Не видим шта йе чудно што Бугари покушавайу присвойити говоре Йужне Србийе, то раде већ десетлѣћими. И при том имайу врло яку потпору у одбрани свойега става: однос Вука Караџића према Йужной Србийи, чийе говоре он нѣйе признавао за срПске. А то не може чудити све знайуће чињеницу да он, бар неко врѣме ни косовско-ресавске говоре крушевачкога края нѣйе признавао за срПске, него их йе био сматрао за нарѣчйе бугарскога йезика. Не знам колико му йе трѣбало да промѣни свойе мишљење и прихвати Крушевљане у Србе и њихове говоре у срПске, али колико знам говоре Йужне Србийе никада нѣйе прихватио за наше. Он йе чак и говоре око Тимока сматрао за бугарске.
И све су то разлози да йе он међу найцѣњенийима Србима у Бугарской, ако не и йедини цѣњен. Неколико улица носи његово име. Ранийих година више пута налажах на бугарских мрежних сѣдиштих гдѣ се у корист свойих тврдњи о йезичкой припадности говоръ Йужне Србийе бугарскому йезику позивайу на "найвећега срПскога йезикословца" (и томе сличне неосноване глупости) и на његове ставове о неприпадности их срПскому йезику.
И йош да додам да би много боље за нас и наш народ било да йе се тршићки полуписмени олош више бавио ониме у чем йе био найбољи, пељешењем манастиръ и трговином позаймљеними или украденими књигами а мање стварими о койих нема благе везе, попут србскога йезика.
Што се тиче говоръ области Йужне Мораве (Врање, Лесковац, Ниш, Алексинац) нийедан од ових говоръ не посѣдуйе главну разликовну одлику бугарскога и македонскога йезикъ: одређени члан (моята майка, човекот, детето, селото итд...). Ту нема ни трага од чланова, али их има у пиротском крайу, као и у пограничних шопских горских областий попут Власине.
Другу основну разликовну особину буг-мак йезикъ, непостояње косих падежъ, говори йужне Мораве имайу само дѣлимично: у йеднини постойе од три до четири падежа (тршићки баба-йегдински има найвише шест), док у множини имайу, попут бугарскога, само йедан (тршићки баба-йегдински има найвише четири).
Трећа битна разлика са бугарским и македонским йе множина именица женскога рода на самогласник: у йужноморавских областих йе "жене, сестре", као што йе у свих осталих Срба, док бугарско-македонски имайу само множину "жени, сестри...".
Четврта битна разлика су личне замѣнице, койе су истоветне са осталими Србими, "я, ти, он, она, оно, ми, ви, они, оне, она" док су у бугарском "аз, ти, той, тя, то, ние, вие, те".
Наведох само неке разлике гдѣ су говори йужне Србийе на страни тршићких баба-йегдинских, има их йош доста.
