Форум - Порекло

Порекло становништва => Дијаспора => Тему започео: Amicus Новембар 10, 2016, 06:38:01 поподне

Наслов: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Amicus Новембар 10, 2016, 06:38:01 поподне
Правих мало истраживање на Вконтакту. За оне који не знају, то је друштвена мрежа на којој се окупљају углавном чланови са руског говорног подручја, или у најширем смислу земље бившег Совјетског Савеза. Углавном, оно што тамо приметих и шта одлучих мало да истражим, јесу презимена која у себи или свом корену чувају даље порекло својих носилаца.

Тако ће ако потражите наћи стотине људи који у корену свог презимена имају Серб-, Рац-, Босн-, Бошн-, Хорват...

И у том смислу контактирао сам пар десетина људи са оваквим презименима, како бих проверио да ли још памте, и шта уопште знају о пореклу свог презимена и рода.

Од укупног броја порука, одговоре сам добио можда на трећину посланих упитам, а највише ме изнанадила чињеница да им је порекло као тема свима прилично страно.

Међутим, око две врсте наведених презимена направих ипак мањи помак, јавило ми се више људи са презименом које се на различите начине пише, али увек чита као Бошњак, те неколико њих на упит о пореклу презимена Хорват. Географски, сви припадају руско-украјинском геопростору, са можда пар изузетака из Белорусије.

Оно што ме донекле изненадило, јесте да је више њих презиме Бошњак везало за две конкретне земље, Бугарску и Немачку, посебно за прву поменуту земљу. Иако то нисам очекивао, сама ствар ме није толико изненадила, јер својевремено, бавећи се дуплим топонимима, баш у случају назива Босна, налазио сам сличне (понекад идентичне) називе на подручју данашње Југоисточне Бугарске, те на простору Западне Пољске.

Док у случају Хорвата добио сам пар одговора о њиховом пореклу из Мађарске, што је сасвим и логично, али интересантно, без разумевања значења самог презимена.

Што се тиче Серб-а и Рац-а још нисам добио ниједан значајнији одговор, што се тиче овог другог презимена то ми толико и није несхватљиво, али из ових која имају у свом корену Серб- помало ми је чудно да нема баш никакве асоцијације у том смислу? Било је и пар комичних ситуација, али не би било коректно то сад да препричавам, све опет у смислу тоталне незаинтересованости за целу ствар.

Кад мало ухватим времена, потражићу бар ове ствари које би могле бити интересантне за Бошњаке, мада сигурно има тамо и ових наших Бошњака.
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Селаковић Новембар 10, 2016, 07:06:03 поподне
Амикусе, свака част на теми и на "експерименту"  :)

Мислим да сам истражујући своје порекло добио сличан проценат одговора на Фејсбуку, можда 40%.
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Полић Новембар 10, 2016, 07:49:04 поподне
Било је и пар комичних ситуација, али не би било коректно то сад да препричавам, све опет у смислу тоталне незаинтересованости за целу ствар.
Зашто ме ово уопште не изненађује :)
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Amicus Новембар 10, 2016, 08:01:36 поподне
Амикусе, свака част на теми и на "експерименту"  :)

Мислим да сам истражујући своје порекло добио сличан проценат одговора на Фејсбуку, можда 40%.

Хвала Селаковићу. :)

Друштвене мреже у овом погледу су сјајна ствар, само што људи нису увек вољни да сарађују, мада у овом случају мој хендикеп је што не знам руски довољно добро да бих комуницирао на њему, а већина њих с друге стране врло лоше влада енглеским.

Мада, кад има воље, мислим да је све јасно... ;)

Узгред, кад смо код неких статистика, нпр. презимена Сербин/Сербов има 5.667, Рац/Рацюк 1.666, Боснак/Босняк/Бошняк 457, Хорват 593 (ово је само ужи избор верзијанти поменутих презимена; све наравно на поменутом Вконтакту).

Зашто ме ово уопште не изненађује :)

Разног света тамо има, а ја сам се трудио да будем објективан, па се тако разног соја и одазвало. ;D
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Amicus Новембар 14, 2016, 04:13:26 поподне
Од 103 упитана корисника Вконтакта (упитавах за ова презимена: Сербов(а), Сербин, Сербскаий(я), Хорват, Рац, Рацюк, Боснак, Бошняк) тек двоје или 2,06% је имало неких сазнања у вези свог презимена.

У оба случаја десило се да је то презиме Хорват, први је сеоба из XVIII века за времена царице Катарине "негде са простора Балкана" (данас живе у Санкт Петербургу), а други је сеоба из времена револцуције "из Мађарске у Сибир"[/i] (данас живе у Улан Удеу).
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Amicus Новембар 15, 2016, 08:51:46 поподне
Од 103 упитана корисника Вконтакта (упитавах за ова презимена: Сербов(а), Сербин, Сербский(я), Хорват, Рац, Рацюк, Боснак, Бошняк) тек двоје или 2,06% је имало неких сазнања у вези свог презимена.

У оба случаја десило се да је то презиме Хорват, први је сеоба из XVIII века за времена царице Катарине "негде са простора Балкана" (данас живе у Санкт Петербургу), а други је сеоба из времена револцуције "из Мађарске у Сибир" (данас живе у Улан Удеу).

Овој двојици се придружио и један Сербский, који је пореклом из војничке фамилије, а чији је предак Србин ступио у војну службу Руског царства још у време руског цара Петра Великог (1672-1725), када се они први пут помињу у документима.

Иначе, као род имају предање да су тада у Русију дошла тројица браће (помиње и њихова имена, али да без његове дозоволе не износим те ситније податке, рећи ћу само да је једно од њих баш не звучи "српски", ако се није искварило преношењем с колена на колено?), те да је један од његових предака под царицом Катарином Великом стекао титулу грофа од Херсона (град у данашњој јужној Украјини).

Крајем XIX века његови преци се селе у Оренбург (на реци Уралу, на граници Европе и Азије), где пролазе сличну судбину ових наших братоубилачких ратовања, те до данас тамо опстају са сазнањем да су српског рода, и да служе руској држави.

Поред свог рода са таквим памћењем, помени и извесни род Христича, који су такође пореклом Срби.
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Amicus Новембар 29, 2016, 08:23:30 поподне
Док ми је на оку, да то пренесем, наиме, јавило се још пар људи на овај упитник, а у питњу су Руси са презименом Черногорец.

На једанаест посланих упита, јавило се троје, од који је двоје знало за своје старо порекло. У првом случају лице је имало сазнање од мајке да је његова породица дошла из Југославије, а да је названа по делу те земље који се зове Црна Гора. А друга особа није била сигурна, но ипак је написала да су јој преци највероватније живели у Црној Гори, одакле су дошли у Руско Царство.

Иначе, док сам тражио таква нека презимена, схватио сам да на руском говорном подручју жене имају изведене облике презимена својих мужева, односно родитеља, па тако од презимена Сербов, оне се углавном презивају Сербова, од Хорват, Хорватова, Рац, Рацова...
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Amicus Децембар 09, 2016, 07:09:43 поподне
Мали искорак из теме, да не отварам нову, Рац(-ај, -ок)и који се помињу у 13-томном мађарском грбословном и генеолошком зборнику с краја XIX века.

(https://s18.postimg.org/d1sy1p5zd/Screen_Shot_12_09_16_at_06_55_PM.jpg)
(https://s18.postimg.org/gk4xy36vd/Screen_Shot_12_09_16_at_06_55_PM_001.jpg)
(https://s18.postimg.org/cu9wixkeh/Screen_Shot_12_09_16_at_06_56_PM.jpg)
(https://s18.postimg.org/k6araqd8p/Screen_Shot_12_09_16_at_06_56_PM_001.jpg)
(https://s18.postimg.org/619jmntl5/Screen_Shot_12_09_16_at_06_56_PM_002.jpg)
(https://s18.postimg.org/3l7q8tbih/Screen_Shot_12_09_16_at_06_56_PM_003.jpg)

Извор: Magyarország családai Czimerekkel és nemzékrendi táblákkal (http://mek.oszk.hu/09300/09379/pdf/)
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: ... Јануар 02, 2017, 05:54:03 поподне

Међутим, око две врсте наведених презимена направих ипак мањи помак, јавило ми се више људи са презименом које се на различите начине пише, али увек чита као Бошњак, те неколико њих на упит о пореклу презимена Хорват. Географски, сви припадају руско-украјинском геопростору, са можда пар изузетака из Белорусије.

Оно што ме донекле изненадило, јесте да је више њих презиме Бошњак везало за две конкретне земље, Бугарску и Немачку, посебно за прву поменуту земљу. Иако то нисам очекивао, сама ствар ме није толико изненадила, јер својевремено, бавећи се дуплим топонимима, баш у случају назива Босна, налазио сам сличне (понекад идентичне) називе на подручју данашње Југоисточне Бугарске, те на простору Западне Пољске.

Кад мало ухватим времена, потражићу бар ове ствари које би могле бити интересантне за Бошњаке, мада сигурно има тамо и ових наших Бошњака.

Из Кочана у Бугарској, место се налази у округу Благоевград а близу је Смољанске области и грчке границе,  постоји један тестирани са презименом "Boshnakov". Предак му се звао "Mehmed-Ali Boshnakov", рођен око 1900.
Тестирани припада I2a хаплогрупи, грани Y4460. Мислим да је то већ четврти Помак који припада овој грани Динарика. Код нас ова грана за сада није потврђена. Било би занимљиво сазнати како је добио презиме, пошто корен подсећа на "Бошњак".
http://www.ysearch.org/search_view.asp?uid=DRGB7&viewuid=DRGB7&p=1
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Amicus Јануар 02, 2017, 08:16:01 поподне
Из Кочана у Бугарској, место се налази у округу Благоевград а близу је Смољанске области и грчке границе,  постоји један тестирани са презименом "Boshnakov". Предак му се звао "Mehmed-Ali Boshnakov", рођен око 1900.
Тестирани припада I2a хаплогрупи, грани Y4460. Мислим да је то већ четврти Помак који припада овој грани Динарика. Код нас ова грана за сада није потврђена. Било би занимљиво сазнати како је добио презиме, пошто корен подсећа на "Бошњак".
http://www.ysearch.org/search_view.asp?uid=DRGB7&viewuid=DRGB7&p=1

То је занимљив податак Владице! Бугари још пишу ћирилицом, и човек се вероватно презива Бошнаков, што без сумње асоцира на презимена ове врсте, која помињасмо у ранијим коментарима. Оно што је мени још овде мистерија, јесте да по свему судећи и у Бугарској постоји нека област која се назива Босна, Восна или Посна... ја сам то својевремено негде био забележио, али касније нигде више то да нађем... а томе у прилог говоре ови Бошњаци из бившег СССР, који јасно имаше предање да су пореклом из Бугарске.

Да ли је ту било неког просељавања, или они заиста воде порекло из неког таквог краја у Бугарској који се зове Босна (ако су Бошнакови, а не Вошнакови или Пошнакови), то још морамо да истражимо.
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: ... Јануар 02, 2017, 08:31:22 поподне
То је занимљив податак Владице! Бугари још пишу ћирилицом, и човек се вероватно презива Бошнаков, што без сумње асоцира на презимена ове врсте, која помињасмо у ранијим коментарима. Оно што је мени још овде мистерија, јесте да по свему судећи и у Бугарској постоји нека област која се назива Босна, Восна или Посна... ја сам то својевремено негде био забележио, али касније нигде више то да нађем... а томе у прилог говоре ови Бошњаци из бившег СССР, који јасно имаше предање да су пореклом из Бугарске.

Да ли је ту било неког просељавања, или они заиста воде порекло из неког таквог краја у Бугарској који се зове Босна (ако су Бошнакови, а не Вошнакови или Пошнакови), то још морамо да истражимо.

Тестирање Помака врши Атанас Кумбаров. Можда га није лоше контактирати, претпостављам да поседује неке податке о тестиранима. На страници свог пројекта, а такође и на сајту YSEQ-a, оставио је све резултате јавно доступне. Верујем да би био вољан да одговори.
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Amicus Јануар 02, 2017, 08:54:12 поподне
Тестирање Помака врши Атанас Кумбаров. Можда га није лоше контактирати, претпостављам да поседује неке податке о тестиранима. На страници свог пројекта, а такође и на сајту YSEQ-a, оставио је све резултате јавно доступне. Верујем да би био вољан да одговори.

Можда то није лоша идеја, Владице, пишем ти у вези тога на ПП. ;)

А што се тиче тражења поменутих топонима, моје истраживање истих концентрисало се на три локације, а то су ова наша Босна, непозната Босна у Бугарској и простор сличног назива у Молдавији. То све наравно примарно је везано за моја истраживања у области хералдике, јер се за те три земље везује онај чувени грб Босне, који је изворно у ствари грб те неке области у Молдавији (још од краја XIV века!).

Занимљиво је да су та сазнања некима била позната и крајем XVII и почетком XVIII века, па рецимо Вићенцо Марија Коронели између 1705. и 1720. године бележи овај грб два пута на својој карти (http://mapy.mzk.cz/mzk03/001/052/200/2619316459/) (додуше не у оба случаја идентичан, али несумњиво истог порекла), али очигледно користећи се двома различитим извора (с тим да грб Молдавије бојама не одговара оригиналу, зато што је извршена инвезија боја, али оригиналних боја!).

Такође има и овај нешто ранији, и опет другачији пример, на карти (http://mapy.mzk.cz/mzk03/001/052/198/2619316462/) Фабијана Антонија од Колореда (1689).
 
А онда отприлике исту ту ствар срећемо и у Бугарској на преласку из XVI у XVII век (в. овде (http://heraldika-bg.org/BG-gerbovnici.htm)), до чега је очигледно дошло грешком, као и у случају Босне, када је неко извону територију помешао са другима сличног назива, након чега је дошло до дислокације грба на другу земљу.

Ти бугарски Бошњаци би према реченом, могли бити пореклом из неке још неубициране области у Бугарској, која је као што рекох могла имати назив Bossen, Wossen, Possen...
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Amicus Јануар 03, 2017, 04:37:17 поподне
Занимљиво, на чувеној Лазаревој карти из 1528. године, имамо топоним Bossn, испод натписа Moldauia Meta.

(https://s29.postimg.org/m6l335wdz/Screen_Shot_01_03_17_at_04_07_PM.jpg) (https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/originals/77/d0/36/77d036250585ce04ad979aa51e35b6f8.jpg)

Та Bossn се налази у области коју Румуни називају Nösnerland.

Иако ово дефинитивно нема везе са Бугарском, занимљиво је због самог топонима, који је могао бити основа и оном posse (крај XIV века), коме се приписује раније помињани грб (http://www.heraldikasrbija.rs/wp-content/uploads/2016/04/cod_scrin_0090_b_0050_r_hd_klein.jpg), а чији носилац је лоциран отприлике негде на простору Молдавије (St. Clemmensen за назив термин weisser weider каже: probably meaning the White or wide Steppe, which would overlap Romania and Moldavia, в. Uffenbacher Wappenbuch, 2012 (http://www.armorial.dk/german/Uffenbach.pdf)).

Мени је фасцинантно да су називи неких, да тих назовем архаичних земаља, опстајали у употреби до скоро XIX века, а да после тога наука није била у стању да их прецизно убицира? Такве "рупе" у литератури говоре да још увек има грађе која нам није доступна. А ово није једини пример где недостаје карика из запањујуће XIX века.
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Amicus Јануар 03, 2017, 10:14:46 поподне
Нешто о бошњачким топонимима у Бугарској:

(https://s28.postimg.org/bqvxzkjyl/Screen_Shot_01_03_17_at_10_04_PM.jpg)

Васил Миков, Произход и значение на имената на нашите градове, села, реки, планини и места, София, 1943, стр. 104 (http://mountain.bajhui.org/pictures/Proizhod_i_Znachenie_na_Imenata_%5BVasil_Mikov_IMG_1943%5D.pdf)
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: aleksandar I Јануар 04, 2017, 04:02:34 поподне
Оно што је мени још овде мистерија, јесте да по свему судећи и у Бугарској постоји нека област која се назива Босна, Восна или Посна... ја сам то својевремено негде био забележио, али касније нигде више то да нађем... а томе у прилог говоре ови Бошњаци из бившег СССР, који јасно имаше предање да су пореклом из Бугарске.

Нисам нашао топоним али јесам ороним Босна као један од врхова планине Странџе у Бугарској. Надморска висина 501,4m.

Појам се може наћи искључиво на "бугарској" Википедији:

https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0_%28%D1%80%D0%B8%D0%B4%29
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Amicus Јануар 04, 2017, 04:12:39 поподне
Нисам нашао топоним али јесам ороним Босна као један од врхова планине Странџе у Бугарској. Надморска висина 501,4m.

Појам се може наћи искључиво на "бугарској" Википедији:

https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0_%28%D1%80%D0%B8%D0%B4%29

Ацо, поклон до земље за лоцирање овог оронима! ;D ;D ;D

Оно што ме донекле изненадило, јесте да је више њих презиме Бошњак везало за две конкретне земље, Бугарску и Немачку, посебно за прву поменуту земљу. Иако то нисам очекивао, сама ствар ме није толико изненадила, јер својевремено, бавећи се дуплим топонимима, баш у случају назива Босна, налазио сам сличне (понекад идентичне) називе на подручју данашње Југоисточне Бугарске, те на простору Западне Пољске.

Знам да сам то негде већ видео, и тачно знам да је било негде близу обале Црног Мора, мислим чак зеленим словима обележено (на GoogleEarth-у), али пошто је у питању микро назив, после га нисам успео уловити претраживањем...

Порекло ће морати увести неке медаље или одликовања за овакве проналазаче! ;)

(http://i3.istockimg.com/file_thumbview_approve/59311300/5/stock-illustration-59311300-a-cartoon-image-of-a-gold-medal-on-a-pink-background.jpg)
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Amicus Јануар 04, 2017, 05:04:03 поподне
Да ли је ту било неког просељавања, или они заиста воде порекло из неког таквог краја у Бугарској који се зове Босна (ако су Бошнакови, а не Вошнакови или Пошнакови), то још морамо да истражимо.

Не обраћах више пажњу на податак о неком селу на северо-истоку Бугарске, које се такође зове Босна (Ситово, Силистрија) (https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0_(%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%BE)), деловаше ми небитно док не видах малопре да је село муслиманско.

Ево шта кажу и на Википедији о том селу: Основатели на селото се смятат Бошнаковият род, изселили се преди два века от Босна Херцеговина. И от там произлиза името му.

А ево и етничке слике према попису из 2011. године:

(https://s23.postimg.org/n9is03d2j/Screen_Shot_01_04_17_at_04_27_PM.jpg)

Не би ме изненадило да су ови украјински Бошњаци, заправо покрштени муслимани из Босне који су се повукли са Турцима пре 150 година из Босне, када је тамо турску заменила аустроугарска власт?
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: ... Јануар 04, 2017, 06:46:10 поподне
Попис из 16. века:

Србинче- каза Дупниче, Брежани; Благоевград (стр. 195)
Село Сербин дербенд - каза Дупниче, Брежани; Благоевград (стр. 196)

Нахија Серви - Габровцки округ, Централна Бугарска, пописани само муслимани (стр. 228)

Село Бошнек - Боснек, Пернишка област (стр 203). По легенди село је добило име пошто су усред зиме ту дошли боси два брата чак из Mакедоније. bg.wikipedia.org/wiki/Боснек

Село Босна - Нахија Конуш, Арсеновград, Пловдивски округ (стр. 48)

Извор: Т. XVI: Турски извори за българската история. – София: Българската Академия на Науките, 1972. – Т. III. – 572 с

http://georgewladlukas.livejournal.com/82134.html 

Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Nebo Јануар 04, 2017, 08:22:29 поподне

Ево шта кажу и на Википедији о том селу: Основатели на селото се смятат Бошнаковият род, изселили се преди два века от Босна Херцеговина. И от там произлиза името му.

А ево и етничке слике према попису из 2011. године:

(https://s23.postimg.org/n9is03d2j/Screen_Shot_01_04_17_at_04_27_PM.jpg)


Биће да су свој "турски" идентитет засновали на вероисповести, баш као што се многи босански муслимани и данас сматрају Турцима због своје вере. Ваљало би ту одрадити ДНК анализу...
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Amicus Јануар 04, 2017, 09:05:48 поподне
Биће да су свој "турски" идентитет засновали на вероисповести, баш као што се многи босански муслимани и данас сматрају Турцима због своје вере. Ваљало би ту одрадити ДНК анализу...

Тога без сумње има, на страници bulgarnation.bg (http://www.bulgarnation.com/%D0%B1%D1%8A%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B8%20%D0%B2%20%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%86%D0%B8%D1%8F.html) стоји да у Турској према попису из 2008. године има 2.000.000 Бошњака, а у Источној Тракији се појединачно набрајају места са бошняшким становништвом:

гр. Къркларели (Лозенград,Kirklareli), с. Дерекьой (Derekoy), с. Кузулу (Kuzulu,Коево), с. Кадъкьой (Kadikoy,Кадиево), с. Йенидже (Inece), с. Таштепе (Tastepe), с. Балабан (Balaban).

Осим у Лозенграду, по селима Бошњаци су углавном помешани са Бугарима-муслиманим, изузев можда два места где су једино или већинско становништво.

Наравно, овде нас сад интересују ови "бугарски" и њихова евенутална веза са украјинским и руским Бошњацима.
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: ... Јануар 04, 2017, 09:43:39 поподне
Да напишем и овде, за Бошнакова I2a-Y4460,  ког смо већ поменули, добили смо информацији да су досељени из Босне у 19. веку. Повукли се са Турцима и настанили у Кочану.
Једино остаје питање ове гране динарика, која није потврђена код нас.


Тога без сумње има, на страници bulgarnation.bg (http://www.bulgarnation.com/%D0%B1%D1%8A%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B8%20%D0%B2%20%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%86%D0%B8%D1%8F.html) стоји да у Турској према попису из 2008. године има 2.000.000 Бошњака, а у Источној Тракији се појединачно набрајају места са бошняшким становништвом.

Наравно, овде нас сад интересују ови "бугарски" и њихова евенутална веза са украјинским и руским Бошњацима.

У оквиру тестирања Бугара по областима (808 тестираних), из Бургаса је тестирано 45 особа.
Од њих 7 су били I-M423, чак 5 од њих има DYS448=19/18
Област је била позната по великом броју муслимана. Остаје питање какво је било порекло тестираних, садашња и предходна вероисповест. Такође и миграције.

Ево једне мапе Балкана из 19 века:
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/21/Ethnographic_map_of_European_Turkey_from_1877_by_Carl_Sax.jpg)

Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Amicus Јануар 04, 2017, 10:36:27 поподне
У оквиру тестирања Бугара по областима (808 тестираних), из Бургаса је тестирано 45 особа.
Од њих 7 су били I-M423, чак 5 од њих има DYS448=19/18
Област је била позната по великом броју муслимана. Остаје питање какво је било порекло тестираних, садашња и предходна вероисповест. Такође и миграције.

Бошнакових на мрежи, бар што се тиче Бугарске, има још у Варни и Бургасу, поред поменутог Благоевграда, одакле је тестирани, а који је такорећи у нашем суседству.

Ево још пар корисних карата за ову причу, поред твоје (1877) која свакако припада расправи:

1. Ethnographische Karte des Osmanischen Reichs, 1847 (http://www.davidrumsey.com/luna/servlet/detail/RUMSEY~8~1~1566~160098:Ethnographische-Karte-des-Osmanisch#)
2. Wylds map of Turkey in Europe, 1878 (https://blog.themaphouse.com/2015/09/05/map-of-the-month-9/)
3. Карта миграција од XV до XIX века (http://i626.photobucket.com/albums/tt347/lantonov/Karta_BG_Migracii.gif)
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Amicus Децембар 12, 2018, 12:12:23 поподне
285624 Racz Serbia I-P37 13 25 17 11 13-15 11 13 13 13 11 30
На Пољском ДНК пројекту нађох овог Раца. Као земља порекла пише Србија, што може бити и да је ближим пореклом из Србије, а може бити и да је то написао знајући да су Раци назив за Србе који су дошли из Србије/Рашке.

Код нас у пројекту га нема. Не знам да ли је до сада негде примећен? Има их још тестираних, али им хаплотипови нису доступни.
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Voljen od Boga Децембар 15, 2018, 04:58:00 поподне
Тестирање Помака врши Атанас Кумбаров. Можда га није лоше контактирати, претпостављам да поседује неке податке о тестиранима. На страници свог пројекта, а такође и на сајту YSEQ-a, оставио је све резултате јавно доступне. Верујем да би био вољан да одговори.

И докле се дошло са овим?
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Amicus Јануар 26, 2019, 01:58:52 поподне
Није сасвим ова тема, али спада у њу.

Тек данас видех да се на Растку.рс може се прегледати списак српских официра и генерала у руској војсци 18. века (њих више од 150) - Серби – офіцери і генерали російської армії (XVIII ст.) (https://www.rastko.rs/cms/files/books/476e571f2a904). Колико видим, то је саставни део ове публикације: Канцелярія Новосербського корпусу (https://www.academia.edu/9980756/Канцелярія_Новосербського_корпусу_Упорядники_В.Мільчев_О.Посунько_Передмови_С.Гаврилович_С.Лалич_В.Мільчев_О.Посунько_Джерела_з_історії_Південної_України._Том_7._Запоріжжя_2005._442_с._ISBN_966-599-271-6).

Од користи може бити и ова књига, можда и да се убаци у дигиталну (због имена командујућих у Новој Србији и Славеносербији): Персональный состав административного аппарата Новороссии XVIII века (http://www.reenactor.ru/ARH/PDF/Makidonov_00.pdf).

Што се тиче имена војника, можда се пронађе нешто међу Бугарима, пошто су они изгледа објављени (заједно са Македонцима).

Мільчев В. Матеріали до історії болгарського населення України XVIII століття (https://www.academia.edu/10017228/Мільчев_В._Матеріали_до_історії_болгарського_населення_України_XVIII_століття._Запоріжжя_РА_Тандем-У_1999._236_c._ISBN_966-7089-64-9)

Није лоша ни ова биографска, мада углавном о Србима и Црногорцима који су на те просторе долазили у 19. и 20. веку, због школовања, посла, азила (на 180 страна).

Серби та Чорногорці в Україні ХІХ - початок ХХ ст. (http://irbis-nbuv.gov.ua/ulib/item/0001920)
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Rimidalv Јануар 26, 2019, 02:50:57 поподне
Кад смо већ скренули са теме, да ли постоји база података за Србе који су се предали на Источном фронту Русима у току Првог светског рата?
Конкретно, мислим на руске архиве или сајтове.
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Amicus Јануар 26, 2019, 03:04:32 поподне
Кад смо већ скренули са теме, да ли постоји база података за Србе који су се предали на Источном фронту Русима у току Првог светског рата?
Конкретно, мислим на руске архиве или сајтове.

Ако којим случајем постоји сачувана писана грађа о томе, то можда може да се подведе под неку "базу податаку", али да је то неко преписао, обрадио и објавио, то су заиста превелика очекивања.
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Rimidalv Јануар 26, 2019, 03:24:05 поподне
То знам свакако да јесу превелика очекивања, него да ли постоји за почетак информација у којем руском архиву би то могло да постоји или барем да ли постоји неко научно дело написано од стране руских историчара, будући да су овде наведени руски сајтови.
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Amicus Јануар 26, 2019, 04:40:41 поподне
То знам свакако да јесу превелика очекивања, него да ли постоји за почетак информација у којем руском архиву би то могло да постоји или барем да ли постоји неко научно дело написано од стране руских историчара, будући да су овде наведени руски сајтови.

Нажалост, то не знам. Уколико било ко има такву инфорамцију, било да је сам истраживао, или да ју је негде запазио, то би за почетак вредело знати. Не верујем да је тако нешто објављено ни на руском или украјинском.
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Бећар Март 17, 2019, 02:01:36 пре подне
Ја касним на ову тему али је конверзација од 2016 и 2017 занимљива.

Када је Руски цар Петар Велики позвао 1711 године јужне Словене да помогну у борби против Турака, одазвали су Срби, Црногорци, Бугари, Власи, Хрвати, Далматинци, Мађари, Македонци, Албанци... Долазиле су целе породице да узму земљу и бране јужну границу тадшњег Руског Царства. После великих ратова формирале су се острва нације Нова Србија (1752-1764) и Славо Србија (1753-1764) на територији данашње Украјине. Међутим, неки су дошли из грничних области Аустро-Угарске Крајине али друга нису.

Та Нова Србија, данас Кировохрад област западне Украјине, је била у долини реке Дњепар. Већина популације у то време и том делу је било пореклом из Молдовије, по неким подацима чак 75%. Тврди се да је Срба било само 11,5%. То је чудно, ако је тачно, са обзиром на и именовање нових села махом именима села из Баната, Бачке и Срема. Сада знамо да је у Банту и Срему новодосељено Српско становништво било већина већ почев од 1437 године.  Миграција је била много интезивније касније, после пада Србоије 1459 године па су бројеви и били већи.  Касније је било и других миграција, других народа, нарочито Немаца долазећи низ Дунав крајем 1600 и много интезивније крајем 1700 година. 

 https://balkanist.net/new-serbia-slavo-serbia-from-imperial-russia-to-separatist-donetsk/

Како било, имена тих Украјинских места из тадашње Нове Сербије се могу препознати у именима места Бачке: Суботица, Сомбор, Пећка, Крилова, Мартонош, Турија . На граници Баната и Бачке пратећи реку Тису су места која се исто виде и у Новој Србији Кањижа, Сента, Бечеј и Мошорин. Ипак највише се виде имена села пореклом из Баната: Сентомаш-Србобран, Панчево, Ковин, Вршац, Павлиш, Мондорлак (Р), Семлак (Р), Надлак (Р), Чанад (Р), Петрово Острво (Р), Глоговац (Р), Вилагош (Р), Шољмош (Р), Вилагош (Р). Значи породице из девет места, данас Румунског Баната, су формирала Нову Србију. Онда имена места из Срема: Земун и Сланкамен, па имена места и из Хрватске: Вуковар и Вараждин. 

https://en.wikipedia.org/wiki/New_Serbia_(historical_province)

Пошто је време емиграције самим почетком 1700-тих, добије се утисак да се ради о народу који су у Срем, Банат и Бачку гледали као своју домовину. Велике миграције Срба 1690 године су махом ишле више западно покривајући Срем, делове Хрватске и делове Бачке.  Нека од Украјинских места могу бити под утицајим ових Косовско-Метохијских "дођоша". Међутим, у Новој Србији из тог времена нема да се виде места из јужних крајева тадашње Србије или из Црне Горе. Значи тамо су већином отишли народи који су у већ више генерација провели близу или северно од Саве и Дунава.
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Amicus Март 17, 2019, 12:42:11 поподне
Видим да нисмо то овде поменули, а тиче се теме, и овога последњег што је Бећар написао.

Код нас је пре неку годину објављен превод књиге В. И. Подова - Славјаносербија (https://yadi.sk/i/xeaBej4IyydUa), а на мрежи се може наћи њено целовито руско издање.

На странама 73-111 налазе се и спискови официра, са годинама старости, називима јединица којима су припадали, да ли су били ожењени, те да ли су имали деце. Нажалост, нема места порекла тих официра, осим што за неке пише да су рођени у Русији.

Ове спискова вредело би за ову тему и преписати.
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Бећар Март 17, 2019, 02:55:53 поподне
Amicus, твоја референца за Славо Србију је одлична!  Нисам знао да то постоји ... ја имам пуно да научим. Да се само радио о Славо Србији потврђује наслов књиге а и имена вођа листе официра.  Наводе се два позната командира Славо Србије: Рајко (Де)Прерадовић и Јован Шевић. 1753 године они су ту живели већ 40 година па и није чудо да се воде као становници историског Донбасс региона где је била Славо Србија. Имена села Славо Србије, мени не дају никакве трагове одакле је становмништво дошло мада ова књига донекле даје у свом уводу. 

Ти већ знаш да је Славо Србија формирано доста источно од "Нове Сербије" о чијим селима сам ја причао ту изнад. Мита Костић је написао добру књигу о обе мале нације коју ја управо почињем по мало да читам. Изгледа да је било разлике у команди Јована Хорвата (Нова Србија) а и састава војника од Славо Србије.

Да ли неко има више информација зашто је толико пуно села "Нове Србије" у Украјини имало имена села из данашње Војводине и Румунског дела Баната?  Многа имена села Нове Сербије су и имена места северно од Бантске Војне Крајине. Ово напомињем јер се у неколико извора наводи да су војне фамилије кренуле из граничне зоне војне крајине.
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Бећар Март 17, 2019, 03:57:42 поподне
Мита Костић везује Јована Хорвата (Ново Србија командира-генерала) и његове мобилизације новодосењених Срба у Банату.  Они их наводи као досељенике из области долине реке Мур која је у области Арада и Темиш области.

Спомиње се да је Јован Хорват успешно рекрутовао 2200 породица из Баната. Наводи се највећи успех са породициама из те данас Мађарско-Румунске области.

Из неког разлога ја не могу да доставим слику те странице књиге. Покушао сам више пута.
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: goca 11 Март 17, 2019, 07:41:41 поподне
Knjiga Memoari  Simeona Piščevića daje dosta podataka
i odgovora na ovu temu.
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Онај с ону главу Новембар 12, 2019, 08:52:29 поподне
Питање о нечем много скоријем од Славеносербије:

Како да нађем податке о човеку исељеном у Кијев у Руској империји негде између 1895. и 1905, где је и остао и имао породицу, од којих бар једну кћер, нисам сигуран да ли и сина/синове или још кћери (које, наравно, више не би имале то презиме) и пар пута писао једном брату у Србији али се више никад није враћао?

Реч је о стрицу мог прадеде, дакле да рекнем: чукундеда-стрицу, с мајчине стране и то је све што знају потомци двојице браће и једне сестре дотичног исељеника (кажем потомци пошто су то људи рођени 1860-их и 1870-их и сви су наравно мртви).

Претпостављам да се у вртлогу револуција, нарочито Октобарске, јако много турбулентних догађаја збило. А не знам одакле да почнем да трагам.

А претпостављам да је једна озбиљна држава као Руска имерија водила рачуна ко се усељава. Један прадеда с очеве стране ишао је 1909. у САД и наравно нашао сам га на Ellis Island Passenger Records, па чак и на листи путника у Глазгову одакле је испловио за Њујорк. Сигурно је и Русија имала нешто такво за мигранте али питање је је ли дигитализовано.
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: drajver Мај 05, 2020, 10:44:57 поподне
руски племићки род БОЖИЧА

Први српски појединац који је успоставио директне везе са руским двором почетком 18. вијека био је тителски капетан Пантелејмон Пана Божић. Да је Пана био прилично жива природа која је знала на свака врата да закуца, види се из неколико успутних детаља из његове биографије:  Као заповједник српске милиције у Петроварадину 1695. године, задужен да организује Србе на радовима око петроварадинске тврђаве, жалио се Ратном савету да га нису опскрбили са довољно средстава, а осим тога затражио је награду јер је отео 20 турских лађа са муницијом. Ратни савет још исти мјесец удовољио његовим захтјевима. Уосталом, Пана је под својом командом имао 200 српских хусара и 600 пјешака,а имао је и углед старог ратника из Бечког рата. Тителски капетан је постао вјероватно након 1695. године,а прије 1699. године, када га поново налазимо у документима. 15.јула 1699. пуковник Пана Божић моли дворску комору да му исплати 200 дуката којима је њега и српску милицију наградио принц Еуген Савојски. Са полеђине захтјева налазила се потписана позитивна препорука и мишљење принца Савојског.

Међутим, избијањем Ракоцијевог устанка у Угарској, положај Срба се погоршао. Како се Пана нашао у Букурешту у исто вријеме боравио и јерусалимски патријарх Доситеј II, једна од најутицјнијих православних личности оног времена,  није познато, али се нашао баш на правом мјесту у право вријеме. Таман толико да од патријарха добије писану препоруку за козачког атамана Мазепу. Дошавши до Мазепе, Пани је био отворен пут и до самог цара Петра Великог. А код Петра није штедио ријечи. Иако у својим ранијим молбама аустријском двору, није оклијевао да их подсјети шта му све дугују, код православног руског цара материјални моменат ставио је у други план. Чак је написао да су Срби спремни да ратују за православље, без икакве плате.

Канцелару руског двора Головину, Пана је предао овакво писмо за цара:
«Того ради доношу Его Величеству, что я прислан от всех начальных сербов, которые живут под цесарем в Венгерской земле при границах турских, прося его величество, дабы знали мы, что изволяет нас иметь за своих подданных и верных, и во все время приличное ведал бы, что всегда готовы будем служить против бусурман без всякой платы и жалованья, никакого ружья не требуя, но токмо за едино православие, а коликое число войска нашего будет, сам Его Царское величество удивится, и желаем ведать, если Его Величество будет иметь под своею рукою, понеже хотя принуждали нас бунтовщики венгерские, чтоб мы были с ними против Цесаря, однако… в том отказали и ни во что не вступились, покамест здесь я побуду и уведомлюся, как нам поступать и долго ли ожидать или бы где себе какого места искать. Такожде и прочие сербы, которые суть под бусурманом и венецианами, все во единомыслии с нами пребывают, в чем иные надежды по бозе, кроме Его Величества не имеем, и если Его Величество оставит нас, тогда все православные погибнем».

Послије оваквих ријечи, није необично да је постао главни царски агент за Србе у аустријском царству. Учествује 1709. године у сјајној руској побједи над Швеђанима у Полтавској бици. Истовремено активно ради на привлачења Срба официра и војника у Русију, што ће довести и до формирања српског хусарског пука у Новорусији.

Може се рећи да су Пана Божић и Сава Владиславић истовремено отворили руска врата за српске досељенике почетком 18. вијека.

Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: drajver Мај 05, 2020, 11:07:37 поподне
Већ Панини потомци у сљедећем кољену добили су племићке титуле барона и били унесени у племићке родословне књиге. Да су били прави потомци свог претка Пане види се и по маштовитости навођења властитог поријекла, нису се пуно премишљали гдје да траже своје коријене. У подацима које су дали, Божићи потичу ни мање ни више него од римског конзула Боеција из древне Илирије!!!

(https://i.postimg.cc/9M2WWWYH/bozici.png)

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5

Како су Божићи дошли до Боеција, да ли само због сличности Божо/Боеције или због нечег другог, и како су им Руси то прихватили, можемо нагађати, али Божићи добише и титулу и грб.

(https://i.postimg.cc/pdYwJKz3/image.png)

Божићи су били присутни у руској историји кроз читав 18. вијек, давши још неколико високих официра, али изгледа да су се већ почетком 19. вијека угасили. Посљедњи се помиње Панин праунук Григориј Гаврилович Божич око 1819, као представник племства.
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Панић Мај 06, 2020, 01:03:41 пре подне
Моја жена је пореклом из полтавског краја и занимљиво је да тамо има доста презимена која потичу од различитих "дођоша":
Литвин, Москаљ, Жидовка, Сербин...

Иначе, једна сјајна фолклористкиња са српским презименом чува украјинске народне традиције :)

https://www.youtube.com/v/EoU_98xk0HU
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Небо_Сав Новембар 28, 2020, 10:36:06 поподне
Vladimir Nikolajevič  Vojnovič

Vladimir je rođen u Tadžikistanu 1932. godine, od oca novinara...

Bio je starog srpskog porekla[1] iz Slavjanoserbska u Ukrajini, ali koje nije potencirao.


Vojnovič je najpre zbog svog romana o vojniku Čonkinu, imao problema sa sovjetskom vlašću. Istovremeno je sa tom trilogijom stekao svetsku slavu. Zgode crvenoarmejca Čonkina su posledica njegovog iskustva tokom služenja vojnog roka u sovjetskoj vojsci. Citirao je Vojnovič rusku izreku: "Ko je služio armiju, taj se ni u cirkusu ne smeje".[3] Trudio se samo da napiše ono što je doživeo. Groteskni lik Čonkin je često poređen sa vojnikom Švejkom. Na njega je nakon prvog dela te knjige, trpio je velike pritiske od vlasti i KGB. Isključen je prvo 1974. godine iz Saveza pisaca SSSR. U vremenu poststaljinizma nazvanog "otopljavanje", Vojnovič je pokušao da javno brani dvojicu kolega, uhapšene pisce. Kao ruski disident koji je kritikovao sovjetsku vlast zbog diktature, izgubio je Ukazom Vrhovnog prezidijuma SSSR juna 1981. godine, rusko državljanstvo. Sledećih 19 godine proveo je u egzilu, u Nemačkoj, u Štokdorfu kod Minhena. U domovinu se vratio 1990. godine, u vreme predsednika Gorbačova, nakon što mu je povraćeno državljanstvo.

Inostrani član SANU od 1991. u Odeljenju jezika i književnosti. Bio je specijalni gost 16. po redu Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu 2010. godine.

Bavio se poezijom i prozom, a i slikanjem. Tokom 1960-ih, on je proizveo tekst za kosmonautičku himnu, "14 minut do starta".

Umro je u 86. godini u Podmoskovlju, od infarkta.
https://www.danas.rs/kultura/secanje-na-vladimira-nikolajevica-vojnovica-1932-2018/

Sećanje na Vladimira Nikolajeviča Vojnoviča (1932-2018)

U Moskvi je nedavno preminuo čuveni ruski pisac i disident Vladimir Nikolajevič Vojnovič, član SANU i „otac“ čuvenog književnog lika dobrog vojnika Ivana Čonkina. Danas objavljuje intervju koji je sa njim, tokom njegovo posete Novom Sadu, u martu 2010. uradila naša novinarka Gordana Draganić Nonin.

– Ponosan što vodi poreklo iz Srbije i što su svi Vojnoviči potekli od kneza Vojina, koji je oženio ćerku Stefana Dečanskog, radostan što je za razliku od svog dede i oca, on često uspevao da dođe u Srbiju, sa zebnjom jer su ga upravo naši carinici zadržali više od jednog sata na granici, jer im je baš on od svih putnika doletelih iz Moskve bio sumnjiv sa dva pasoša u džepu, ali i sa novom knjigom Autoportret, autobiografijom koja je u Rusiji objavljena i za samo mesec dana prodata u 15.000 primeraka, poznati ruski književnik Vladimir Vojnovič stigao je u Novi Sad na otvaranje 16. Salona knjige na Novosadskom sajmu, kao specijalni gost manifestacije Dani Laze Kostića....

https://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:740933-VOJNIK-CONKIN-MU-DONEO-SVETSKU-SLAVU-Preminuo-ruski-pisac-Vladimir-Vojnovič

...Interesantno da je svoje poreklo saznao tek kad je bio u emigraciji u Nemačkoj. Njemu je knjigu poslao pukovnik Vidak Vujnović pod nazivom “Vojnovići, Vojinovići, Vujnovići i Vujinovići”. U toj knjizi su opisani koreni te loze od 1325. Vojnovič se nije dičio svojim poreklom, ali ga nije zaboravljao, premda je srpskim novinarima govorio da je Srbin, a hrvatskim da je Hrvat iz Dubrovnika.
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Симеон Волос Децембар 31, 2020, 09:18:45 поподне
https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:650678-Potomak-srpskog-hajduka-poslao-Gagarina-u-kosmos

Занимљива прича једног српског научника који је ударио и на руског владара...
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Amicus Јануар 02, 2021, 12:25:45 поподне
https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:650678-Potomak-srpskog-hajduka-poslao-Gagarina-u-kosmos

Занимљива прича једног српског научника који је ударио и на руског владара...

Може се наћи у литератури да је Николајев деда (Стеван) био прота у Кореници. Заједно са далматинским владиком Симеоном Кончаревићем организовао је исељавање у Русију.

У књизи Требјешани од Николе Вујачића помиње се да су и Кибалчићи од Требјешана, мада без навођења извора.

Владимир Дедијер бележи да је Владо Гаћиновић био добар пријатељ са Сергијем Кибалчићем, нећаком Николаја Кибалчића, чак су били толико добри да су се и побратимили. Дедијер за Сергија Кибалчића пише да је пореклом Црногорац, и да се његов предак, иначе по занимању свештеник, у 18. веку преселио у Русију. Ту се вероватно мисли управо на Стевана Кибалчића.

(https://i.postimg.cc/CL6mwrGF/kibalchich.jpg)
Николај Кибалчић
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Симеон Волос Јануар 03, 2021, 12:33:04 поподне
Може се наћи у литератури да је Николајев деда (Стеван) био прота у Кореници. Заједно са далматинским владиком Симеоном Кончаревићем организовао је исељавање у Русију.

У књизи Требјешани од Николе Вујачића помиње се да су и Кибалчићи од Требјешана, мада без навођења извора.

Владимир Дедијер бележи да је Владо Гаћиновић био добар пријатељ са Сергијем Кибалчићем, нећаком Николаја Кибалчића, чак су били толико добри да су се и побратимили. Дедијер за Сергија Кибалчића пише да је пореклом Црногорац, и да се његов предак, иначе по занимању свештеник, у 18. веку преселио у Русију. Ту се вероватно мисли управо на Стевана Кибалчића.


Николај Кибалчић
Цитат


Хвала на информацијама.Заиста занимљиво колико тога се може сазнати на овом форуму и сајту.Имате приступ литератури за коју 99.5% људи не зна и да постоји...
Поред лика и дјела Кибалчића,за кога би морало бити мјеста у нашим уџбеницима,може се и пратити правац сеоба Чарнојевића ка руском царству.Мислио сам да су Кибалчићеви преци једни од оних насељеника који су основали област Нова Србија у срцу Украјине но његово мјесто рођења баш не иде у прилог томе.Он је рођен у граду Коропу на самом северо-истоку Украјине што би значило да су његови преци били од оних што су се одвојили од главне струје сеобе Чарнојевића и отишли северније...
Опет са друге стране постоје подаци и о његовом мјесту рођења у Черногородовској области.Није ми баш јасна та информација.Тај град Черногород или Чернев више не постоји.Али везују га за кијевску област.Што је знатно ближе Новој Србији.Можда чак и у њеним неформалним границама...Чуде ме мало те контрадикторности чак и на озбиљним сајтовима.
Зна ли се шта о тим Новосрбима?Претпостављам да су 99.9 % асимиловани у украјински или руски етнос?Да ли се могу макар пратити генетски?Типа неки испитаници са ХГ типичном за наше просторе?

Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: ДушанВучко Јануар 03, 2021, 07:50:59 поподне
Од Кибалчића је и Виктор Серж, руски писац и револуционар:
Viktor Serž (fr. Victor Serge,) rođen kao Viktor Ljvovič Kibalčič (ru. Víktor Lьvóvič Kibálьčič) (1890-1947) je bio ruski revolucionar, pisac i novinar.[1] U svojoj ranoj fazi je bio anarhista, da bi se nakon Oktobarske revolucije pridružio boljševicima.[2] Tokom 1928. biva izbačen iz partije a 1936. odlazi iz Sovjetskog Saveza.[2] Autor je više književnih dela.
(https://www.azquotes.com/picture-quotes/quote-what-is-terrible-when-you-seek-the-truth-is-that-you-find-it-victor-serge-34-46-70.jpg)
(https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcSJNRZD3vQZrui3DOL-mlXDWkZxp6wjOG669w&usqp=CAU)
Виктор Серж и Владимир Кибальчич. Галерея выдающихся оренбуржцев "Наши люди"
https://www.youtube.com/v/oTV0ZPAsVeU&t=131s
Његов син је сликар Владимир Кибалчић
Vladimir Victorovich Kibalchich Rusakov (Russian: Владимир Викторович Кибальчич; June 15, 1920 – July 21, 2005) was a Russian-Mexican painter, known simply as "Vlady" in Mexico. He came to Mexico as a refugee from Russia together with his father, writer Victor Serge
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/thumb/4/48/Vlady_Kibalchich_Rusakov.jpg/240px-Vlady_Kibalchich_Rusakov.jpg)
https://en.wikipedia.org/wiki/Vlady_Kibalchich_Rusakov
Наслов: Одг: Серби, Раци, Бошњаци и Хорвати у Руском Царству
Порука од: Marenov Denis Фебруар 10, 2024, 08:36:11 поподне
Zdravo svima.
Molim vas recite mi koliko se čuva u arhivi pasoša izdatih 1938. godine?