Одличан преглед си дао за Жарково, Небо. Придодаћу и ја неколико занимљивости и допуна:
-првобитне границе Жаркова на мапи (зелене боје) су углавном добро означене, једино што је северна граница жарковачког атара ишла још северније, односно до ушћа Топчидерске реке у Саву;
-ово чувено предање о Жарку и змају ми се чини да је плод неког новијег маштовитог креатора, и да је настало у последњих 200 година; за Јулино брдо постоји још једна прича, да је име добило по једној баба Јули која је током Првог српског устанка на Турке наваљивала запаљене бале сена, а иначе ово име за брдо на коме се налазе чувени високи солитери није било одомаћено пре друге половине XX века, већ су га Жарковци звали Грујина страна, мислим да се под тим именом јавља и на неким старим мапама београдске околине; примићур Жарко се помиње у турском дефтеру из 1536. године (15 година након турског освајања Београда) као старешина два села, Белог Врела и Репишта, па се верује да је по њему данашње Жарково добило име (спајањем два првобитно самостална насеља, Турци су оба села почели да зову "Жарковим селом"); Репиште се као посебно село, ако се добро сећам, последњи пут помиње почетком 18. века, уцртано у аустријске војне карте које су прављене због опсаде Београда 1717. године, негде током друге половине 18. века је замрло и постало селиште, на коме су биле жарковачке њиве током 19. и 20. века;
-Арватско или Рватско село (које је добило назив по досељеницима из Лике) је постојало до 1824. године када га је Милош Обреновић раселио, претпоставља се да се налазило негде на подручју данашњег Макиша; Алуге где су се налазили мајдани тј. каменоломи су стари назив за подручје данашњег Скојевског насеља (улице Луке Војводића и Годоминска, некадашње Скојевска нова и Скојевска), тамо и данас има остатака тих старих каменолома (ходника у стени); на подручју данашњег насеља Церак Виногради су се у 19. веку налазиле кречане, док се један крај Репишта (или како се данас назива - Горње Жарково или Спортски центар) звао Липак (дуж улице Владимира Роловића и на месту данашњег стадиона ФК Диф), а крај где се сада налази Факултет физичке културе и чувена падина где се снимају разне рекламе се звао Читлук;
-село Репиште се налазило отприлике на размеђи данашњих насеља Жаркова и Бановог брда (северни део Жаркова који се и данас зове Репиште и насеља која припадају Бановом брду, Дипломатско насеље, Сунчана падина, можда и Голф насеље), са обе стране Репишког потока, који је вероватно почињао од поменуте падине код Дифа (Факултета физичке културе), ишао преко простора где се данас налазе ОШ "Милош Црњански" и вртић "Бајка" и сливао се низбрдо низ данашњу улицу Ендија Ворхола (некада Лазаревачки друм) и коначно је утицао у једну локву (бару) на простору где се данас налази ФМП; људи који живе у улици Ђорђа Огњановића, поред школе, су ми причали да су приликом копања темеља за куће наилазили на остатке цеви од "турског водовода"; пре урбанизације Жаркова овде су се налазили воћњаци и баште, а на месту данашње школе се налазио један јак извор који је био уређен и са кога су сељани често узимали воду; јаки извори су постојали и на Змајевцу (испод Јулиног брда) и на Белим водама, данас су сви или загађени или каптирани; село Бело Врело се развијало са обе стране потока Париповац који и данас постоји, језгро је било подручје данашње жарковачке цркве Светог Вазнесења; на старом жарковачком гробљу су откривени темељи старе цркве из 17. или 18. века која се помиње и у изворима; село Бело Врело је уствари центар из кога се развило село Жарково, пошто је Репиште, као што смо видели, у међувремену постало селиште (напуштено село) на коме су никле њиве, баште и воћњаци;
-на подручју Спортског центра "Партизан" у Жаркову (тамо се сада налази ФК Жарково, испод цркве ка Водоводској улици) је 50-тих година 20. века откривено насеље винчанске културе (млађа фаза "Винча-Плочник"), а постоје и неке непроверене информације да је винчанско насеље откривено и 70-тих година приликом изградње насеља Церак Виногради; такође имам непроверене информације да је у пећинама изнад Радничке улице (Чукаричка падина) пронађен разноврстан археолошки материјал, од старијег каменог доба па све до бронзаног и гвозденог доба; иначе су те пећине, које су и вештачки продужаване, током 19. века служиле за складиштење робе која се допремала скелама; када је Сава имала висок водостај, целокупно подручје данашње Аде Циганлије и Чукаричке падине је било поплављено а вода је допирала све до поменутих стена и пећина које су чиниле основу Голог, тј. Бановог брда.
