Порекло становништва > Србија

Соколска нахија, Азбуковица - измене и допуне

(1/11) > >>

Ђока:
Пробаћу на овој теми да изнесем нова сазнања, тј. да унесем исправке и допуне за порекло одређених родова и фамилија који су наведени у књизи "Соколска нахија", аутора Љубе Павловића. Инспирацију за ову тему дао ми је форумаш Ђорђо, који нешто слично ради за ужички крај.

Село Горња Буковица (од 1948. подељена на два засебна села Врхпоље и Цапарић)

--- Цитат ---Окановићи у Роготи дошли су у службу од Сарајева (6 к.; Св. Лука).
--- Крај цитата ---

Тако каже Љуба Павловић. У ствари, Окановићи су огранак велике фамилије Васића (Цапарића), који су се око 1720. доселили у азбуковачки крај. Слава је као и код остатка рода Трифундан. Презиме су добили по извесном Цветку (Јеремићу) Васићу, који је био познат по надимку Окан. Рођен је негде око 1780. године. Имао синове Вићентија, Ненада, Маринка, Антонија и Јакова. Потомци Вићентија су забележени у попису 1863. год. под презименом Васиљевић. Крајем 19. века одсељени су негде у ваљевски крај.
Данашњи Окановићи, воде порекло до Ненада (рођен око 1810. године) и Маринка (рођен око 1828, само мањи број породица), док се за потомке преостале браће ништа не зна (вероватно одсељени из Азбуковице крајем 19. века).

Ђока:
Горња Буковица

--- Цитат ---У другој половини XVIII века дошли су:
Валетићи, јак, здрав и далеко у Равну Гору ушао род; дошли су из Осата, из села Саса, где су били рудари (10 к.; Св. Алимпије).
--- Крај цитата ---

Врло могуће да су постојали некакви Саси Валетићи, рудари из оближњег Осата, после којих је остао истоимени заселак. Међутим, породице које је обрађивао Љуба Павловић тешко да имају икакве везе са тим рударима, осим тога што су боравили у истом засеоку. Наиме, сви Алимпијевштаци из Валетића, потомци су једног од бочних огранака славне ваљевске фамилије Ненадовић. Приликом досељавања Ненадовића у Србију, село Горња Буковица је било једно од успутних станица. Из тог разлога, негде око 1800. извесни Јован (Станоја Ненадовића) Станојевић, бежећи од турске освете, прелази са породицом из Бранковине у Горњу Буковицу. Имао је синове:
- Спасоја, рођ. око 1780. у Бранковини (од његовог сина Николе - Николићи у Г. Буковици; од Теодосија Тадије - Тадићи у Горњој Буковици; од Станоја - некадашњи Јовановићи у Доњој Ораховици; од Маринка - Маринковићи у Доњој Ораховици; од Радосава - Спасојевићи у Доњој Ораховици)
- Живана, рођ. око 1775. у Бранковини (од његових синова су фамилије Јовановић у Горњој Буковици и Тешић у Доњој Буковици)
- Веселина, рођ. око 1770 у Бранковини (од његових синова Луке - Лукићи и Ненада - Ненадовићи у Горњој Буковици и Дрлачама)
извор: Милан Младеновић - Село Дрлаче (порекло и генеза становништва)

Све побројане фамилије славе Св. Алимпија (не рачунајући спорадичне случаје призећивања) и по овоме не могу се довести у везу са Сасима.

НиколаВук:

--- Цитат: Ђока  Април 30, 2018, 04:39:14 поподне --- Горња Буковица
Све побројане фамилије славе Св. Алимпија (не рачунајући спорадичне случаје призећивања) и по овоме не могу се довести у везу са Сасима.

--- Крај цитата ---

Чини ми се да Павловић овде није мислио на Сасе као етничку групу или социјалну категорију, већ на село Сасе код Сребренице.

Ђока:
Оно што сам хтео рећи је да ови родови о којима је Љ. Павловић писао и који данас живе на истим просторима, нису ти рудари Валетићи. Топоним "Валетићи" постојао је много пре 1800. године када је у село пребегао поменути огранак Ненадовића. Да ли су рудари Валетићи били етнички Саси, то је можда преурањена претпоставка са моје стране, па је твој коментар на месту.
Извор:
https://s18.postimg.cc/ogsv8copz/image.png
https://s18.postimg.cc/sd674f20n/image.png

Ђока:
Дрлаче

--- Цитат ---Добрисављевићи - (25 к.; Св. Стеван) у Забрђу, под Стенама и око врела; дошли су из Пилице из Придола, уз неког претка Аврама, који их је овде склонио од освете; има их и расељених по Ваљеву, Шапцу и Београду, а и исељених низ Дрину и поред Саве.
--- Крај цитата ---
Ово предање које је забалежио Љ. Павловић је у потпуности тачно. Добрисављевићи припадају родовској групи Стевановић (поменути Аврам се презивао Стевановић). Пореклом су из Куча. Тек су у Пилици* узели да славе Степањдан где су се доселили у периоду 1770-1774.
- Стевановић (Стевана) Аврам, рођ. око 1745. у Ровцима, област Куча, доселио се око 1774. у Пилицу, засеок Придоли, где је погинуо у сукобу са Турцима. Био је хајдук у чети Антонија Младеновића из Кошаља, крио се у шумама Дрлача, где је око 1791. преселио своје сроднике и потомке.
Од Аврамовог сина Веселина, порекло воде фамилије Димитријевић и Савић у Пилици, засеок Придоли. Од другог сина Стевана и његових потомака (Павла, Јована и Деспота) настале су фамилије Павловић, Јовановић и Деспотовић у Пилици.

Стеванов средњи син Јован, рођен око 1780. у Пилици, доселио се у Дрлаче по завршетку Другог српског устанка са четири сина:
1) Деспот, рођ. око 1798 (имао синове Пантелију и Вилотију од којих су постали данашњи Јовановићи)
2) Добрисав, рођ. око 1800 (имао синове Нестора, Тодора, Васу, Јосипа и Средоја од којих су постали Добрисављевићи)
3) Алекса, рођ. око 1815 (имао синове Живана, Илију и Павла од којих су настали Алексићи)
4) Аврам, рођ. око 1812 (имао синове Матију, Марка, Лазара, Михаила од којих су настали Аврамовићи).

*Пилица је село поред Бајине Баште.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију