Сад сам видео да након овог дела има и део у ком је написано да су ти чанчари били Каравласи, који су говорили чудним разумљивим језиком.
Ту и јесте читава заврзлама. У Босни 19. вијека су биле двије групе говорника романских језика православне вјере. И једни и други су се доселили у 18. вијеку. Ради се о Каравласима и Цинцарима.
Каравласи или Бањаши заиста јесу израђивали све од дрвета, вретена, чанке, корита (отуда називи чанчари, коритари). За њих већина истраживача сматра да су румунски Цигани који су побјегли од робовског положаја у ком их је држала румунска аристократија (да апсурд буде већи управо цинцарског поријекла).
Цинцари или Аромуни су сасвим другог поријекла, потичу из јужних области, македонских и грчких. У Босни су се бавили калајџијским занатом и живјели углавном у градовима, а били су познати и као трговци. Обично су почињали као трговци торбари, али на крају су могли да догурају до банкара, познати су барони Сине у Бечу, поријеклом из наших крајева, који су били такмаци Ротшилда.
Сад из овог текста, који иначе први пут читам видим да је у Чипуљићу било и једних и других, тј. и Каравлаха и Цинцара, и чанчара и калајџија. Међутим, вјерујем да се ипак у Чипуљићу ради о Цинцарима, ада их је народ касније у својој причи повезивао са Каравласима, можд азбог сличности језика. Сем тога, Чипуљићани су се посрбили још у 19. вијеку, изгубивши језик, док су Кравласи очували своје посебности и језик до данас.
