Аутор Тема: Југославија у плановима и у стварности (1918-1992)  (Прочитано 1830 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Југославија у плановима и у стварности (1918-1992)
« послато: Јул 05, 2021, 04:19:11 поподне »
Имајући на уму да је у питању скорија историја, чак се ни на интернету не може пронаћи нарочит избор карата које се односе било на период Краљевине Југославије било на период Социјалистичке Југославије. То је посебно случај када су у питању домаћа издања штампана у Југославији. Ипак, на ретким местима, а поготово у литератури, налази се велики број занимљивих карата. Ову тему ћемо посветити њима.


Карта будуће железничке мреже у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (Београд, 1924) [HQ 5088×4548]

Занимљиво је да је овим планом била предвиђена изградња пруге првог реда између Београда и Загреба десном обалом Саве.

Железничка мрежа која је затечена стварањем Краљевине СХС може се видети на Железничкој и бродарској карти Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца из 1922. године [HQ 60x68 cm].

Лоша саобраћајна повезаност сматра се једним од главних узрочника спорог развоја Краљевине Југославије.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Југославија у плановима и у стварности (1918-1992)
« Одговор #1 послато: Јул 05, 2021, 04:34:11 поподне »
Дуго сам трагао за податком одакле су преузете карте које сам нашао још пре десетак година на једном бугарском сајту, а које сам некад 2017. године објавио на теми Топографске карте Југославије (#17).

Недавно сам случајно открио да је у питању Атлас културе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, аутора Владимира Маринковића.

Прелиставајући га видео сам да међу раније постављеним картама нема карте Густине насељености становништва, па сам је скенирао.


Карта густине становништва Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : Према попису од 31. јануара 1921. године [HQ 4375×3502]

На крају атласа налази се још и велика саобраћајна карта Краљевине СХС, али из разлога што је већих димензија него све друге карте, нисам могао да је скенирам.

Иначе, атлас је изашао у издању Свесловенске књижарнице М. Ј. Стефановића и друга из Београда, 1922. или 1923. године.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Југославија у плановима и у стварности (1918-1992)
« Одговор #2 послато: Август 15, 2021, 05:27:51 поподне »
Фактичке границе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1920. године.


Карта Југо-Славије из Хармсвортовог атласа (Harmsworth's new Atlas) с плановима градова Ријеке, Сарајева, Загреба и Београда [HQ 1600×1227]

На карти се виде још увек неутврђене границе нове државе према Италији и Мађарској. Оне ће бити коначно утврђене Рапалским и Тријанонским споразумом потписаним исте године (1920).

У истом атласу објављена налази се и историјска карта Југо-Славије.


Историјска карта Југо-Славије [HQ 2048×1357]

Занимљиво је да за разлику од других историјских карата на исту тему овде уместо граница Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе имамо границе средњовековне Србије у њеном највећем успону и границе средњовековне Босне, док је Црна Гора приказана у предратним границама с којима унета у Краљевину Србију, односно Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године.



Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Југославија у плановима и у стварности (1918-1992)
« Одговор #3 послато: Септембар 26, 2022, 04:55:04 поподне »
Veoma dobra tema!

Ali ima stvari koje niko nije pominjao u sličnim temama o Jugoslaviji i jugoslavenstvu, koje nikad niko nije uočio i o njima polemisao.

Krenimo od korena teme.

Kako je nastalo ime Slaveni i Sloveni? Ko ga je i kad izmislio, popularizovao, internacionalizovao i usvojio? Kako se kaže i piše pravilno, Slaveni ili Sloveni?
I koje je izvorno istinsko značenje imena i kakvo je isto moglo biti?

Za ime Jugoslavija znamo, izmislio ga je Matija Ban i znači južni Slaveni. Reč Slaveni je romejski naziv za ,,slavenske'' narode, datira iz vremena vizantijskog imperatora Justinijana Velikog. Ono se najverovatnije slilo u Sloveni, po usvajanju ćirilice i opismenjavanju ,,slavenskih'' naroda...

To je što bih rekao za sad, a ta tema treba još da se istražuje i razvija i dalje...
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.