК месец 2023
« Одговор #63 послато: Мај 11, 2023, 04:37:08 поподне »
34. Трајковић, Аранђеловдан, Доњи Вртогош, Врање, J2a-M67


Тестирани је оставио податак о старијем презимену Дејановић. Иако није познато одакле су Трајковићи даљим пореклом, српско становништво овог краја махом је досељено из Косовског Поморавља, под притиском Арбанаса. Генетика у овом случају подржава такву миграциону струју, с обзиром да је Трајковићу најближа једна породица из Косовске Каменице (једна разлика), која слави управо Аранђеловдан. Реч је иначе о добро профилисаном генетичком роду, прусутном углавном на југу Србије и у Северној Македонији. Могуће да је реч о подграни J2a-M67>Z467>S11842, али би то требало дубинским тестовима потврдити.

С обзиром да су сви тестирани са којима Трајковић има блиско поклапање део још увек необјављених истраживања, написаћу само из којих су места пореклом:

Косовска Каменица, (Аранђеловдан) Косово
Шилово, Гњилане (Митровдан), Косово
Прековце, Ново Брдо, (Митровдан) Косово
Крушево (Митровдан), Северна Македонија
Дреновци, Долнени (Никољдан), Северна Македонија

У светској бази (FTDNA) су овој групи веома блиски Немац и Италијан, који припадају подгранама Y16178 и FGC21419 (обе низводно од S11842), као и један тестирани из Израела, који није радио дубински тест.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3445
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2023
« Одговор #64 послато: Мај 11, 2023, 05:02:57 поподне »
26. Ћопић, Михољдан, Горња Суваја, Грачац, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744

Припада роду В из табеле СДНКП. Поседује карактеристичну вредност маркера DYS391=12 коју нема ниједан до сада тестирани припадник рода. Остатак хаплотипа је практично модалан за овај род.

Сви тестирани припадници овог рода су из Крајине:
Чикара, Петковац/Петриња
Јагуз, Шипово
Ћук, Доњи Врбљани/Рибник
Вулин, Стричићи/Бања Лука
Ђукић, Средице/Рибник
Клеут, Морполача/Станковци
Ћопић, Лички Осик/Госпић
Сви славе Михољдан, осим Ћука који слави Никољдан.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Било би корисно да тестирани поручи дубљи тест (WGS или BigY) ради бољег профилисања овог рода.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5326
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2023
« Одговор #65 послато: Мај 11, 2023, 06:07:06 поподне »
12. Ненин, Никољдан, Арадац/Зрењанин I2a-Y3120, вероватно I2-Y3120>Z17855>BY190177*, род З

Фамилија Ненин је староседелачка у Арадцу. У делу данашњег села који је некада носио назив Српски Арадац, а касније и Андрејевац, и био самостално насеље, године 1828. пописано је више чланова ове породице: Jova Nenin, Iszak Nenin, Tanaszia Nenin (и то двојица), Szima Nenin, Joszim Nenin, Samuilo Nenin и Vasza Nenin. Види се да је породица у то време била прилично разграната, што наводи на закључак да су у селу били присутни већ више генерација. Презиме Ненин носило је више угледних личности 19. века са подручја Великог Бечкереча, који су вероватно припадали овој породици. Посебно се истичу Петар Ненин (-1855) из Вел. Бечкерека, професор и књижевник, те Срећа Ненин, председник сеоске општине Српски Арадац (Андрејевац) са почетка 20. века. Презиме Ненин забележено је и у другим местима Војводине. Било их је највише у Локу, али и у Вршцу (још 1796), Панчеву, Молу... Није познато да ли се ради о огранцима исте фамилије.

Тестирани је навео предање по коме су се доселили однекуд са Косова и Метохије. Породични надимак његовог огранка породице је Ставрин.

Хаплотип тестираног поседује неколико карактеристичних маркера. Највише се истиче вредност DYS391=12, затим следе DYS458=16 и DYS533=11, те у мањој мери DYS576=19. Овакав резултат показује сличност са групом хаплотипова из рода који је у табели Српског ДНК пројекта означен као род З и припада грани I2-Y3120>Z17855>BY190177*. Као и хаплотип Ненина, модални хаплотип овог рода поседује карактеристичне вредности DYS458=16, DYS533=11 и DYS576=19, а пет до сада тестираних породица које му припадају такође слави Никољдан. Од њих је до сада објављен једино резултат Павловића из Горњег Мушића код Мионице, који је уједно и најближи хаплотипу Ненина са две разлике на 23 упоредива маркера. Осталих четворица тестираних чији резултати до сада нису јавни долазе из Долова (Тутин), Бољара (Сјеница), Баљевца (Рашка) и Кулиноваца (Чачак). Род се дакле примарно везује за простор Старог Влаха и Старе Рашке, с тим да би на подручју Рашке могла бити и старија матица рода. И овај географски простор се добро уклапа у магловито предање Ненина о пореклу са Косова и Метохије, с обзиром да им је Рашка суседна област. Због свега поменутог може се претпоставити да су и Ненини припадници овог рода, што би свакако могао потврдити једино WGS тест или провера SNP маркера.

На YFull стаблу, у грани I2a-BY190177 чија се старост до заједничког претка тренутно процењује на око 750 година, налазе се резултати четворице Бугара из централне Бугарске (околина Великог Трнова), па би старији преци Ненина, Павловића и осталих припадника овог рода могли потицати управо са тих простора.
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2023
« Одговор #66 послато: Мај 11, 2023, 06:33:56 поподне »
12. Ненин, Никољдан, Арадац/Зрењанин I2a-Y3120, вероватно I2-Y3120>Z17855>BY190177*, род З

Фамилија Ненин је староседелачка у Арадцу. У делу данашњег села који је некада носио назив Српски Арадац, а касније и Андрејевац, и био самостално насеље, године 1828. пописано је више чланова ове породице: Jova Nenin, Iszak Nenin, Tanaszia Nenin (и то двојица), Szima Nenin, Joszim Nenin, Samuilo Nenin и Vasza Nenin. Види се да је породица у то време била прилично разграната, што наводи на закључак да су у селу били присутни већ више генерација. Презиме Ненин носило је више угледних личности 19. века са подручја Великог Бечкереча, који су вероватно припадали овој породици. Посебно се истичу Петар Ненин (-1855) из Вел. Бечкерека, професор и књижевник, те Срећа Ненин, председник сеоске општине Српски Арадац (Андрејевац) са почетка 20. века. Презиме Ненин забележено је и у другим местима Војводине. Било их је највише у Локу, али и у Вршцу (још 1796), Панчеву, Молу... Није познато да ли се ради о огранцима исте фамилије.

Тестирани је навео предање по коме су се доселили однекуд са Косова и Метохије. Породични надимак његовог огранка породице је Ставрин.

Хаплотип тестираног поседује неколико карактеристичних маркера. Највише се истиче вредност DYS391=12, затим следе DYS458=16 и DYS533=11, те у мањој мери DYS576=19. Овакав резултат показује сличност са групом хаплотипова из рода који је у табели Српског ДНК пројекта означен као род З и припада грани I2-Y3120>Z17855>BY190177*. Као и хаплотип Ненина, модални хаплотип овог рода поседује карактеристичне вредности DYS458=16, DYS533=11 и DYS576=19, а пет до сада тестираних породица које му припадају такође слави Никољдан. Од њих је до сада објављен једино резултат Павловића из Горњег Мушића код Мионице, који је уједно и најближи хаплотипу Ненина са две разлике на 23 упоредива маркера. Осталих четворица тестираних чији резултати до сада нису јавни долазе из Долова (Тутин), Бољара (Сјеница), Баљевца (Рашка) и Кулиноваца (Чачак). Род се дакле примарно везује за простор Старог Влаха и Старе Рашке, с тим да би на подручју Рашке могла бити и старија матица рода. И овај географски простор се добро уклапа у магловито предање Ненина о пореклу са Косова и Метохије, с обзиром да им је Рашка суседна област. Због свега поменутог може се претпоставити да су и Ненини припадници овог рода, што би свакако могао потврдити једино WGS тест или провера SNP маркера.

На YFull стаблу, у грани I2a-BY190177 чија се старост до заједничког претка тренутно процењује на око 750 година, налазе се резултати четворице Бугара из централне Бугарске (околина Великог Трнова), па би старији преци Ненина, Павловића и осталих припадника овог рода могли потицати управо са тих простора.
Мора се признати да си што се тиче тумачења ове туре најречитији и најконкретнији, настави тако ако имаш "таката"😊

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5326
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2023
« Одговор #67 послато: Мај 11, 2023, 06:55:07 поподне »
Мора се признати да си што се тиче тумачења ове туре најречитији и најконкретнији, настави тако ако имаш "таката"😊

Хвала  :). Али за овакве анализе осим времена треба и "материјала". Некад тога једноставно нема.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13185
Одг: Светски ДНК месец 2023
« Одговор #68 послато: Мај 11, 2023, 08:01:28 поподне »
35. Новаковић, Никољдан, Бојић, Шабац, J2b-M205>Y22059


Према предању, Новаковићи су пореклом негде из околине Цера, или Влашић брда. У литератури се каже следеће:

"Новаковићи (1 к., Никољдан). Живанов (51 год.) деда Обрад кад он умро, његова жена Спасиница узела Бошњака Радована, зв. Јастреб (Није хтела да се удаје због деце, па узела Бошњака)."

Реч је о подграни J2b-M205>Y22059>Y155375 (матица Затарје/Стари Влах), а вероватно и низводној J-BY173966, чијих припадника има на једном широком подручју, од Затарја, преко Западне Србије, до Срема. Једна од карактеристика овог хаплотипа јесте вредност 22 на маркеру 481. Сходно томе, и Новаковић има велики број поклапања на читавом овом потезу. Потпуно, или -1 поклапање са Перуничићима, Чамџићима, Марковићима и Радовићима (сви из околине Пљеваља), а због исте крсне славе може бити занимљива веза са Поповићима из Лопаша крја Пожеге.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1107
Одг: Светски ДНК месец 2023
« Одговор #69 послато: Мај 11, 2023, 09:58:17 поподне »
Ово је можда траг неке давне јерменске миграције? Видим на Yfull-у да је ова Ј1 грана процентуално најјача и најразноврснија међу Јерменима.
Да, а у пиротском крају постоје двојица тестираних са овом граном. Петровић и Ранђеловић. Претпоставка је да су им преци пред Турцима бјежали ка западу. А можда је миграција из времена Византије?

Небојша, ову грану би између осталих требала да карактерише повећана вриједност 12 и више на маркеру H4?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13185
Одг: Светски ДНК месец 2023
« Одговор #70 послато: Мај 11, 2023, 10:04:24 поподне »
Да, а у пиротском крају постоје двојица тестираних са овом граном. Петровић и Ранђеловић. Претпоставка је да су им преци пред Турцима бјежали ка западу. А можда је миграција из времена Византије?

Небојша, ову грану би између осталих требала да карактерише повећана вриједност 12 и више на маркеру H4?

Тестирани Гашић ту има вредност 11, тј. смањено 10, по чему је ближи теби, али је по осталим вредностима ближи овој групи из Понишавља.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 891
Одг: Светски ДНК месец 2023
« Одговор #71 послато: Мај 11, 2023, 10:46:26 поподне »
Да направимо први пресек на  26 досад објављена резултата.


И2а-10 (38.4% ) /  Дин Југ 8 (80%)  Дин Север-2 (20%)
Е-В13-5 (19.2%)
И1-3 (11.5%)
Р1а-2 (7.6%)
Ј2б-2 (7.6%)
Ј1а-1 (3.8%)
Ј1-1 (3.8%)
Р1б-1 (3.8%)
И2-M223-1 (3.8%)


Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2342
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2023
« Одговор #72 послато: Мај 11, 2023, 11:25:52 поподне »
32. Видић (Никољдан), Механе/Куршумлија

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, a нижу грану није могуће одредити без дубинског тестирања. На 23 маркера има потпуно поклапање са Дробњаковићем из околине Прибоја (Ђурђевдан), а од много њих се разликује на само једном маркеру. Има ретку вредност 11 на маркеру DYS439.

Тестирани је написао да су даљим пореклом из околине Ивањице. О становништву селa Механе ништа нисам нашао.

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Ван мреже brckalov

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Светски ДНК месец 2023
« Одговор #73 послато: Мај 12, 2023, 12:04:50 пре подне »
Да ли смо у каквом ближем сродству са Шаренцима, Парежанима, Зимонићима... који такође славе Лазареву суботу, који су поријеклом из околине Гацка?

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 891
Одг: Светски ДНК месец 2023
« Одговор #74 послато: Мај 12, 2023, 12:15:50 пре подне »
Нисте ни исте хаплогрупе. ;)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13185
Одг: Светски ДНК месец 2023
« Одговор #75 послато: Мај 12, 2023, 10:06:38 пре подне »
40. Владислав, Никољдан, Мали Жам, Вршац, J2a-L26


Владислави из Малог Жама спадају у старије родове, непознатог порекла. Забележени су као Владислави-Петрини (Јован Ердељановић, Срби у Банату). Владислав се добро уклапа у један генетички род који је раширен претежно на подручју Шумадије и северозападне Србије, али се јавља и у Косовском Поморављу (околина Косовске Каменице). Ова шумадијско-колубарска група је према предању пореклом "од Сјенице" (динарска струја). Међусобно су сви веома блиски, хаплотипови се разликују максимално до 2 маркера.

У овој су групи, осим Владислава:

Ганић, Јовањдан, Вукосавци, Аранђеловац
Необјављен, Јовањдан, Драгодол, Осечина
Ненадовић, Јовањдан, Богоштица, Крупањ
Аритоновић, Аранђеловдан, Ранилуг, Косовска Каменица
Необјављен, Аранђеловдан, Ранилуг, Косовска Каменица

Нико из ове групе није радио дубински тест, па су привремено у табели сврстани у J2a-M67>Z467. Није искључено да припадају некој другој подграни J2a. На FTDNA им је најближи један хаплотип из Русије, а у анонимним студијама постоји једно прилично блиско поклапање у Загребу (A global analysis of Y-chromosomal haplotype diversity for 23 STR loci).








Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1107
Одг: Светски ДНК месец 2023
« Одговор #76 послато: Мај 12, 2023, 12:55:57 поподне »
33. Павловић, Никољдан, Горња Омашница, Трстеник, J1-PH128

Да ли би Павловић - Гашић тестирао код Yseq тај маркер 
FT19410 ради потврде? Чини ми се да је то око 15€. Можда и BigY ако је при новцу?
« Последња измена: Мај 12, 2023, 12:57:46 поподне Грк »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3445
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2023
« Одговор #77 послато: Мај 12, 2023, 04:31:57 поподне »
29. Мијаиловић, Аранђеловдан, Алуловиће (заселак Митрова Река), Нови Пазар, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Припада роду В из табеле СДНКП. Има потпуно поклапање хаплотипова са Црљићем (Ђурђевдан, Дервента) и једним тестираним чији резултат није јаван (Петковдан, Радишево/Србица).

Петар Петровић у раду о Рашкој пише следеће за Дмитрову Реку (данас Митрова Река):
Село је старо, заселило се пре 18. века. 1948. имало је 193 становника: Стокуровићи, Мијаиловићи 1 к., Арханђео, стари род; имају одељаке негде у Топлици.

С обзиром на географску распрострањеност, матица овог генетичког рода би могла бити управо у овом селу.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5326
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2023
« Одговор #78 послато: Мај 12, 2023, 07:07:52 поподне »
31. Срдановић, Ђурђевдан, Пожега, I2-Y3120>Z17855, род Г (Караџићи)

Тестирани је навео да породица нема предање о старијем пореклу, што вероватно указује на то да су дуго у Пожеги. У литератури се ипак може наћи солидна количина информација о овом презимену у Пожеги и околини. Иако не знам да ли се ради о истој фамилији, свеједно ћу навести шта сам пронашао:
У пожешком крају породица презимена Срдановић живела је у Узићима, где се у документима под тим презименом помињу средином 19. века. Село Узићи је почело да се формира у време Кочине крајине, крајем 18. века, када су из њега отишли муслимани. Међу првим насељеницима били су и преци Срдановића који су дошли из села Злакусе. Родоначелник ове фамилије је вероватно био неки Срдан, чији се син Јоксим Срданов помиње као глава једне од породичних задруга у Узићима у првој половини 19. века. На попису становништва 1863. године наводи се и речени Јоксим (тада у 70. години живота) са својом породицом, који се овај пут већ јавља са презименом Срдановић. Што се тиче Срдановића у самој Пожеги, у граду је 1842. године живео бардакџија (грнчар/лончар) Панта Срдановић, који је са члановима своје породице забележен и на поменутом попису из 1863. године.
Можда је случајност, али занимљиво је да су преци Срдановића у Узићима дошли из Злакуса, места које је и данас познато по грнчарском занату, што је било занимање и Панте Срдановића из Пожеге пре готово 200 година.

Хаплотип тестираног Срдановића карактерише веома ретка вредност маркера DYS393=12, затим DYS481=27, као и нешто ређа DYS19=17. Све три ове  вредности карактеришу хаплотип рода Караџића који припада грани I2-Y3120>Z17855, а чија је матица у шавничкој Петњици у Дробњаку (данас Црна Гора). Караџићи имају веома добро профилисан хаплотип, а резултат Срдановића има потпуно подударање са модалним хаплотипом овог рода, па се може закључити да и Срдановићи припадају Караџићима. Иако Караџићи у Дробњаку славе Аранђеловдан, а прислужују Ђурђевдан, већи број исељених породица овог рода који живе у Западној Србији слави Ђурђевдан као и Срдановићи. То су Чотрићи, Бандулићи, Кондићи и Павловићи из Тршића код Лознице, као и Ђурићи из Заовина код Бајине Баште.
Најпознатији припадник овог рода је највероватније Вук Стефановић Караџић.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5326
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2023
« Одговор #79 послато: Мај 12, 2023, 09:19:38 поподне »
52. Шипетић, Аранђеловдан, Граб/Лучани, I2-Y3120

И четврти Шипетић из истог места који се тестирао на 23 до 25 маркера. О резултату се нема шта додати, а да није већ речено у претходним коментарима које наводим у наставку. Хаплотип новотестираног Шипетића подудара се са модалним хаплотипом овог рода.
Опет бих апеловао да се Шипетићи удруже и ураде неки дубински тест уместо да се свако мало појединачно тестирају на 23 STR маркера :).

154. Шипетић, Аранђеловдан, Граб/Лучани, I2-Y3120

Ово је већ трећи тестирани Шипетић из истог села. Овај резултат идентичан је хаплотипу претходно тестираног Шипетића, који се тестирао прошле године, у оквиру акције Светски ДНК месец 2022.
Нови тестирани је навео да знају за претка Милана Даниловог који је у Грабу живео 1790. године. За Данила не знају порекло али претпостављају да се доселио из Старог Влаха или Херцеговине.

Нема се шта ново додати, а да није раније речено, осим да Шипетићи из Граба не морају више да раде тестове на 23/25 STR маркера :). Ево поново шта смо о њима претходно писали:
92. Шипетић, Граб/Лучани, Аранђеловдан, I2-Y3120

Још један тестирани за чије братство смо већ имали резултат, па бих поновио оно што је раније писано:

Шипетић, Аранђеловдан, Граб, Лучани

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема ближих поклапања, а од специфичнијих вредности се издвајају 23 на 390, 15 на 19 и 28 на 481. Могуће да је Шипетић повезан са неким породицама који имају 23 на 390, попут Вараклића из Пријепоља, Ковачевића из Даниловграда, Савића из Роваца итд.

Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:

"Poreklo nije sigurno. Postoji predanje da su 4 brata došla u 18. veku iz Hercegovine i da su se prezivali Šipete. Poreklo prezimena nije poznato. Jovan Erdeljanovic (1908.) navodi da je prezime najverovatnije vlaškog porekla."

У литератури о Шипетићима стоји:

"И Шипете убрајају у ове старе породице, премда се очувао нејасан спомен о томе, да се њихов неки предак доселио у Граб са своја четири сина и затекао само 7 кућа у селу. Даље кажу, да се један део Шипета доселио доцније, само што је и то било врло давно; али би и то значило, да су се и оне старије Шипете од некуд доселиле (слава им је Арханђелов-дан)."

http://www.poreklo.rs/2013/03/03/poreklo-prezimena-selo-grab-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

Нови резултат се од хаплотипа раније тестираног Шипетића разликује на четири маркера и допринео је да се модални хаплотип рода боље одреди. Као заједничке разлике у односу на модални хаплотип карпатско-динарске I2a гране преостали су маркери DYS19=15, DYS458=18, DYS635=24 и снижена вредност маркера DYS481 (<=29), док су остали који се помињу као специфичнији за резултат претходно тестираног вероватно његове личне мутације. Ипак, ни једна од ових разлика није посебно специфична да би се хаплотип Шипетића могао карактеристично профилисати.

Због релативне модалности хаплотипа Шипетића сличност са одступањем на једном до три маркера присутна је у односу на хаплотипове великог броја тестираних на широком географском простору, али на жалост нико од њих није аранђеловштак са подручја Старог Влаха или Херцеговине. О породицама које би могле бити сродне Шипетићима такође је раније већ писано:

Бозало, Аранђеловдан, Калиновик

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема претерано блиских поклапања на пројекту. Можда би по самом изгледу хаплотипа могао бити повезан са Шипетићем из Граба у Лучанима, као и са Брадваровићем из Беле Цркве у Банату (и Шипетић и Брадваровић славе Аранђеловдан као Бозало).

Тестирани је навео да је ова породица по предању старином из села Тодорићи код Требиња и да је њено старо презиме Јанковић.

Рекао бих да је са овим новим резултатом могућност сродности Шипетића са Бозалима постала мало вероватна, али Брадваровићи из Банатске Паланке код Беле Цркве остају и даље главни кандидати за неку евентуалну даљу везу.
Kамене рабъ и госодинъ