Топонимија Београда

[Азот]

Батал-џамија (забатаљена = запуштена), налазила се на простору испред данашње Скупштине, на углу Булевара краља Александра и Таковске улице. Мислим да је писано овде (или на порталу у једном од наставака "Топонимије Београда"?) како су је Срби једне ноћи разрушили... На цртежу можемо видети и како је некад изгледао Ташмајдан, где је данашњи парк, налазило се гробље...

Да овде је писано.
Ова фејбук страница је одлична, пуна прича и старих фотографија
Управо сам тамо прочитала да  ће у Музеју науке и технике бити до 20.10. изложба старих разгледница

[goca 11]

Draga Azot hvala za informaciju o izložbi starih razglednica!
Evo načina da lepo započne dan...

[Азот]

Draga Azot hvala za informaciju o izložbi starih razglednica!
Evo načina da lepo započne dan...

Надам се да сте били 
Ево једне панораме из 1914-15

[goca 11]

Tek ću da idem 

[ДушанВучко]

Не би био лош неки подфорум за географију
Ада Међица (гранично острво)
Ада Међица је издужено речно острво обрасло шумом на реци Сави, према административној подели припада граду Београду, а налази се на територији београдске општине Нови Београд. Током историје била је гранично острво многих држава и место војних сукоба, заједно са Адом Циганлијом.
Ток реке Саве је јак у пределу острва, које река помери од 50 до 100 cm годишње у смеру низводно.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B4%D0%B0_%D0%9C%D0%B5%D1%92%D0%B8%D1%86%D0%B0

[Amicus]

Немачка карта Београда у размери 1:15.000 (1932).


http://geographie.ipt.univ-paris8.fr/rubriks/carto/cartorub/cartes/cartesnum/34960.jpg

[нцп]

Немачка карта Београда у размери 1:15.000 (1932).


http://geographie.ipt.univ-paris8.fr/rubriks/carto/cartorub/cartes/cartesnum/34960.jpg

Хвала Амикусе!

Препознајем православну цркву Светог Георгија, зидану од 1828 до1932 која је данас на Бановом Брду, улица Земањска 1, али можда је онда припадала Старој Чукарици јер је у том доњем делу близу Шећеране (мислим да се звала Димитрије Туцаковић). Данас би рекли близу тржног центра  Ада - мол.

Препознајем и католички цркву Светих Ћирила и Методија из 1929г. у улици Пожешкој  35.

Преко пута католичке цркве је била мања била која је после Другог светског рата чинила комплекс обданишта "Драган Маузер". Осим те виле, остали објекти су били више зидане бараке или монтажни објекти. У згради виле је била администрација и јаслице.
Али и подрум са угљем где немирну и непослушни децу пошаљу за казну на неко време (ово је прилог из личног искуства).

Нема на карти основне школе Јосиф Панчић на Бановом Брду, улица Пожешка,  јер је изграђена тек 1937.

Цео потес изнад Пожешке узбрдо су била кукуризишта и њиве.

Препознајем гробље у Жаркову (Беле Воде) које је најстарије на Чукарици.  Православне цркве нема јер је изграђена тек 1938.

[Азот]

Ево још неких мапа - карта
https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b8440345s

https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b8493292d

[Nebo]

Препознајем православну цркву Светог Георгија, зидану од 1828 до1932 која је данас на Бановом Брду, улица Земањска 1, али можда је онда припадала Старој Чукарици јер је у том доњем делу близу Шећеране (мислим да се звала Димитрије Туцаковић). Данас би рекли близу тржног центра  Ада - мол.

Препознајем и католички цркву Светих Ћирила и Методија из 1929г. у улици Пожешкој  35.

Преко пута католичке цркве је била мања била која је после Другог светског рата чинила комплекс обданишта "Драган Маузер".
Цео потес изнад Пожешке узбрдо су била кукуризишта и њиве.

Препознајем гробље у Жаркову (Беле Воде) које је најстарије на Чукарици.  Православне цркве нема јер је изграђена тек 1938.

Све добро убицирано.

Додајем и гробље - србско и немачко, из Првог рата, на врх Бановог Брда (види се крст десно од назива Банов шанац), као и Топчидерско гробље и цркву Светог Трифуна на њему (између натписа Топчидер и Завод за изр. новчаница).

[НиколаВук]

Све добро убицирано.

Додајем и гробље - србско и немачко, из Првог рата, на врх Бановог Брда (види се крст десно од назива Банов шанац), као и Топчидерско гробље и цркву Светог Трифуна на њему (између натписа Топчидер и Завод за изр. новчаница).

Имаш ли представу шта би требало да означава "Банов шанац"? Да није у питању локација чувене виле Матије Бана по којој је Баново брдо и добило име?

[Nebo]

Имаш ли представу шта би требало да означава "Банов шанац"? Да није у питању локација чувене виле Матије Бана по којој је Баново брдо и добило име?

Koлико је мени познато, Банова кућа била је при врху узбрдице, оног дела улице Кнеза Вишеслава и поменутог војничког гробља из Првог светског рата, са десне стране улице.

Овај натпис Банов шанац покрива отприлике ону низбрдицу која се спушта управо од тог краја према пијаци и парку. Мислим да се то све лепо уклапа, а и сам назив "шанац". Прилично стрм пад терена бочно са две стране и према Пожешкој улици, тако да делује као неки канал. Судећи према конфигурацији терена, то изгледа као да је туда некад текао поток према Макишу или Сави.

[Небојша]

Један гребен брда Торлак, између атара Кумодража и Мокрог Луга зове се Голо брдо (248 м НМВ).

Још један од северних гребена Торлака назива се Митрово брдо.

Испод Митровог брда је засновано модерно насеље Браће Јерковић. Назив насељу долази по браћи Душану и Небојши Јерковићима. Они су из места Огар у Јужном Срему. Обојица су били учитељи, као што је био и њихов отац Милан, а затим и учесници Другог светског рата, у партизанским одредима. Душан је био командант Ужичког, а Небојша Мачванског партизанског одреда. Обојица су погинули у јесен 1941. године, а касније проглашени народним херојима. Огарски Јерковићи су старином са Баније (село Катиновац код Топуског). Овај део Београда је био само један мањи крај у подручју Вождовца. Главна улица која пролази туда од 1946. године добила је назив – Браће Јерковић. Како се од 1950-их на даље около ширило модерно насеље, временом је оно прозвано по улици и постало посебан кварт на подручју Општине Вождовац.

Данас се Митровим брдом сматра само један мали део општине Вождовац, између насеља Војводе Влаховић и Браће Јерковић II. Тако је и убицирано на гугл мапи.

Митрово брдо заправо обухвата знатно већи простор и изгледа да му је прави положај изнад насеља Војводе Влаховић. Тако је и описано у овом тексту, "северни гребен Торлака".

Митрово брдо


Одмах испод је ново насеље Војводе Влаховић, испод њега насеље Браће Јерковић, скроз лево (не види се на слици) је Кумодраж, док је у горњем левом углу насеље Степа Степановић. Десно је насеље Падина, испод Медаковић III, а скроз десно на слици Коњарник (звездарски део). У даљини - читав Београд.

[Nebo]

Авалска тврђава од 15. до 18. века:

https://www.academia.edu/27017612/Istorijski_%C4%8Dasopis_Historical_Review_64_2015_?email_work_card=view-paper
стр. 253

[Nebo]

Једна лепа годишњица у београдској микротопонимији: 150-та годишњица од именовања Скадарске улице.

https://www.politika.rs/scc/clanak/510773/Vek-i-po-beogradske-boemije

[Nebo]

На данашњи дан, 3. септембра 1939. године, одржана је значајна аутомобилска трка у Београду - Велика награда Београда, званично Grand prix (претеча Формуле 1).

Мора да је био необичан осећај учесницима и гледаоцима трке, који су знали да је већ трећи дан како је почео рат, нападом Немачке на Пољску. Свакако нису могли знати да је тај рат био почетак светског рата, али је све слутило на то.

У част трке, Пошта је објавила серију поштанских марака:


https://www.011info.com/bilo-jednom-u-beogradu/izbrisana-sa-stranica-istorije-velika-nagrada-beograda-1939

И у Око магазину:

<a href="https://www.youtube.com/v/f9hca1AOBGU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/f9hca1AOBGU</a>
(од 18:40)

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_1939.
http://www.automagazin.rs/sport/kruzne-trke/2/10094/poslednji-grand-prix-u-beogradu
https://autorepublika.com/2018/07/28/velika-nagrada-beograda-1939/
http://staribeograd.weebly.com/trke-na-kalemegdanu.html

[Nebo]

Има занимљивости на тему сакралне микротопонимије околине средњевековног Београда:

Сакрално окружење Београда у доба деспота Стефана, Марко Поповић

https://www.academia.edu/35410674/600_%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86?email_work_card=view-paper

[Gorance]

Хвала Амикусе!

Препознајем православну цркву Светог Георгија, зидану од 1828 до1932 која је данас на Бановом Брду, улица Земањска 1, али можда је онда припадала Старој Чукарици јер је у том доњем делу близу Шећеране (мислим да се звала Димитрије Туцаковић). Данас би рекли близу тржног центра  Ада - мол.

Препознајем и католички цркву Светих Ћирила и Методија из 1929г. у улици Пожешкој  35.

Преко пута католичке цркве је била мања била која је после Другог светског рата чинила комплекс обданишта "Драган Маузер". Осим те виле, остали објекти су били више зидане бараке или монтажни објекти. У згради виле је била администрација и јаслице.
Али и подрум са угљем где немирну и непослушни децу пошаљу за казну на неко време (ово је прилог из личног искуства).

Нема на карти основне школе Јосиф Панчић на Бановом Брду, улица Пожешка,  јер је изграђена тек 1937.

Цео потес изнад Пожешке узбрдо су била кукуризишта и њиве.

Препознајем гробље у Жаркову (Беле Воде) које је најстарије на Чукарици.  Православне цркве нема јер је изграђена тек 1938.

Мало касним,али мале исправке. Црква св. Ђоррђа грађена од 1928-е,улица је Зрмањска. Ишао сам у обданиште ,,Драган Маузер" половином 80_их. Сада се другачије зове, типа Дуга, Маца, Куца, Зека,Кића. Шећерана је позната по томе што је Димитрије Туцовић (не Туцаковић) организовао неки чувени штрајк.

[Nebo]

Прича о Паулу Јозефу Митесеру, који је крајем 18. века мапирао средишњи део Србије јужно од Саве и Дунава, а особито Београд и околину:

https://kaldrma.rs/spijun-iz-zemuna-koji-je-mapirao-citavu-srbiju-u-18-veku/

[Nebo]

Помињан је овде Михајловац као микротопоним Бановог Брда, а касније је подигнут и хотел са рестораном, истог назива.

Лепа слика хотела из средине 1950-их:



На простору лево од хотела, преко улице (данас Кнеза Вишеслава, не знам да ли се и тада тако звала), касније је подигнут Шумарски факултет.


Броз долази на неки свечани ручак у "Михајловац" у зиму 1962/63. 

Иза аута се види преко улице (Пожешке) тадашња продавница "Баново Брдо" која је ту дуго радила, све негде до пред крај 20. или почетком 21. века. Данас је ту ресторан.

Ни "Михајловац" данас више не постоји, на његовом месту је једна модерна вишеспратница...