Амикусе, хоћемо ли чути причу о Панџама? Нестрпљив сам.
Радован Казимировић у својој књизи Тајанствене појаве у нашем народу, штампаној у предвечерје Другог светског рата, при крају књиге говори о Пањдеховом пророчанству. То пророчанство је забележено у чувеном Зборнику попа Драгоља, који смо негде на овом форуму, мислим и ми помињали (вероватно тамо на старим и ретким књигама).
Као лично име, Казимировић констатује да га није нашао у другим средњовековним српским рукописима, те изводи претпоставку да је настало од грчке речи π α ν δ ε ι ν ν μ ι (сећам се свега, знам све), која ознава лице са већим, прорчаснким, ауторитетом, које све зна.
На то помиње народно предање по којем је у Отоци (код Црног Језера испод Дурмитора) некад становала војводска породица Панџе, чије би презиме могло да се доведе у везу са речима Пањдеха (Панђеха, Панђа, Панџа).
За стару војводину породицу Панџе, прича се, да је у њој било три брата и да су сва тројица били велик јунаци, прави колоси од људи.
Испитујући насеља Дробњака, Андрија Лубурић је тамо чуо, да су Панџе и гатали по старим књигама и знали шта ће се догодити.
Тако се помиње предање о времену кад су први Турци дошли у Европу, а што се брзо рашчуло и у Дробњаку, па су се тројица браће из чувене војводске породице Панџи, одлучили наоштрити мачеве. Отац им је био слеп, и чувши их да оштре мачеве, упиташе их шта раде и куда се спремају? На то му они одговорише, да се наква рђа, што се зову Турци, прелила преко мора, те да иду да их подаве. А на то им стари Панџа одговори, да седе и да их чекају на својој кући, јер старе књиге говорше да ће ти Турци доћи и код њих, када ће и све наше земље притегнути, те да се приштеде за та времена, а на Галипољу нека се бију они што су им Турци на прагу од куће...
Извор: Радован Казимировић, Тајанствене појаве у нашем народу, Београд, 1941, стр. 419-420