Науке и научне дисциплине > Историја

Етнички идентитет муслимана у БиХ

(1/33) > >>

drajver:
Колики је апсурд данашњег бошњачког везивања свог идентитета за средњевјековну босанску државу, цркву босанску и крстјане довољно говори и то што се све то критички трпа у један идентитетски кош и крстјани, и Котроманићи, и Косаче и Павловићи и фрањевци и ислам напослијетку.

Турци, чијем су султану преци данашњих босанскохерцеговачких муслимана били одани 500 година, погубили су посљедње Котроманиће, затрли Павловиће и Косаче, и суштински уништили сво наслеђе средњовјековне босанске државе. Ништа то није сметало да се за ратну заставу од стрне бх муслимана изабере застава Котроманића. Сваке године "босански родољуби" "ходочасте" на Бобовац, величају посљедњу босанску краљицу Катарину као дио неког свог идентитетског наслеђа, а натпис на њеној надгробној плочи у Риму одише управо српским идентитетом, помиње титулу њеног оца херцега од св. Саве, помиње њену родбинску везу са "царем Стипаном" (царем Душаном).Да не помињемо да су јој дјецу Турци заробили, потурчили и да их никад више није видјела. Када се нешто такво уклеше на надгробну плочу, онда је то заиста идентитетски битно. Иста је ситуација и са надгробном плочом Радослава Павловића коју је у околини Рогатице  још 1530. године када је била читава видио Курипешић, прочитао и пренио наслов са ње, по Курипешићивеим наводима писан "српским језиком и српским словима" ,а који сав одише борбом Павловића против ислама. Е сад којом акробацијом Котроманићи, Павловићи, Косаче, које су све изгубили у борби са исламом могу постати окосница идентитета бх муслимана,а у новије вријеме и муслимана у Црној Гори, на Косову и Македонији (што је тек посебан апсурд), више је питање за теорију политичке манипулације него за историчаре или за питања идентитета.

Христифор:
Средња Босна има јаку херцеговачку досељеничку струју поготово код Хрвата. Ту се мешају икавица и ијекавица. Кисељак је ијекавица претежно,  Краљева  Сутјеска такође.  Западно  среће се икавица.

Hodidjed:

--- Цитат: drajver  Децембар 20, 2021, 10:35:48 пре подне ---Колики је апсурд данашњег бошњачког везивања свог идентитета за средњевјековну босанску државу, цркву босанску и крстјане довољно говори и то што се све то критички трпа у један идентитетски кош и крстјани, и Котроманићи, и Косаче и Павловићи и фрањевци и ислам напослијетку.

Турци, чијем су султану преци данашњих босанскохерцеговачких муслимана били одани 500 година, погубили су посљедње Котроманиће, затрли Павловиће и Косаче, и суштински уништили сво наслеђе средњовјековне босанске државе. Ништа то није сметало да се за ратну заставу од стрне бх муслимана изабере застава Котроманића. Сваке године "босански родољуби" "ходочасте" на Бобовац, величају посљедњу босанску краљицу Катарину као дио неког свог идентитетског наслеђа, а натпис на њеној надгробној плочи у Риму одише управо српским идентитетом, помиње титулу њеног оца херцега од св. Саве, помиње њену родбинску везу са "царем Стипаном" (царем Душаном).Да не помињемо да су јој дјецу Турци заробили, потурчили и да их никад више није видјела. Када се нешто такво уклеше на надгробну плочу, онда је то заиста идентитетски битно. Иста је ситуација и са надгробном плочом Радослава Павловића коју је у околини Рогатице  још 1530. године када је била читава видио Курипешић, прочитао и пренио наслов са ње, по Курипешићивеим наводима писан "српским језиком и српским словима" ,а који сав одише борбом Павловића против ислама. Е сад којом акробацијом Котроманићи, Павловићи, Косаче, које су све изгубили у борби са исламом могу постати окосница идентитета бх муслимана,а у новије вријеме и муслимана у Црној Гори, на Косову и Македонији (што је тек посебан апсурд), више је питање за теорију политичке манипулације него за историчаре или за питања идентитета.

--- Крај цитата ---

Брат Стјепана (или Стефана) Томашевића, Жигмунд Томашевић, прешао је на Ислам послије што су му брата убили Турци. Толико је тада у Босни била незаступљена самосвјесност да је можда ово најбољи показатељ ситуације сложености хисторије у Босни. Разумијем ја да се у политичке сврхе мора користити ова твоја изложба и вићење ситуације, мећутим, јасно је да то није реално стање. Нико се мећу нама не стиди хришћанске хисторије, када кажем хришћанске мислим и на крстјане, а и на католике и православце. Све је то идентитет средњовјековне Босне, а оно што ми волимо и што искрено осјећамо је ислам. Афинитет према Турцима је у народу углавном политичког карактера, јер, већих пријатеља, какви год да јесу "пријатељи" овај малобројни исламски народ у Европи нема. Европу је хисторијски одрећивала вјера, тако да се народ мора правилно политички поставити. Ми се не стидимо хришћанске Босне, али то и не значи да се идентитет треба градити само на том периоду. Вјероватно би се и Срби пагани стидили неких Срба послије, примјерице, али ето то ваљда није битно јер није записано, а ово јесте, па је сад тема разноврсних расправа.

Ojler:

--- Цитат: Hodidjed  Децембар 20, 2021, 06:33:53 поподне ---Брат Стјепана (или Стефана) Томашевића, Жигмунд Томашевић, прешао је на Ислам послије што су му брата убили Турци. Толико је тада у Босни била незаступљена самосвјесност да је можда ово најбољи показатељ ситуације сложености хисторије у Босни. Разумијем ја да се у политичке сврхе мора користити ова твоја изложба и вићење ситуације, мећутим, јасно је да то није реално стање. Нико се мећу нама не стиди хришћанске хисторије, када кажем хришћанске мислим и на крстјане, а и на католике и православце. Све је то идентитет средњовјековне Босне, а оно што ми волимо и што искрено осјећамо је ислам. Афинитет према Турцима је у народу углавном политичког карактера, јер, већих пријатеља, какви год да јесу "пријатељи" овај малобројни исламски народ у Европи нема. Европу је хисторијски одрећивала вјера, тако да се народ мора правилно политички поставити. Ми се не стидимо хришћанске Босне, али то и не значи да се идентитет треба градити само на том периоду. Вјероватно би се и Срби пагани стидили неких Срба послије, примјерице, али ето то ваљда није битно јер није записано, а ово јесте, па је сад тема разноврсних расправа.

--- Крај цитата ---

Онда се ради о томе да исламско наслеђе могу и требају баштинити само муслимани у БиХ, ако баш тако желе. Оно се никако не може наметати православнима и католицима који су остали у "вјери прађедовској" и због тога били живаљ нижег реда вековима. А у пракси се управо то дешава: званична политика БиХ покушава представити да је идентитет Босне исто што и идентитет данашњих босанских муслимана. Ако се и признаје нешто друго што није ислам, то је онда само оно што је било пре Турака, а православни и католици за време Турака као и да нису постојали. Они су, као и пред-османска хришћанска Босна, нужно зло, које се прихвата само да би се показао континуитет на територији, који на крају крајева нико и не спори. Да се може некако све то обрисати и "пресадити" ислам у Босну барем још једно седам-осам векова даље у прошлост, то би била права ствар. Овако се мора живети са чињеницом да су неки преци у једном моменту, зарад неког циља - вишег или нижег - прешли на страну окупатора и освајача. Горка је то пилула коју ваља изнова и изнова гутати, и ја разумем да то не може бити лако.

Елем, докле год Турска буде доживљавана од већине становника БиХ за највећег пријатеља, док буде жала за Османском империјом и браћом из Анадолије, Срби ту државу не могу и неће осећати као своју. За Србе су они били и остаће освајачи, окупатори и мучитељи. То је тако и ту среће нема. А и православни и католици имају право да захтевају своје на своме - на земљи на којој живе вековима. Што се пре то разуме, пре ће доћи крај овој садашњој прекодринској државној агонији.

Imoćanin:

--- Цитат: Ojler  Децембар 20, 2021, 07:48:15 поподне ---Овако се мора живети са чињеницом да су неки преци у једном моменту, зарад неког циља - вишег или нижег - прешли на страну окупатора и освајача.

--- Крај цитата ---

Зар није ово мало пресугестиван и преједноставан опис догађања у феудалном друштву? Зар нису Османлије многим потчињеним слојевима друштва омогућиле успон и донекле правну сигурност? Зар није босанска властела 3-4 генерације уназад међусобним ратовима упропастила земљу? Зар нису разне групације у влашком стаусу вјерније служили "окупатуру" него неки занатлија у чаршији? Из данашње фотелјске позиције лако је причати и судити.

 

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна