Да се вратимо на питање влаха цркве Св. Петра и Павла.
Помињало се да би Никшићи могли бити повезани са том групом. И Милош је помињао везу са Тарским Никшићима.
Међутим то је тешко изводљиво, или боље речено немогуће.
Дакле постоје Лимски Никшићи са неким селима у влашком статусу 1455., постоје спахије Никшићи који у тимарима држе ратарска села нахије Никшићи. Ти Никшићи су за претпоставити Y189944+, а становници тих ратарских села Y134582+, који су касније још даљом експанзијом влашког статуса у овој нахији и асимиловани у Никшиће. Још у дефтеру из 1485. у овој нахији је само 88 кућа влаха а чак 441 кућа ратара, слично као и 1489. 1516. већ цијела нахија Лимски Никшићи плаћа филурију и нестају статусне разлике међу њима. Дакле то је по свему судећи моменат утапања Y134582 (и можда још неких родова ?) у Никшиће. Отприлике таман довољно времена да у оквиру Тарских Никшића у Добриловинском катастиху израсту и Y134582+ родови као "пуноправни" чланови и вође.
То што су нека ратарска села нахије Лимски Никшићи припадала властелинству Хумске епархије, њих аутоматски искључује од везе са власима тог властелинства (јер они и нису живјели у селима као и сви власи тог доба). Па је и небитно да ли су нека од њих била у саставу нахије Лимски Никшићи.
Оно што је кључно међутим је да постоје насљедници тих влаха из 1250-тих година. А то су власи нахије Комаран, који се јављају у влашком статусу од 1485. и касније, и којима је 1485. па до дефтера из 1582. и припадала црква Св. Петра и Павла тј. манастир Петрова црква у османским изворима који чини се тад у 15, 16 в. није ни био активан обзиром да нису свештена лица држала његове баштине.. То је можда влашка група која се може испратити најдуже у континуитету од било које друге. Не директно, обзиром на недостатак извора из 14 в., али посредно да, обзиром да је манастир припадао тој заједници, а и да је имао у 13 в. своје влахе.
Та група је била у селима Гранчарево, Брвине, Баре, Закут, Бјелахова, Орашац, Буковик, Ораховица, Гостун (од 1530.) и још пар. У евентуалним старинцима тих села треба тражити потомке те групе.
Иначе ти власи из 13 в. су такођер имали јак румунски утицај (па они и јесу били изгледа поријеклом Власи), тешко је ту очекивати генетику Никшића и без ових чињеница.
Мислим да су Лимске/Тарске Никшиће на то подручје могуће довели сами Османлије, јер њихови први сигурни и вјероватни спомени су у вези са њима. Обзиром да су били у влашком статусу није вјероватно да су били потомци неких људи којима су та села била раније пронија. И сигурно су средином 15 в. Лимски Никшићи били у бољем положају унутар османлијске хијерархије од Никшића из Оногошта. Дакле били су на добитку миграцијом, не на губитку.
Можда су неке ове муслиманске гране управо реликт тога. Први случајеви исламизације у Лимским Никшићима су из 1516.
Само мала исправка, у питању је грана Y134585, или прецизније за Лучинштаке Y190065.
Мислим отприлике слично. Попис из 1455. године дакле спомиње влахе Никшиће у селима Штитарица, Отмичева и Орлина, где дају заједнички приход од тих села (можемо само прерпоставити шта је разлог... можда географска близина) и Крушево код Бијелог Поља. Крушево ми је интересантно јер се налази веома близу царине у Љетини, коју је поставио још кнез Мирослав и која је очито била у функцији и у каснијем периоду.
Тимари ешкинџија, односно спахија у нахији Никшићи, су у селима Церово, Лепенац, Обод, Сиге и Бистрица, сва на једном блиском географском простору и Липово, удаљеније од њих. Међу тимарима се јавља Стјепан (Шћепан) син Никшића, као и Вукослав син Добрице. Ово спомињем због спомињања Никшића, а знамо и за Вукослава Никшића, Пашајитовог човека, који се спомиње 1399. управо када Пашајит позива Дубровчане да тргују у Брскову и гарантује им безбедност. Очито је тај Вукослав био задужен за безбедност. Тимар ешкинџије су били уживаоци тимара и нису морали нужно бити насељени у селима која су били њихови тимари.
Моје неко размишљање иде у правцу да су Никшићи Y189944 били у влашким селима , Штитарици, Орлини, Отмичеву и Крушево, док су у селима Церово, Лепенац, Обод, Сиге и Бистрица били Y134585. Вероватно јесте период између 1485. и 1516. односно два пописа, период када долази до повећања броја становника и преласка на плаћање филурије, а вероватно и поистовећивања становника са Никшићима.
Рекапитулација би била следећа: Никшићи се као влашка скупина у Жупи спомињу 1399. Исте године спомиње се и Вукослав Никшић, који постаје својеврсни федерат Пашајита, од кога добија привилегије. За узврат је обезбеђивао караване из Приморја и царину. Насељаваји се у близини царине и трга, где се одвијала трговина. Његови блиски саплеменици и потомци задржавају под Турцима влашки статус и добијају оближње тимаре на уживање. Насељавају највероватније села Штитарицу, као и оближње Орлине и Отмичеву, који се додуше теже могу убицирати, али и нешто удаљеније Крушево. Преласком на филурију до 1516. сви у нахији Лимски Никшићи добијају влашки статус и изједначавају се са правим Никшићима. До прве половине 17. века они су сви Тарски Никшићи. Може се претпоставити да су управо у селима Церово, Лепенац, Обод, Сиге и Бистрица били Y134585 родови. Док је Крушево, као место где се прелазио Лим и где је била царина, које је географски "држало" споменута села Церово, Лепенац, Обод, Сиге и Бистрицу, најбољи кандидат где се Вукослав Никшић са породицом могао настанити.
