Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана

Порекло становништва > Србија

<< < (2/28) > >>

Делија:
Срби за разлику од Румуна праве своје кревете на висини(сами отешу дрво и пунећи га са мало сламе/сена и ставе преко њега покривач),како доста воле да пеше сан прекидају и више пута.Непрестано се труде да имовину држе у заједништву,зато 3-4 фамилије често живе заједно трудећи се да верним радом увећају иметак.За разлику од Румунки Српкиње се међусобно јако добро слажу.Румуни су веома нехајани за разлику од Србина који ради за двојицу,посвећује се из све снаге пољским радовима,обрађујући земљу из све снаге.Он би пре одвојио од својих уста него да остави стоку гладну да трпи немаштину,за разлику од Румуна.Српкиње својом вредноћом постижу све,раде послове на њиви и у кући.Обавезне су да мужевима указују велико поштовање,пошто је мушкарац у свим приликама оличење правде коју ваља поштовати.Редуша(праља) води бригу о домаћинству онда када су сви отишли у поље и та обавеза се преноси са једне на другу тако да најмлађој жени у кући пада најтежи и највећи посао.Обавезне су да мужу изувају чизме и очисте их.Срби у кући поседују више ствари од Румуна али их не праве сами већ углавном купују.Срби имају куће,склоништа и стаје боље него Румуни,већа и сређенија имања и воде више бригу о животињама у односу на Румуне.Интезивније се баве пољопривредом од Румуна па зато имају више оруђа.Срби користе кочије-запреге са два коња и имају боље коње и амове у односу на Румуне.Свакодневна летња одећа обухвата једну кошуљу која је понекад везена турским концем и од ланених чакшира(гаћа).Србин носи око струка уместо појаса мађарски опасач плаве боје а на глави или шешир са напола подигнутим ободом или хусарски калпак начињен од филца.Богатији Срби лети и зими носе крзнени огртач плаве или беле боје и чизме.Зимска одећа код сиромашнијих обухвата бунду од овчијег крзна(Пелц) или вунену кабаницу(Мантил) а на леђима четвртасти комад платна или крзнену капуљачу за покривање главе.Доњи део тела увучен је у сеоске чакшире преко којих вири кошуља као украс,ноге обмотају вуненим крпама а стопала кожним опанцима са кожним каишевима који се везују око зглоба.Током лета жене носе дугачку кошуљу од ланеног платна турским концем украшена на рукавима и око врата,дугачку до пета а отворену на грудима и стегнуту на струку,са два појаса који су направљени умотавањем црвене ,жуте и зелене вунице.Отвор на грудима користи се и као џеп.Зими се овој одећи дода само кожух и пар чизама.Коса је лепо уплетена ,украшена са гомилом игала и вештачких каменчића.Жене које имају пара окаче око чела новчиће у низу у виду трокутова.Минђуше су израђене од вештачких каменчића,месинга,често јако тешке.

Азот:
Интересантно

Amicus:
Питање за Делију, да ли је чуо за овог Павла Живановића, и да ли ова czrepaja има везе са његовом?

Случајно нађох, покушавајући наћи неки печат или грб Црепаје. :)

Иначе, моћан грб.

Делија:

--- Цитат: Amicus Март 06, 2018, 11:38:00 поподне ---Питање за Делију, да ли је чуо за овог Павла Живановића, и да ли ова czrepaja има везе са његовом?

Случајно нађох, покушавајући наћи неки печат или грб Црепаје. :)

Иначе, моћан грб.

--- Крај цитата ---
Сад гледам баш..у суштини Црепају су писали као Czerepay и Cserepalja-конкретно тако су писали Мађари а Немци су је писали и као Szrepaye,то је једна ствар а друго од Живанов(ића) у Црепаји може се рећи да постоје две породице-Живанов-Цветићи који славе Ваведеније и Живанов-Крстанови који славе св.Лазара.Када се вратимо уназад сва презимена која су на ов и ев данас,некада су била на ић,за Црепају то могу да потпишем.Иако доста породица у Банату постоји са овим презименом славе које ове две породице славе су доста ретке.Видим да је документ из 1900.године али када је грб отприлике настао?Mора бити да је доста раније настао,18. или средина 19.века?Да,доста је леп грб признајем. :D

Amicus:

--- Цитат: Делија Март 07, 2018, 12:00:48 пре подне ---Сад гледам баш..у суштини Црепају су писали као Czerepay и Cserepalja-конкретно тако су писали Мађари а Немци су је писали и као Szrepaye,то је једна ствар а друго од Живанов(ића) у Црепаји може се рећи да постоје две породице-Живанов-Цветићи који славе Ваведеније и Живанов-Крстанови који славе св.Лазара.Када се вратимо уназад сва презимена која су на ов и ев данас,некада су била на ић,за Црепају то могу да потпишем.Иако доста породица у Банату постоји са овим презименом славе које ове две породице славе су доста ретке.Видим да је документ из 1900.године али када је грб отприлике настао?Mора бити да је доста раније настао,18. или средина 19.века?Да,доста је леп грб признајем. :D
--- Крај цитата ---

Можеш пустити гласину, да се траже потомци Павла Живановића из Црепаје, ради хералдичког наслеђа. ;D

Навигација