Аутор Тема: Јован Дамјанић поново међу Србима  (Прочитано 5944 пута)

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Јован Дамјанић поново међу Србима
« Одговор #20 послато: Јул 27, 2018, 04:34:55 поподне »
За Јаноша (Јована) Дамјанића видим да је један од највећих мађарских националних хероја. Увијек ме је интересовало да ли је тачна она његова реченица: "како ће убијати Србе док и последњег не буде убио, а онда ће убити и себе, јер ниједан Србин не треба да живи на кугли земаљској" или је то неко од наших фино поетски обрадио како то често бива.  :)

Za Srbe on je bio izdajnik. Jakov Ignjatović objašnjava slučaj Damjanić ovako. Kao graničarski sin, Damjanić je najbolje znao koliko krvi staje Srbe Vojna granica, ta malte ne besplatna kasarna Austrije. Želeo je da se Srbi oslobode tog poreza u krvi, a nadao se da će to biti ako pobede liberalne ideje. Po Ignjatoviću, i ono što mu se pripisuje da je rekao: ‘’Da mogu da iskorenim Race, pa da sebe kao poslednjeg Raca ubijem’’, - ako je to istina-najbolje dokazuje da se nije osećao drugačije nego Srbinom, a smisao ovakvog rezonovanja je u stvari: ‘’Kad nećete slobode, bolje da ni vas ni mene nema’’.

Ово је коментар једног од историчара за понашање и заузимање мађарске странеу рату од стране Јована Дамјанића.
https://sr.m.wikipedia.org/sr/Јаков_Игњатовић

https://pescanik.net/sta-je-izazvalo-rodoljupce/
https://ipfs.io/ipfs/QmXoypizjW3WknFiJnKLwHCnL72vedxjQkDDP1mXWo6uco/wiki/Janos_Damjanich.html

Само око Дамјанића да ставимо тачку..изгледа да је његов истомишљеник,савремник и саборац Јаков Игњатовић још знао за његове чувене речи,па заиста може бити да је то истина.
« Последња измена: Јул 27, 2018, 04:44:14 поподне Amicus »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Јован Дамјанић поново међу Србима
« Одговор #21 послато: Јул 28, 2018, 01:56:52 пре подне »
Za Srbe on je bio izdajnik. Jakov Ignjatović objašnjava slučaj Damjanić ovako. Kao graničarski sin, Damjanić je najbolje znao koliko krvi staje Srbe Vojna granica, ta malte ne besplatna kasarna Austrije. Želeo je da se Srbi oslobode tog poreza u krvi, a nadao se da će to biti ako pobede liberalne ideje. Po Ignjatoviću, i ono što mu se pripisuje da je rekao: ‘’Da mogu da iskorenim Race, pa da sebe kao poslednjeg Raca ubijem’’, - ako je to istina-najbolje dokazuje da se nije osećao drugačije nego Srbinom, a smisao ovakvog rezonovanja je u stvari: ‘’Kad nećete slobode, bolje da ni vas ni mene nema’’.

Ово је коментар једног од историчара за понашање и заузимање мађарске странеу рату од стране Јована Дамјанића.
https://sr.m.wikipedia.org/sr/Јаков_Игњатовић

https://pescanik.net/sta-je-izazvalo-rodoljupce/
https://ipfs.io/ipfs/QmXoypizjW3WknFiJnKLwHCnL72vedxjQkDDP1mXWo6uco/wiki/Janos_Damjanich.html

Само око Дамјанића да ставимо тачку..изгледа да је његов истомишљеник,савремник и саборац Јаков Игњатовић још знао за његове чувене речи,па заиста може бити да је то истина.

Мислим да случај Дамјанића није тако ''црно-бео'' како се може стећи утисак након читања неких основних информација о њему и том периоду историје.

Најпре, треба рећи да су код Срба у време Маџарске буне међу присталицама народног покрета постојале две основне струје, прва, конзервативна, предвођења патријатхом Рајачићем, високим свештенством, високим официрима, крупним земљопоседницима, привредницима као и мањим (опет утицајним) бројем интелигенције (попут Јакова Игњатовића), и тзв ''странка акције'' превођења младим ''народним вождом'' Ђорђем Стратимировићем, која је у обичном народу уживала много већу популарност, и коју су углавном подржавали локални свештеници, нижи официри, подофицири и граничари, сељаци, радници, већи део грађанске интелигенције, занатлије и омладина, али која опет није била довољно утицајна на директне чиниоце тих сукоба, да би имала јачу улогу на плану односа са двором у Бечу, Кнежевином Србијом, Пештанском владом.

Поред њих ту су били и они трећи који су учествовали у раду покрета, неки из акта родољубља а неки због морања односно наређења (попут одређеног броја високих официра који су чекали тренутак да се цар приклони покрету јер им је заклетва њему била изнад свега).

Дамјанић је припадао четвртој страни, која се због своје дугогодишње аустрофобије и става да је борба против бечког двора најпреча (пре свега због личних и социјалних потреба, јер они као не-маџари никако нису могли имати националну корист), директно придружила Маџарима и заузела високо учешће у њиховом националном покрету. Сигурно је међу Србима који су пришли тој страни било и оних који су гајили извесни вештачки створен анимозитет према народу од ког су потекли због неких наметнутих фактора (углавном се радило о чиновницима и официрима којима је напредовање у служби зависили од оданости маџарској средини), тзв комплекс ниже вредности.

Занимљиво је да су Маџари, нешто пре почетка директних војних сукоба са Србима, изабрали грофа Петра Чарнојевића као човека племенитог порекла за свог преговарача са српским покретом, иако су знали да су њихови услови од којих никако нису одступали били буквално неприхватљиви за српску страну. Тиме су играли на карту емоција угарских Срба према породици Чарнојевић и њеном високом угледу.
« Последња измена: Јул 28, 2018, 01:59:15 пре подне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор