Неколике ријечи из ријечника говора Косова и Метохије, Глише Елезовића
1.
ано̑ узв. него што, дакако : — Је ли сиро̏ма тај чо̏век? —
Ано̑, врло је сиро̏ма.
2.
ано̑ да, у ироничном смислу. Неко другоме нешто прича, овај томе не верује и ту своју неверицу изражава ругајући се по мало :
Ано̑ , пона̑да̑ј се!
У другим крајевима ову је улогу преузело турско "јок", па веле "јок вала". У чешком "ано" значи "да".
а̏л 1. у значењу или :
А̏л да да̑м,
али на опу̏ти опа̑нце. Али има значење или и у Приморју, у Словеначком или у русским говорима.
ба - узв. у знак потврде што да не, како не, без сумње : — Оће̏ш ли мусафи̏ре? — Оћу
ба̑ !
2. ба̏ узв. за изрицање сумње, за одрицање : Да л је доша̏о! — Ба̏ ..., забора̏вијо је, ви̏дећеш.
3. ба̑ узв. садржи чуђење и помало ироније : Ба̑ , кад не̑ће он, ја ку̑ј ће! — Ба̑ , њего̏во госпо̏сто не може да поднесе̑ то.
У првом значењу се употребљава и по Босни. У чешком и словачком ба значи 1. чак. 2. усиљава речено ( indeed)
https://cs.bab.la/slovnik/anglicky-cesky/baОд исте ријечи с додатком -же које је преглашено у -ре настало је баре > бар, којему је синоним балканизам макар. На Косову се каже
баре или некада
бере.
бад,
бадаљ - палица са гвозденим шиљком као копље. Деца су при клизању на санкама и кајицима употребљавала два бада, у свакој руци по један и помоћу њих су убрзавали клизање.
ба̏ка , бакуша ж. — мјесто (биљега) са којега се баца камен. — Бацај камен са баке, не престапај.
безочан - безобразан
белача - ракија
белега - значка, марка, етикета; означена мета, циљ
белце - белак, бело јајета
бес - демон, ђавао; Кој ти је бес! = који ти је ђав'о! ( у другим словенским језицима бес исто значи демон )
благодат божи - тиха и користна дробна киша
благота - бели смок, добра змија
Бог >
за бога = врло радо, и те како;
ни за бога = ни за живу главу;
на бога = срећом;
бога ми = кунем се;
бог ме = категоричко тврђење;
бог зна - чини ми се, веле, тако кажу;
бора̏вит , бора̏вим несвр. борити се, рвати се, сносити, трпети : Не могу да бора̏вим више = Не могу то више трпјети.
бо̑рват се , бо̑рвам се несвр. борити се, мучити се : Бо̑рвам се каи во̏да бре̏говима.
бра̑в , а м. , бра̄ви̑ ген. мн. овца у опште, посебно пак ован
бр̏го прил. брзо - У̏ брго да̄на̑ ћеш му чу̏т гла̑с. — Бр̏го зо̑вните по̏па.
бри̏жит , бри̏жим несвр. бринути, бригати : Он та̏мо бри̏жи за ова̏мо.
бритва - оно за што се турски рече чакија
бусат се - мучити се ни за шта
вага̑н - 1. заструг, дрвени суд са заклопцем у коме се носи сир, кајмак или пребрани пасуљ, кад се иде на пут . — 2. дрвени суд са заклопцем у ком се чува, млевена кава или жито
ваља̑ће , а ср. употреба, служба : Није за ваља̑ће.
варе̑н , варе̏на , варе̏но прид. кухан ; од ва̄ри̏т : Нава̄ли̏јо све̑т кај на варе̑н гра̏(х)
ва̏риво , а ср. количина животних намирница колико је довољно да се настави за једно кување : Једно ва̏риво пасуља.
Упореди: вареника - кухано млијеко; варјача - велика лажица за кухање; руски повар = кухар.
ведри̏ца , е ж. дрвени суд нарочитог облика у који бачица музе стоку . Упореди руски ведро = кова, канта
везни̑к - пас који се држи везан на ланцу или у жежељу
ве̑ја или
вејка ж. суха грана, сламка, биљка : Сла̏бе су каи ве̑ја . Упореди руски - ветка - гранчица
велет , вели̑м несвр. поред обичног значења: говорити, употребљава се у облицима који су у саобраћају и у значењу звати и казивати : Ка̏ко те веле̑ ? Ово је слично употреби у словачком гдје волат значи звати.
Вели̏кдан - Употребљава се готово искључиво ова реч. Реч Ускрс није позната у овом крају.
ветри̏ло , а ср. одушка на ковачком меху,
вентилве̏ће прид. ср. и прил. комп.
више : Не му̑ти ве̏ће = Не мути више! Оваква употреба је старија него у херц. више, те и у словеначком, чакавском и бугарском "више" се каже веч/ вече.
ви̏док , а м. , на видо̏ку пред очима : Оста̏ви га негде да ти је на ви̏док.
вла̑дит се , вла̑дим се - понашати се; изводити се, вршити се: Како ће се вла̑ди? — Ова рабо̏та како се вла̑ди?
вла̑с - одабрана вуна; у другим слов. језицима власи су длаке, коса; ријеч је сродна с ријечју влакно;
вла̏шко - општи назив за цео хришћански свет који стоји на супрот другом појму "турско" : влах је православни хришћанин, латин је католички хришћанин, турчин је муслиман;
во̑љан - слободан: — Во̑љан не̑сам из ку̏ће да иско̏чим.
вра̑жи - ђавољи : Вра̑жа кућа, вра̄жи̑ до̑м (нп.). БМ. — Ону̑ бе̑лу руби̏ну вра̄жу̑ . Кл. — Ђавољи̑ си̑не и вра̄жи̑ . Буг. — Ве̏штицо вра̄жа̑ , многоми̏сленицо вра̄жа̑ .
враг је прво значило непријатеља, побуњеника; када се преведе ријеч сатана, то и значи на семитском само - побуњеник, усташа, враг.
вре̏сло - повраз у котла; ко не зна што је повраз, то је она покретна ручка у котла;
вре̏ћа - по турски џак, од козине изаткан; некада су се тако звале и гаће од козије коже; за козу се каже да вречи: Вре̄чи̑ ка ја̏ре. Ко̏за вре̄чи̑ , тражи ја̏ре.
врсни̑к - вршњак, ко је исте доби као овај други
гво̑зд , гво̏зда м. гвоздена полуга, ћускија; у руском је гвозд - ексер, чавао;
гле̑д - изглед : Ова̏ко на гле̑д види се до̏бра. — На глед и̏ч није гле̑дна, ама је до̏бра. Гле̑дан човек, гле̑дна девојка, гле̑дно девојче .
гло̏тан , гло̏тна , гло̏тно прид. и прил. 1. неукусан, бљутав : Гло̏тно је̏ло .
гнест, гнетем - гњечити, притискати
