Аутор Тема: Светски ДНК месец 2022  (Прочитано 36989 пута)

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #60 послато: Јун 04, 2022, 04:35:25 поподне »
Тестирани Крунић је доставио детаљније податке о пореклу. Кикинда је скорије место порекла. Заправо су из Жарковца крај Руме. Тамо је дошао прадеда са Кордуна, тачније из Горњег Фурјана (Слуњ), почетком 20. века. Место порекла ће аутоматски бити промењено (Горњи Фурјан/Слуњ). Иначе ове информације треба да стоје у упитнику, умногоме олакшавају рад уредника приликом објаве резултата.

Блиске рођаке по мушкој линији имају у Славонском Броду, што можда објашњава онако блиска генетичка поклапања на истоку Хрватске. И на попису ХР из 1976, Крунићи су били бројни у околини Славонског Брода и Слуња (Горњи Фурјан, 19 чланова у 4 домаћинства).

У међувремену сам пронашао још блиских днк рођака, овога пута на простору Централне Хрватске (у шта спада и Кордун по тој подели).

Централна Хрватска: 12 23 14 10 12-18 11 14 11 30 19.2 14 21 11 15 10 21

Ово окреће целу причу ка крајишко-војвођанско-славонској вези. Тестирани са југа Србије и из Македоније могу бити евеутално даљи генетички рођаци.

Резултатом Крунића добили смо трећи кластер J1 код крајишких Срба. Осим код доминантних Синобада (J1-ZS9949), хаплогрупа J1 се јавља и код Дроњака из Зрмање (хаплотип такође присутан на простору Ц. Хрватске у овом раду из 2012. год). Подграна којој припада Крунић је трећа потврђена J1 у Крајини.

Alal vera Nebojša, imaš oko sokolovo. Meni je promakao kad sam istraživao. Odličan početak za ovu J1 granu.

Inače, ja Čafkarova još uvek ne bih isključivao.

343578   Chafkarov   Struga, Macedonia   J-CTS1460   12   23   14   10   12-18   11   13   12   14   11   29

Jeste da ima samo deset uporedivih markera ali dosta liči na Krunićev haplotip. Ne bi bio prvi put da imamo još jednu seobu iz Makedonije prema Krajini. Tu su Rodići, a bogami i Vlahovići imaju sličnu putanju po svemu sudeći.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #61 послато: Јун 04, 2022, 05:37:56 поподне »
Alal vera Nebojša, imaš oko sokolovo. Meni je promakao kad sam istraživao. Odličan početak za ovu J1 granu.

Inače, ja Čafkarova još uvek ne bih isključivao.

343578   Chafkarov   Struga, Macedonia   J-CTS1460   12   23   14   10   12-18   11   13   12   14   11   29

Jeste da ima samo deset uporedivih markera ali dosta liči na Krunićev haplotip. Ne bi bio prvi put da imamo još jednu seobu iz Makedonije prema Krajini. Tu su Rodići, a bogami i Vlahovići imaju sličnu putanju po svemu sudeći.

Једна исправка, Крунићи из Фурјана су ипак Хрвати. Породица тестираног је преузела славу Јовањдан. Углавном, то је важан податак, будићи да грана није присутна међу крајишким Србима још увек. Крунићи се предањем вежу за Херцеговину, али је та веза упитна, с обзиром да не постоје блиски хаплотипови доле. Веза са југом је већ интересантна, што због Македонца, што због оног хаплотипа из Србије.

Веза Родића са Македонијом је за сада само на нивоу предања, нема и генетичке потврде.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #62 послато: Јун 04, 2022, 06:06:19 поподне »
Ако су ово никшићки, односно тарски Рубежићи, биће занимљиво сазнати јесу ли они Никшићи или имају везе с Одовићима и Јакичићима из околине Никшића.
Биће заиста занимљив резултат мада се ни Одовићима ништа незна,по неким изворима спадају у Озриниће који су дошли у Жупу а опет Јакичићи нису тестирани колко ја знам...виђећемо шта ће бити

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #63 послато: Јун 05, 2022, 02:13:23 пре подне »
20. Пиљак, Ђурђевдан, Дубраве, Гламоч

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип је углавном модлалан са двије нешто рјеђе вриједности DYS19=15, DYS456=16. На подручју Крајине само Беаре, Ђурђевдан, из Лећевице имају обе ове вриједности,а по укупном хаплотипу се на три маркера разликују од Пиљка. Од географски блиских који славе Ђурђевдан, могао би се издвојити Козомора из Гламоча, који посједује DYS19=15, а по укупном хаплотипу разлика са Пиљком је 3/23. Близак је и Јованић, Ђурђевдан из Срба, удаљеност 2/23. Пиљак нема ниједно пуно поклапање на 23 маркера, али има доста блиских. Због модалности хаплотипа, већина тих поклапања нема филогенетички значај.

Пиљци су као презиме уско локализовани на гламочком подручју. За Пиљке у Дубравама стоји сљедеће: "Пиљак се доселио из Петрова Врела 1918. год, кад се оделио од оца." За Пиљке у Петрову Врелу пише: "Предак Пиљака био је у Малкочевцима у Топчије „најменик“. Одатле је дошао овде на агинску земљу средином 19. века. Слави Св. Ђурђа. У Малкочевце су Пиљци дошли из Јакира." Пиљака је било и у гламочком насељу Брду, гдје се за њих наводи: Пиљци су се доселили из Рудина средином 19 века. Славе Св. Ђурђа." По свим овим предањима, рекло би се да им је матица на подручју у насељима југоисточно од града Гламоча (Јакир, Рудине).

Препоруке за даље тестирање:
I2-M423 панел код YSeqa или неки од дубинских тестова (BIGY700, Dante, Nebula)
Петрово врело , као најбројнија заједница Пиљака, је непосредно поред Јакира и Малкочеваца, и неколико км од Рудина-Очигледно да су били у најму код османске власти на том подручју (наравно питом и плодан дио поља, са изворском водом, и дан данас су скоро сви топоними турски).Због поклапања са Малешевићима.Докићима,Црнчевићима из Биочића и другим из средње Далмације , могуће је да су из средње Далмације преко ливањског поља дошли у Рудине .Поклапање са Козоморама из Шумњака,односно са Убовићима из Пецке, наводи на двије тако рећи групе срба који долазе из Далмације:сточари,којим треба простор и максимална удаљеност од путева и турака,и друга група су сиромашни*најменици који су тражили посао у најму код турака.Падом Турске најменици су остали на плоднијем дијелу поља.Иначе презиме Пиљак је од именице за мали обрађени каменчић величине  трешње који је служио за ћобанску игру "пиљање", игра се са пет истих пиљака-каменчића.

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #64 послато: Јун 05, 2022, 02:17:05 пре подне »
Обрад Пиљак
Тај је сарајевски анадолац, обрукао и девето кољено, на тв-у је изјавио да је из једног малог мјеста поред Ливна,Наравно цијели рат и послије у служби љиљана.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #65 послато: Јун 06, 2022, 08:45:15 пре подне »
26. Јоксимовић, Лучиндан, Горња Драгуша, Блаце

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y52621>Y189944, роду Никшића и највероватније њеној подграни Y250780. Најближи на пројекту му је Булатовић из Ровачког Требаљева, као и један тестирани из Придворице код Лепосавића, што иде у прилог ближем пореклу тестираног. Такође су му блиски и Ерић из Лисовића код Барајева, као и Феризовић из Рожаја. Са свима њима Јоксимовић има две разлике на упоредива 23 маркера и то на YGATAH4, где Јоксимовић има ређу вредност 11, као и на DYS635, где Јоксимовић има 22. Остали поменути ту имају модалне вредности.

Тестирани Јоксимовић је потомак Павла, рођеног 1854. у Придворици код Лепосавића. Павле је био син Јоксима Урошевића, који је досељен у Горњу Драгушу код Блаца из Придворице, са старијом браћом: Милијом (1828), Радичом (1836) и Арсенијем (1839).

Несумњиво је да су потомци Јоксима Урошевића огранак рода Требаљеваца из Придворице коме припрадају данашњи Милетићи, Миљковићи и Милуновићи у Придворици, о чему сведочи и старо презиме које су исељеници из овог рода понели и по коме су бележени у матичним књигама у Топлици првих година након досељења, да би затим преузели презиме које је изведено по имену њиховог оца, са којим су и пописани 1884. године у Горњој Драгуши.

У Г. Драгуши су 1884. пописане две одвојене задруге Јоксимовића, које су досељене из Придворице и то у различитим потесима села. Једну задругу је предводио Јевтимије Јоксимовић са 10 чланаова, док је Милија предводио другу, која је бројала 14 чланова.

Према предању које су забележили хроничари села Горња Драгуша (Милан и његов син Звонко Јоксимовићи) који су такође припадници „рода“ Јоксимовића у Горњој Драгуши, Јоксимовићи су блиски рођаци са Вељовићима из Сувог Дола (Блаце) као и Матовићима,  Игњатовићима и Јовановићима у Г. Драгуши. Оно што компликује ситуацију око родословља овог рода Требаљеваца из Придворице јесте што су све поменуте фамилије досељене у Топлицу са различитих локација (Вељовићи у Сувом Долу из Лијеве Реке код Сјенице, Матовићи у Г. Драгуши из Рожаја, Игњатовићи из Јошанице код Лепосавића, а наведени Јовановићи из Ибарског Колашина, без податка о тачном место) и једино што наизглед деле, јесте иста крсна слава-Св. Лука.

Постоје две ствари које би могле бити од веће важности за ову причу. Прва је да су у матичним књигама умрлих с краја 19. века, а нарочито из прве половине 20. века, често за место рођења уписивана претходна пребивалишта, односно села из којих је неко насељен, што не мора нужно да се поклапа са стварним местом рођења. У случају Јоксимовића, постоји несклад између података из пописне грађе и матичних књига. Милији Јоксимовићу и његовој браћи у матичним књигама стоји да су рођени у Придворици, а они средином 19. века нису пописани у селу. Теоретски би се могло десити да су у време пописа били ван села, али је вероватније да су се у Придворицу доселили у другој половини 19. века.

Друга важна чињеница је да је у Придворици у 19. веку такође живео још један род Требаљеваца, чији је највећи део такође исељен у Топлицу, у село Претежана, које је у суседству Горње Драгуше и који је у блиском сродству са Требаљевцима који су живели у Кутњу, и претпоставља се и са Требаљевицима у Крушеву, Поповцу, Доњем Крњину и Завади код Врачева, за које знамо да су Y134582. О сродству Јоксимовића-Урошевића са овим другим Требаљевцима не постоје ни писани ни усмени трагови.

Захваљујем се Миловану Ф. на подацима. Јоксимовићу бих свакако препоручио даља тестирања ка прецизнијој профилизацији рода.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #66 послато: Јун 06, 2022, 09:16:36 пре подне »
Честитке на новом рођи. :)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #67 послато: Јун 06, 2022, 01:14:22 поподне »
21. Вукотић, Тривуњдан, Дрљача, Суња, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Припада роду Ђурица, чија је матица у Хатељима код Берковића у Херцеговини. Најстарија позната матица овог рода је у селу Прераца код Билеће.

Хаплотип тестираног најближе поклапање (21/23) има са Дрљачом из Горњег Жировца код Двора. Поседује карактеристичну вредност маркера DYS576=15, коју нема ниједан други до сада тестирани припадник рода Ђурица. Од модалног хаплотипа овог рода одступају и вредности маркера DYS458=16 и DYS448=19.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу, али с обзиром да је из села Дрљача, јасно је да су Вукотићи блиски сродници породице Дрљача.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #68 послато: Јун 06, 2022, 01:54:00 поподне »
21. Вукотић, Тривуњдан, Дрљача, Суња, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Припада роду Ђурица, чија је матица у Хатељима код Берковића у Херцеговини. Најстарија позната матица овог рода је у селу Прераца код Билеће.

Хаплотип тестираног најближе поклапање (21/23) има са Дрљачом из Горњег Жировца код Двора. Поседује карактеристичну вредност маркера DYS576=15, коју нема ниједан други до сада тестирани припадник рода Ђурица. Од модалног хаплотипа овог рода одступају и вредности маркера DYS458=16 и DYS448=19.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу, али с обзиром да је из села Дрљача, јасно је да су Вукотићи блиски сродници породице Дрљача.

Већина породица у Дрљачама прославља Тривуњдан (Вукосављевићи, Вукотићи, Ивковићи, Крчмаревићи, Обрадовићи, Појићи, Радулци, Шапићи и други). Све поменуте породице потврђене су у селу током друге половине XVIII века. Битно је напоменути да је у том периоду у селу документована и најмање једна породична задруга Дрљача (овај огранак се временом угасио и то презиме више не постоји у селу).

Остаје отворено питање да ли су поменуте породице на Банију дошле већ разгранате или су настале тако што су поједини огранци Дрљача накнадно узели нова презимена (овакав случај имамо у селу Мокро Поље у Далмацији, где сви Лушинштаци потичу од рода Опачића). Бројност Вукотића и осталих Тривуњштака у Дрљачама, као и присуство Шапића на ширем подручју Вргинмоста током друге половине XVIII века, указују да је извеснија прва могућност. Судећи по имену села, делује као да је постојала одређена свест о припадности роду/племену Дрљача.
« Последња измена: Јун 06, 2022, 01:59:39 поподне Петар М. Демић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #69 послато: Јун 06, 2022, 02:04:45 поподне »
37. Милић, Ваведење, Арбанасце, Мерошина, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>Y172393

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS448=19, YGATAH4=10, DYS576=16 и DYS643=13, услед којих нема ближих поклапања. По хаплотипу је најмање удаљен од Стојанова из Дињаша код Улбеча у румунском Банату, од чијег се хаплотипа разликује на 4 маркера. Деле вредност маркера DYS576=16. Међутим, док Стојанов по свој прилици припада роду Матаруга, за Милића је то мање извесно, иако је сасвим могуће.

Милићи према предању потичу из околине Пећи, одакле су се доселили у другој половини 19. века.

Тестираном бих препоручио да провери припадност грани A18844:
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=60002

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #70 послато: Јун 07, 2022, 10:17:56 пре подне »
34. Ћевриз, Стевањдан, Поникве, Чајниче

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније грани I2-Y52621, роду А у табели СДП. Као и остали припадници тог рода посједује немодалне и рјеђе вриједности DYS19=15 и DYS549=12. Једино на трећој карактеристичној вриједности овог рода DYS391=10, Ћевриз има модално DYS391=11, али ово може бити и скорија повратна мутација. И по укупном хаплотипу Ћевризу су блиски тестирани из рода А I2-Y52621. Узимајући у обзир исту славу Стевањдан, ап и географску лоцираност на граничном простору Старе Херцеговине и Старог Влаха, гдје има још тестираних из овог рода, основано је претпоставити да је и Ћевриз дио овог рода. Од Жунића из Смртића, Прњавор Ћевриз се разликује на само једном маркеру од 23 (DYS391), a од Продановића из Сјенице и Поповића из Јакотине на 2/23.

О Ћевризима нема пуно података у етнографској литератури. Насељавају блок насеља јужно од Чајнича, уз саму црногорску границу: Поникве, Шапиће-Трпиње, Ждријело. Има их и у Фочи и неким горажданским насељима. Тестирани је навео линк ка сајту са текстом о родослову Ћевриза https://www.sites.google.com/view/seloponikve/ponikve-%C4%87evriz-rodoslov
Ту се помињу различите верзије поријекла, од поријекла са Пиве, Дурмитора, Острога. Са друге стране, због веће присутности генетичког рода Стевњаштака на граничном подручју Старог Влаха и Старе Херцеговине, рекао бих да је овај род старији на том подручју.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #71 послато: Јун 07, 2022, 11:24:41 пре подне »
31. Јараковић, Никољдан, Биоска/Ужице

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Има модални хаплотип за дробњачки род, без потпуних, али са великим бројем блиских поклапања, која не морају имати филогенетски значај. Једина немодална вриједност је на маркеру DYS576=18. Од тестираних који такође имају ову вриједност, а најближи су Јараковићу, издваја се Церовић из Стубла/Медвеђа. Хаплотип Церовића и Јараковића се разликује на само једном маркеру (DYS570). Церовићи су у Стубла насељени 1881. године и иако данас славе Никољдан, раније су славили Ђурђевдан, па је веза са Јараковићима упитна. Укратко, због модалности хаплотипа не могу се опредијелити специфичније везе са другим тестираним из рода Дробњака.

Јараковићи су под презименом Рогић на подручје Биоске доселили у другој половини 18. вијека. У етнографској литератури о њима је записано сљедеће:

"Четврта стара породица овог доба су Рогићи- (Јараковићи). Петроније и Мило Рогићи су из Јараковића код Пљеваља: дошли после Јанковића, где их је зауставио и населио поп Савко. Овде су дуго били заједно у Кесеровини. Милови синови прешли су y Косјериће. Данас су више познати као Jaрaковићи и сви су у Кесеровини. Има их 25 кућа. Славе св. Николу. Три куће Рогића у Ђуровићима славе св. Јована."

У пљеваљском крају постоји много породица које припадају дробњачком роду, тако да оваква предања и смјер миграција Јараковића не чуди.
« Последња измена: Јун 07, 2022, 01:12:58 поподне drajver »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #72 послато: Јун 07, 2022, 04:18:23 поподне »
Биће заиста занимљив резултат мада се ни Одовићима ништа незна,по неким изворима спадају у Озриниће који су дошли у Жупу а опет Јакичићи нису тестирани колко ја знам...виђећемо шта ће бити

Озринићи су Одовићи у Горњем Пољу код Никшића. Мислио сам на Одовиће из Заграда у Жупи (славе Никољдан). И они су РН908, али не озринићки род. Потичу од Јакичића из Рубежа. Након "Разуре Јакичића" (1791/92) већина их се раселила. Од њих би требало да потичу и Рубежићи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #73 послато: Јун 07, 2022, 07:39:16 поподне »
Озринићи су Одовићи у Горњем Пољу код Никшића. Мислио сам на Одовиће из Заграда у Жупи (славе Никољдан). И они су РН908, али не озринићки род. Потичу од Јакичића из Рубежа. Након "Разуре Јакичића" (1791/92) већина их се раселила. Од њих би требало да потичу и Рубежићи.
Да знам за те Одовиће, имају сличан хаплотип моме али нема снипова, чекамо Рубежића па ћемо виђети каква је ситуација.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #74 послато: Јун 08, 2022, 03:43:22 поподне »
2. Челиковић, Стевањдан, Качер, Ужице

Припада хаплогрупи R1a-Z280, вероватно подграни YP270.

Од најближих хаплотипова на 23 маркера, Петровића из околине Бољевца и Живковића из Гаџиног Хана се разликује само на 456, док су му од географских блиских резултата по вредностима најближи тестирани из рода А2, од којих се разликује углавном на 456 и 458. Породице из овог рода славе Ђурђиц, а матица им је на простору ивањичке општине. Ове подгране иначе нема међу осталим динарским Србима, па би могућу сродност требало тражити најпре са тестиранима из тог рода.

Тестирани је у упитнику навео да су Челиковићи у Качер доселили из Заовина на Тари, а да им је ранија слава била Ђурђевдан. Д. Станојевић бележи да су Качеру Челиковићима сродни Љубичићи и Кнежевићи, и да ова три рода потичу од три брата досељена из Опутних Рудина. У Станарима код Ужица заиста има Челиковића који славе Ђурђевдан а потичу из Заовина.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #75 послато: Јун 08, 2022, 03:43:33 поподне »
9. Станишић, непознато, Панчево

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029.

Тестирани носи презиме очеве мајке, док му презиме и крсна слава деде нису познати.

Поседује велики број блиских поклапања на 1-2 маркера разлике широм српског етничког простора (Крајина, Херцеговина, Метохија, Расина), па је без података о слави и месту порекла готово немогуће претпоставити одакле би могао бити пореклом и ко би му заиста могао бити најближи.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #76 послато: Јун 08, 2022, 03:43:40 поподне »
24. Јарић, Никољдан, Босанско Грахово

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>YP6098>BY149000, роду Никољштака (род А у табели пројекта). Још прецизније, подграни FT371439>BY108084, која обједињује Јариће и Срђевштаке Богдановиће.

Нема потпуних поклапања на 23 маркера, док су му подједнако блиски појединци из рода Срђевштака и Ђурђевштака ове хаплогрупе. Тестирани се разликује на 2 маркера од личких Јарића из Кома код Грачаца (570 и 576), од којих потичу Јарићи из Босанске Крајине.

Овај род је био присутан у више села на подручју Босанског Грахова, али тестирани Јарић није навео из којег тачно села потиче његова линија.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #77 послато: Јун 08, 2022, 04:13:07 поподне »
27. Рис, Ђурђиц, Доње Соколово, Кључ

Припада хаплогрупи R1a-Z280, вероватно подграни YP617.

Мислим да нема сумње да је повезан са банијским Ољачама из Бојне код Глине (Ђурђевдан), са којима има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера. Са Ољачама су од раније у исти род груписани Љубојевићи из код Петковца код Петриње који такође славе Ђурђевдан а од њих се разликују на 3/17 маркера, па су ако заиста припадају истом роду удаљенији од Ољача и Риса. Риси су иначе тек други крајишки род у табели пројекта који слави Ђурђиц, а од раније су тестирани још само Шестићи из околине Лакташа који припадају хаплогрупи R1b-FT44409.

Риси су под презименом Рисојевић уписани у Шематизму из 1882. године, а у њиховој парохији су Ђурђиц славили још Гаврићи, Чупићи, Рогићи, Маричићи, па би пре свега у овим родовима требало тражити најближе рођаке Риса.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #78 послато: Јун 08, 2022, 04:32:33 поподне »
Р1а опасно заредао, а не објављује  Црни Гуја. Нешто се чудно дешава. ;D

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #79 послато: Јун 08, 2022, 04:38:17 поподне »
29. Берисавац, Јовањдан, Гараши, Аранђеловац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, роду Ж у табели пројекта.

Најближе поклапање има са Лазовићем из Корита код Бијелог Поља (Јовањдан), 1 маркер разлике (19) на 23 упоредива. 2 маркера разлике (19 и 533) има са Поповићем из Заблаћа код Чачка који такође славе Јовањдан. Истом генетичком роду припадају још Гавриловићи из околине Александровца који су тестирани на 17 маркера.

Како тестирани из овог рода поседују прилично препознатљиве хаплотипове у односу на остатак Z280 резултата у Србаља, мислим да нема сумње да је ДНК тест потврдио предање Берисаваца забележено 20-их година прошлог века, по коме је ''било пет брата који крену из Црне Горе и дођу до Чачка, где остану неко време. Одатле дођу на Рудник, не допадне им се место, пођу одатле и настане се у Берисави (крај Калањевца-Качер). Овде се не задрже дуго, нису се „слагали“ са Турцима, и пред Карађорђев Устанак дођу у Гараше.''

Било би сјајно када би се овај занимљиви род испрофилисао путем неког од дубинских тестова (FTDNA Big Y-700, Nebula, Dante WGS).
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор