Обрадовићи из Лике су веома раширени широм старе Југославије. Није спорно да су лички Обрадовићи махом припадници хапло групе Р1а и да славе Јовањдан. Јасно је и да су почели да се шире Ликом из Дивосела (верујем већ у другој половини 16. века) па око 1690. г. из Дивосела прелазе у Брувно а одатле, 100 година касније насељавају лево Поуње да би крајем 19. века почели прелазити и настањивати и Босанску Крајину. Битна је непознаница у свемо претходно реченом - одакле су Обрадовићи стигли у Лику или још важније, одакле смо кренули и када. У мојој интерној пшотрази за траговима Обрадовића у прошлости дошао сам до три важне локације постојања Обрадовића у средњем веку. Први се Обрадовић у дубровачким списима спомиње још 1285. г. у Курилима код Дубровника (данас можда Петрово Село код Дубровника). Он се звао Велисио (или можда тако звучи ромејска верзија словенског имена као нпр. Велиша) и био је ротник (сведок) суда на Лесној Плочи. После њега следи већи број Обрадовића које су евидентирали прецизни дубровачки писари. За данас ћу навести оне Обрадовиће који су у средњем веку били грађани или су гравитирали Дубровнику, с годином јављања:
ДУБРОВНИК - ОБРАДОВИЋИ:
ВЕЛИСИО, поротник, 1285, Курило
ПРИПКО, каменар, 1339. радио у Бару
ПРИПКО, 1347.-1400.
ДОБРЕЦИН из Босне родом, 1348.
ПРИБИЛ, 1365. и ћерка му Станица
СТЕПОЈЕ, родом из Котора, 1365.
ОБРАДОВИЋИ се 1373. г помињу као становници Омбле (Ријеке Дубровачке).
ПРИБИЛ, ковач, 1376.
БОГОЈЕ, ковач, 1379. прима на занат Радошина Петковића из Загорја.
ПРИПКО, 1382.
ПРИБИЛ, 1382.-1389.
НОВАК, 1390.
РАДМАН, од 1390. до 1400. био кмет код Јована Буће у Ријеци Дубровачкој.
РАТКО, 1397.
РАТКО, 1398. и 1397.
ТОМКО, трговац, 1407.
РАДОСЛАВ, трговац, 1407. и 1408.
РАДОЈЕ, 1412.
БОГДАН, 1414. и 1421
ЂУРАЂ (ЈУРАЈ), 1419.
АНТО, узео паре на зајам 1420. г. од Добривоја Прибиловића.
ПРВИЈЕНАЦ, 1420. и 1423.
РАДОСАВ, 1422.
РАДАШИН, 1424.
РАДЕТА, трговац у Зворнику, 1425.-1429.
РАДОСЛАВ, дебитор, 1426.
РАДОЈКО, 1428.
ЈОВАН (ИВАН), 1435. и 1442. кредитор
ПАСКОЈЕ, 1435.
МИЛУТИН, 1441. кредитор.
РАДИЧ, родом из Фоче, 1443.
ГОЈКО, 1444. поротник
ТОМАШ (ТОМО), 1447. дужник.
РАДИЧ, зидар, јавља се 1453. и 1485. г. у Сребреници где ради цркву Св. Марије
РАДОВАН, 1460. рибар, дужник.
ЉУБОЈЕ из из Жупе Дубровачке, 1469. га отели власи Враговићи и продали Турцима.
ДРАГИЋ, звани ПРЕДОЈЕВИЋ, 1470. крамар (ситни трговац).
ЖИВАН, 1470.
ДОБРОСЛАВ, 1473.
ЦВЈЕТКО, 1477. и 1478. г. табернаријус (угоститељ).
РАДОЈЕ звани ДИСЦИПУЛО, 1487., 1494. и 1495., соколар
ДРАГИЋ, 1490. и 1492.
РАДАЦ, зидар, 1499. у Грахову код Котора гардио цркву св. Николе. Његов је рођак био Радивоје О., такође зидар.
ДРАГИЋ, 1503.
МАТЕЈ (МАТЕО), 1507. кредитор.
ИЗВОРИ: Есад Куртовић, Новак Мандић-Студо, Михаило Динић, Ђуро Тошић, Десанка Ковачевић-Којић и др.