Аутор Тема: Смртност деце  (Прочитано 2860 пута)

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Смртност деце
« послато: Јун 02, 2019, 11:49:47 пре подне »
        Желим да покренем ову тему пошто сам се ових дана бавио са матичним књигама умрлих и дошао до поражавајућих података, желим да упоредим своја са сазнањима других који су се бавили са матичним књигама умрлих у другим крајевима, а и да буде за наук и опомену онима који омаловажавају медицину. Наиме имам податке за 32 члана моје фамилије који су умрли у периоду 1868-1901 и резултати су поражавајући.
        Од њих 32, 22 је умрло пре напуњене 15. године (68,75%!), четворо је доживело 60 година старости (12,5%), просечни животни век је био 21,3 године !!! Деца су већином умирала у зимским месецима од баналних болести. Онима који би доживели 15. годину просечни животни век је био 51,02 године
        Занима ме да ли је и у другим крајевима било тако ???

Ван мреже ЛукаОБ

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 227
  • G2a-L42
Одг: Смртност деце
« Одговор #1 послато: Јун 02, 2019, 12:07:21 поподне »
Код нас у Подрињу је био обичај да се име дјетету не даје прије него што не напуни 3 мјесеца, да се види да ли ће преживјети... Наравно увијек има среће у несрећи, па су у периоду од 1910их до 1948. године само три дјетета умрла у мом селу, и то два од моје прабабе која је доживјела пуне стотину двије године, и иза себе оставила 8 ћерки.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Смртност деце
« Одговор #2 послато: Јун 02, 2019, 12:36:46 поподне »
Пре 100 година је смртност деце свуда била огромна. Чак су биле ретке породице у којима ниједно дете није умрло. То је и мени било шокантно у почетку, кад сам тек почео да се бавим матичним књигама.

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 66
Одг: Смртност деце
« Одговор #3 послато: Јун 02, 2019, 12:50:08 поподне »
С друге стране, породице су имале више деце. Минимум 3, неретко и по 9-10, па се некако лакше прелазило преко таквих трагедија. У мојој фамилији неколико генерација уназад знам за само један смртни случај.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Смртност деце
« Одговор #4 послато: Јун 02, 2019, 01:11:25 поподне »
То је некада било, такорећи - уобичајено.
Узмимо за пример Вука Караџића коме је од 12-оро деце детињство преживело само двоје.
И то не у некој балканској забити, него у Бечу у првој половини 19. века.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Смртност деце
« Одговор #5 послато: Јун 02, 2019, 01:50:00 поподне »
Што се мојих предака тиче иако ми родослов почиње почетком 18.века (око 1710) валидне податке за највећи број предака имам тек од 1768.године.
Ако бих гледао своје претке до Другог Светског рата рачуница је следећа: од 74 предака њих 32-је није доживело 24.годину , а од њих 32-је њих 22-је није прешло 3 године, а њих 5-оро је умрло између 15. и 25. године живота. Просечан животни век био је 29 година за моје претке и рођаке рођене до 1945.године, а од оних који су успели да пребаце 24.годину живота њих 4-оро је умрло између 41-48.године живота, њих 2-је до 55.године живота, њих 5-оро између 63-68.година живота, њих 5-оро је доживело просечан животни век између 72-74.године живота, њих 3-је је доживело 78.годину живота а њих 4-оро је живело између 80-84 године. Најдуже је живео деда стриц Србослав (1919-2003) и то 84 године, а приметио сам да је та цела генерација укључујући његову браћу и сестре имала изузетно дугачак животни век.
Ако бих се ограничио на период испод 1910.године,односно ако бих рачунао просечни животни век својих предака без укључивања генерације свог деда и његове браће и сестара од стричева дошао бих до следећих података : Од њих 40 њих 21 није доживело 6.рођендан (њих  19 између пола године и 3 године ), између 16-25.године доживело је њих 5-оро , њих 2-је дожиело 32. годину, њих 4-оро је живело између 40-48.година, њих 5-оро између 55-67.година , а само њих троје је живело између 72-80.година. У том случају просечан животни век у периоду 1710- 1905.године био је 22,6 година најдуже је живео прадед стриц Лазар (1896-1976).

 
« Последња измена: Јун 02, 2019, 01:52:21 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • mtDNA: H1-f2d1*
Одг: Смртност деце
« Одговор #6 послато: Јун 02, 2019, 01:53:06 поподне »
"Породица је позната по великом броју рођене деце. Јован и његов син Аврам су родили укупно деветнаесторо деце." (Симић, Ж. М. "Краљевско Драгово").
Јован је мој чукундеда, а Аврам прадеда. Аврам је једина Јованова мушка линија, а од Аврама иду 3 мушке линије. Многа деца су умрла у периоду 1875-78., старости од 3 до 17 година.

Ван мреже argajl

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 33
Одг: Смртност деце
« Одговор #7 послато: Јун 02, 2019, 03:00:53 поподне »
Ево и мој случај.
Да доста деце је умирало судећи према домовницима и матичним књигама до којих сам имао увид. Према узорку мојих предака и онога чега се сећам из матичних књига око 1/4 деце је умирала (углавном у првим годинама) али некад и више. Животни век је варирао, од 40-сетак па и до 80 година.

Мој закључак је да је било тежих периода и лакших, рецимо у Војводини је доста деце умирало између 1830 и 1850. године и опет око 1880. Вероватно су епидемије биле у питању.
Оно што је вероватно додатно утицало на наше претке су сеобе, па су рецимо људи из планинских крајева пар генерација имали проблема са другачијом климом и околностима у равници.

Али нису само болести у питању. Ту су били ратови устанци, глад, недостатак основних ствари...

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Смртност деце
« Одговор #8 послато: Јун 02, 2019, 11:13:53 поподне »
По мом искуству у прављењу родослова, нешто већа половина деце је отишла прерано. Могуће је да урадим статистику али то можда и није најбитније.

Оно што би ваљало проучити, је како су се људи носили са тиме. Да ли су њихова вера и морал били другачији него наши (у просеку). Да данас некоме пострада првих шесторо деце, па тек након тога да добро крене... мислим да би у "Лази" завршио. Али тада нису. И некако ми се чини да их је мање нападао стрес него нас.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Смртност деце
« Одговор #9 послато: Јун 03, 2019, 08:31:55 пре подне »
То је био општи "тренд". Умирало се од безазлених болести, што се може видети у књигама умрлих, где често пише узрок смрти. Мојој прабаби је нпр. умрло 11-оро деце, а четворо преживело. Рекао бих да је најтежа година, а не тако давна, била 1945./46. У неким задругама се може приметити прави "помор". И после неко прича о вакцинама и њиховој штетности.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Смртност деце
« Одговор #10 послато: Јун 03, 2019, 08:40:16 пре подне »
Тешко је рећи како су родитељи доживљавали и преживљавали толика умирања своје деце, мислим да немамо много података о томе.
Ипак, имамо класичан и свима познат случај Ј. Јовановића Змаја. Њему ниједно дете није преживело, иако је сам био лекар, а чини ми се да их је имао петеро. И супруга му је умрла врло млада (док је службовао у Панчеву). Треба стога још једном прочитати збирку "Ђулићи увеоци", која је настала на тој трагедији.

С друге стране, чини ми се да је за наше сеоско становништво то било готово па нормална ствар, мада то ужасно сурово звучи. И ја сам пре доста година, кад сам први пут гледао старе матичне књиге, доживео прави шок кад сам схватио колико је деце умирало већ за прве две године живота, а онда сам схватио и једну утешну ствар, ако се тако може рећи: да наши стари нису одустајали. И тако дођосмо до једне суманутости: у време таквог дечјег морталитета Србија је, која је неколико пута била пражњена, опет постајала пуна народа, а данас, кад је морталитет у поређењу с ондашњим занемарљив, земља се празни.
Зато су ми смешни они што причу о девет Југовића доживљавају као митске бајке. Знамо сви врло добро да су жене доскора рађале и двоцифрен број деце.

Осим тога, што се тиче односа према свему овоме, дете некад није било божанство као данас. У ствари, детињство у данашњем смислу није ни постојало, о чему сведочи читава историја. Где се и кад се говорило о деци? Где су слике појединачне деце пре 19. века? Приче о деци, у којима је пре свега важно детињство? Тога једва да је било, јер је сензибилитет био другачији. Деца су добила право на јавно постојање релативно касно, и то у грађанској средини, баш онда кад их се почело рађати много мање. Дотад их просто није било на хоризонту као аутономних бића.

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 66
Одг: Смртност деце
« Одговор #11 послато: Јун 03, 2019, 09:25:28 пре подне »
Испаде да је преко пола рођене деце умирало од "безазлених" болести и да су људи до 20. века живели 30 година. Наслушао сам се пуно таквих прича и мислим да су оне поприлично препумпане.
Не треба заборавити да је висока смртност била пре свега услед ратова, па онда од њих долазе глад, стрес, живот у тешким условима уопште. Посебно овде код нас.
Истовремено слушамо како су се људи мучили да прехране породице које су у просеку имале по десеторо деце и да су стари одлазили да живе у околним засеоцима како не би сметали. Нешто ту не штима.

Погледајмо Амише у Северној Америци, имају у просеку десеторо деце и живе мање-више у истим условима и истим стилом као и у 19. веку. Њихова деца се далеко мање вакцинишу од остале америчке деце а готово да немају никаква ментална обољења нити имају већу смртност. Ја за аутизам нисам ни чуо док нисам отишао у Америку где сам сазнао да свако друго дете има неки облик менталног поремећаја. Нисам некакав антивакцинаш, не припадам ни једном табору али мислим да је мало претерано тврдити да је вакцина разлог што смо данас сви живи и здрави. А посебно ово друго.

На крају крајева, чувени вирусолог Џонас Солк, један од "очева" вакцине, написао је мало познату књигу о проблему пренасељености и заступао став да је потребна контрола популације, а као једно од решења нуди управо вакцине. Сада имамо парадокс: с једне стране свакодневно читамо о белој куги и како изумиремо јер немамо довољно деце (што и јесте истина), а с друге да је планета пренасељена. Парадокс бр. 2: вакцине су ту да нам помогну да преживимо, али истовремено служе контроли популације, не према мојим речима већ према људима као што су Џонас Солк и Бил Гејтс (причао је управо о вакцинама у Африци као начин контролисања популације).

Иначе, просечан број деце у подсахарској Африци је око десет. Званично. У државама као што је Нигерија неретке су породице са преко 20, 30 деце јер често мушкарци имају по неколико жена, иако нису муслимани. Па ти људи зато могу комотно да приуште слање половине своје деце у Европу а да број становништва и даље расте вртоглавом брзином. А Шведска са пар милиона становника и која изумире попут панди, шаље материјалну помоћ тим земљама.  :o

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Смртност деце
« Одговор #12 послато: Јун 03, 2019, 09:41:07 пре подне »
Испаде да је преко пола рођене деце умирало од "безазлених" болести и да су људи до 20. века живели 30 година. Наслушао сам се пуно таквих прича и мислим да су оне поприлично препумпане.
Не треба заборавити да је висока смртност била пре свега услед ратова, па онда од њих долазе глад, стрес, живот у тешким условима уопште. Посебно овде код нас.
Истовремено слушамо како су се људи мучили да прехране породице које су у просеку имале по десеторо деце и да су стари одлазили да живе у околним засеоцима како не би сметали. Нешто ту не штима.

Погледајмо Амише у Северној Америци, имају у просеку десеторо деце и живе мање-више у истим условима и истим стилом као и у 19. веку. Њихова деца се далеко мање вакцинишу од остале америчке деце а готово да немају никаква ментална обољења нити имају већу смртност. Ја за аутизам нисам ни чуо док нисам отишао у Америку где сам сазнао да свако друго дете има неки облик менталног поремећаја. Нисам некакав антивакцинаш, не припадам ни једном табору али мислим да је мало претерано тврдити да је вакцина разлог што смо данас сви живи и здрави. А посебно ово друго.

На крају крајева, чувени вирусолог Џонас Солк, један од "очева" вакцине, написао је мало познату књигу о проблему пренасељености и заступао став да је потребна контрола популације, а као једно од решења нуди управо вакцине. Сада имамо парадокс: с једне стране свакодневно читамо о белој куги и како изумиремо јер немамо довољно деце (што и јесте истина), а с друге да је планета пренасељена. Парадокс бр. 2: вакцине су ту да нам помогну да преживимо, али истовремено служе контроли популације, не према мојим речима већ према људима као што су Џонас Солк и Бил Гејтс (причао је управо о вакцинама у Африци као начин контролисања популације).

Иначе, просечан број деце у подсахарској Африци је око десет. Званично. У државама као што је Нигерија неретке су породице са преко 20, 30 деце јер често мушкарци имају по неколико жена, иако нису муслимани. Па ти људи зато могу комотно да приуште слање половине своје деце у Европу а да број становништва и даље расте вртоглавом брзином. А Шведска са пар милиона становника и која изумире попут панди, шаље материјалну помоћ тим земљама.  :o

Кажеш да ниси антивакцинаш а користиш управо њихове лажне аргументе.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 66
Одг: Смртност деце
« Одговор #13 послато: Јун 03, 2019, 09:44:34 пре подне »
Написане књиге и објективне статистике нису лажни аргументи.

Да разјасним, нисам ја први покренуо причу о вакцинама на теми о смртности деце (иако сам имао добар предосећај да ће до тога доћи пре или касније), и нисам уопште рекао да су вакцине зло. Само сам изнео неке контрааргументе да прича можда и није тако црнобела. То је критичко размишљање које ми је веома драго.
« Последња измена: Јун 03, 2019, 09:50:37 пре подне Гвер »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Смртност деце
« Одговор #14 послато: Јун 03, 2019, 09:53:47 пре подне »
Написане књиге и објективне статистике нису лажни аргументи.

И Деретић пише књиге. И Ћосовић.  И многи други слични тим ликовима, који у свему виде теорију завере, а аргументација им је на "тако ми Бога тако је".

Да, болести су биле безазлене са становишта данашњег поимања. И то пише у књигама умрлих, који су извори првог реда. Управо развој медицине, у оквиру чега спадају на првом месту вакцине, су допринеле смањењу смртности код деце за 1000 пута. Повећању животног века и квалитету живота. А и развоју генетике, па ми данас много више знамо о пореклу, него ико пре. Као што се оспоравају вакцине, тако се сутра могу оспоравати и генетски резултати, као део светске завере и контролисања маса.
« Последња измена: Јун 03, 2019, 10:07:39 пре подне Милош »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Смртност деце
« Одговор #15 послато: Јун 03, 2019, 10:09:08 пре подне »
Написане књиге и објективне статистике нису лажни аргументи.

Да си се заиста интересовао шта су изјавили Солк и Гејтс знао би да су причали о томе да смањење смртности вакцинисањем код деце може помоћи у контроли рађања. Друштва у субсахарсхој Африци вековима живе уз огромну смртност деце те и даље настављају да се репродукују онако како су то радили и њихови преци. Високи фертилитет био је једини начин да се гарантује продужење постојања породица. Но околности се мењају те се смртност деце и тамо смањује па смо сведоци невероватног пораста њихове популације. Нису они од јуче почели да имају много деце већ их данас много више преживљава. Но свеједно, болести и даље у тим крајевима харају и смртност деце је највиша на свету. У првих 20 земаља по смртности деце, 19 је афричких. Због тога те популације и даље настављају са праксом имања много деце, па су готово исте земље такође у топ 20 по стопи фертилитета. Но стопа смртности је ипак много мања него раније. Пре 50 година у Нигерији је умирало свако пето дете до пете године живота а данас је тај број три пута мањи. Резултат је да смо суочени са популационим бумом у Нигерији, а слично је и у суседним земљама. Оно о чему је говорио Гејтс било је то да би едукација субсахарске популације о утицају вакцина и вакцинисање њихове деце могло уверити те народе да висок фертилитет више није неопходан за преживљавање потомства, што би у крајњем водило до промене традиције имања много потомака, а тиме и до смањенја неконтролисаног раста њихове популације.
Наравно, антивакцинаши не пропуштају прилику да све обесмисле.
« Последња измена: Јун 03, 2019, 10:12:48 пре подне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 66
Одг: Смртност деце
« Одговор #16 послато: Јун 03, 2019, 11:19:24 пре подне »
Да одговорим на претходних пар коментара и онда престајем са овом темом.  :D

Мислим на књиге написане од стране људи који су промовисали вакцине као што је Солк, не на теоретичаре завере. Мада се њихове изјаве данас изврћу, као нису то мислили већ нешто друго, као Бил Гејтс заиста жели да помогне африканцима а има видео у којој све каже јасно и гласно. Када би људи заправо читали шта су ти ликови писали и критички размислили, видели би који је, да тако кажем, њихов дугорочни план. И било би јасно зашто се све ово дешава. Не само Солк. Контрола популације је један од највећих и најбитнијих агенди данашњице и мислим да ће се сви сложити да то није никаква теорија завере већ чињеница, мало ко данас не верује у пренасељеност, мањак ресурса и сл. Па и Холивуд има своје удео у томе, сваки Марвел филм има исту мета-поруку о пренасељености. Једноставно то је један вид религије секуларног друштва (уско повезан са климатскм променама и сл.) а живот у метрополама само помаже стварању таквог увида који је ипак лажан. Најјаче ми је кад људи кажу да су то теорије завере и глупости а ти ликови сами пишу књиге у којима предвиђају будућност више стотина година. Па прочитајте шта је социјалиста и члан краљевског друштва Херберт Велс мислио и писао о Словенима 1914. у Ослобођеном Свету. Земља примитивних сељака и последњи отпор глобалној револуцији и стварању технократске глобалне владе коју је он отворено прижељкивао. А премијера Словена назива Пестић, од енглеске пест - штеточина.

Или читајте Жак Валеа, (један од Макронових ментора иначе) и како описује човека будућности, члана глобалне касте обескорењених хипер-номада без културе и нације, чији је цео живот и идентитет спакован у смартфону. то је писао пре много година а данас се остварује. Када би људи знали да су корени планираног родитељства у британским еугенистичким друштвима из којих је проистекла и идеологија биолошког расизма Трећег Рајха и да су након рата само променили назив јер је еугеника "на лошем гласу", да данас у Америци постоје покрети који се отворено залажу за мање деце зарад спречавања климатских промена, да је плодност људи у 20. веку опала и преко 50% а да је све наводно случајно...

И на крају ћу ја само испасти теоретичар завера и параноид а само износим чињенице. У целој тој причи и вакцина има свог удела. Не мислим да су све вакцине лоше, и ја сам редовно вакцинисан и моја деца ће ипак бити вакцинисана. Али зашто је табу причати отворено о стварима?

Елем да се вратим на тему. Људи који тврде да је живот пре 20. века и вакцине био само депресивни колаж очаја и смрти ипак претерују. Људи умиру масовно и данас од многих обољења које ће можда једног дана бити бесмислене.  Не мислим да је већи број деце раније био само због наводног повишеног ризика од ране смрти. Друштво је било окренуто породици а не толико индивидуи као данас. Породица је била једна јединица, нуклеус, данас је сваки члан породице понаособ јединица за себе. Прва Божја заповест је била "рађајте се и множите", а то што је то данас највећи табу и што породице са 9-10 деце излажемо јавности преко медија као какве циркуске фрикове и судимо им као да су криминалци, само показује у каквом духу времена живимо.

А људи су заиста раније лакше прелазили преко смрти, не само деце већ било чије смрти, пре свега због дубоке религиозности.

Извињавам се ако сам упропастио тему, није ми била намера тако да ћу престати са овим.
« Последња измена: Јун 03, 2019, 11:23:35 пре подне Гвер »

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Смртност деце
« Одговор #17 послато: Јун 03, 2019, 12:13:28 поподне »

У књизи где су записани и моји преци записана је и породица која се угасила. Трећа колона означава колико су живели /година/месец /дан

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Смртност деце
« Одговор #18 послато: Јун 03, 2019, 07:22:01 поподне »
Извињавам се ако сам упропастио тему, није ми била намера тако да ћу престати са овим.

Ниси упропастио тему нити има потребе да се извињаваш. То што немаш поверење у садржај вакцина које се данас увозе не значи да оспораваш концепт вакцина што си уосталом јасно и рекао:

Не мислим да су све вакцине лоше

До тренутне ситуације у којој велики број родитеља не вакцинише своју децу је довело понашање власти током фамозне епидемије свињског грипа 2009. и 2010. године. Следећи догађаји из тог периода су "најзаслужнији" за то што велики део народа више нема поверење у наш здравствени систем када је у питању вакцинација:
1. Епидемиолог Предраг Кон тада три месеца није силазио са ТВ екрана убеђујући народ да се вакцинише. Једном приликом је у Утиску недеље на питање водитељке да ли је медијска хистерија око вакцинације против свињког грипа мотивисана профитом фармацеутских компанија то оправдао следећом реченицом: "Да, али фармацеутске компаније су уложиле доста новца у те вакцине.". Скоро нико се није вакцинисао упркос апелима "струке" на коју се поред "науке" Блиц и слични таблоиди често позивају, јер је свакоме било јасно да је у питању чист финансијски интерес.
2. Тадашњи министар здравља Томица Милосављевић је на питање новинара шта ће радити са неупотребљеним вакцинама против свињског грипа којима је истекао рок, мртав 'ладан одговорио да ће бити продате афричким државама. Дотични је ваљда желео да покаже како брине о буџету, али је превидео логичан закључак који се сам намеће: ако ми извозимо смеће од вакцина у Африку, зашто би било ко веровао да колонијална управа која влада Србијом увози квалитетне вакцине?
3. Медији су непрестано манипулисали бројем жртава међу којима је било и оболелих од рака и других најтежих болести избегавајући да спомену чињеницу да је број особа озбиљно нарушеног здравља које сваке године умру од обичног грипа на сличном нивоу.

Поверење се тешко стиче, а врло лако губи. Нити је неко кривично одговарао за очигледну корупцију везано за вакцине свињског грипа (обојица поменутих актера су једино били испитани у својству грађана), нити је држава барем признала своју одговорност. Чак шта више, чувени др. Кон се поново после неколико година паузе стидљиво јавља да поново изнесе своје цењено мишљење. Тако да уопште не чуди што су многи постали неповерљиви, а држава изгубљено поверење сигурно неће вратити претњом одузимања деце, већ обнављањем домаће производње вакцина на Торлаку. Али онда је знатно теже уградити се, тако да ништа од тога...

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Смртност деце
« Одговор #19 послато: Јун 04, 2019, 08:49:15 пре подне »
Испаде да је преко пола рођене деце умирало од "безазлених" болести и да су људи до 20. века живели 30 година. Наслушао сам се пуно таквих прича и мислим да су оне поприлично препумпане.
Не треба заборавити да је висока смртност била пре свега услед ратова, па онда од њих долазе глад, стрес, живот у тешким условима уопште. Посебно овде код нас.
Истовремено слушамо како су се људи мучили да прехране породице које су у просеку имале по десеторо деце и да су стари одлазили да живе у околним засеоцима како не би сметали. Нешто ту не штима.

Погледајмо Амише у Северној Америци, имају у просеку десеторо деце и живе мање-више у истим условима и истим стилом као и у 19. веку. Њихова деца се далеко мање вакцинишу од остале америчке деце а готово да немају никаква ментална обољења нити имају већу смртност. Ја за аутизам нисам ни чуо док нисам отишао у Америку где сам сазнао да свако друго дете има неки облик менталног поремећаја. Нисам некакав антивакцинаш, не припадам ни једном табору али мислим да је мало претерано тврдити да је вакцина разлог што смо данас сви живи и здрави. А посебно ово друго.

На крају крајева, чувени вирусолог Џонас Солк, један од "очева" вакцине, написао је мало познату књигу о проблему пренасељености и заступао став да је потребна контрола популације, а као једно од решења нуди управо вакцине. Сада имамо парадокс: с једне стране свакодневно читамо о белој куги и како изумиремо јер немамо довољно деце (што и јесте истина), а с друге да је планета пренасељена. Парадокс бр. 2: вакцине су ту да нам помогну да преживимо, али истовремено служе контроли популације, не према мојим речима већ према људима као што су Џонас Солк и Бил Гејтс (причао је управо о вакцинама у Африци као начин контролисања популације).

Иначе, просечан број деце у подсахарској Африци је око десет. Званично. У државама као што је Нигерија неретке су породице са преко 20, 30 деце јер често мушкарци имају по неколико жена, иако нису муслимани. Па ти људи зато могу комотно да приуште слање половине своје деце у Европу а да број становништва и даље расте вртоглавом брзином. А Шведска са пар милиона становника и која изумире попут панди, шаље материјалну помоћ тим земљама.  :o

У Земуну се није прегањало са Турцима, па је смртност свеједно велика.

Амиши су тачкица у вакцинисаном "океану", и тиме су безбедни. Свакако да помаже то што имају мало додира са околином, али биће да је њихов начин живота превише строг. Да их се пошаље у предео где маса није вакцинисана... друга прича.

Бил Гејтс није "говорио о вакцинама". То је таблоидна измишљотина и глупост. То је извучено из једног полусатног говора. Првих 2-3 минута је само напоменуо више тема на којима би требало да се ради и у једној реченици само "да треба да се ради на бољим вакцинама". Преосталих пола сата је говорио о томе да у Русији праве нуклеарни реактор који може да користи и гориво које није сасвим чисто, сто посто, и да је такав процес омогућава да се искоришћено гориво из садашњих нуклеарних централа искористи у новој врсти електрана и тиме нас у потпуности лиши нуклеарног отпада из електрана.

Што се тиче поремећаја... Ми смо оно што поједемо. Америчка деца увелико једу гмо биљке и једу слатко и у слатком и у сланом. Не умеју да разликују укусе, слаба им је концентрација, нервозни су итд. Рађено је истраживање где је једна група јела глупости као и обично а друга је јела класично, кувано. Друга група је била боља у школи, мирнија, успешнија... све нај нај.
У некој другој прилици сам чуо да чак сам гмо не мора обавезно да буде тако грозан, али да је грозно оно чиме га прскају. Наравно, немам поверења у компаније које праве гмо биљке, али би прскање могло да буде другачије, не видим разлога да не би могло. Свеукупно, гмо је направљен да би се добијало много више, а то није постигнуто. Више јесте, али ништа посебно. Поготово што сваке сезоне мора да се купује семе испочетка. Ту већ вришти реч "интерес".