Крајишки ДНК подухват

[Црна Гуја]

Шашић, Мратиндан, Бјелај, Босански Петровац

Припада хаплогрупи E-V13. Нема претерано блиских поклапања на Пројекту, једини са којим би се можда могла успоставити нека даља веза је Момчиловић из Дешилова (општи род А), са којим се разликује на 5 од 23 маркера. Шашићи су по предању пореклом са Косова и Метохије, а у Лици су се населили у крај око Срба, Днопоља и Доњег Лапца. Били су граничари до укидања Војне крајине, а након Аустро-Угарске окупације Босне и Херцеговине део Шашића је прешао у Бјелај и Врточе.

[Небојша]

Бундало, Јовањдан, Побрђани, Костајница

Припада хаплогрупи N-P189.2. Поседује модални хаплотип, идентичан хаплотиповима Сакана, Шкундрића, Радовића, Штрбца, Јовановића и Шаљића. По предању су даљим пореклом из Чисте Мале у Далмацији.

Стигли Крајишници! Бундале су, према литератури, огранак Богуновића. Требали би бити у некој вези са Мазалицама, али очито нису повезани по мушкој линији, с обзиром да су ови I2-PH908.

Иначе већ имамо Шкундриће/Богуновиће N2, па овај резултат не чуди толико, тј. показује да ипак има неких подродова у оквиру племена Богуновића.

Од ових Бундала је родом и један од крајишких вођа Босанско-херцеговачког устанка, Тривун Бундало
https://www.zapadnisrbi.com/zasluzni-srbi/istorijske-licnosti/195-vojvoda-trivun-bundalo

Шашић, Мратиндан, Бјелај, Босански Петровац

Припада хаплогрупи E-V13. Нема претерано блиских поклапања на Пројекту, једини са којим би се можда могла успоставити нека даља веза је Момчиловић из Дешилова (општи род А), са којим се разликује на 5 од 23 маркера. Шашићи су по предању пореклом са Косова и Метохије, а у Лици су се населили у крај око Срба, Днопоља и Доњег Лапца. Били су граничари до укидања Војне крајине, а након Аустро-Угарске окупације Босне и Херцеговине део Шашића је прешао у Бјелај и Врточе.

Важан резултат, пре свега за Крајишнике који славе Св. Стефана Дечанског, односно Мратиндан. Карановић је за ову групу родова изнео претпоставку о херцеговачком пореклу (околина Корјенића).

У ову групу спадају: Агбабе, Шаше (Шашићи), Калембери, Ковачевићи, Кобићи. Једно су са њима Раце, Галогаже и Турудије из ове области.

Помислио сам да би, због сличности маркера, могли бити повезани са "крајишким Васојевићима", који потенцијалне рођаке имају и на простору источне Херцегоивне.

Изгледа да међу овим родом има неколико певача. Не знам да ли је певач Жељко од њих, али би Владо Калембер свакако могао бити.

Драгаш, Јовањдан, Дрвар

Припада хаплогрупи R1a-M458. Једино доста блиско поклапање има са Џодановићем из Славоније, разликују се на само 1 од 18 маркера. Драгаши су по предању на подручје Дрвара дошли из Стрмице код Книна у Северној Далмацији (гранично подручје Хрватске и БиХ).

Три Крајишника, три очекивана резултата. Све се наставља по старом када је Крајина у питању, N2, E-V13, R1a-M458...

[Jelic]

Пепић, Ђурђевдан, Бихаћ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. С обзиром на пуно поклапање на 17 упоредивих маркера са Паројчићем из Црног Луга код Босанског Грахова и географску блискост, сврстан је у исти род са Паројчићем. Иначе, ни Паројчић ни Пепић нису далеко од рода Љешњана, Пепић се на пример од 23 упоредива маркера разликује на 3 са Вуковићем из Роваца и Глишићем из Брђана код Горњег Милановца, међутим иако се сасвим лепо уклапају у род Љешњана, због крсних слава као и због недостатка конкретног предања које би их повезало са Љешњанима, нека остану барем за сада у посебном роду. Оно што на неки начин издваја Пепића и Паројчића од припадника рода Љешњана јесте вредност 17 на DYS19.

Иначе тестирани наводи да су у Бихаћ досељени из места Драгорај у близини планине Мањаче (општина Рибник), а да су по даљем пореклу из Црне Горе.

[Jelic]

Бранковић, Ђурђевдан, Саница, Кључ

Припада хаплогрупи I2-PH908. На пројекту су му од хаплотипова најближи Бараћ из Павиног Поља са којим се разликује на 2 маркера од упоредивих 23, као и Петровић из Трнаваца код Александровца са којим се разликује на 1 маркеру од упоредивих 17.

Тестирани није оставио никакве детаљније податке о даљем пореклу, па ако неко зна нешто више нека напише.

[Jelic]

Пашалић, Ђурђевдан, Челинац

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Иако има вредност 21 на 448 као и припадници рода Мириловића, по другим вредностима им се не чини близак. Поред специфичне вредности 21 на 448, од специфичнијих вредности се издваја и вредност 11 на GATAH4. Нема претерано блиских поклапања.

Тестирани није навео ништа детаљније о даљем пореклу, па ако неко зна нешто више нека напише.

[Jelic]

Томаш, Игњатијевдан, Штрпци, Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Игњатијевштака. Назив рода се највероватније може променити у род Малешеваца, јер има индиција у необјављеним истраживањима да род Малешеваца припада претежно овој хаплогрупи.

Томаш је по хаплотипу најближи Ћустићу из Осиње код Дервенте (1 разлика на упоредивих 18) који му је уједно и географски доста близак.

[Jelic]

Пиљагић, Јовањдан, Поткозарје, Бања Лука

Припада хаплогрупи I2-PH908. Најближи хаплотип на пројекту му је Тесла из Радуча са којим разликује на 3. маркера од упоредивих 17. Међутим, иако на малом броју маркера имају већ неколико маркера разлике, деле и неке заједничке карактеристичне вредности попут 437 = 16 и GATAH4 = 11, тако да би веза могла постојати. Исте карактеристичне вредности поседује и Кривокућа из Ивањице који слави такође Јовањдан као и Пиљагић.

Пре неког времена сам писао о томе како у истраживању  404. за Црну Гору постоји хаплотип који има 437 = 16 и GATAH4 = 11, тако да би тај хаплотип тј. братство/породица могао бити "исходиште" ових фамилија. Било би занимљиво видети о којој породици/братству се тачно ради.

[Небојша]

Пепић, Ђурђевдан, Бихаћ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. С обзиром на пуно поклапање на 17 упоредивих маркера са Паројчићем из Црног Луга код Босанског Грахова и географску блискост, сврстан је у исти род са Паројчићем. Иначе, ни Паројчић ни Пепић нису далеко од рода Љешњана, Пепић се на пример од 23 упоредива маркера разликује на 3 са Вуковићем из Роваца и Глишићем из Брђана код Горњег Милановца, међутим иако се сасвим лепо уклапају у род Љешњана, због крсних слава као и због недостатка конкретног предања које би их повезало са Љешњанима, нека остану барем за сада у посебном роду. Оно што на неки начин издваја Пепића и Паројчића од припадника рода Љешњана јесте вредност 17 на DYS19.

Иначе тестирани наводи да су у Бихаћ досељени из места Драгорај у близини планине Мањаче (општина Рибник), а да су по даљем пореклу из Црне Горе.

Крајишким Пепићима су још сродни Крљићи, Гајићи, Михајловићи, Драгорајци и Стојићи. Мисли се да су некако повезани и са Скуларима, односно Змијанцима. Карановић их нпр. убрајаа у староседеоце у том крају. Иако је ово први I2-CTS10228 род из ове групе (старинци), због потенцијалне везе са хаплотиповима из Црне Горе, али и предања Паројчића/Пепића, лако и они могу бити пореклом са ширег простора Херцеговине.
 

Бранковић, Ђурђевдан, Саница, Кључ

Припада хаплогрупи I2-PH908. На пројекту су му од хаплотипова најближи Бараћ из Павиног Поља са којим се разликује на 2 маркера од упоредивих 23, као и Петровић из Трнаваца код Александровца са којим се разликује на 1 маркеру од упоредивих 17.

Тестирани није оставио никакве детаљније податке о даљем пореклу, па ако неко зна нешто више нека напише.

Према Милану Карановићу (Саничка жупа у Босанској крајини), у самој Српској Саници забележени су Вранковићи са крсном славом Ђурђевдан, досељени "прије Окупуације" (прије 1878) из Стрмице код Книна. Не знам да ли је временом прешло презиме из Вранковић у Бранковић или је тестирани даљом старином из неког суседног села.

У истој области има Бранковића са славом Ђурђевдан који су старином из Бјелајског поља (помиње се село Капљув и старије презиме Мирковић, као и то да су приведени "на материнство" у Грубише које исто славе Ђурђевдан и које су старином од Унца). Занимљиво је да су ти Бранковићи присутни у селима до Санице, Биљанима, Пиштеници и Присјеци.

[Црна Гуја]

Арнаут, Никољдан, Губер, Ливно

Припада хаплогрупи N-P189.2. Најближи су му тестирани из општег рода, са већином се разликује на 2-4 маркера. Поседује две вредности које праве разлику у односу на модални хаплотип, и у односу на све припаднике ове гране, DYS549=13 (код свих осталих осим Малешевића је 12) и DYS635=22 (код свих осталих је 21).

[Jelic]

Арнаут, Никољдан, Губер, Ливно

Припада хаплогрупи N-P189.2. Најближи су му тестирани из општег рода, са већином се разликује на 2-4 маркера. Поседује две вредности које праве разлику у односу на модални хаплотип, и у односу на све припаднике ове гране, DYS549=13 (код свих осталих осим Малешевића је 12) и DYS635=22 (код свих осталих је 21).

Арнаути из Губера у Ливањском пољу имају предање да су пореклом од породице Михаљица из истог краја, тј. од Михаљица из Сајковића.

АРНАУТИ – Није познат разлог промјене њиховог презимена. Прије су се презивали Михаљица. Једна фамилија Михаљица из Чапразлија доселила је у Губер. У Губер долазе за вријеме турске владавине, на посјед бега Арнаутовића родом из Травника. Могло би се рећи, да су презиме добили по основу рада на овом имању. Старином су из Црне Горе, тамо су се презивали Миљанић. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

А што се тиче Михаљица:

МИХАЉИЦЕ – Доселили су из Косора код Врлике, Далмација. Неки од њихових потомака сјећају се причања родитеља како су они даљњом старином негдје из Лике. Даљње поријекло воде из Црне Горе, некада су се презивали Миљанић. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

http://www.poreklo.rs/2015/05/30/prezimena-i-porodice-parohije-lijevanjske/

Занимљиво је то да у Бањанима где се налази исходиште ове хаплогрупе постоји презиме Миљанић, међутим ти Миљанићи би требали да су пореклом из Озринића и не би требало да су N-P189.2.

[Свевлад]

Арнаути из Косора код Врлике су R1a, али они славе Аранђеловдан.  www.poreklo.rs/2012/02/10/arnaut

[Црна Гуја]

Новаковић, Стевањдан, Крупа на Врбасу

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP951. Најближи су му тестирани Крајишници из рода А, Медић (1/18), Ђапа (1/17), Демоња (1/15) и Грубор (4/23). Није оставио детаљније податке о пореклу.

[Amicus]

Арнаути из Губера у Ливањском пољу имају предање да су пореклом од породице Михаљица из истог краја, тј. од Михаљица из Сајковића.

У Скупштини Републике Српске имамо народног посланика Михајлицу, с тим да га медији често крсте и као Михаљицу, Михајилицу. Народни посланик је родом из Босанског Новог. Истина, они славе Светог великомученика Пантелејмона, па можда и немају везе с овима. Нешто сам мислио да су и они Никољштаци!

[Црна Гуја]

Вулић, Никољдан, Стратинска, Бања Лука

Припада хаплогрупи Е-V13. Најближе поклапање има са Ћеркетом из Кадињана код Лакташа, разликују се на само 2 од 23 маркера. Осим што су географски релативно блиски, и што се слава поклапа (иако је у питању Никољдан), деле и прилично ниску вредност DYS635=20, па мислим да нема сумње да су у блиском сродству. По породичном предању постоје две верзије о даљем пореклу, прва је да су из источне Херцеговине, а друга да су из околине Андријевице или Берана. Било би добро када би неко од наших крајишких експерата рекао нешто више о Вулићима (а и о Ћеркетама).

[Небојша]

Арнаути из Губера у Ливањском пољу имају предање да су пореклом од породице Михаљица из истог краја, тј. од Михаљица из Сајковића.

АРНАУТИ – Није познат разлог промјене њиховог презимена. Прије су се презивали Михаљица. Једна фамилија Михаљица из Чапразлија доселила је у Губер. У Губер долазе за вријеме турске владавине, на посјед бега Арнаутовића родом из Травника. Могло би се рећи, да су презиме добили по основу рада на овом имању. Старином су из Црне Горе, тамо су се презивали Миљанић. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

А што се тиче Михаљица:

МИХАЉИЦЕ – Доселили су из Косора код Врлике, Далмација. Неки од њихових потомака сјећају се причања родитеља како су они даљњом старином негдје из Лике. Даљње поријекло воде из Црне Горе, некада су се презивали Миљанић. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

http://www.poreklo.rs/2015/05/30/prezimena-i-porodice-parohije-lijevanjske/

Занимљиво је то да у Бањанима где се налази исходиште ове хаплогрупе постоји презиме Миљанић, међутим ти Миљанићи би требали да су пореклом из Озринића и не би требало да су N-P189.2.

Ово може значити да су и крајишки Арнаути разнородни. Додуше славе се не поклапају, али постоји ово предање о пореклу из Косора.

Иначе у том крају (Гламоч и околина) имамо већ неколико N2, Малешевић, па Зубић и Драгољевић са 23andMe, није далеко ни Хрват Матић. Сада видимо ту и Арнауте.

[Jelic]

Ово може значити да су и крајишки Арнаути разнородни. Додуше славе се не поклапају, али постоји ово предање о пореклу из Косора.

Иначе у том крају (Гламоч и околина) имамо већ неколико N2, Малешевић, па Зубић и Драгољевић са 23andMe, није далеко ни Хрват Матић. Сада видимо ту и Арнауте.

Презиме Арнаут код ових из Губера касније настаје него код ових из Косора код Врлике, тако да је јасно да немају никакве везе једни са другима.

Једино што је занимљиво је то што су и губерски Арнаути по даљем пореклу из Косора код Врлике.

[Небојша]

Презиме Арнаут код ових из Губера касније настаје него код ових из Косора код Врлике, тако да је јасно да немају никакве везе једни са другима.

Једино што је занимљиво је то што су и губерски Арнаути по даљем пореклу из Косора код Врлике.

"Само" то.

[Свевлад]

"Само" то.

Арнаути из Губера имају предање да су пореклом из Косора, а имају различиту хаплогрупу од Арнаута из Врлике.  Мора да је дошло до неке преваре.        Само ко су прави Арнаути!? 

[Jelic]

Арнаути из Губера имају предање да су пореклом из Косора, а имају различиту хаплогрупу од Арнаута из Врлике.  Мора да је дошло до неке преваре.        Само ко су прави Арнаути!? 

Аух човече, немају Арнаути из Губера такво предање, Арнаути из Губера имају предање да су огранак породице Михаљица из Сајковића.

А Михаљице имају предање да су старином из Косора.

[Свевлад]

Аух човече, немају Арнаути из Губера такво предање, Арнаути из Губера имају предање да су огранак породице Михаљица из Сајковића.

А Михаљице имају предање да су старином из Косора.

Без обзира, то је и даље веза, а хаплогрупе су различите.