Антрополошки тип старих Словена није сасвим поуздано утврђен. Сигурно је само, да смо у већини раније били долихокефали и да смо имали претежне особине нордиске расе. За тачније податке недостаје поуздан материјал старих словенских гробова и ископавања уопште. Дунавске Словене описују византиски писци као високе и јаке људе; сам цар Маврикије чудио се једном приликом величини њихових телеса и развијености удова. Прокопије вели за њих, да им је боја косе била риђа. То потврђују и неки арапски писци, који Словене уопште приказују као румене и са русом косом. Један арапски писац био је чак и сам прозван Словеном, што је био израстао, светле косе и модрих очију.
Плави тип људи, међутим, није само карактеристика Словена, него северних народа уопште. Занимљиво је, да Илијада извесне грчке јунаке, као Ахила и Менелаја, приказује исто као плаве људе. Мешања с другим народима, који су прелазили као мање или више стални елеменат преко Балкана, изменила су знатно антрополошка обележја старијих раса и учинила и њих, као и у осталом и све друге народе у Европи, занимљивом смесом њихова физичког промета.
Наши крајеви нису довољно и систематски испитивани у погледу антрополошких особина, али се на основу досадашњих проучавања даде несумњиво утврдити, да је данас у многим областима код нас плави, односно светли, тип мање заступљен од тамног. За Херцеговину, на пример, долази само 6.11% са светлом бојом лица, а 42.22% са светлом бојом очију; у Боки 5.99% са светлом бојом косе, а 32.71% са очима угасите боје. Међутим, на основу проучавања у Антрополошкој секцији загребачког Социолошког Друштва (истина, на малом броју лица) налази Б. Зарник, да међу децом словеначког порекла "сасвим тамне пигментације уопће нема, а свјетлокосих и модрооких има 48% (Хрвати 33.7%).
Локални утицаји и везе са становништвом непосредних суседних области учинили су да се ранији наш тип асимиловао новим на Балкану специјално динарско-јадранским. Словеначке лобање, опет, с обзиром на њихов потиљак, ближе су тиролским алпско-германским него чешким, исто као и с обзиром на њихову брахикефалију (53.4% код Словенаца, 53.5% код Тиролаца). По проучавањима В. Лебцелтера светле очи међу Словенцима уопште превлађују; проценат њихов износи 52-58%. У Србији је проценат 48.5%, у Хрватској 49.2%. Тамна комплексија превлађује у западној Босни и Херцеговини са 52-55%, а у далматинском Загорју износи чак 63%. К. Дрончилов тврди за маћедонске Словене, да су 54.8% тамних очију, 55.6% тамно-кестењаве боје, а да је људи риђе косе само 0.6%.
Ј. Ердељановић налази, да је код Јужних Словена најмногобројније заступљена источно-европска раса, са плавом комплексијом, данас брахикефалним обликом главе, округлим лицем, подебелим (често мало угнутим) носом и са осредњим растом. "Има код Јужних Словена целих оаза, у којима је становништво још већином одржало плаву и отворено-смеђу комплексију и припада највише источно-европској а мањим делом нордоидној и нордиској раси. Такве сам оазе налазио у североисточној Србији, у Повардарју и код Хрвата у Загорју и у Туропољу."
Друга, веома многобројна раса код Јужних Словена јесте динарска или јадранска. Њени припадници имају црномањасту боју, високу лубању "са готово стрмим потиљком", брахикефали су; карактерише их још дуго, уско или овално, лице, повијен, орловски нос, окоштост и висок стас. "Поменути јако издужени облици главе и тела чисто нам нехотично изазивају утисак, да је ова раса постала у неким врло високим планинским пределима, где је вековно напорно пењање и силажење по стрмим странама приморавало мишиће на јаке покрете. Она је заиста и данас у Европи распрострањена поглавито по планинским пределима. Сматра се да је најчистија у Босни са Херцеговином, у Црној Гори, у Далмацији и у Хрватској, и да је има и међу Словенцима."
Монголоидни елементи унесени су у наш народ преко многих хунско-монголских племена, која су живела међу Словенима, као што беху Хуни, Обри, Бугари, Мађари, Кумани, Печењези, Татари и Турци.
(Владимир Ћоровић, Историја Срба)
Дунавски Словени су били углавном риђи, а не плави. Сва је прилика да је то последица мешања са другим расама тамније комплексије, Динарцима, Медитеранцима, или евентуално Алпидима.
Постоји још један расни тип чија је основна карактеристика риђа коса, а то је Келтик-Нордид који је управо и настао мешањем Нордијаца, Динараца и Медитеранаца.
