Испрва би један језик - прасловијенски и тада сви казиваху свѣтја и медја.
Када једни почеше говорити свѣћа и међа, други пак свешта и межда ту се раздвојише и појде сваки својим путем и биху раздјељени.
Онда када су многи Власи прешли на словијенски језик, унесли су многе особине свога старога језика у тај словијенски говор и тако је кренуо један вал балканизације.
Тај вал је захватио цијел крај гдје говоре свешта и межда и само источни крај говора у којем се говорило свећа и међа ( што је једно с свеча и меџа ).
Они који кажу цвекја и мегја, не може бити да је настало посредством "свешта и межда", него је пак настало изравно из светја и мегја и представљало свој говор од распада прасловијенскога.
Али и тај говор је захваћен великим валом балканизације. Та источнобалканска стилско-граматичка обојеност, која је караткеристична за влашки, албански и грчки је веома повезала та три словијенска говора, тако да су срасли у нешто се данас у бугарској традицији назива трима дијелактима бугарскога језика.
Ако ћемо искрено, довољно су слични, да се назову једним језиком, али ако ћемо гледати исторички, ондје гдје се говори свећа, међа или свеча, меџа по западној Бугарској испрва су чинили србско кољено Словијена;
Јесу ли називи бугарски и македонски за остала два говора прикладни?
И јесу и нијесу. Ако ћемо те говоре називати бугарскима по Бугарском Царству, како се и русски назива по Русском Царству, онда да, и македонски и торлачки се могу назвати бугарскима.
Ако ћемо по судити по јестаству и разуму и једни и други и трећи искона су свој језик називали словенским, како је забиљежено у црквеним књигама Бугарскога Царства и сада када су се расцијепали по мјесту житељства или по племенима, ваља им и најти прикладно име, да се различе. Најтачније би било скупа их називати бугарословенски, а понаједин источни и западни бугарословенски.
Али пошто ни Руси неће измијенити назив језика из русскога, тако неће ни ови други из Бугарскога. Словијени су вазда били издајице свога имена и најрадије им је прилијепит на се име силних и моћних, па се сами дичит.
