Делић

[Đorđo]

На Српском ДНК Пројекту за сад има три Делића, различиотг су порекла, славе исту крсну славу Св Јована. Први су из Коренице у Лици (Ј2б М05), други су са Златибора (Н1а П189.2) и трећи су из Пиве (И2а)

Презиме је нејвероватније изведено из турске речи "делија" што је у нашем језику означавало храброг човека, на турском лудог човека, код мене на Златибору се још увек моје презиме изговара "Делиић" а не "Деелић" што ми говори да ми је презиме изведено из "делија"

[Небојша]

ДЕЛИЈА / ДЕЛИЋ / ДЕЛИБАШИЋ

Презиме Делија распрострањено је у Хрватској по рубовима некадашње Турске царевине: Бибиње (Задар) 39, Брназе (Сињ), насеља у метковићкој општини 76, и на крају око Златара 140.

Кудикамо је обилније потврђено и посвуда распрострањено презиме Делић, изведено од Делија сажимањем средишњих слогова од старијег облика Дел(иј)ић, о чему сведочи продужено И у презимену Делић.

Делија је турска именица и значи "јунака", "силника", "напрасита човека". У Турској су делије биле посебан род коњице и посебни стражари код турских достојанственика. Било је свакако довољно мотива за презимена код наших кршних Динараца.

У вези са овим је и презиме Делибашић, распрострањено по Крајини и особито по Босни. Од турског дели "силовит", "махнит" и баша "старешина".

(Петар Шимуновић, "Наша презимена", 1985)

[Александар Невски]

Презиме је нејвероватније изведено из турске речи "делија" што је у нашем језику означавало храброг човека, на турском лудог човека, код мене на Златибору се још увек моје презиме изговара "Делиић" а не "Деелић" што ми говори да ми је презиме изведено из "делија"

Слично и я примѣтих са прѣзименом Тадийић из Пиве. Двѣ мойе снахе су од њих, обѣ рођене у Пиви, и обѣ свойе дѣвоячко прѣзиме изговарайу "Тади(й)ић" ("й" се мало теже разазнайе у говору, али су два "и" обавезна), а не погрѣшно "Тадић", као што се мора писати. Овакав начин изговора йе сасвим природан, йер им йе се прѣдак звао "Тадия", а не "Тада" (што би при том могло бити само женско име или надимак).

Ово йе йош йедан од многих доказъ да у англосрПском йезику ипак не важи толико пута истицано правило "пиши као што говориш...", койим се на сва звона хвалисамо прѣд цѣлим свѣтом, како су бечко писмо и правопис тобоже "найсавршенийи" на свѣту.

[Đorđo]

скуп Делића у Пиви 2014. године


<a href="https://www.youtube.com/v/iZO6ppFfHbA" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/iZO6ppFfHbA</a>

[spahibija]

Делића има у Врањској код Билеће. Мислим да славе Никољдан.

[Грк]

Делића има у Врањској код Билеће. Мислим да славе Никољдан.

Да од Вујовића су.

[Ђока]

Делића има у Горњој Буковици (данас Врхпоље) код Љубовије. Доселили су се у другој половини 18. века из Биоске, вероватно заједно са пивљанским Кнежевићима. Славе Никољдан. У попису из 1863. евидентиране су две куће Делића са укупно 24 члана. Интересантно, Љ. Павловић их наводи под презименом Делијић, што се надовезује на пример Невског. По овој матрици су од Матијића постали Матићи и сл.

Исти аутор наводи две фамилије Делијића у селу Биоска. Једне са славом Лазаревдан, а друге који славе Лучиндан.

–Делијићи су потомци Делије Минића, терзије, дошли у Ћосиће из Пчелица, има их 3 куће, славе Лазаревдан.

–Делијићи други су у Ћосићима, довео их ковач Делија из Велике Дренове код Пријепоља, има их 5 кућа, славе Лучиндан.

Судећи по славама, а и периоду миграција, ниједна од ове три фамилије није у блиском сродству. Мени се у први мах чинило да је ово ретко презиме и да су сви Делићи истог порекла.