Порекло становништва > Србија
Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Lazar Stailkovic:
Evo stabla samo muska linija.Inace ima jos jedan decak sedme generacije.
Слатинац:
У село Врбештица код Штрпца живе породице Станисављевићи и Бандулићи пореклом су из северне Албаније. А. Урошевић је 1939. године забележио следеће о њима: "Станисављевићи (19 кућа) и Бандулићи (3 кућа) дељеници Станисављевића, славе подједнако две славе: Св. Пречисту и Св. Илију). Досељени су око средине 18. века од преко Дрима, из данашње северне Албаније."
Слатинац:
У селу Горњи Макреш код Гњилана такође живи један српски род "Поточани или Ђоринци" који је пореклом из Љуме као и Стаилковићи из Драганца код Гњилана. Поточани или Ђоринци славе Аранђеловдан исто као и Стаилковићи. Ево шта је Атанасије Урошевић забележио о роду "Поточани или Ђиринци": Поточани или Ђоринци (12 кућа., св. Арханђео), су оснивачи садашњег села. Досељени су из Кречова у Љуми још док није било Арбанаса у Кривој Реци. Из Љуме су избегли од крвне освете. За њиве су морали крчити шуме.
"Поточани или Ђоринци" из Горњег Макреша и Љумци тј. Стаилковићи из Драганца су највероватније у сродству. Миграција ових породица из Љуме ка Косову се по мојој процени десила негде крајем 1790-тих или почетком 1800-тих због крвне освете или због исламизације. Пре бих рекао да су се наведене породице из Љуме доселиле на Косово због исламизације која је тада захватила Љуму и суседну Гору ;)
Село "Кречево" у Љуми нисам успео да пронађем, јер је име села највероватније промењено. Ово су села у Љуми у којима живе поарбанашени Горанци, из неког од ових села су се иселили преци родова "Љумци" и "Поточани или Ђоринци".
Бранислав Нушић је у Љуми боравио двадесетак дана и забележио је да је много људи у Љуми до 1820. године говорило српски језик. Имена села у Љуми задржала су се и данас још српска, тако: Топољане, Побрег, Ново Село, Гостиљ, Добруша, Враница итд. У свим љумским селима држи се још слава, и то по старом обичају; гости се госте по три дана. Највише се слави Св. Никола, Св. Димитрије, Св. Ђорђе и Св. Илија”.
Слатинац:
Имамо још пар српских породица са Косова које имају предање да су пореклом из северне Албаније;
1. Кевкићи (25 кућа) и Тороћеви (23 кућа) из Готувуше (Штрпце), оба са славом Св. Николе, досељени крајем 18. века из околине Скадра, из села Сероја. Појасеви уназад за Кевкиће од досељења: Добросав 90 година, Симеон, Миленко, Стеван.
2. Ристићи и Пoпoвићи из Бостана (Ново Брдо) (1 кућа. Митровдан); су досељени на Ново Брдо из Малесије пре 170 година. Ускоро су потом прешли у Плавицу. Из Малесије су се иселили да би избегли крвну освету. За њих се каже да још имају „жицу“ за оружје и коње и да су врло пргави.
3. Маринкови из Штимња (Штимље) (7 кућа., Св. Ђорђе Алимпије), досељени из Северне Албаније прво у Давидовце, где још на месту „Старо Село“ има њиховог гробља. Одатле су се преселили у Штимњу по доласку Арбанаса у Давидовце почетком 19. века.
Село Сероја из којег се доселила прва породица на списку нисам могао да нађем. Што се тиче породица "Ристићи и Поповићи", оне су се највероватније доселиле исто као и прва породица из Скадра и околине. Велика је штета што ове породице нису тестиране у подухвату "Бесплатно Y-ДНК тестирање Срба са Косова и Метохије".
Милош:
--- Цитат: Слатинац Фебруар 12, 2019, 02:39:56 пре подне ---Имамо још пар српских породица са Косова које имају предање да су пореклом из северне Албаније;
1. Кевкићи (25 кућа) и Тороћеви (23 кућа) из Готувуше (Штрпце), оба са славом Св. Николе, досељени крајем 18. века из околине Скадра, из села Сероја. Појасеви уназад за Кевкиће од досељења: Добросав 90 година, Симеон, Миленко, Стеван.
--- Крај цитата ---
--- Цитат: Слатинац Фебруар 12, 2019, 12:49:11 пре подне ---У селу Горњи Макреш код Гњилана такође живи један српски род "Поточани или Ђоринци" који је пореклом из Љуме као и Стаилковићи из Драганца код Гњилана. Поточани или Ђоринци славе Аранђеловдан исто као и Стаилковићи. Ево шта је Атанасије Урошевић забележио о роду "Поточани или Ђиринци": Поточани или Ђоринци (12 кућа., св. Арханђео), су оснивачи садашњег села. Досељени су из Кречова у Љуми још док није било Арбанаса у Кривој Реци. Из Љуме су избегли од крвне освете. За њиве су морали крчити шуме.
--- Крај цитата ---
Тестирани су Кевкићи и Поточани, Аранђеловдан (али из Ранилуга).
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
[*] Претходна страна
Иди на пуну верзију