Лазаревштаци I2-PH908>FT14506>Y52621>FTB88962

[drajver]

Један занимљив нови BIGY700 резултат:

Рашић, Лазарева субота, Станичићи Жумберачки/Пећно/Крашић

Ради се о поунијаћеним Србима из Жумберка.

Припада хаплогрупи I2-Y52621.

[drajver]

Један занимљив нови BIGY700 резултат:

Рашић, Лазарева субота, Станичићи Жумберачки/Пећно/Крашић

Ради се о поунијаћеним Србима из Жумберка.

Припада хаплогрупи I2-Y52621.

Сад сам провјерио Рашића на новеле Стојића из Ћелија/Лајковац који такође слави Лазареву суботу и погодак, Рашић и Стојић дијеле чак 5 новела и формираће нову грану испод Y52621. Сваком од њих остаје по неких осам новела што ће рећи да је веза између њих средњовјековна.

Ово је заиста одличан резултат који најдиректније показује везе Херцеговина-Жумберак-Западна Србија. При томе је очигледно да је родовска слава Лазарева субота средњовјековне старости.

Подсјећам, по предању Стојићи потичу од херцеговчаког рода Ћумурија са потеза Дабар-Фатница.

[ivanc79]

Хоће ли нови резултати променити TMRCA за y52621?

[drajver]

Хоће ли нови резултати променити TMRCA за y52621?

Не вјерујем, уклапају се у постојећу шему. Само ће тај нови млађи огранак испод Y52621 вјероватно бити процијењене старости око 700-800 година.

[drajver]

С обзиром да су на FTDNA стаблу издвојили овај род, отварам тему посвећену поријеклу овог рода. Пребацићу на њу и неке претходне поруке.

Кратке информације о роду:

- крсна слава: Лазарева субота
- присуство рода: широм српске васељене, углавном динарска струја
- могућа матица рода: источна Херцеговина, жупа Фатница (подручје Гацка, Билеће и Берковића)
- старост рода: око 700-800 година
- терминални SNP-ови: FTB88962 (именујући), BY33556, FTA14901, FTB88575, FTB91083, FTB91577

Тренутно на јавним базама, овом роду припадају:
Рашић, Станичићи, Пећно/Крашић (Жумберак) BIGY700

подрод Ћумурија
Стојић, Ћелије/Лајковац (Шумадија) BIGY700
Миловановић, Дучић/Мионица (Колубара)
Живковић, Драгијевица/Осечина (Колубара)

Постоји могућност да овом роду припада и род Ступара из Босанске крајине (препорука је да ураде SNP или дубински тест)

[ДушанПан]

С обзиром да су на FTDNA стаблу издвојили овај род, отварам тему посвећену поријеклу овог рода. Пребацићу на њу и неке претходне поруке.

Кратке информације о роду:

- крсна слава: Лазарева субота
- присуство рода: широм српске васељене, углавном динарска струја
- могућа матица рода: источна Херцеговина, жупа Фатница (подручје Гацка, Билеће и Берковића)
- старост рода: око 700-800 година
- терминални SNP-ови: FTB88962 (именујући), BY33556, FTA14901, FTB88575, FTB91083, FTB91577

Тренутно на јавним базама, овом роду припадају:
Рашић, Станичићи, Пећно/Крашић (Жумберак) BIGY700

подрод Ћумурија
Стојић, Ћелије/Лајковац (Шумадија) BIGY700
Миловановић, Дучић/Мионица (Колубара)
Живковић, Драгијевица/Осечина (Колубара)

Постоји могућност да овом роду припада и род Ступара из Босанске крајине (препорука је да ураде SNP или дубински тест)

По Љуби Павловићу, Живковићи из Драгијевице припадају Аврузима:

"AVRUZI – najstariji od doseljenih porodica. Avruzi su od iste porodice od koje i kamenički Zimonjići i Zimonjići sa Gacka. Avruzi su sa Crvenog Dola na Čevu u Crnoj Gori i prvo odseljeni u Hercegovinu pa odatle došli ovde. Prezime Avruzi zadržala je porodica Ilića, dokle sve ostale su ga izostavile. Prvi Avruz se naselio u Starom Selu i Ilići su i danas tu, ali su docnije pomeštali se na jug Bojčici i uz Jadar te su tako naselili gotovo sav gornji kraj ovog sela i s obe strane reke. Avruzi su doseljeni pre prve seobe u ovo selo. Danas su Avruzi: Korkići, Andrići, Srećkovići, Jovići, Živkovići, Stanisavljevići, Jakovljevići i Ilići. Njih je 34 kuće, slave Sv. Lazara."

Знам да је следеће питање скретање са теме: Има ли тестираних Андрића из Драгијевице? Славе Ђурђиц. То је велики род који се разгранао по шабачком и ваљевском крају.

[drajver]

По Љуби Павловићу, Живковићи из Драгијевице припадају Аврузима:

"AVRUZI – najstariji od doseljenih porodica. Avruzi su od iste porodice od koje i kamenički Zimonjići i Zimonjići sa Gacka. Avruzi su sa Crvenog Dola na Čevu u Crnoj Gori i prvo odseljeni u Hercegovinu pa odatle došli ovde. Prezime Avruzi zadržala je porodica Ilića, dokle sve ostale su ga izostavile. Prvi Avruz se naselio u Starom Selu i Ilići su i danas tu, ali su docnije pomeštali se na jug Bojčici i uz Jadar te su tako naselili gotovo sav gornji kraj ovog sela i s obe strane reke. Avruzi su doseljeni pre prve seobe u ovo selo. Danas su Avruzi: Korkići, Andrići, Srećkovići, Jovići, Živkovići, Stanisavljevići, Jakovljevići i Ilići. Njih je 34 kuće, slave Sv. Lazara."

Тачно, међутим, узимајући у обзир хаплотип, славу, предање о поријеклу из истог краја Херцеговине као и Ћумурије, прилично је извјесно да и Живковићи припадају овом роду Лазаревштака I2-FTB88962. Наравно, само SNP и дубински тестови то могу и дефинитивно потврдити.