Бушевић крај Босанске Крупе - порекло породица

[Небојша]

Чланак о пореклу породица из Бушевића крај Босанске Крупе. У наредним текстовима биће обрађени Горњи и Доњи Бушевић, а на овој теми можемо детаљеније о пореклу родова
https://www.poreklo.rs/2020/09/22/srednji-busevic-u-bosanskoj-krajini-poreklo-stanovnistva/

[Uzi]

Одличан чланак Небојша.

Занимљиво је одсуство N2. У Крајини, у селима где има припадника I1-P109 и J2b-M205, увек очекујем да "искочи" и неки N2.

[Небојша]

Одличан чланак Небојша.

Занимљиво је одсуство N2. У Крајини, у селима где има припадника I1-P109 и J2b-M205, увек очекујем да "искочи" и неки N2.

Хвала, Узи. Не брини ништа, у Горњем и Доњем Бушевићу има подоста N2-P189.2.

[Небојша]

- Иванићи, Ђурђевдан

Иванићи су досељени из Лике, нешто пре окупације Босне 1878. године. Карановић их је сврстао у староседеоце, заједно са Теслама, Свјетлицама, Јованићима и још неким породицама које славе Ђурђевдан.

Интересантни су једни Иванићи који се расељавају из околине Соколова (Змијање). Они такође славе Ђурђевдан. Не знам могу ли бити у вези са тестираним Иванићима из околине Челинца, који су I2-PH908 и припадају роду Тарских Никшића. У сваком случају би се уклопили у причу о староседеоцима, односно досељеницима са Змијања.

[Небојша]

Шевићи, Лучиндан, 2 куће

Шевићи припадају тзв. роду Опачића у Крајини. Међу овим родовима има још оних који су потврђени као J2b-M241>PH1602 (Опачићи, Чубриле), па је веза на неки начин потврђена. Припадници овог рода сматрају се досељеницима са југа, из околине Никшића. Шевићи, и остали из овог рода, имају поклапања на простору Црне Горе и Србије.

[Небојша]

Војиновићи, Ђурђевдан, 6 кућа

Војиновићи су досељени из Мазина у Лици и пипадају добњачкој I1-P109>FGC22045. Од њих су једни Станковићи из Поуња (има их у Бушевићу). Карановић је Војиновиће сврстао у староседеоце. Као и већина Војиновића из разних српских крајева, и ови Војиновићи негују предање о пореклу од чувеног Милоша Војиновића.

[Небојша]

Дрљаче, Тривуњдан, 6 кућа

Реч је о веома разгранатом роду у Средњем Поуњу. Чак 92 куће 1925. године. Сродни су им Јеремићи и Биге, а од овог рода воде порекло и Боројевићи са истом славом. Дрљаче се сматрају досељеницима са југа, а у ову област су досељавали из Лике.

Биге из Лике припадају хаплогрупи R1a-Z280>Z92, док су Боројевићи из Поткозарја J2b-M205. Мораће неко од Дрљача да се тестира, како би сазнали хаплогрупу овог крајишког рода.

Од ових Дрљача је родом и певач народне музике, Боро Дрљача, као и српски фудбалер (Борусија Дортмунд), Стефан Дрљача.

[Небојша]

Вуксани, Крстовдан, 1 кућа

Вуксани су досељени са Баније (Добретин крај Двора). Тамо је презиме гласило Вуксановић. Судећи по реткој слави, можда могу бити у вези са Мркаљима (Кордун и Банија), који припадају R1a-Z280>L1280.

Ландупи, Стевањдан, 1 кућа

Ландупи су такође досељени из Добретина, кад и Вуксани.

[Небојша]

Станковић, Ђурђевдан, 1 кућа

Станковићи су досељени из Лике и огранак су Војиновића. Према томе, требали би бити I1-P109>FGC22045.

Свјетлица, Ђурђевдан, 2 куће

Свјетлице је Карановић уврстио у староседеоце. У тој су групи још Тесле, Иванићи, Станивуковићи, Јованићи, Мршићи, Врањеши и други. Интересантно да већина ових породица слави Ђурђевдан. Није још увек тестиран неко од Свјетлица.

[Небојша]

Каран, Ђурђевдан, 4 куће

Карани у ову област долазе преко Бјелајског поља и Унца (Бобољусци). Пре тога из Лике и Далмације. Милан Карановић је писао опширно о овом роду, којем и сам припада. Карановићи/Карани сврстани су у староседеоце, односно у досељенике са Змијања.

Карановићима су, према Петру Рађеновићу (Бјелајско поље и Бравско), блиски још Војиновићи и Грубишићи, што је на крају и генетика потврдила. Сви припадају хаплогрупи I1-P109>FGC22045.