У бугарском наводно постоји приводан квотатив, којим се слушатељу сугерише, да је оно о чем се говори директно посвједочено или је тек пренесено из туђих уста.
Дакле то није чисти квотатив, јере се не примјењује за сва времена, него само у прошлом. Та сугестија се постиже тим, да се изостави помоћни глагол.
Нормално би се казало:
Шофьо́р е ка́рал по провинциа́лен път, кога́то кола́та му се са повре́дила. Той е сля́зъл и тъ́кмо е бил отво́рил капа́ка на двига́теля, кога́то по пъ́тя се е появи́л стар кон.
али када се хоће нагласити несигурност испричаванога онда се пише овако:
Шофьо́р ка́рал по провинциа́лен път, кога́то кола́та му се повре́дила. Той сля́зъл и тъ́кмо бил отво́рил капа́ка на двига́теля, кога́то по пъ́тя се появи́л стар кон.
Вриједи напоменути, да се наизглед исти облик у србском зове "крњи перфект" и у народном језику посебно у Босни се користи почесто за извјештај о учињеној радњи али не и за фактичну тврдњу.
Тако се могу алтернирати реченице "Спремила сам ручак. Спремих ручак. Ја спремила ручак." али у сљедећим реченицима крњи перфект не може стати намјесто перфекта.
"На овим просторима одувијек су живјели православци и муслимани заједно." (фактичност)
"На овом просторима одувијек живјели православци и муслимани заједно." ( а овак већ не иде, јер се крњим перфектом не изражава фактуална тврдња)
Појава у бугарском, да се крњим перфектом изражава препричавање или нека несигурност утврдила се је тек у литературном језику крајем 19. в. и вуче исте коријене као и србски крњи перфект.
Још неки примјери крњега перфекта у новинарству чија је улога просто обавјештење које има за циљ, да си слушалац замисли догађање или стање.
Тинејџер покушао да обије кафану у Нишу.
Мени се ноге одсјекле, када сам видјела вука ђе стоји наспрам мене.
