Аутор Тема: Албанци и Арбереши  (Прочитано 442462 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8510
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1480 послато: Октобар 28, 2019, 09:20:48 поподне »
Стоји свакако да она не узгледа општеилирском јер је очито прошла кроз дуго уско грло. Може се рећи да је предак свих Z2705 живио у позној антици, питање је гдје је био, разноврсност тренутно упућује више на запад, но стоји и да су тренутно Албанци најбоље дубински тестиран народ.
 Само је питање јесу ли источни Z2705 остаци Беса или познија влашка и албанска (нпр. села са основом Арбанас по Бугарској) кретања.

 Грана R-BY105603 је очито имала неког удјела код етногенезе источнороманских народа јер се налази код Румуна (већина њиховог Z2705), Аромуна (из Албаније), Бугара. Ова грана је једна од врло ријетких која уједињује Албанце, Румуне и Аромуне и вјероватно она уз још пар грана упућује на онај супрстрат који дијеле албански, румунски и аромунски. 

 Лично ја не могу рећи да сам тренутно опредјиељен што се тиче Z2705 и албанског, могућност за прављење грешке код класификације албанског је велика а свака грешка на том пољу је врло штетна како за илирологију тако за тракологију што илиуструје досадашње непостојање консензуса међу експертима о односу албанског према трачком или илирском. Мислим да не треба изоставити неке друге језике попут пеонског из разматрања, обзиром да се они такођер географски солидно уклапају у Z2705. Такођер најразноврснија албанска R1b грана није Z2103 већ PF7562, иако се ова грана највише везује за лувијско-хетитску групу.

Што се тиче пеонског, албански показује и неке паралеле са грчким, које нису резултат утицаја односно позајмице већ сежу у домен заједничког прајезика. Пеонски (на основу оно мало информација које поседујемо о том језику) је изгледа био сродан грчком и старомакедонском, мада је такође био под изузетним трачким утицајем. Треба такође обратити пажњу на Агријане који су у време Александра Великог живели на простору западне/југозападне Бугарске (исти простор на коме се током касне антике јављају Беси) а за које грчки писци пишу двојако, да су или пеонског или трачког порекла, највероватније нека мешавина ова два етноса. Поменућу неке очигледне примере где се види та албанско-грчка веза, нпр. предлог "са" се и у албанском и у грчком изговара као "ме", онда грчко "скија" - албанско "хија" ("сенка), итд. Делује као да је трачки (или дако-трачки) адстрат, донекле близак балтословенском кругу, "налегао" на супстрат који би могли назвати "агријано-пеонским" а који је вероватно припадао истој грани ИЕ језика као и грчки. Да се одмах оградим, све је ово само размишљање наглас.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Скардус

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 163
  • I2а1а-М26/L-158
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1481 послато: Октобар 28, 2019, 11:22:04 поподне »
"Пишти ка враг из карпе" (архаични говор Сиринићке Жупе).
Реч "карпа" представља стеновито брдо у Сиринићком говору.
У Штрпцу ради ресторан "Карпа" са одличном старом српском храном.
Албанци у Сиринићкој Жупи долазе тек у 19 веку, и нема говора да је карпа њихова реч.
Ето, да будем користан.

Ван мреже Поповски

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1482 послато: Октобар 28, 2019, 11:57:24 поподне »
Веќ неколко година путујем за ЦГ преко Косова и Албаније. На аутопуту у Албанији приметио сам саобраќајне знакове са називом '' Даље '' па сам схватио да реч даље у албанском има исто значење као и у српском.
Занима ме ко је од кога позајмјивао или се ради о турцизму? У македонском не постоји реч ''даље''. Не постоји ни у скопско-црногорском дијалекту који је део призренско-тимочког дијалеката. Македонци кажу '' понатаму'' или '' понатака'' а скопско-црногорски '' понатамо''

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7259
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1483 послато: Октобар 29, 2019, 12:03:49 пре подне »
"Пишти ка враг из карпе" (архаични говор Сиринићке Жупе).
Реч "карпа" представља стеновито брдо у Сиринићком говору.
У Штрпцу ради ресторан "Карпа" са одличном старом српском храном.
Албанци у Сиринићкој Жупи долазе тек у 19 веку, и нема говора да је карпа њихова реч.
Ето, да будем користан.
Прочитао си анализе о пореклу речи "карпа"...појам сеже далеко иза 19. века који помињеш, друго, нико није рекао да је то албанска реч, него се анализирало порекло те речи, као и народи који је користе или су је користили...Нити су Карпати српски појам, нити су албански...Народ усваја појмове у зависности од тога где се налази, а називи у говорима не дају ексклузивно право онога чији је говор , да је то његово вокабуларско наслеђе (увек постоји интеракција, ниједан говор није стерилно чист)...А и Србин Петар Карпош је старији од кафане у Штрпцу, па то што има корен свог надимка или презимена у тој речи, не значи да није Србин, као што ни каснији долазак Албанаца у Сиринићку Жупу у 19. веку, не значи да они нису користили ту реч...Меутим , говор у народу Сиринићке Жупе ( конкретно тог појма), може да укаже на језички утицај на том подручју пре доласка Словена (тај појам "карпе" се не помиње у динарским крајевима чини ми се)
« Последња измена: Октобар 29, 2019, 12:11:38 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7259
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1484 послато: Октобар 29, 2019, 12:06:12 пре подне »
Веќ неколко година путујем за ЦГ преко Косова и Албаније. На аутопуту у Албанији приметио сам саобраќајне знакове са називом '' Даље '' па сам схватио да реч даље у албанском има исто значење као и у српском.
Занима ме ко је од кога позајмјивао или се ради о турцизму? У македонском не постоји реч ''даље''. Не постоји ни у скопско-црногорском дијалекту који је део призренско-тимочког дијалеката. Македонци кажу '' понатаму'' или '' понатака'' а скопско-црногорски '' понатамо''
Није турцизам , него словенски појам...на словачком се "даље" каже "далеј"

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1485 послато: Октобар 29, 2019, 12:15:30 пре подне »
Веќ неколко година путујем за ЦГ преко Косова и Албаније. На аутопуту у Албанији приметио сам саобраќајне знакове са називом '' Даље '' па сам схватио да реч даље у албанском има исто значење као и у српском.
Занима ме ко је од кога позајмјивао или се ради о турцизму? У македонском не постоји реч ''даље''. Не постоји ни у скопско-црногорском дијалекту који је део призренско-тимочког дијалеката. Македонци кажу '' понатаму'' или '' понатака'' а скопско-црногорски '' понатамо''

Na albanskom dalje znači izlaz. Dalje se na ruskom kaže dalee a na poljsko dalej tako da nije turcizam. Ponatamu i ponataka je od malo prema tamo/tako.

Što se tiče karpa prije doseljavanja Albanaca ne znači da nije iz albanskog prihvaćeno 10 vjekova ranije. Ako su preci Albanaca živjeli istočnije u srednjem vijeku i dio se pomjerio prema dračkoj oblasti a dio poslovenio, il posredstvom vlaškog.
« Последња измена: Октобар 29, 2019, 12:17:34 пре подне Vidak »

Ван мреже Поповски

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1486 послато: Октобар 29, 2019, 12:21:16 пре подне »
Није турцизам , него словенски појам...на словачком се "даље" каже "далеј"
Да. Има логике. Даље или далеј као далеко или даљина а Албанци га користе за излаз 😉

Ван мреже Поповски

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1487 послато: Октобар 29, 2019, 12:47:12 пре подне »
"Пишти ка враг из карпе" (архаични говор Сиринићке Жупе).
Реч "карпа" представља стеновито брдо у Сиринићком говору.
У Штрпцу ради ресторан "Карпа" са одличном старом српском храном.
Албанци у Сиринићкој Жупи долазе тек у 19 веку, и нема говора да је карпа њихова реч.
Ето, да будем користан.
У македонском и скопско-црногорском има исто значење па зато ја не могу да замислим да је карпа албанска реч јер мислим да само динарци кажу стена.
Пример о Карантанији:
The name Carantania is of pre-Slavic origin. Paul the Deacon mentions Slavs in Carnuntum, which is erroneously called Carantanum (Carnuntum, quod corrupte vocitant Carantanum).[1]

Another possible etymology is that it may have been formed from a toponymic base carant- which ultimately derives from pre-Indo-European root *karra meaning 'rock', or that it is of Celtic origin and derived from *karantos meaning 'friend, ally'. Its Slovene name *korǫtanъ was adopted from the Latin *carantanum. The toponym Carinthia (Slovene: Koroška < Proto-Slavic *korǫt’ьsko) is also claimed to be etymologically related, deriving from pre-Slavic *carantia.
Ја чак мислим да морамо бити претпажљиви јер није све што је '' Кара.. '' турског порекла.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7259
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1488 послато: Октобар 29, 2019, 12:58:09 пре подне »
... јер мислим да само динарци кажу стена.
Не само динарци, него и  на чешком и словачком, "стена" значи "зид"
Али реч је индоевропског порекла:
From Proto-Balto-Slavic *staiˀnāˀ, from Proto-Indo-European *stoyh₂-neh₂, from *steyh₂- (“to stiffen”).

Indo-European cognates include Proto-Germanic *stainaz (“stone”), Ancient Greek στῖον (stîon, “pebble”), Sanskrit स्त्यायते (styāyate, “hardens, solidifies”).
*stěna f

conglomeration (of stones)
lump, block
cliff, rock
wall, stone wall
https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/st%C4%9Bna
« Последња измена: Октобар 29, 2019, 01:02:55 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8510
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1489 послато: Октобар 29, 2019, 01:28:57 пре подне »
У македонском и скопско-црногорском има исто значење па зато ја не могу да замислим да је карпа албанска реч јер мислим да само динарци кажу стена.
Пример о Карантанији:
The name Carantania is of pre-Slavic origin. Paul the Deacon mentions Slavs in Carnuntum, which is erroneously called Carantanum (Carnuntum, quod corrupte vocitant Carantanum).[1]

Another possible etymology is that it may have been formed from a toponymic base carant- which ultimately derives from pre-Indo-European root *karra meaning 'rock', or that it is of Celtic origin and derived from *karantos meaning 'friend, ally'. Its Slovene name *korǫtanъ was adopted from the Latin *carantanum. The toponym Carinthia (Slovene: Koroška < Proto-Slavic *korǫt’ьsko) is also claimed to be etymologically related, deriving from pre-Slavic *carantia.
Ја чак мислим да морамо бити претпажљиви јер није све што је '' Кара.. '' турског порекла.

Само Македонци од свих словенских народа за стену кажу "карпа". Исправите ме ако грешим. Управо због тога сам написао да је смер позајмице јасно био од албанског ка словенско-македонском, као и због чињенице да је у албанском значење специфичније (облик одређеног брда) а у македонском општије.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Поповски

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1490 послато: Октобар 29, 2019, 01:32:12 пре подне »
Не само динарци, него и  на чешком и словачком, "стена" значи "зид"

Занимљиво. Вероватно се и на осталим словенским језицима реч камен каже камен. Јер ипак и у карпи и у камену има то ''ка''. Чак и Кале (твѓава) могуќе да није турска реч.
И Албански и Грчки и Српски су индоевропски језици па ако је реч карпа пре-индоевропски онда аутохтонисти имају ту простора 😁

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1386
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1491 послато: Октобар 29, 2019, 01:35:18 пре подне »
Што се тиче пеонског, албански показује и неке паралеле са грчким, које нису резултат утицаја односно позајмице већ сежу у домен заједничког прајезика. Пеонски (на основу оно мало информација које поседујемо о том језику) је изгледа био сродан грчком и старомакедонском, мада је такође био под изузетним трачким утицајем. Треба такође обратити пажњу на Агријане који су у време Александра Великог живели на простору западне/југозападне Бугарске (исти простор на коме се током касне антике јављају Беси) а за које грчки писци пишу двојако, да су или пеонског или трачког порекла, највероватније нека мешавина ова два етноса. Поменућу неке очигледне примере где се види та албанско-грчка веза, нпр. предлог "са" се и у албанском и у грчком изговара као "ме", онда грчко "скија" - албанско "хија" ("сенка), итд. Делује као да је трачки (или дако-трачки) адстрат, донекле близак балтословенском кругу, "налегао" на супстрат који би могли назвати "агријано-пеонским" а који је вероватно припадао истој грани ИЕ језика као и грчки. Да се одмах оградим, све је ово само размишљање наглас.  :)

 Албански има обиљежја "старијег" језика, и скренуо ми је неко пажњу да то не иде добро са оним што се зна о трачком, да је могуће "познији" долазак као и на везе са прије свега балтијском групом, око словенске постоји спорење када се одвојила од балтијске и она је иновативна.
 Нпр. неке гетске паралеле су врло очите, нарочито ова због више сугласника:
Γένουκλα утврда гетског краља Зуракса - литв. ganyklà,  лат. ganīkla - пашњак, спомиње се алб.  gjanë , међутим прото-албански је *jausna

 Гетски Cerbatis, ранији назив по Плинију Callatis-а (Mangalia)- литв.  kirba мочвара, блато, ушће Дунава је близу.

 Σουκίδαυα, град (Corabia) - литв. šùkė, лат.  sukums, на вики стављен алб. shuk али  протоалб. *uka.

Degis, брат дачког краља - литв. dègti - спалити - алб.  djeg овдје албански "ради".

 Но и неке друге:
Tarbus , вођа неког племена, могуће слободних Дачана - бактријски thaurva

Por, дачки per (код Костобока por), - сигурна дако-трачка ријеч - ир./ср.пер. Shāpūr/Shāhpuhr - син краља. алб. bir <- п.алб. *bira <- п.ие. *bʰérus , спомињу се месапски *bilia кћер и *biles син као могуће паралеле. Овдје је ирански ближи него албански.

 Стога сам спомињао гране R1a да су могуће имале много више удјела код генезе дако-трачког. У Бугарској постоје двије Z93 гране које су изгледа палеобалканске. Мислим да итекако јесте могуће да је постојао неки старији супстрат којем су могуће припадале Z2103 и V13 гране.

 Нпр. старо име ријеке Струмон је Palaistinos, на том подручју управо грана R-Z2103>Y5586 има разноврсност (4300 г.) а ту су разноврсне и неке рјеђе V13 гране, нпр. E-S7461 (сличан TMRCA мало источније од Струме) која је јако разноврсна на Блиском истоку, и могуће да се ради о Филистејцима, а један филистејски узорак је био R-M269.

 За разлику од грчког неизворног "Пелазги", основа "п'л'с'т" је потврђена код Филистејаца, Пелесета од Египћана и имена ове ријеке. Па се може радити о овом народу који је говорио неки индоевропски језик (што се претпоставља по именима Филистејаца итд.).

 Ја сам прилично сигуран да јесте било Z93 утицаја код трачког (један је нађен у СБД), а једино нисам сигуран колико је стар овај балтоидни супстрат, да ли датира из бронзаног или касног бронзаног/раног жељезног доба, којег су могле раширити позније неке групе.

 Тако да албански мислим итекако може имати као основу неки старији супстрат.
« Последња измена: Октобар 29, 2019, 01:38:55 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1386
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1492 послато: Октобар 29, 2019, 12:40:22 поподне »
Стога сам спомињао гране R1a да су могуће имале много више удјела код генезе дако-трачког.

 Занимљива грана је R-Z92>CTS4648 , којој припадају Ћоровићи из Бијелог Поља. Има и један Бугарин CTS4648+, TMRCA 2900 г, а базалних грана има у Латвији, Литванији, има је и код финских народа и не изгледа баш словенски.

 Једна од занимљивих могућих паралела албанског са трачким јесу сложена имена. Код Албанаца су раширена презимена попут Никпрељаја, Љуљђураја гдје су увезани родословски отац и син, но у старијим изворима се среће више сложених родовских имена која укључују придјев, нпр:
Burrmadh (1330)
Kolemadh/Golemadh (1494)
Kryeziu (1416)
Mazarak (1333) (Arrow's Mountain?)

 Вјероватно и Битидос (1330). Такођер име Свињоглав у арбанашком катуну 1330. које је са словенским коријеном али је опет сложеница.

 Сложена имена али са придјевом на првом мјесту (у албанском придјев иде након именице) су била честа међу дако-трачким именима док су била ријетка код Илира. Од средњег вијека до антике има доста но била су учестала таква имена у најранијем периоду албанског ономастикона. Ту и тамо су се сретала и код Срба, али кад се гледа арбанашк катун из 1330. било их је доста, ту су и не баш јасни Матагуж, Букумир/Букмир..

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8510
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1493 послато: Октобар 29, 2019, 02:31:54 поподне »
Као што сам већ писао недавно, назив реке Струме би могао имати директне везе са протоалбанским, за Вардар то још увек остаје отворено питање, с обзиром да ниједан лингвиста није разматрао могућност да назив Вардара има неке везе са речима vardar и vardhar у албанском. О два главна слоја у албанском језику, "северном" (који је доминантан, адстратни, у вези са балтословенским, индоиранским али и келтским, итд.) и "јужном" (који је супстратни, повезан са грчким и јерменским) је писао филолог Вања Станишић. И поред блискости трачког са балтословенским, не бих рекао да су Трачани имали неки већи уплив R1a, већ да су што се тиче "степских" лоза били највећим делом R1b-Z2103, односно да су Прото-Трачани представљали последњи остатак становништва из јужноруских и украјинских степа које је било доминантно R1b, пре него што су истиснути ширењем R1a линија са севера и истока, оличених у каснијим Скитима, Сарматима, Аланима итд. Вероватно јесу били под већим језичким утицајем сатемских говорника али не мора да значи да су били и генетски сродни овом становништву.

Постоје још неке паралеле са дачким, нпр. назив дачке престонице Сармизегетузе, која се понекад пише и као Зармизегетуза; први слог "сарми/зарми" би могао бити у вези са албанским zjarr, "ватра". На енглеској Википедији је дата једна етимологија која би могла бити у вези са наведеним:

"City of the warm river’ from zarmi ‘warm’ (cognate with Sanskrit gharma ‘warm’) and zeget ‘flow’ (cognate with Sanskrit sarj- in sarjana- ‘flow’ and Bactrian harez- in harezâna ‘id.’), the city being named after the nearby river Sargetia"

Онај поменути старији слој који има паралеле са грчким и јерменским би можда могао да се очитава у R1b-PF7562 линијама код Албанаца, мада је то несигурно. Занимљиве су и језичке паралеле са месапским језиком у јужној Италији, за који се често без сагледавања свеукупне слике тврди да представља илирски идиом. У суштини, преци Месапа су се на "пету" Италије доселили током хаотичног периода краја бронзаног доба, тзв. "бронзанодопског колапса", када су на подручју Леванта и Египта забележени напади "Народа са мора"; претпоставља се да су досељени са Балкана, а најкраћи пут преко Отрантских врата је са простора данашње јужне или средње Албаније. Међутим, с обзиром да говоримо о касном бронзаном добу, постоји могућност да у то време на тим просторима нису живели Илири односно њихови преци већ једно друго становништво које је било сродно микенским Грцима, Дорцима, Пеонцима а које се магловито јавља у виду помена народа Брига и њихове сеобе на простор северозапада Анадолије; од тих Брига су настали Фрижани, од којих опет потичу језички преци данашњих Јермена. За прадомовину Брига, из које су управо негде крајем бронзаног и почетком гвозденог доба кренули ка Анадолији, се обично узима простор око Охридског и Преспанског језера, мада је он могао бити шири и на западу обухватати и већи део средње и јужне Албаније а на истоку добар део Егејске и Вардарске Македоније. Приликом бронзанодопског колапса, може се претпоставити да су Бриги трпели притисак са севера и северозапада од стране Прото-Илира који су се ширили ка југу те да је један део становништва отишао ка истоку, у Анадолију, док је други део можда прешао Отрантска врата и населио се на југоистоку Италије; ови други би били преци Месапа и других сродних племена на том простору. Наравно, ово је само домишљање и може а и не мора бити тачно, у недостатку прецизнијих података.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8510
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1494 послато: Октобар 29, 2019, 02:52:31 поподне »
Сложена имена али са придјевом на првом мјесту (у албанском придјев иде након именице) су била честа међу дако-трачким именима док су била ријетка код Илира. Од средњег вијека до антике има доста но била су учестала таква имена у најранијем периоду албанског ономастикона. Ту и тамо су се сретала и код Срба, али кад се гледа арбанашк катун из 1330. било их је доста, ту су и не баш јасни Матагуж, Букумир/Букмир..

Та појава придева после именице у албанском не мора бити нарочито старог датума. Сасвим је могуће да се у томе уочава утицај латинског који такође своје придеве ставља после именица, а с обзиром на огроман утицај који је овај језик иначе извршио на развој албанског, то не би чудило. Ово говорим зато што је Ноелу Малколму, чувеном историчару који пише "по наруџби", то био једини "доказ" да албански никако не може представљати наследника неког (дако)трачког дијалекта, занемаривши на десетине других индиција које указују на супротан закључак.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1386
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1495 послато: Октобар 30, 2019, 12:59:37 пре подне »
Као што сам већ писао недавно, назив реке Струме би могао имати директне везе са протоалбанским, за Вардар то још увек остаје отворено питање, с обзиром да ниједан лингвиста није разматрао могућност да назив Вардара има неке везе са речима vardar и vardhar у албанском. О два главна слоја у албанском језику, "северном" (који је доминантан, адстратни, у вези са балтословенским, индоиранским али и келтским, итд.) и "јужном" (који је супстратни, повезан са грчким и јерменским) је писао филолог Вања Станишић. И поред блискости трачког са балтословенским, не бих рекао да су Трачани имали неки већи уплив R1a, већ да су што се тиче "степских" лоза били највећим делом R1b-Z2103, односно да су Прото-Трачани представљали последњи остатак становништва из јужноруских и украјинских степа које је било доминантно R1b, пре него што су истиснути ширењем R1a линија са севера и истока, оличених у каснијим Скитима, Сарматима, Аланима итд. Вероватно јесу били под већим језичким утицајем сатемских говорника али не мора да значи да су били и генетски сродни овом становништву.

 Ако се иде линијом гране Z2103 тј R-CTS1450 као изворишта трачке групе, онда се обзиром на њену разноврсност и старост мора рачунати да се дотична група проширила већ у раном бронзаном добу. Изгледа да се јесте CTS1450 тада раширио Балканом, и ближим окружењем посебно источнијим, но осим много позније Z2705, не изгледа да је CTS1450 имала неку значајну експанзију.
 Иранска племена су давно прије Скита успоставила доминацију на степама, од Срубнаја културе а један од изданака Срубнаја културе је и култура важна за етногенезу трачких популација: Ноа-Кослођени. И наравно да се ту могу тражити палеобалански Z93 али и неки Z280 јер је било Z280 Срубнаја налаза.
 Неки историјски подаци би могли говорити томе у прилог. А за Струмон као што рекох по Псеудо Плутарху старо име је било Палестинос, нема шансе да би тај стари назив могао преживјети из старијег Бронзаног доба већ од периода кад су "Пеласти" спомињани. Такођер није логично да би на прелазу жељезног/бронзаног неки CTS1450 био покровитељ новог назива јер они су имали експанзију много раније. Обзиром на R-M269 код Филистејаца могао би лако неки R-CTS1450 бити дио "народа са мора".


Постоје још неке паралеле са дачким, нпр. назив дачке престонице Сармизегетузе, која се понекад пише и као Зармизегетуза; први слог "сарми/зарми" би могао бити у вези са албанским zjarr, "ватра". На енглеској Википедији је дата једна етимологија која би могла бити у вези са наведеним:
"

 Да протоалбанска реконструкција је *dźerm-, сличне форме се јављају у грчком θερμός. Дачка мјеста као Germaza, Germizera се такођер доводе у везу са zjarr.


У суштини, преци Месапа су се на "пету" Италије доселили током хаотичног периода краја бронзаног доба, тзв. "бронзанодопског колапса", када су на подручју Леванта и Египта забележени напади "Народа са мора"; претпоставља се да су досељени са Балкана, а најкраћи пут преко Отрантских врата је са простора данашње јужне или средње Албаније. Међутим, с обзиром да говоримо о касном бронзаном добу, постоји могућност да у то време на тим просторима нису живели Илири односно њихови преци већ једно друго становништво које је било сродно микенским Грцима, Дорцима, Пеонцима а које се магловито јавља у виду помена народа

 Ако се иде линијом да су илирски а и трачки језици неки познији долазак из периода бронзанодопског колапса онда је наравно ту морало бити претходника. Што се Трачана тиче бројни елементи њихове материјалне културе сежу у доба прије тог колапса но то не значи да су те културе биле тада трачке. Нпр. кад сам нашао добре паралеле између сјевера Бугарске/Румуније и Пелопонеза код неких V13 грана видио сам на руској википедији уписано да је Гирла-Маре култура (Дубовачко-жутобрдска група)
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%8B%D1%80%D0%BB%D0%B0-%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B5

"прото-дорска", та култура је била сродна ватинској, а код ње се јесте десила миграција далеко на југ баш у то доба па не чуди таква конотација.
 

Брига и њихове сеобе на простор северозапада Анадолије; од тих Брига су настали Фрижани, од којих опет потичу језички преци данашњих Јермена. За прадомовину Брига, из које су управо негде крајем бронзаног и почетком гвозденог доба кренули ка Анадолији, се обично узима простор око Охридског и Преспанског језера,

 Увијек ми се грана L584 чинила добрим кандидатом за Фригијце, нпр. грана R-A12332*, ту је Аромун из Албаније на YFull-у, и овај кластер се налази и код пар Грка из анонимних база, код једног Гега, али највеће присуство има код Румуна/Молдаваца, 1 Румун са FTDNA, 2 Румуна и 2 Молдавца из студија тако да је најчешћа индивидуална Z2103 грана код њих управо ова. И има више разноврсности код Румуна. Нађе се и неких других грана као и нешто јерменске R-Y4364, но и код L584 има доста Јемрена.

 Углавном знам да албански има овог старијег супстрата, главно питање је старост трачког, ако се води балтијским паралелама логично се помисли на R1a а култура која је имала удјела на формирање Трачана је Ноуа, односно миграција Срубнаја племена, а то се десило много послије експанзије Z2103 грана на Балкан.

 То опет нема везе са тим јели албански трачки али само говорим јер се често код људи протеже "свијест" о неопходности да је нека хаплогрупа или грана оригинатор језика. Тако људи код Албанаца виде Z2705 и помисле да је то најјача "степска" грана и да то мора бити оригинатор трачког, илирског..
 Тако мени рече један Словенац "губи се вријеме на PH908, Срби и Хрвати су изворно R1a". ;D

Ван мреже Поповски

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1496 послато: Октобар 30, 2019, 01:03:08 пре подне »
О Пајонском језику немамо пуно информација па можемо само да претпостављамо иако се каже да је био сатемски као што је Албански
Постоји њихов град (археолошки локалитет) Билазора. Аутохтонисти га преводе потпуно словенски Бела Зора.
Стоби је постао град након Пајонца када су га антички македонци заузели
Стобои (денешно Градско), има на град, од *стоб (спор. старопруски стабис „карпа“, старословенски стобору, „столб“, староанглиски стапол, „дирек“, старогрчки стобос, „карање, лоши зборови“);
Стуб или Стена? 😀

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8510
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1497 послато: Октобар 30, 2019, 12:54:12 поподне »
Иранска племена су давно прије Скита успоставила доминацију на степама, од Срубнаја културе а један од изданака Срубнаја културе је и култура важна за етногенезу трачких популација: Ноа-Кослођени. И наравно да се ту могу тражити палеобалански Z93 али и неки Z280 јер је било Z280 Срубнаја налаза.

На та бронзанодопска племена сам мислио када сам написао "оличених у каснијим Скитима...". С обзиром на значај Трачана током целог периода гвозденог доба Балкана а и касније, некако сам сумњичав да би њихова доминантна "степска" хаплогрупа била R1a-Z93 или R1a-Z280, прво због тога што је Z93 данас на Балкану присутан само у траговима а и те подгране које су присутне би пре могле да се вежу за неке миграције из средњовековног или најдаље античког периода, док се гране испод Z280 врло добро уклапају у сценарио доласка са Словенима. Постоји ли нека грана испод Z280 чији би се распоред косио са тим сценаријем доласка на Балкан? Према ономе што сам видео на Yfull-у, Z92>CTS4648 коју си помињао се ничиме посебно не издваја, присутна је код балтичких народа, Руса, Пољака, једног Црногорца, Финца, Италијана...

https://yfull.com/tree/R-CTS4648/

Укратко, мислим да би та нека предсловенска трачка R1a оставила већег трага на Балкану да је заиста била једна од доминантијих хаплогрупа код Трачана, као што је нпр. случај са очевидно прото-илирском J2b2-Z628.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1386
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1498 послато: Октобар 30, 2019, 09:59:47 поподне »
На та бронзанодопска племена сам мислио када сам написао "оличених у каснијим Скитима...". С обзиром на значај Трачана током целог периода гвозденог доба Балкана а и касније, некако сам сумњичав да би њихова доминантна "степска" хаплогрупа била R1a-Z93 или R1a-Z280, прво због тога што је Z93 данас на Балкану присутан само у траговима а и те подгране које су присутне би пре могле да се вежу за неке миграције из средњовековног или најдаље античког периода, док се гране испод Z280 врло добро уклапају у сценарио доласка са Словенима. Постоји ли нека грана испод Z280 чији би се распоред косио са тим сценаријем доласка на Балкан? Према ономе што сам видео на Yfull-у, Z92>CTS4648 коју си помињао се ничиме посебно не издваја, присутна је код балтичких народа, Руса, Пољака, једног Црногорца, Финца, Италијана...

https://yfull.com/tree/R-CTS4648/

Укратко, мислим да би та нека предсловенска трачка R1a оставила већег трага на Балкану да је заиста била једна од доминантијих хаплогрупа код Трачана, као што је нпр. случај са очевидно прото-илирском J2b2-Z628.

 Ово су неке гране које сам ја издвојио као замиљиве код везивања за Ноа културу:

1) R-Z93>YP5271
СЗ Бугарска, TMRCA 3300 ybp са Пољском. И паралелна грана се јавља у Пољској.

2) R-Z93>M12280>FGC66097
 Бугарин из источне Бугарске предвиђен на FTDNA као FGC66097. Овог је давно Гуја спомињао да би могао бити у вези са кланом Дуло, међутим по новијим резултатима иако се јавља у Афганистану, тај је поријеклом са Блиског истока, гдје је M12280 врло разноврсна (могуће Митани ?), но једна подграна FGC66097 постоји у Италији и Шпанији и ту би требало овај Бугарин (Z2124+) да спада иако је подалек од Италијана. TMRCA 3200 г.

 По разноврсности чини се да ове гране јесу старобалканске а по TMRCA се уклапају у Ноа културу добро. Постоји један потврђени R-S23592 у Бугарској али нема поклапања с осталим но због генералног контекста у коме се јавља ова грана ипак вјероватније не може бити палеобалканског поријекла. Ја сам по студијама уочио још врло вјероватне 3 гране испод S23592 које такођер нису палеобалканске. Нити једна од ове двије не изгледа као нека познија миграција обзиром на изолованост.

3) R-Z92>Y38448
 Ово је грана бугарског администратора који ми је давно споменуо да мисли да би могла бити трачка. У међувремену се паралелна грана појавила на западу Балкана, но ова грана остаје изолована, TMRCA 3500 г у односу на остале гране, дакле врло је удаљена. Низводно се налази грана R-YP569, унутар које се налази 5 од 13 литванских YFull R1a резултата, и обзиром на низак TMRCA од 1900 г. мислим да су преци свих ових Руса говорили балтским језиком прије 1900 г. Зна се да су балтијски језици прије словенске експанзије били много раширенији него данас, а R-YP569 је по свему судећи једна од прото-литванских лоза. Према томе велика удаљеност Y38448 од осталих + једна од тих рођачких је прото-литванска. BY169316 су на западу, па су могли доћи са истока.

 Што се тиче R-CTS4648, она се истина јавља и код Пољака, но базална разноврсност је више на страни Балтика а Црногорац нема никог ближе од 2900 г., као што рекох има Бугарин CTS4648+, ништа испод није тестирао. TMRCA достиже старије жељезно доба. Обзиром да се ради о роду Ђоровића, тај род би могао имати и поријекло са истока Балкана ако је ближи овом Бугарину. Има паралела са исламизованим родовима са истока Балкана који долазе на запад. То се види и у раним турским дефтерима гдје се помињу стражари из Пловдива итд.

 Ово су мислим кандидати који би могли доћи на Балкан са Ноа културом, наравно очекивати је Z93 код такве културе но обзиром да је нађено Z280 код Срубнаја, вјероватно је ту било и неких Z280 које су асимиловали.

 Ово није много, но јесте нешто. Уколико би ове гране донијеле неки нови језик, његовом ширењу могле су придонијети и неке друге гране које су "експлодирале" на прелазу бронзаног и жељезног доба, нпр. E-CTS9320 која је имала уско грло но према старијој грани на истоку као и неким CTS9320* тамо вјероватно је израсла у трачком кругу (већ сам спомињао Басараби или Гава културу као могуће везе, чак се и албански админ сложио ту).


 Везано за J-Z628, мислим да би се могуће језик који би дошао са овом хг. на прелазу раног и средњег БД могао везати са венетским.
 Новији цитат о венетском.
Joshua Whatmough, 2015
It is certainly to be distinguished from neighbouring Indo-European tongues, with the possible exception of Illyrian. That is, it is neither Greek, nor Italic, nor Keltic, nor Germanic, though recently it has been shown " that Venetic (and Raetic, further west) possesses some features in common with the last-named that suggest a transitional region of speech from Greek and Italic in the south to Germanic in the north such as the very location of Venetic would indicate.


 Могао би овај језик уз неке попут лигуријског, лузитанског бити преживјели "Бел Бикер" елемент. Као што сам спомињао мени се долазак J-Z628 највише уклапа у такву популацију обзором и на културу гдје је нађен. Ако је познији илирски којег би донијела култура поља са жарама (улг. гране U152) био ближе везан за италску групу, задржавање овог језика код Либурна би могао бити реликт тог језика. Већ сам спомињао да ми се Делмати чине као једно од изразитих J-Z628 популација, иако они нису баш упадали у ову групу било је доста прожимања са Либурнима, који су такођер вјероватно имали J-Z628 уз мислим неке старије гране E-V13 (нпр. неки PH1246). Позната је она ријеч delmë коју су многи доводили у везу са Делматима.
« Последња измена: Октобар 30, 2019, 10:06:50 поподне Zor »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8510
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1499 послато: Октобар 30, 2019, 11:28:44 поподне »
Везано за J-Z628, мислим да би се могуће језик који би дошао са овом хг. на прелазу раног и средњег БД могао везати са венетским.
 Новији цитат о венетском.
Joshua Whatmough, 2015
It is certainly to be distinguished from neighbouring Indo-European tongues, with the possible exception of Illyrian. That is, it is neither Greek, nor Italic, nor Keltic, nor Germanic, though recently it has been shown " that Venetic (and Raetic, further west) possesses some features in common with the last-named that suggest a transitional region of speech from Greek and Italic in the south to Germanic in the north such as the very location of Venetic would indicate.


 Могао би овај језик уз неке попут лигуријског, лузитанског бити преживјели "Бел Бикер" елемент. Као што сам спомињао мени се долазак J-Z628 највише уклапа у такву популацију обзором и на културу гдје је нађен. Ако је познији илирски којег би донијела култура поља са жарама (улг. гране U152) био ближе везан за италску групу, задржавање овог језика код Либурна би могао бити реликт тог језика. Већ сам спомињао да ми се Делмати чине као једно од изразитих J-Z628 популација, иако они нису баш упадали у ову групу било је доста прожимања са Либурнима, који су такођер вјероватно имали J-Z628 уз мислим неке старије гране E-V13 (нпр. неки PH1246). Позната је она ријеч delmë коју су многи доводили у везу са Делматима.

Једино што овде "квари срећу" је што је још 70-их чувени хрватски палеолингвиста који се највише бавио старобалканским језицима, Радослав Катичић, венетски заједно са хистарским и либурнским определио у посебну групу (или породицу) језика коју је назвао "севернојадранском". Она се разликовала од "средње", делмато-панонске групе и од "јужне" којој би припадали Илири у правом смислу. То је све изведено на основу сачуваних трагова топонима, антропонима, теонима, хидронима, итд. С тим у вези, језици из севернојадранске групе не би требало да су ближе повезани са језицима Панонаца, Илира, Делмата, итд.
Чињеницама против самоувереног незнања.