Аутор Тема: Развој српског језика кроз историју  (Прочитано 15527 пута)

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 740
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #100 послато: Јун 19, 2023, 02:18:59 поподне »
Таман се навикох на Невског и Сунца кад ето нови ;D.Замало да завршим код супруге на ортопедији од саплитања од силних јусова, мјаких и твердих знаковах и наравоучешњејших ...шта већ умопитованија. ;) Мала шала. Само напред братијо (и сестре).
П.С. Што баш ,,Свастика" -назив за најлепши род, а не за ташту? ::)

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1140
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #101 послато: Јун 19, 2023, 07:06:31 поподне »
За оне койи не умѣйу разликовати русовштину од нашега йезика, ево два примѣра русовштине:

"Прошле године сам устао из кревета и отишао на посао." - На чистом србском (без рускога утицая) се то каже овако: "Прошле године устадох из кревета и отиђох на посао".

Коришћење глаголских придѣва за доживљене радње койе немайу никакве везе са садашњошћу је особина прѣузета у славено-сербски из рускога йезика. И коя оста до дан-данас, никада йе се не ослободисмо.

"Здраво, Драгана" умѣсто србскога "Здраво, Драгано".

И ова особина рускога (непостояње зватељнога падежа) улази у наше йезик посрѣдством мѣшовитога славено-сербскога. Наравно, из рускога.

Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 676
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #102 послато: Јун 19, 2023, 08:46:35 поподне »
За оне койи не умѣйу разликовати русовштину од нашега йезика, ево два примѣра русовштине:

"Прошле године сам устао из кревета и отишао на посао." - На чистом србском (без рускога утицая) се то каже овако: "Прошле године устадох из кревета и отиђох на посао".

Коришћење глаголских придѣва за доживљене радње койе немайу никакве везе са садашњошћу је особина прѣузета у славено-сербски из рускога йезика. И коя оста до дан-данас, никада йе се не ослободисмо.

"Здраво, Драгана" умѣсто србскога "Здраво, Драгано".

И ова особина рускога (непостояње зватељнога падежа) улази у наше йезик посрѣдством мѣшовитога славено-сербскога. Наравно, из рускога.

Језици се мењају. У савременом разговорном руском језику млађи људи користе вокатив: Саш, дай книгу (Саша, дај књигу). Или: Неш, я тебе позвоню позже (Нешо, позваћу те касније)...
О овој појави вокатива у руском језику, руски лингвисти пишу већ годинама. И једног дана ће то постати норма.

Док се у српском језику вокатив губи. Погледајте имејлове, текстове у новинама, на Интернету.
 "Поштована Драгана"...., "Поштовани Драган, пишем Вам у вези...."...у "Политици" излазе чланци новинара Политике: обраћање Брнабић остало је без одговора....Позвали су Брнабић, али она није одговорила.... (или слично)....
Недавно сам био  насловио један имејл са "Поштована Сузано", жена ме је позвала након тога да се распита из којег сам то краја где се тако "архаично" говори...
 Мегатрендови су то.... 
« Последња измена: Јун 19, 2023, 09:01:35 поподне Небо_Сав »

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1790
  • I-A1328
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #103 послато: Јун 19, 2023, 11:59:18 поподне »
Као свјестан љубитељ познања језика, не залажем се за демонизацију било чије оставштине. Доиста турски изрази дају нашему језику неку посебну ћуд,  а русски језик, иако се је лишио помоћнога глагола, аориста и вокатива у својим изражајним способностима и научничкој лексици моћнији је свакога другога словијенскога језика и што је најљепше има свој домаћи младежни сленг те није приморан црпјети из англосаксонскога свијета. Стога заслужује поштовање.
Једино благо које краси наш мали србски језик је његова епика. Највећи драгуљ изражајне моћи су пак говори зетских и брдских племена којима се примичу сусједни источно херцеговачки, а највећи бисер архаичне граматике су западнобосански говори што ијекавски, што икавски. Тијем се ја и водим те из њијех црпим, да свакому сочим (презентујем) избор. Нека зна и турско и њемачко и латинско, јере ваља то - свијетско је - али нека ми брат и братучед имају и своју дику из старине и своју дједовину, када рсне, ја ћу му од тијех умрлина сачувати и ускрснути што се да, а што се не да, нека почива у миру; не мора се користити, али нека му има споменик да је био. Није згорега знати своје старе. Слаже ли се иједан брат? 
« Последња измена: Јун 20, 2023, 12:00:54 пре подне сɣнце »
Најдеш ли се у њекој великој биједи,
не реци "Свевишњи, имам велику биједу!"
реци "Биједо, имам великога Свевишњега!"

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 676
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #104 послато: Јун 20, 2023, 10:33:21 пре подне »
Као свјестан љубитељ познања језика, не залажем се за демонизацију било чије оставштине. Доиста турски изрази дају нашему језику неку посебну ћуд,  а русски језик, иако се је лишио помоћнога глагола, аориста и вокатива у својим изражајним способностима и научничкој лексици моћнији је свакога другога словијенскога језика и што је најљепше има свој домаћи младежни сленг те није приморан црпјети из англосаксонскога свијета. Стога заслужује поштовање.
Једино благо које краси наш мали србски језик је његова епика. Највећи драгуљ изражајне моћи су пак говори зетских и брдских племена којима се примичу сусједни источно херцеговачки, а највећи бисер архаичне граматике су западнобосански говори што ијекавски, што икавски. Тијем се ја и водим те из њијех црпим, да свакому сочим (презентујем) избор. Нека зна и турско и њемачко и латинско, јере ваља то - свијетско је - али нека ми брат и братучед имају и своју дику из старине и своју дједовину, када рсне, ја ћу му од тијех умрлина сачувати и ускрснути што се да, а што се не да, нека почива у миру; не мора се користити, али нека му има споменик да је био. Није згорега знати своје старе. Слаже ли се иједан брат?
Потписујем.

Цитат
...а русски језик, иако се је лишио помоћнога глагола, аориста и вокатива у својим изражајним способностима и научничкој лексици моћнији је свакога другога словијенскога језика и што је најљепше има свој домаћи младежни сленг те није приморан црпјети из англосаксонскога свијета. Стога заслужује поштовање.

Ово потписујем још једном.  Руски језик  је настао природном симбиозом црквенословенског и народног језика (процена руских лингвиста је да је реч о приближном односу 50-50%), под окриљем јаке централизоване државе и школских и научних институција, и богате литературе.

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1790
  • I-A1328
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #105 послато: Јун 26, 2023, 04:04:53 поподне »

Коришћење глаголских придѣва за доживљене радње койе немайу никакве везе са садашњошћу је особина прѣузета у славено-сербски из рускога йезика. И коя оста до дан-данас, никада йе се не ослободисмо.


Партениј Павловић је духовник, мудрољубац и инок бугарскога потијекла у служби србске цркве, за језикословље значајан по том, да је први писао на бугарском народном језику.
О употреби описних л-облика с помоћним глаголом или без њега ( +aux vs. -aux) у његових дјелијех постоје радови.

Један од њих је овај

https://web.archive.org/web/20200225053025/https://www.zora.uzh.ch/id/eprint/113115/1/Sonnenhauser-A%20_Final__Balkanistica%2029_proof.pdf

За разлику од русскога језика, -aux л-облици у бугарском и србском имају различиту улогу неголи +aux облици, стога не проистичу из пустога опонашања русскога језика, но вуку своје коријење од самих почетака тих језика. Не поричем паке, да постоје писаоци градске трсе ( трса = тур. сој ) који су опонашајући русски покрој (=енг. стил) своја дјела довели до изопачења, али то се не може рећи за силна народна дјела, понајбоље свједоке чистога србскога народнога језика. Залажем се за његу аориста, али нећу бити мати која превише штити једно дијете, а друго пак запоставља и одвргава само јер свише личе очевој страни.

Наводим кључно:

The time span between the late 17th and the late 19th century constitutes a remarkable period in the history of Balkan Slavic on its way to the later literary and standard languages. Documents dating to this period exhibit a change in linguistic structure with the increasing replacement of Church Slavonic by the vernacular.  Regards the functionalisation of the presence vs. omission of the 3rd person auxiliary with the l-periphrasis...

D’omina’s (1970) analysis and the examples cited above indicate that +aux forms
are not used as a narrative tense in these texts, whereas -aux forms certainly do
appear in narrative contexts. This suggests that in the damaskini of the 17th and
18th century, the l-periphrasis did not (yet) function as a general past and that the
role of the auxiliary consisted of anchoring some previous event to a present point
in time (actual present in the case of dialogues; textual present in the case of
subordination). Its omission allowed for the de-anchoring from the primary point
of orientation and thereby opened up the possibility of these forms being used in a
sequence of events (cf. also Dickey 2013).

What the data also show is that -aux forms do not code notions like
renarrative or non-witnessed. Both are possible interpretations, triggered in specific
contexts.

The excerpts from Sofronij Vračanski’s Nedelnik and Pop Punčo’s Sbornik in (13)
and (14), which both tell the Văzdiganieto na čestnyi krăstъ, illustrate that one and
the same story may be presented using different verbal categories: -aux in the
Nedelnik and aorist in the Sbornik. This difference is found not only in the excerpts
presented here but characterizes both texts in general.

What is observed here is the usage of mainly -aux forms, with the insertion of a sequence
of aorists (underlined) when it comes to describing the motivation for Matthew to
arrange his gospel exactly the way he did.

That -aux forms anchor the narration to a character in the text and not to the
narrator is also suggested by example (27) (= (4a), above), wherein the adverb
davno can only refer to the subject of the matrix clause, but not to the narrator:
 I taka se pom(o)li i naděeše se na b(og)a, davno vidělь někogy
togova čl(ově)ka (Trojanski , 262/177).
‘And so he prayed and hoped to God that somebody might have
seen that man.’

Whereas the present and imperfect forms (čini, směšjiuva se, xody, dosažda,
plakaaxu) give a description of the situation, the -aux forms narrate events from a
perspective different from the narrator’s
, while the +aux form e mučilь indicates
the relevance of the torturing to the narrator’s time of utterance. Example (28) also
shows that the point of view specified by -aux forms may be left unspecified and
be simply that of some “non-narrator’s.”







Најдеш ли се у њекој великој биједи,
не реци "Свевишњи, имам велику биједу!"
реци "Биједо, имам великога Свевишњега!"

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 917
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #106 послато: Август 11, 2023, 03:20:06 поподне »
Било би лепо када би ми имали сличне канале са читањем средњовековних српских  списа.

https://www.youtube.com/@PiersPlowmanB/videos

Ван мреже Iєшα Влɑкчɑнин

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 176
  • Iєшић Н. Симoнов (1795.−1853.) издαнαк
    • Kotraža sajt
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #107 послато: Август 29, 2023, 05:58:48 поподне »
Језици се мењају. У савременом разговорном руском језику млађи људи користе вокатив: Саш, дай книгу (Саша, дај књигу). Или: Неш, я тебе позвоню позже (Нешо, позваћу те касније)...
О овој појави вокатива у руском језику, руски лингвисти пишу већ годинама. И једног дана ће то постати норма.

Док се у српском језику вокатив губи. Погледајте имејлове, текстове у новинама, на Интернету.
 "Поштована Драгана"...., "Поштовани Драган, пишем Вам у вези...."...у "Политици" излазе чланци новинара Политике: обраћање Брнабић остало је без одговора....Позвали су Брнабић, али она није одговорила.... (или слично)....
Недавно сам био  насловио један имејл са "Поштована Сузано", жена ме је позвала након тога да се распита из којег сам то краја где се тако "архаично" говори...
 Мегатрендови су то....

Gubljenje vokativa u srpskom jeziku je, sasvim sam siguran, posledica evropske (engleske) vesternizacije i velikog upliva anglizama...

Zanimljiva je priča o ovom jezičkom primeru sa ženom imena Suzana.

Da ne znate uzgred, gde se nalazi tema imena tipa - Naučite da čitate srednjevekovne izvore?
Jednom sam je video i više ni jednom od tad.
Симєуновић Хαџи−Пαвлов (Iєлисиȋє ?) „Iєшα“, жєњєн Н. Н., ȋє прαрoдитєљ Микићα /Хαџићи/, α Смиљαнић Тєодоров „Тошов“ (Iєлисиȋє ?) „Iєшα“, жєњєн Ружицом – Милαновићα /Тошићи/. Новαковић I. (Iовαн ?), жєњєн Пєтровић Мαриȋом, ȋє прαрoдитєљ Мαрковићα и Iαнковићα /Новɑковићи/. Iєшић Новɑков Симон – „Iєшɑ“, жєњєн Милєнoм, ȋє прαрoдитєљα Iєшићα, Кулић (Iєлицин ?) „Iєшин“ издαнαк.

Iєшα Влɑкчɑнин.

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1790
  • I-A1328
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #108 послато: Октобар 04, 2023, 03:19:40 поподне »
До XII вијека постоја један говор, предтеча свијех говора, којино се сада у науци зову штокавскијеми. Послије XII вијека сваки његов крај проходи свој пут малијех измијена. Највећи слој измијена обиљежио је средњи предио, док су окрајњи предјели дуго одолијевали новијем измјенам. Један од окрајњих штокавских говора је славонски говор села Сиче. Слушајућ тај говор и пјесму им чини ми се, да сличе простору Баније и Подкозарја лише немајућ онога слоја који је заједнички Подкозарју и Лици. Ово је један од риједких приказа њихова говора који је по обиљежијам си веома неизмјењен, чувајући увелико црте старога штокавскога говора, зашто ће поњекога и напоменути на говоре њекијех крајева Црне Горе.

<a href="https://www.youtube.com/v/sb-j-Ki0TQs" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/sb-j-Ki0TQs</a>
https://www.youtube.com/v/sb-j-Ki0TQs

Најдеш ли се у њекој великој биједи,
не реци "Свевишњи, имам велику биједу!"
реци "Биједо, имам великога Свевишњега!"

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 740
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #109 послато: Октобар 04, 2023, 04:18:06 поподне »
Ranije sam na temi postavio pitanje o nepromenjenom jatu u valjevskom kraju po Ivicevoj karti. S obzirom da mi je majka iz tog kraja,doduse nesto severnije, nisam uspeo da.razlucim to od ekavice. Mislim da je Selakovic poslao neki snimak valjevskog govora,ali ni tu  nisam video neku razliku. Medjutim,sinoc na nekoj proslavi sedim i pricam sa covekom rodjenim Valjevcem. U jednom trenutku mi se cinilo da prica cas ekavski,cas ijekavski. Nesto izmedju  E i I . Kao da ijekavac na silu prica ekavski i obrnuto. ;D

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 80
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #110 послато: Јануар 22, 2024, 09:03:08 пре подне »
Ово потписујем још једном.  Руски језик  је настао природном симбиозом црквенословенског и народног језика (процена руских лингвиста је да је реч о приближном односу 50-50%), под окриљем јаке централизоване државе и школских и научних институција, и богате литературе

Како је изгледао говорни руски пре управопишења руског језика?

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 80
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #111 послато: Јануар 22, 2024, 09:07:24 пре подне »
Gubljenje vokativa u srpskom jeziku je, sasvim sam siguran, posledica evropske (engleske) vesternizacije i velikog upliva anglizama...

Zanimljiva je priča o ovom jezičkom primeru sa ženom imena Suzana.

Da ne znate uzgred, gde se nalazi tema imena tipa - Naučite da čitate srednjevekovne izvore?
Jednom sam je video i više ni jednom od tad.

Скроз сам сагласан и слажем се. Наравно да је западни уплив у питању. Јербо Срби само одатле и купе...

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 80
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #112 послато: Јануар 22, 2024, 09:11:15 пре подне »
Ranije sam na temi postavio pitanje o nepromenjenom jatu u valjevskom kraju po Ivicevoj karti. S obzirom da mi je majka iz tog kraja,doduse nesto severnije, nisam uspeo da.razlucim to od ekavice. Mislim da je Selakovic poslao neki snimak valjevskog govora,ali ni tu  nisam video neku razliku. Medjutim,sinoc na nekoj proslavi sedim i pricam sa covekom rodjenim Valjevcem. U jednom trenutku mi se cinilo da prica cas ekavski,cas ijekavski. Nesto izmedju  E i I . Kao da ijekavac na silu prica ekavski i obrnuto. ;D

Ја бих претпоставио да и јесте тако. То је колико ја знам додир источнохерцеговачког ијекавског са шумадијско војвођанским екавским. Неће нагласити то ИЈе, то ће више бити неко иЕ са јачим Е него и али призвук и се ос(и)ети. Не верујем да је то непромењени јак. Само поекављена ијекавица

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 80
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #113 послато: Јануар 22, 2024, 09:13:08 пре подне »
Ја бих претпоставио да и јесте тако. То је колико ја знам додир источнохерцеговачког ијекавског са шумадијско војвођанским екавским. Неће нагласити то ИЈе, то ће више бити неко иЕ са јачим Е него и али призвук и се ос(и)ети. Не верујем да је то непромењени јак. Само поекављена ијекавица

Иначе зашто се уопште ваљевски и колубарски говори сврставају у шумадијско-војвођанске када бих ја који одраста на споју оба, радије бих га сврстао у источнохерцеговачки? Нагласак је например, потпуно такав. Ваљевци не причају нарочито различито од Ужичана, Чачана...

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1790
  • I-A1328
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #114 послато: Јануар 22, 2024, 02:07:06 поподне »
Постоји биљка Calluna vulgaris по народски звана вријес, чес. vres, рус. вереск. Од веја те биљке су се врсле метле. Врсти значи везати влакна нпр. конопље тако да се добије дебље уже. Зато и бугари кажу врска за везу, а ми зовемо враз или вријесло узицу на посуди о коју се она вјеша. Када се навилци сијена у стогу увезују тако да чине становит стог то се зове вршити сијено, а значи потање увезивати. У неким говорим народ хоће бркати в и м, паке из гувно, Вњетци и справити учине гумно, Мљетци, спремити. Тако исто врс преврну на мрс, па тако и данас остане најпознатије мрсити иако је правилније рећи врсити.
Најдеш ли се у њекој великој биједи,
не реци "Свевишњи, имам велику биједу!"
реци "Биједо, имам великога Свевишњега!"