Подстакнут неким сазнањима од стране једног локалног родословца и мог пријатеља (у даљем тексту - Чича) о Никшићким породицама које живе у мојој близини (Вирово, Краварица, Пилатовићи, Крстац, Гуча..), скоро сам "узео" поново да прочитам рад Радоја Ускоковића "Исељени Никшићи". Интересантно је да ми је управо Чича пре мог ДНК тестирања говорио како сматра да Бојановићи из Брезове потичу од „старих Војводића“ (на шта сам се ја из хy-разлога насмејао), а истог убеђења је био и за породице које Ускоковић помиње: "Поглавито у току 18. века из Старог Влаха спустили су се многи Никшићи у Драгачево где су сад од њих врло имућне и богате породице растурене по селима: Гор. Дубцу и Толишници више од 20 кућа Маринковића (потомци храброг Маринка, код Турака јако озлоглашеног),30 око 30 кућа Ћирјака у Вирову,31 15 кућа Милекића (Старчевића) у Д. Краварици, 14 кућа Матијашевића у Ђераћима, око 30 кућа Богићевића (Миловановића) и Карића у Крстацу,33 10 кућа некад чувене хајдучке породице Бајића у Пилатовићима, до 10 кућа Стеванчевића у Грабу (неки скоро сишли у чачан. Атеницу) и Броћића у Гучи."
Да је заиста било презимена Војводић уверио сам се у црквеним матичним књигама из средине 19. века за село Лисице, општина Лучани. Занимљиво је да је управо из тог села и тестирани Вујовић са којим имам само једну разлику (додуше двоструку) од његових 17 вредности на маркерима. До Нове године сасвим сигурно имаћемо и резултат једнога Ћирјаковића (којима је Чича радио родослов пре неколико година) а у плану ми је да преко Чиче остварим контакт и са осталим потенцијалним Никшићким породицама тог краја, ту не рачунам Ивањицу, Прилике, Јавор и околна села која су пуна Лучинаца а колико сам приметио у табели, нико од њих није тестиран.
Цео овај регион представља једну рекао бих засебну "ДНК базу" Никшића (у прилог томе иду Вујовићеви и моји резултати). По Чичиним истраживањима, од Војводића су настале бројне овдашње породице, а неке су стигле уз Војводиће а пореклом су Пилатовци, наводно од неког још старијег рода од рода Никшића, по којима је настало село Пилатовићи које се налази између Ариља и Пожеге.
Ускоковић: "Крајем 17. века велики део Никшића, поглавито од Војводића „из села Луке“ (Луково код Никшића) насељен је у Сјеничком Пољу, нарочито у селима под Јавором: Љепојевићима и Буковику. У овом крају нису се много задржали, јер су често узнемиравани због пута који је туда водио из Босне и због многих муслиманских беговских породица из Н. Пазара и Сјенице. Поступно су прелазили преко Јавора и насељавали се по склоњенитијим старовлашким селима испод Голије, Јавора и Мучња. Отуда сад у Љепојевићима има од Никшића само једна кућа Петковића, а у Буковику 4 куће Глибића и 10 кућа Мариновића. Ратних година 1809. и 1876. и ови су се много расељавали и Глибића сад има неколико кућа у селима око Ивањице: Кушићима и Свјештици, драгачевској Д. Краварици (Насеља, 1,154 и 158) и љубићским Мрчајевцима и Бресници, а Мариновића у Бјединој Вароши код Ивањице, чачанским селима: Жаочанима, Премећи, Балузи и Јежевици (Вукосављевићи) и у Крагујевцу...
...Око Нешковића, као богате и врло угледне породице, окупљали су се многи Никшићи. Користећи се њиховим познанством са турским агама, населиле су се у 18. веку по селима Старог Влаха испод Јавора и Мучња никшићске породице: ..Радошевићи и Бојановићи у Брезови (око 20 кућа).."
За Грдана Ускоковић наводи да је реч о Војводи Гаврилу Грдану (1570-1612), други извор (чини ми се Википедија) каже да је Грдан имао сина Гаврила(?). У турском тефтеру из 1834 за село Кушиће пописано је једно једино домаћинство Бојановић Гаврила, рођеног 1789. године, један његов син се звао Јован док су у суседном селу Брезова у два домаћинства Бојановића пописана два Јована Бојановића (иначе Јован је и касније једно од најчешћих мушких имена у 19. веку у Бојановићима). Можда је ово само случајност, али пошто нас Укоковић, Чича и анализе сврсташе у род Никшића, можда су се ова имена давала управо по овој двојици Војводића.
Интересује ме да ли се и колико зна о овој грани Никшића из села Луково (Луке)? Зна ли се колико је било Војвода? Постоји ли неки списак или још боље, некаква литература о њима осим ове од Усковића?
