Ако се на основу днк утврди да су Јелићи и Гаврићи повезани, сви би даљим пореклом могли бити од Симића из тог краја. Ево шта Момчило Спасојевић ("Порекло становништва челиначког краја") каже о овом роду.
Помињу се и Јелићи и топоним Јелића брдо.
Симићи су племе чија је постојбина у Црној Гори око Никшића у Великом Црљењу, Каленићима и Томанима, од њих су Симићи (Радомировићи) Једни су одселили у Шумадијски Колубару, бајну башту, а Нешковићи су потомци домазета Симића у Црној гори. Још у 16. вијеку из Билећких рудина у Г. Јошавку су дошла браћа Симо и раде од којих су данашњи Симићи и Радићи у том селу.
Стојан Симић (1918) из села Јошавке прича да је његова мајка Јованка кћи Пеје Спасојевића и да се 1898. Године удала за његовог оца Николу у Јошавку. Пејо је имао два јахаћа коња. Један је служио за обилазак имања , обилазак посленика и посјете људима. А други за одласке у сватове и велике црквене зборове и друге свечаности. Тог коња су на поток на воду морала водити по два момка тако је био асијаст и немиран. У то вријеме био је обичај да се богати домаћини на великим зборовима, нарочто када се мало попије, кесају. Кесање је било надметање у томе ко има више дуката при себи. Доста дуката и добрих јахаћи коња био је циљ коме су тежили људи тога времана.
Симићи имају станиште у Херцеговини у Житомислићима, а доселили су се из села Пријесци Дубраве. Било их је у Љутом Долу (Широки Бријег) али су изумрли. Од њих потичу католици Дамјановићи у Љутом Долу. Славили су Никољдан. Има их у околини Мостара.
Симићи, су бјежећи од Турака из Херцеговине доселили у Јошавку, на данашњу Радића косу између ријека Јошавке и Прлишнице, доселила су три брата: Симо, Гавре и Раде. Када се породица проширила и почела дијелити Симо је одселио на Јелића брдо код Рајилића гдје је сазнао да је једна породица Јелића помрла од куге осим једне жене и човјека који су преселили у Бранешце. Зато се он преселио на други бријег гдје је основао породицу Симића. Гавро је прешао преко Прлишнице и основао породицу Гаврића, а брдо се данас зове Гаврића брдо. Раде је, као најмлађи, остао на старом кућишту и основао породицу Радића. Садашњи Симићи, Гаврићи и Радићи славе Марковдан. Симићи су своје презиме донијели из Херцеговине а не добили по Сими како се сматра.
