Аутор Тема: Род Штрбаца  (Прочитано 2675 пута)

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
Одг: Род Штрбаца
« Одговор #20 послато: Октобар 01, 2021, 05:01:28 поподне »
Исто код Јурана, године 1629. спомиње се насеље Штрбац у Унцу, гдје живи: "kovač Vuško Radojević reč. Kotorčić".
По овоме, може бити да је њихова насеобина основана и прије 1600. године.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
Одг: Род Штрбаца
« Одговор #21 послато: Октобар 01, 2021, 05:09:24 поподне »
Штрбци потичу са Штрбине у Херцеговини, а одатле су отишли на просторе Грахова, Дрвара, Петровца, Кључа итд. То је део породице који слави светог Ђурђа. Други део породице који слави светог Николу, потиче из Лике и из Северне Далмације, тачније Обровца.
Штрпци су један од највећих крајишких родова. Славе Ђурђевдан и Никољдан. Од свих тестираних који припадају хаплогрупи N1 најближи су Банији, тако да није искључено да су Ананићи огранак Штрбаца

Ван мреже Grbic1

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 45
  • BY149000
Одг: Род Штрбаца
« Одговор #22 послато: Октобар 01, 2021, 05:36:58 поподне »
Било би добро да се тестира Штрбце који славе Ђурђевдан.

Имају ли ови Савићи из Бенковца неко предање о Унцу?

Да ли би ово 'detto' значило ..из Штрбца или ..од Штрбца?
Nemaju predanje o Uncu.Kažu da su popisani u katastru iz 1709 u Benkovcu.
Verovatno su u seobi 1692 iz Bjelajskog polja u Dalmaciju završili u Benkovcu.
Interesantno je i što se i kod nas karpatsko dalmatinskih javljaju  slave Nikoljdan i Djurdjevdan sa izuzetkom dela Grbića koji slave Srdjevdan( i još nekih prezimena koji su potekli od Grbića Srdjevdanaca).

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1294
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Род Штрбаца
« Одговор #23 послато: Октобар 01, 2021, 09:31:18 поподне »
Исто код Јурана, године 1629. спомиње се насеље Штрбац у Унцу, гдје живи: "kovač Vuško Radojević reč. Kotorčić".
По овоме, може бити да је њихова насеобина основана и прије 1600. године.

Проверио сам попис нахије Унац у Клишком санџаку, и нема топонима Штрбац. Тако да незнам колико раније би то могло бити.


Nemaju predanje o Uncu.Kažu da su popisani u katastru iz 1709 u Benkovcu.
Verovatno su u seobi 1692 iz Bjelajskog polja u Dalmaciju završili u Benkovcu.
Interesantno je i što se i kod nas karpatsko dalmatinskih javljaju  slave Nikoljdan i Djurdjevdan sa izuzetkom dela Grbića koji slave Srdjevdan( i još nekih prezimena koji su potekli od Grbića Srdjevdanaca).

Мислим да су Савићи из Штрбца ипак N2.

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
Одг: Род Штрбаца
« Одговор #24 послато: Октобар 01, 2021, 10:16:55 поподне »
Новоустановљена насеља нису постојала у османском пореском (пописном) систему, макар до 1604. године, зато што се сваки нови попис наслањао на онај претходни. Тако да не само да нису биљежена нова насеља, већ ни нови називи старих села. А и није имало смисла биљежити мање/нове насеобине, кад се оне административно могу прикачити већим, већ постојећим.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1294
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Род Штрбаца
« Одговор #25 послато: Октобар 01, 2021, 10:49:19 поподне »
Да, гледао сам попис из 1550. године.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1729
  • G2a-FT221531
Одг: Род Штрбаца
« Одговор #26 послато: Јануар 04, 2022, 06:41:30 поподне »
Један интересантан топоним на подручју Јања, нарочито у контексту N2-FT182494* Сакана који су извесно доста стар род на том подручју.

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 345
Одг: Род Штрбаца
« Одговор #27 послато: Јануар 16, 2022, 01:04:15 пре подне »
Један интересантан топоним на подручју Јања, нарочито у контексту N2-FT182494* Сакана који су извесно доста стар род на том подручју.



Чини се најранији опис рушевина средњевјековног Штрб-града изнад извора ријеке Јањ дао је поп Стево Н. Давидовић у прилогу часопису Босанска Вила, бр. 5, 01. марта 1886, год. I, 76-78, Јањ и његова околина,

"Јањ носи своје име од врела једне ријеке, Јањ назване. Више истог врела на једној узвишеној главици, био је тада град, Штрб названи. Развалине истог и данас се добро распознају. Градом је управљао, кажу, некакав капетан Капић, чије покољење потурчило се и данас се налази у Доњем Вакуфу; а земља око градине и данас је Капића посјед. Послије Капића веле градом је владао неки Џаић, па се и данас оближње једно селце имевом Џаић зове. ... Први, који је од стране Турака на град Штрб завојштио, био је по приповиједању некакав Асан-паша. Овај почне најприје рушити данашњу црквину а ондашњу цркву; али га Вучковић позовне на мегдан, те у борби са овијем погине на мјесту прозваном Асеновац. Остатак његове разбјегнуле војске удружи се са војском Гази Рустан-бега, ненадно ударе на цркву поруше је; а тако и Вучковића кулу запале, нападну и освоје и град Штрб и капетана Јањског потурче. На скоро затијем наниђе овуда кажу и сам цар турски и чинио је с народом диван на мјесту који се и данас тијем именом зове. Тко је год видио цара и његов сјај, одма је дао ријеч да ће се потурчити, само један између народа казао је: ја истина видим цара и чини ћу све, што он заповиједа, али се потурчити нећу.“ На питање царево, да ли ће му бар у индат поћи кад се потурчити неће, одговорио је, да хоће за цара војевати. Цар му на то преда сабљу и чантру (кеса за муницију) као знамење војничко и иста чантра кажу чувала се до прије 18 година у кући неког Илије Пеће. ... Јањ је послије освојења града Штрба стајао пуст за 40 година; а то је све било од прилике на 60-100 година послије пропасти на Косову"

Према овоме, више него занимљивом, детаљу о предаји сабље и чантре (постанак мартолоса-хришћана у турској војсци?) далеком претку етнографа Љубомира Пеће, могла би се можда и прецизније одредити претпостављена "извесно доста" старост рода N2-FT182494* Сакана на подручју Јања?

Изгледа невјероватно да је Миленко С. Филиповић у Порекло, старост и распрострањеност топонима и антропонима »Штрпци«, Географски преглед, 1964-65, 39-54, изоставио, у тренутку прикупљања и писања овога рада, поменути и топоним Штрб-град, међутим један детаљ свакако треба издвојити из ове одличне студије:

Како саопштава М. Карановић, пок. Љубомир Пећо испитивао је порекло становништва у пределу Јању (пре првог светског рата) и нашао да 19 родова са 20% од свих кућа у пределу спадају роду Штрбаца, а међу њима и Војводићи.54
54 М. Карановић: Поуње у Босанској Крајини, Српски етногр. Зборник, XXXV (Беогад, 1925), 339.

Према, недавно објављеном одличном раду Ј. Бојанић-Л. Јелић, Срби из Шипова - порекло и генетичка слика, учешће од 3/26 (11,5%) тестираних N2-P189.2>FT182494* Никољштака овога, мало ширег, подручја тако би у потпуности потврдила етнографска испитивања Љ. Пеће и његове налазе блискости родова око старог антропонима Штрбац. Преостаје тако идентификовати ових 19 Пећиних родова у предијелу Јања и са генетичке стране потврдити његова добра проучавања од прије стотињак година?

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1729
  • G2a-FT221531
Одг: Род Штрбаца
« Одговор #28 послато: Јануар 16, 2022, 08:01:26 поподне »
Цитат
Како саопштава М. Карановић, пок. Љубомир Пећо испитивао је порекло становништва у пределу Јању (пре првог светског рата) и нашао да 19 родова са 20% од свих кућа у пределу спадају роду Штрбаца, а међу њима и Војводићи.54
54 М. Карановић: Поуње у Босанској Крајини, Српски етногр. Зборник, XXXV (Беогад, 1925), 339.
Питање је шта је тада Пећо конкретно записао и да ли је то данас уопште могуће пронаћи. Од каснијих истраживача нико не спомиње тај његов навод, па ни Ракита који је до ''ситних цреваца'' писао о Јању, а сумњам да би превидео тако битну ствар. Данас међу Јањанима нико не помиње Војводиће, а N2-FT182494* родови са подручја Шипова без тестирања не би ни знали да су повезани. Друго, Унчани су доселили у Јањ крајем 19. века, тако да са Саканима и Јовићима сигурно нису ближе повезани у односу на остале FT182494* Никољштаке из Унца и околине. На страну све то, Војводића Никољштака иначе има у великом броју у Доњим Врбљанима, 30-ак километара западно од Јања.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор