1
Верски обичаји / Одг: Христос васкрсе!
« Последња порука Nebo послато данас у 09:56:24 поподне »Ваистину Васкрсе!
Свако добро свима.
Свако добро свима.
Добар коментар. Само бих се надовезао да су овакве дистрибутивне законитости за R1a утврђене и у огромном броју случајева и код I2-Y3120 словенских грана (посебно у Z17855 и PH908 гранама), као и међу бројним пословењеним дачко-трачким гранама Е-V13 и тд. Генетичке повезнице између Срба, Бугара (тачније Бугарословена), Влаха, Мађара, Грка и осталих народа на истоку, непостојеће су из периода Немањићке Србије, па је хипотеза о ширењу ових грана са оним кратким ширењем српске државе на исток потпуно неутемељена. Заправо смо већина нас потомци бројних словенских племена и родова, који су најпре у првим таласима населили шире географске и историјске просторе источне и јужне Паноније, Доњег Дунава (Доње и Горње Мезије), затим Тракије, Македоније, данашње централне Србије и осталих провинција Византијског царства продирући све до крајњег југа Балкана.
Пореклаши јесу писали о томе али због "оптерећености" са Порфирогенитом и теоријом о западном пореклу Срба изостала је слободно могу рећи храброст и одговорност да се о овим раносредњовековним словенским миграцијама пише на отворенији начин, што је приметно и у књизи о Херцеговини у којој се негирају миграције са источног и централног Балкана на западни Балкан одн. динарске просторе (и поред бројних генетичких повезница Срба и Бугарословена у првом реду, које у огромном броју тестираних датирају управо из овог периода). Несумњиво се даља порекла бројних данашњих Срба, Бугара, Влаха па и данашњих Хрвата и осталих могу довести у директну везу са поменутим миграцијама и са оним племенима које налазимо у историјским изворима, интересантни могу бити помени Седам словенских племена у садашњој Бугарској, племена смештена у Шоплуку и Македонији, а посебно она у сливовима река Мораве и Тимока (Морављани, Тимочани, Гудушчани, Браничевци и тд.), која су се опирала процесима бугаризације. Будућа (дубинска) тестирања Влаха и Румуна са обе стране Дунава али и Срба и Бугара са ширег подручја Шоплука, итекако ће бити од великог значаја ка још бољем разумевању ових миграторних процеса и етногенеза балканских народа.
Иако није најзаступљенија, грана I2-Z17855 је прилично разноврсна међу Србима, што говори да је популација која ју је носила прилично рано ушла у процесе етногенезе српског народа. Повећано присуство ове хаплогрупе је у централним балканским подручјима, у Србији, Бугарској, Македонији, али и у Албанији и Грчкој. Њено присуство у Украјини, источним Карпатима, источном и централном Балкану, а одсуство у западним словенским подручјима, говори у прилог тези да су је могли донети Словени са Доњег Дунава, који су почетком 7. века н. е. продрли на Балкан и формирали више својих самоуправних области ‒ склавинија.